Terroirs festival 2021- Festival prirodnih i oranž vina

 

Prethodni Terroirs festival  bio je prijatno iznenađenje i po vinima koja se ne pojavljuju baš često na našoj vinskoj sceni  i po izuzetno nadahnutoj atmosferi.

Nema razloga da ovogodišnje izdanje, u Metropolu,  4. decembra ne bude još bolje.

Za one koji još tragaju za svojim ukusima biće to prilika da se možda pronađu, neko će dopuniti znanje, a svi zajedno ćemo se dobro provesti i slaviti taj čuveni napitak od grožđa.

Ulaznice za dugo očekivani festival prirodnih i oranž vina su u prodaji:

https://www.tickets.rs/program/terroirs-2021-3345

Regionala u Metropolu

Tekst: Kruljac Ivan

Fotografije: Kruljac Ivan, Milorad Nikolić

 

Hotel Metropol -Regionala. Salon vina, za mene malo više od toga.Nasuprot praslici o društvenom sujeverju uz broj 13 iako nije bio petak bio sam iznenađen darovima koje sam dobio hodajući kraj izložbe vinskih stvaraoca.

Vinarija Škegro bila je prva u nizu čija sam vina probao.Svrstana u dve linije; jedne u bordoškim i druge Carsus u burgundijskom tipu boce dostojno predstavljaju kameniti krš Hercegovine tačnije Ljubuškog iz koga dolaze. Vina su znalački stvorena predstavljajući kroz sorte podneblje sa kojeg su potekla. Žilavka,blatina i trnjak su taj potpis tla. Moj favorit bio je Krš orange veoma odmerena duže macerirana žilavka urađena bez tehnološko enoloških intervencija.

Po prvi put sam probao vina Luke Krajančića i ostao fasciniran. Slobodno mogu reći da je ovaj vinski skulptor stvorio prelepa vina od sorte pošip i naizanimljiviji prošek koji sam ikad pio.

Vinarija Bire kao i prethodnik sa Korčule uvek sa nekim novim sjajnim vinom, kao što je penušac  divne voćne strukture i već poznati grk i crveno vino plavac.

Aleksandar Todorović sa novim lepim vinima iz 2019.

Vinarija Bikicki i Sfera Noir, fruškogorski pino noar čist i jasan kakav do sad nisam probao.

Tu su i divna prirodna vina Sagmeistera, Maurera i drugih, ali prokupac, iz sad već iskrčenog vinograda, Vinarije Madžić  meni je bio vodilja u crvenim autohtonim sortama.

Nisam propustio priliku da probam belo vino od sorte furmint iz 1971. godine Vinarije Jeruzalem Ormož i bilo je zaista posebno.

I tako sam kroz nijanse vina bar jedno podne odmaštao za peticu.Neka se Regionala umnoži i donese bogat plod i nadalje.

Regionala 2021:I festival vina od autohtonih sorti

 

 više od 40 autentičnih sorti i 50 vinarija 

U Hotelu Metropol Palace 13. novembra održaće se I Regionala, festival vina koji će okupiti vinarije iz regiona, a naglasak će biti na vinima koje se spravljaju od autohtonih sorti grožđa.

 

U čašama vinoljubaca zaigrađe lokalne vinske zvezde napravljene od sorti graševine i morave, žilavke i furminta, prokupca, plavca malog, vranca, tamjanike, pošipa i malvazije, terana, blatine i rebule, probusa i kadarke.

 

Biće ovo prilika i da se oni upućeni informišu o manje poznatim vinima od sorti kakve su lipolist, sremska zelenika, seduša, rukatac, zlatarica, grk, trnjak, sansigot, žlahtina, kratošija, krstač, crljenak, babić, neoplanta, sila, trojišćina, refošk...

 

Sve u svemu interesantno, poučno i sasvim sigurno zanimljivo za sve one radoznaloh uma, za istraživače ili prosto za one koje bi da utvrde svoje enološko znanje.

 

Ulaznice za Regionalu puštene su u pretprodaju preko Tickets.rs poslovnica a mogu se kupiti i online na: https://www.tickets.rs/program/regionala-2021-3214

VINARIJA VUKOJE - TREBINJE

Radovan Vukoje, vlasnik Vinarije Vukoje iz Trebinja o božanskoj kapljici kaže:

„Žilavka je Hercegovac zarobljen u boci!Vino je živo kao i čovek, na početku se rađa i razvija u vinogradu, kroz podrum odrasta, a u boci postaje zreo čovek. Kao takvo živi sa nama jedno vreme, ali vino kao i čovek posle nekog vremena umire, kada dosegne svoj vrhunac.“

Od 1982. godine Vinarija Vukoja bave se strogo kontrolisanom proizvodnjom vrhunskih vina i alkoholnih pića.  Vinarija se oslanja na moderne tehnologije, kontrolisane procese fermentacije i tradicionalne metode odležavanja vina u hrastovim “barrique” bačvama u podrumima osam metara ispod zemlje. Proizvodnja je isključivo usmerena na kvalitet što pokazuju i mnogobrojna priznanja iz zemlje i inostranstva.

Proglašena je najboljom vinarijom jugoistočne Evrope i prva je vinarija u regionu koja je proizvela prirodno penušavo vino. Ova vinarija je, za svoja vina, dobila zlatne medalje za kvalitet u Parizu, Ženevi, Milanu, Bergamu, Pragu, Briselu i Beču AWC.

Sve to saznajemo sedeći u komfornoj VInskoj galeriji otvorenoj 2014, s koje se pruža prekrasan pogled na Trebine. Silazimo u podrum gde vlada temperatura od 14-19 C. Dočekuju nas bačve od 225 i 3000 litara. Iznad nas je prostorija sa inoks sudovima. Na ovom nivou je i arhiva koja baštini vina od 1982.naovamo.

Vinarija ima 30 hektara, deo se vidi s Vinske galerije, a Carski vinogradi rezervisani za žilavku nalaze se na lokalitetu Ušće 10 km od Trebinja na ušću dve reke, Trebišnjice i Sušice. Te vinograde je krajem XIX vijeka Austrougarska monarhija proglasila najpogodnijim za žilavku te je tu na površini od 2 hektara podigla čuvene Carske vinograde na putu ka Nikšiću.

Ova vinarija se diči velikim brojem etiketa vrhunskih vina: Hercegovačka žilavka Vukoje, Hercegovački vranac Vukoje, Tribunia Vukoje chardonnay. Tribunia Vukoje rose, Tribunia Vukoje cabernet, Tribunia Vukoje merlot, Tribunia Vukoje pinot noir, Vukoje 30- syrah, Vranac Vukoje rezerva, Zlatna selekcija crveno, Zlatna selekcija bijelo, Carsko vino. Dakle od sorto žilavka, tamjanika, šardone, merlo, vranac, širaz. Od burgunca se pravi belo, roze i crveno vino.  Vinarija proizvodi i ekstra devičansko maslinovo ulje i rakije- loze od sortnog grozdja.

Interesantno je da nedeljno bačve popiju oko 2dl vina, tzv oporezuje tzv. Anđeoski udeo, te se redovno dosipa da se nadoknadi nastali manjak.

Godišnja proizvodnja je 200 hiljada litara. Burad u kojima se vino čuva je od slavonskog, francuskog i portugalskog hrasta. Koliko se vino čuva u sudovima, toliko i potom miruje u boci. 

Vinarija Anđelić-Trebinje

 

Ernest Hemingvej je jednom rekao:

"Jedino za čim žalim u životu je to što nisam popio više vina.“

Da se ja ne bih kajao, put pod noge.

 

Isti pisac i pustolov tvrdio je da je“ vino najcivilizovanija stvar na svetu."

Danas mu ukazujem moje dužno postovanje. Ono je moja religija.

 

 

Moja malenkost je prve vinske korake napravila uz žilavku i vranac. Živo se sećam nedelje kada mi je prijateljica iz Slavonske Požege zazvonila na stan na zemunskoj adresi držeći u jednoj ruci mostarsku žilavku u drugoj crnogorski vranac.

Pred masivnim vratima Vinarije Andjelić dočekuje me opojni miris šardonea ubranog prošle nedelje koji fermentiše.

Porodica Anđelić iz Hercegovine proizvodnjom vina bavi se vec 127 godina. U vlasništvu ima 35 hektara vinograda. Akcenat je na autohtonim sortama žilavki i vrancu (70%).

Pored tih sorti gaje i međunarodne sorte merlo, kaberne sauvinjon i šardone.

Prvo obilazimo inoks salu, a potom se spuštamo jos jedan nivo u podrum uklesan u prirodnu stenu u dubini od 6 metara sa vlažnošću 80 %.

Kapacitet podruma je 300 hiljada litara, a godišnja proizoidnju trećinu kapaciteta. Posebna prostorija za gotove i upakovane proizvode opremljena je isušivačima vlage. Nasadi iz 1984. koriste se za posebna vina, izborne godine. Burići su isključivo od slavonskog hrasta. 

 

 

"Vinska priča naše porodice je počela davno, daleke 1894. godine u selu Nudo, na imanju čukunčukundede Save.

Po dokumentu iz 1894. Austrougarska je Savi dala 14 hiljada čokota žilavke da je gaji i pravi vino, a zauzvrat je trazila 80 % vina gratis. Gajio se i vranac, ali o tome ne postoje pisana dokumenta.", ispričala nam je Milica Anđelić, koja je peta generacija koja stvara Anđelić vina, a pomažu joj njena deca, sin i tri ćerke. 

Milica s ponosom kaze da je prva žena vinar u Hercegovini, a očekuje da deca nastave tu lepu tradiciju.

 

 

Pametnom politikom i radom ova vinarija je uspela da pandemija kovida ne ugrozi niti jedno radno mesto, uz očuvanje redovni plata. Stoga ne čudi, štoo ju je Privredna komora Republike Srpske proglasila privrednikom godine. S grupom kolega marljivo radi na popularisanju Hercegovine kao vinskog regiona. I ne čudi što vina krase etikete Dekantera.

U vreme našeg boravka u Trebinju je bilo jako nevreme. Pitam Milicu da li je ono ugrozilo lozu. 

Kaže mi da ova lokacija na kojoj su vinogradi uspešno izbegava grad.

 

 

 Neka tako i ostane i puno uspeha u daljem radu.  

Živeli!!!

 

ВИНОФЕСТ 2021

Град Вршац и Туристичка организација Вршац, од 9 до 11. јула, организују 15-ту по реду манифестацију ВИНОФЕСТ. Фестивал вина ВИНОФЕСТ је изложбеног, такмичарског и продајног типа. Винофест ће бити одржан на отвореном, на Тргу Св. Теодора Вршачког (градски трг) у периоду од 18 до 24 часова, сва три дана.

Окупиће око 40 винара из целе Србије и посетиоци ће имати прилику да пробају преко 200 различитих врста вина. Најбоља вина биће оцењена од стручне комисије и признања за квалитет биће додељена на отварању фестивала.

Сви посетиоци имаће прилику да купе винску чашу за дегустацију, по цени од 250,00 динара, као и бонове за дегустацију. Цена бона износи 100,00 динара.

У протеклих година, осим домаћих винарија, своја вина представиле су и винарије из Мађарске, Румуније, Словеније, Хрватске, Италије, Црне Горе, Чешке и других земаља.

Treći Good Food & Wine Festival u Beogradu -Vinska bajka na Sava promenadi

 

Prvi festivalski događaj, Vinski karneval, u okviru Good Food & Wine Festivala držan je danas u centru Beograda.  Šarena, vesela, nasmejana karnevalska povorka,  u kojoj su učestvovali predstavnici kompanija, zabavljači i članovi KUD “Koreni”  odeveni u narodne nošnje i kostime Srbije, prošla je Knez Mihailovom ulicom od Palate Albanije do Kalemegdana i bogatim programom zabavila i darivala Beograđane i goste Beograda.

Uz bubanj i harmoniku, zdravicu Dragiše Simića – zdravičara i rizničara nacionalnog blaga, pesmu i “Igre iz Pčinje” zvanično je proglašen otvorenim Treći Good Food & Wine Festival.

Glavni festivalski događaj  Trećeg po redu Good Food & Wine Festivala je Sajam tradicionalne hrane i vina, 19. juna na keju Sava promenada. Ova jedinstvena privredno-turistička manifestacija okuplja proizvođače tradicionalne hrane i vina, ali i drugih autentičnih proizvoda iz Srbije i regiona. Održava se pod sloganom “Da ponovo nazdravimo životu!” i na njemu učestvuje  oko 80 izlagača iz zemlje i regiona.     

Posetioci mogu obići i dve sajamske izložbe: “Hleb naš nasušni”, Pekare Stanković, posvećenu hlebu koji u srpskoj tradiciji i gastronomiji ima poseban, simbolički značaj. Druga je izložba slika “Boje i vino” poznatog akademskog slikara Dragana Stojkova, koji kaže: “Kad se spoji lepo vino sa ukusnom hranom na nekoj terasi pored reke, hedonizam je zagarantovan”.

Na glavnom događaju Good Food & Wine Festivala, Sajmu tradicionalne hrane i vina, pažnju posetilaca privući će dva posebna, specijalno uređena, kornera. Jedan je “Vojvođanski korner” na kojem  nastupa TO Vojvodine sa desetak izlagača. Ovde ćete naći brojne razloge zašto provesti odmor u Vojvodini: od smeštajnih i ugostiteljskih objekata do vinarija, proizvođača tradicionalne hrane i pića. Tokom Festivala, održavaju se i IX dani Vojvodine, manifestacija koja svake godine privuče brojne posetioce. Uz degustaciju vojvođanskih vina, poslastica i ostalih delicija dođite da ponovo nazdravimo životu!

Drugi korner pripada srpskoj planinskoj lepotici, Zlatiboru. “Zlatiborski korner” donosi ono najbolje i najlepše iz ovog dela Srbije: od tradicionalnih suvenira do pršute, kajmaka, sira… Zlatiborski domaćini znaju da ugoste, a to će i ovoga  puta dokazati svim posetiocima Sajma tradicionalne hrane i vina.

Svaki festivalski događaj ulepšaće pesmom, igrom i muzikom Kulturno umetničko društvo „Koreni“. Mlado po stažu (osnovano 2020.) uprkos izazovima pandemijske godine broji više stotina članova. Najviše je igrača, po uzrastu i umeću raspoređeni su u više grupa, od najmlađih, preko virtuoznog izvođačkog ansambla do rekreativne grupe. Tu su naravno i ansambl i pevačka grupa. Svi članovi društva, koreografi i uprava imaju isti cilj - negovanje tradicije i istinskih ljudskih vrednosti. U to ćete se uveriti i na Vinskom karnevalu od Palate Albanija do Kalemegdana i na Sajmu tradicionalne hrane i vina.

Na svečanom otvaranju Sajma uživaćete u glasu naše poznate operske pevačice Marije Nešić Kašćelan, a tu su i radionice o vinima, zdravoj ishrani i drugim temama. Najboljima u proizvodnji hrane i vina, prema mišljenju žirija sastavljenog od urednika i turističkih novinara srpskih medija biće dodeljene plakete Good Food & Wine.Na bogatoj sajamskoj tomboli najsrećnijima će biti podeljeni vredni pokloni. Ulaz na sajam je besplatan za sve ljubitelje dobrog zalogaja i domaćih vina.

U nizu pratećih događaja učestvovaće i beogradski ugostitelji u okviru "Nedelje beogradskih restorana" i "Sunday bruncha".

Sajam hrane i vina održava se na ekskluzivnoj lokaciji kompanije Belgrade Woterfront na Sava promenadi.

Da se Good Food & Wine Festival ove godine održi pomogli su: Zlatni sponzor: Plazma stiks i Plazma slana, Zlatni partneri:  Belgrade waterfront, Vitinka, Vitaminka i Voda Vrnjci. Prijatelji festivala: Zlatiborac, Fino, Turistička organizacija Vojvodine,KUD Koreni, Studio B, Radio Fokus, portali Balkan travel, Putovanja i turizam i portal Indeks.  

FOTOGRAFIJE: RAŠ

Dva noviteta za radoznale

 

Tekst i fotografije: Kruljac Ivan 

 

Svet vina i destilata od grožđa bogatiji je za dva nova pića. Izrodilo ih je nasleđe i nevezano za zemlju iz koje dolaze povezani su iskonskom prirodnom spoznajom.

Chance je penušavo vino Vinarije Jokić iz Hrvatske, Dalmacije, od grožđa maraština(rukatac) berba 2017. godina. Nastalo tradicionalnom metodom, 3 godine ležalo je na kvascima da bi posle degožiranja dospelo u bocu. Pritisak u boci je 6 bara. Vino je citrusno, sa lepim ukusom jabuke i tosta ili korice hleba koja je karakteristika penušavih vina kao rezultat autolize kvasaca. Moj utisak je da smo popili vino izuzetnog potencijala i svežine. Prvo s čim sam se susreo na mirisu je mineralnost, kao  posledica podneblja i dalmatinskog kamena. Vino je iskričavo i veoma sveže sa dugom završnicom kao i sa punim ukusom grožđa. Izuzetne je čistoće, predivno organsko vino.

OAK je ime koje u prevodu znači hrast koje je dobila rakija od grožđa XO kategorije nastala u Podrumu Radenković. Priča vezana za ovo piće je životna. Doktor Đorđe Radenković započeo je vinsku priču u selu Trnavci u Župi aleksandrovačkoj. Direktor i osnivač vinskog kombinata Rubin Kruševac. Njegov sin Milun Radenković tvorac je vinskih destilata nastalih 2006-2010. Njihova dela nastavila je Milena Radenković, te je tako  nastao i OAK, koji je blendirao već afirmisani tvorac prirodnih rakija Dejan Stojanović Volos Natura. Nastao od 4 sorte crnog grožđa: prokupca,kaberne sovinjona, merloa (i u nekim godinama) pino noara.  Ovo je redak vinski destilat nastao od crnih sorti, jer se oni uglavnom prave od belih sorti grožđa. Prijatnog je mirisa, izuzetne mekoće i pitkosti, je  je pravo osveženje u ovoj kategoriji. Etiketa je jasna i svedena i u njenoj kreaciji učestvovala je Milena Radenković. Dugo godina odležavanja u drvenim posudama anđelima je ostavilo 15% ovog divnog pića.

GOOD FOOD & WINE FESTIVAL / “Da ponovo nazdravimo životu!“

 III Good Food & Wine Festivala  je jedinstvena privredno-turistička manifestacija koja će se održati u Beogradu od 14-20. juna.

Tokom čitave sedmice, sve do 20. juna, na manifestaciji, koja se održava pod sloganom “Da ponovo nazdravimo životu!”, učestvovaće više od 70 izlagača iz zemlje i regiona.    

-Prvi festivalski događaj je Vinski karneval koji kreće od Palate Albanija do Kalemegdana, u sredu, 16. juna u 12 časova. Karnevalska povorka u kojoj će učestvovati predstavnici kompanija, zabavljači i Kulturno-umetničko društvo “Koreni”,  odeveni u narodne nošnje i kostime koji simbolizuju domaću tradiciju u proizvodnji hrane i vina, bogatim programom zabaviće Beograđane i goste Beograda.

Na glavnom  festivalskom događaju, Sajmu tradicionalne hrane i vina, koji je promotivno – degustativnog karaktera, u subotu 19. juna, na keju Sava Promenada (Beograd na vodi) predstaviće se lideri prehrambene industrije i vinarstva i veliki broj malih proizvođača sa ovih prostora. Oko 70 kompanija, preduzetnika, poljoprivrednih gazdinstava i turističkih organizacija, izložiće svoje proizvode koje će posetioci moći da degustiraju i kupe po specijalnim popustima. U izlagačkim kućicama I na lepo dizajniranim štandovima biće izloženi najbolji tradicionalni specijaliteti iz Srbije i regiona – pršuta, kajmak, sir, med, vina, a u zlatiborskom i vojvođanskom "korneru" dočekaće ih proizvođači tog kraja, svako sa svojom gastronomskim ponudom.

Posetioci mogu obići i dve sajamaske izložbe: “Hleb naš nasušni”, izložba posvećena hlebu, koji u srpskoj tradiciji i gastronomiji ima poseban simbolički značaj,  priredila je sa svojim proizvodima Pekara Stanković.

Izložba slika “Boje i vino” poznatog akademskog slikara Dragana Stojkova, koji kaže, "kada se spoji lepo vino sa ukusnom hranom na nekoj terasi pored reke, hedonizam je zagarantovan. Tu se mnoga čula probude”

Na svečanom otvaranju Sajma najlepše narodne igre iz Srbije izvešće ansambl Kulturno-umetničkog društva "Koreni", uživaćete u glasu naše poznate operske pevačice Marije Nešić Kašćelan, a tu su i radionice o vinima, zdravoj ishrani i drugim temama.

Plakete Good Food & Wine biće dodeljene najboljima u proizvodnji hrane i vina, prema mišljenju žirija sastavljenog od urednika i turističkih novinara srpskih medija.

 

Na bogatoj sajamskoj tomboli najsrećnijima će biti podeljeni vredni pokloni.

Ulaz na sajam je besplatan za sve ljubitelje dobrog zalogaja i domaćih vina

U nizu pratećih događaja učestvovaće i beogradski ugostitelji nudeći u okviru "Nedelje beogradskih restorana" i "Sunday brunch".

Da se Good Food & Wine Festival ove ogodine održi pomogli su: Zlatni sponzor: Plazma stiks i Plazma slana, Zlatni partneri:  kompanije Belgrade waterfront,i Vitinka I Voda Vrnjci i Prijatelji festivala: Zlatiborac, Fino, KUD Koreni, Turistička organizacija Vojvodine, Studio B, Radio Fokus, portali Balkan travel i Putovanja I turizam.

ZA VIKEND U BOTANIČKOJ BAŠTI UŽIVAJTE U OAZI DOBRIH UKUSA I MUZIKE

 

Jedna od najlepših vinsko-muzičkih manifestacija Wine Garden će, po treći put, biti održana u Botaničkoj bašti „Jevremovac“ 12. i 13 juna od 13 do 21 h.

Botanička bašta se prostire na preko pet hektara površine i biće podeljena na muzičke zone u kojima će se od 13 do 21h održavati akustični koncerti koji će upotpuniti uživanje u prirodi, vinu i gastronomskim specijalitetima.

 Kod Staklene bašte akustični bendovi će svirati džez, bossa nova obrade popularnih pesama, gipsy-swing muziku, evergreen hitove, a u drugim delovima bašte ulični svirači će izvoditi francuske šansone, stranu i domaću pop muziku. Na trgu kod fontane će se igrati swing i rockabilly, a svoje umeće će pokazati kostimirani plesači plesne škole Swing n Roll, koji će animirati posetioce da zaigraju sa njima.

Pored šetačkih staza kroz celu baštu će biti postavljeni štandovi sa bogatim izborom vina koja će predstaviti 46 vinarija iz Srbije, specijalni gosti će biti i vinarije iz Italije, Španije, Francuske, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i po prvi put u Srbiji biće predstavljena vina iz Moldavije. Kako bi užitak u degustacijama vina bio potpun na ulazu će posetioci moći da se iznajme staklene vinske čaše, a depozit se vraća po povratku neoštećene čaše. Degustacije svih vina će biti besplatne, a posetioci će omiljene etikete moći i da kupe.

Osim odlične ponude vina posetioce će svojim gurmanlucima počastiti i domaći proizvođači sireva i raznih delikatesa, a da piknik bude potpun i zadovolji ukuse cele porodice moći će da se kupe i burgeri, peciva, sendviči, sve vrste pića, kao i ručno pravljeni sladoledi i slatkiši. Na velikim zelenim površinama Botaničke bašte će biti postavljeni lejzi begovi i ćebići za sedenje, čemu se posebno raduju deca.

Štandovi sa vinima i drugim proizvodima će biti raspoređeni na propisanoj udaljenosti, tako da će biti ispoštovane sve epidemiološke mere i zdravstvena bezbednost posetilaca. Organizatori će obezbediti i sudove za selektovanje reciklažnog i drugog otpada, kako bi Botanička bašta posle manifestacije ostala uredna i čista.

Zbog maksimalnog ugođaja i epidemioloških mera broj karata je ograničen, tako da je na biletarnici Botaničke bašte i preko ticket servisa Tickets.rs i Gigs Tix ostao još mali broj karata. Cena ulaznice je 800 dinara, a podrazumeva jednokratno neograničeno vreme boravka u Botaničkoj bašti i besplatne degustacije vina i drugih proizvoda koji će se naći u ponudi. Za decu do 12 godina ulaz je besplatan.

Više informacija se može pronaći na sajtu  i facebook stranici winegardenbelgrade.

Fotografija; Ivana Čutura

ORGANSKA VINA Ernő Sagmeister: U ORGANSKOM PODRUMU DOO

 

Piše i slika: Gordan Gorunović

 

Na živopisnom mestu donjeg Dorćola u okviru kompleksa interesantnih lokala, belgijanac Rafael je pre pola godine krenuo sa pričom i promocijom organiskih vina iz Srbije. Hrabar poduhvat u ovim nesigurnim vremenima, međutim ljubav vlasnika "Organskog podruma Doo" i samih vinara napravio je jako lepu priču sa vernom publikom ljubitelja vina. Treba pohvaliti ljude koji su u ovoj priči jer na prvom mestu je ipak emocija i pored posla, znajući da je zastupljenost u komercijalnom smislu organskih vina ispod 1% na celom tržištu. Svakako uz ovakve aktere na samoj sceni treba očekivati rast ovog procenta.

  

Tri puta odlagana degustacija vina Ernea Sagmaistera zbog pandemijske situacije najzad je održana u bašti lokala uz pridržavanje svih mera i ograničenog broja posetilaca. Oko 16h krenula je matine promocija uz osmeh i lepu priču odvažnog vinara iz Kanjiže. Butik vinarija sa oko 2 hektara vinograda,  koliko je ostalo posle razdvajanja od bivšeg partnera u poslu ima već zavidan broj raznovrsnih vina a zajednička tačka im je potpuno prirodni tretman. Plan je da se još malo proširi areal i da se poveća zasad kadarke koja se pokazala pored svih svojih osetljivih osobina kao vrlo kvalitetna za proizvodnju vina. Erne je napomenuo da ga u budućnosti interesuje biodinamika i da će krenuti u tom pravcu. Potražnja za dosadašnjom proizvodnjom vina ovog vinara je velika i iz inostranstva.

Na repertoaru je bilo ukupno 6 vina od kojih je samo prvo odležavalo u inoksu, sva ostala su čuvana u drvenim buradima. No da krenem redom u ritmu buteljki.

 

 

 

• Sremska zelenika, autohtona sorta i vino iz 2018. godine. Izuzetno sveže i ako za bela vina sa organiskim pristupom tri godine već predstavlja finu starost. Slabijeg je tela ali tu sam prvi put čuo i podelu vinara na muška i ženska vina. Ovo bi spadalo u ovu prvu kategoriju. Odležavalo je na talogu 2 meseca i jedino je vino čuvano u inoksu. Pošto još nije išlo na kontrolu pretpostavka je da ima oko 12% alkohola i jako prijatno po mirisu.
• Lipolist, još jedna autohtona sorta i po meni oranž vino iz 2016. godine. Kod većine vina je u pitanju spontana fermentacija sa talogom i bez bistrenja. Dosta zamućeno i na nosu se oseća vinogradarska breskva. Maceracija je rađena 7 dana i ima odličan balans drveta. Oko 13,5% alkohola se ne oseća pri degustaciji. Ovo "žensko" vino se svidelo i muškom delu publike. Još jedna boca skorije flaširana koja nije u komercijalnoj prodaji, međutim primetilo se da je trebalo da se smiri par dana zbog samo prevoza. Najsigurnije je probati ga u samom podrumu. Sama sorta lipolist se bere u trećoj ili četvrtoj nedelji septembra.
• Furmint ("Kanias") je "najviše muško" vino iz 2017. godine. Nije mirisav ali jako prijatan za konzumaciju uz laganiju hranu. Sama sorta je jako introvertna i osetljiva, tako da je neophodno veliko znanje i veština održati ceo proces u optimalnoj kondiciji. Fini sirevi koji su bili na stoli su bili idealni uz furmint. Flaširan je i može se kupiti u samom Organskom podrumu.
• Kadarka ("Kanias") iz 2017. godine je jedno od vina u koje Erne ima puno poverenje. Sorta dobro podnosi UV zračenje i u planu je proširenje zasada i proizvodnje. Sa 13% alkohola fino klizi ali najlepšu lepezu ukusa mi je otvorio komad oraha koji sam pre toga konzumirao. Da li je jod otvorio novu aromu ili je nešto drugo nisam siguran. Potvrdili su mi drugi kada su ponovili akciju. Lepršavo fine rubin boje kadarka se dosta proizvodi u severnom delu Srbije. Sama teorija, da je zasad prenet sa Skadra i da je stari naziv skadarka samog vinara nije potpuno ubedila ali to ostavljamo istoričarima enologije. Ovoga puta je bilo bitno uživati u sunčanom popodnevu i lepom  društvu uz izuzetnog domaćina Rafaela i njegove uigrane vinske ekipe. U prodaji je Kadarka "Devas" 2017. koju je najviše vinoljubaca kupilo na poverenje i ako nije bilo na degustaciji.
• Kaberne fran ("Breton") iz 2017. godine je jedno od francuskih sorti koje Sagmajster gaji. Snažnijeg tela sa vinskom kiselinom oko 7,13 i alkoholom 14,5% deluje kao ozbiljna artiljerija ali elegantne teksture. Jedino što je bilo malo hladnije u flaši pa je trebalo malo zgrejati da se otvorio bogatstvo koje poseduje. Sama sorta je meni od omiljenih za crvena vina tako da se ograđujem što se tiče subjektivnosti.
• Na kraju je došao burgundac (šeri), kasna berba iz 2016. godine. Dezertno vino sa 15,5% alkohola. Nisam ljubitelj slatkih vina ali ovo nefiltirirano, urađeno kao španska Fino sherry metoda vina, prijalo bi uz crnu čokoladu ili neki drugi snažni dezert. Svakako ima potencijala za enoljupce sa slatko-snažnim pretenzijama.

 

Polako se završavalo divno druženje a najčudnije što je još uvek bio dan. Možda i nije loš ovaj silom prilika matine koncept jer niko kod kuće ne može da vam prebaci da ste ostali do kasno u noć u "kafani". Erne je sve zainteresovane pozvao kod sebe u vinariju a moguće je doći u grupama od deset posetilaca. 

Zavisno od vremena obilaze se i vinogradi a najizazovnija je degustacija na samom izvoru u podrumu. Većina u vinoteci kupuje po neko vino da ponovi gradivo sa društvom u nekoj drugoj prilici. Nasmejani i ljubazni domaćin Rafael ispraća nas kao sa slave. Pune bašte okolnih lokala ostaju na suncu dok ja polako krećem u okrepljujući vikend odmor.