VII UniCredit Bank Wine Garden: Čarolija koja uzburkava krv

 

Već tradicionalno, po sedmi put, prvi junski vikend rezervisan je za uživanje u vrhunskim srpskim, regionalnim i evropskim vinima u najlepšem parku u srcu tropskog Beograda. Visoke temperature nisu omele niti destimulisale ljubitelje vina i dobre zabave da od samog početka u 14h formiraju dugačke redove pred ulazom u Botaničku baštu. 

Ove godine publici se predstavlja80 izlagača, odnosno preko 100 vinarija. Ova omiljena manifestacija upotpunjena je izvrsnim i raznovrsnim muzičkim programom. Magija Botaničke bašte krunisana je  poletnom muzikom na nekoliko punktova. 

Popularni klupski i kaver bendovi svirali su prepoznatljive pop i rok hitove, a u zonama za opuštanje izvodio se džez, evergreen i filmska muzika. Plesne grupe igrale su sving i rokabili,  pozivajući okupljene da im se pridruže. Jednom rečju idilična slika dostojnonih flamanskih čuvenih mazala.

Probali smo, uobičajno, autohtone sorte (tamjaniku, grašac (kod Džervina vertikalu) bagrinu (iznenađeni dometima), silu, neoplanu, moravu, žilavku, prokupac, vranac, blatinu, refošk, trnjak, kadarku, frankovku), no nismo odbijali ni ona rojalistička (rajnski rizling, kaberne, pino noar). 

Slabi smo na širaz, kaberne fran, marselan i pri verdo. Vionje nismo pronašli, osim kod Tikveša u jednoj poletnoj kupaži. Svako je ovde, na ovoj vinskoj trpezi, mogao da iznađe svoje favorite, u raskošnoj paleti vina različitih boja, nijansi, karaktera i stilova. 

Ono što me fascinira kod mlađih posetilaca, je kada jednom pronađu vino koje im se dopada kupe bocu i sklone se u spasonosni hlad, kako bi sa svojim društvom uživeli u njenom sadržaju. 

Svaki put kada prođem pored štanda sto žena, ponadam se da ću ih sresti svih sto, ali uvek ima njih par raspoženih za priču i deljenje informacija o vinima. Dolazimo i do štandova mladih iz vinarija Negotinske krajine. Svake godine kod njih je vidljiv pomak u smislu kvaliteta i marketinga, te nam je drago da ih entuzijazam ne napušta, a rezultati su samo plod takvog rada. 

Susrećemo se i sa starim drugarima Saletom Gajićem, Zemuncem na privremenom radu u Župi, Ivanovićem mlađim, Gvozdenom u majicama koje sma kreira i njegovim ozbiljnim vinima, od kojih za ovu priliku izdvajam žilavku sa starih čokota, Yotu sa poletnim, iskričavim grašcem, slede Stemina sa svojim crvenim vinima, Aglaje Frunze sa njegovim tradicionalnim ukusnim mezetlucima, novitetima iz Mačkovog podruma, preko lepih verzija morave kod Jelića, tamjanika i merlo kod Magaze, kod Milojevića susrećemo kupažnog Putnika, uživamo u poslasticama na štandu Bikickog, kod Stočanskog probamo frankovku koja je u Zrenjaninu s  pravom pobrala opšte simpatije. 

Neka oranž vina su nam se dopala, a nekima bismo produžili maceraciju da se mi pitamo. Onda je prelazak na crveno došao nekako posve spontano, mada moram da primetim da mu vremenske prilike nisu bile naklonjene. Za rozee falio je još jedan izložbeni dan, toliko je ponuda bila raskošna, ali takva da nijedno vino nije imalo manju ocenu od dobrog pa naviše.

Nismo mimoišli ni štand sa hercegovačkim vinima, kao ni ona iz Kutjeva. Uvoznici su ponudili vina iz Italije, Francuske, Španije, na štandovima Supernove, Dan kompani i drugih, a svoj štand imao je i Poljoprivredni fakultet iz Zemuna sa vinima iz Radmilovca, manastir Studenica, kao i Rubin i Čok. Od novih, za nas nepoznatih vinarija probali smo vina vinarija Milica, Tatalović, Grumen, Gnezdo… Svoj štand imao je i 24 Kičn.

Nije zafalilo ni probrenih sireva koji su se grilovali, kobasica sa različitim ukusima Kabinet Laba, francuskog kiša, kroasana, krofni i kiflica, rošilja, mesnih delicija i delicija od tartufa, štrudli, knedli i ostalih slatkih delikatesa, voća, gickalica i sladoleda u Gastro zoni, a nije nedostajalo ni instant kafe, kako tople tako i hladnih fapea. Česma u Botaničkoj bašti takođe je ovog užarenog vikenda bila vrlo posećena destinacija.

Ova vinska manifesatacija je vrlo popularna, pa su karte za prvi dan planule, tražila se karta više, a isped Bašte obnovljena je tradicija tapkaroša. Stolovi, klupe i prostori na travi bili su popunjeni na ovom veličanstvenom pikniku priređenom u čast boga Bahusa. 

Čini se da je svako ovde pronašao svoju vrstu zabave, tako da je pozitivna energija sljubljene sa nekim spokojem zadovoljstva prosto izbijala na sve strane. Dosta posetilaca bili su i stranci, koji su takođe prepoznali renome ove vinske manifestacije, te su se mogli čuti mnogobrojni jezici kao u Vavilonu.

I kraju se ne zna šta je višе оpijalo dobra vina ili lepota dama. Bile su prelep ukras u prelepom vrtu sa sa svojim lepršavim letnjim haljinama i svojom gracioznošću. Do dogodine!