Vinska ilegala ogrezla u boemštini

Vinska ilegala je napravila još jedan iskorak (pogledaj ovde 1, 2, i 3) u svojoj uspešnoj, maloletničkoj karijeri. Ovaj put ugnezila se u prostoru nekadašnje Bajlonijeve pivare u boemskoj beogradskoj četvrti. Skadarlija je inače „pobratim“ sa pariskom Monmartrom od 1977. godine.  

Po „Vodiču kroz Beograd“ iz 1909. godine u Skadarskoj i okolnim ulicama bilo je 14 kafana, kada je u gradu živelo oko 90 hiljada žitelja. Na ulazu u Skadarliju krajem XIX veka nalazila se kafana „Pašonin bulevar“. Pored bašte imala je i veliku salu za igranke i svadbe, koja je predstavljala prvi beogradski mjuzik hol. Oko 1908. godine na tom mestu održane su prve predstave beogradske opere. Posle gašenja opere, na istom mestu otvoren je bioskop koji se od 1928. godine zove „Balkan“. U kafanu „Bums keler“ 1929. godine svratila je i Džozefina Beker koja je Beograd zapamtila i po ukusnim ćevapima. Bumsov podrum najčešće je posećivao Tin Ujević.

Mnoge poznate ličnosti stanovale su u Skadarliji ili blizu nje, a među njima književnici Đura Jakšić, Jovan Jovanović Zmaj, Antun Gustav Matoš, Bora Stanković, Branislav Nušić, Dragomir Brzak, braća Vojislav i Žarko Ilić, glumci Milorad Gavrilović, Čiča Ilija Stanojević, Dobrica Milutinović, Milka Grgureva, Žanka Stokić i drugi. Kažu da glumci obližnjeg Narodnog pozorišta, otkada je srušena kafana “Dardaneli”, navraćivali u Skadarliju. Pošto zbog treme pre predstave nisu ništa jeli po čitav dan, po završenoj predstavi dolazili su ovde da večeraju i opuštaju se uz zvuke narodne pesme i muzike…

Skadarlija je u subotu, 7. maja otvorila ovogodišnju sezonu. Koincidencija? Čisto sumnjam, Votsone, čisto sumnjam... Baš da se smeste u prostor bivše pivare, već viđen za novi tržni centar „Skadarlija pod krovom”, koje dele kafići Zaokret, Elektropionir, Dvorištance i Showroom...  

Čista i nedvosmislena provokacija! Izbor vina je varirao po kvalitetu, ali je svako mogao da pronađe nešto za svoju dušu. Vina su izložili: Art of Vines, Vinarija Bovin, Mali podrum Gajić, Vinarija Doja, Vinarija Đorđe, Podrum Đorđević, Vinarija Erdevik, Manastir Visoki Dečani, Vinarija Milovanović, Podrum Milojaš, Podrum Milojević, Vinska kuća Minića, Vinarija Pantić, Vinski dom Parežanin,  Podrum Probus, Vinarija Raj, Vinarija San Tommaso, Manifaktura Spasić, Vinska kuća Spasić, Vinarija Todorović, Podrum Tošići, Vinarija Carpe Diem I Vinarija Čaša vina i priča...

Beogradski mehandžija Filip Đorđević  je  1850. godine otvorio novu pivaru na uglu Cetinske i Skadarske ulice. Proizvodnja u Đorđevićevoj pivari bila je manifakturna, te je zbog malog kapaciteta prozvana „Malom pivarom''. Skadarlija kakvu danas poznajemo počela je da se rađa sa urbanizacijom, dakle oko 1870. godine. „Malu pivaru“ otkupljuje Đorđe Vajfert  (1873-1947). Prilikom gradnje Bajlonijeve pivare, 1892. godine pronađena lobanja Homo primagenijusa kao i nekoliko zuba mamuta. Lobanja pripada, po naučnicima, „prvom Beograđaninu“, koji je nestao za vreme I svetskog rata. A sada, neki novi Beograđani i njihovi gosti žurno hitaju ka ilegalnoj lokaciji. U potrazi za dobrim vinom i lepim druženjem.

Ambijent je bio odlučan, prostor na otvorenom prostran, muzika i scenski efekti, uključujući i prigodnu projekciju na video-bimu zanimljivi. Održana je i tradicionalna nagradna igra ‚Vino je naša valuta", a to što je i moja malenkost profitirala, nagoveštava moguću, ali malo verovatnu korupciju.

 

A dodeljeno je i specijalno priznanje, „ilegalskom veteranu“, Milošu Kalapišu koji je na Ilegalinim okupljanima branio boje čak pet vinarija. Stoga je, pored boce vina poneo i statuu vinčanske boginje. U svom otpozdravnom obraćanju, ovogodišnji laureat je izrazio želju da se ustali u vinariji sa kojom je došao ovaj put. 

Gotovo svi putopisci su Skadarliju nekada opisivali kao neuglednu ulicu sa rasklimanim krovovima, trošnim građevinama, ali sa mnogo duše i tanane poezije. Prve građevine na tlu današnje Skadarlije izgrađene su oko 1717. godine. Sredinom XIX  veka na tom mestu je bila Ciganska mahala (Šićan-mala) sa četrnaest kuća.Bilo je to naselje malih, krivudavih ulica, kojom je tekao Bibijin potok. TaJj potoić, bio je preteča moderne kanalizacije. No i izvor za marifetluke vesele noćne bratije. On je predstavljao beg od zagarantovanih žandarskih batina. 

Potok je naime predstavljao granicu. On je delio palilulski (desni deo) ulice, od druge, dorćolske strane. Kako su putevi birokratije oduvek bili nedokučivi dorćolski propis o javnom redu i miru bio je strožiji. Kada bi nagrnula anarmenija, šarenolika, uglavnom pripita družina preskakala bi kanalčić i uz ciku, viku, i dobacivanja začikivali organe reda. 

Organi reda nisu imali potrebe da dolaze na druženje koje je organizovala Vinska ilegala. Možda, ipak, bez uniforme  u svojstvu vinoljupca. Preskakanja je bilo ali samo od reda do reda gde su vinari izložili tečne plodove svog mukotrpnog rada. Izgreda nije bilo. Samo erupcije dobrog raspoloženja. Što, dakako, ne podleže krivičnim sankcijama. 

VIII WINE STYLE SALON - Nepodnošljiva lakoća življenja u Ziri

Nigde čovek ne postane tako svestan prolaznosti života kao na prostranoj terasi hotela Zira. Dovoljno je samo da baci letimičan pogled sa nje. 

 

A onda mu ne preostaje ništa drugo nego da se okrene ovozemaljskom i u sali Mikonus, na drugom spratu, potraži svoj delić vinskog raja. 

Ponuda je velika, raznovrsna i teško joj je odoleti. A i zašto bi?

Ovaj salon koji se deklariše kao regionalni, sa srpske strane je ugostio sledeće vinarije: Aleksandrović, Aleksić,  Atelje vina Šapat, Bjelica, Cilić, Deurić, Do kraja sveta, Doja, Đorđe, Jermić, Kovačević, Matalj, Pusula, Quet, Radovanović, Rubin, Stari hrast, Temet, Zvonko Bogdan, Vinum, Virtus, a sa strane su pristigli: Šćurtek, Jokić, Vukoje, Kozlović, Bovin, Capo (iz Istre, novitet!), Savina, Kamnik, Tikveš, Lozar, Verus, Stobi (sa Private Reserve), Radgonse Gorice, kao i uvoznici ADS, Dan Company i Vinomond.

U vremena opšte otuđenosti vinski festivali su zauzeli poziciju koju su nekad držale kultne kafane. Postali su mesta susreta, razmene ideja i energija, ugovaranje poslova, sklapanje prijateljstva i poneke ljubavi... 

Ljude koje ovde viđamo, viđamo češće nego familiju, ženu ili muža i sitnu dečurliju. Od onih koji drže čaše, do onih koji sipaju. Razmenjuju se pozdravi i osmesi. Vino poništava inhibiciju. 

Dok se sa svima pozdravite, vreme začas prođe. A i oni su puni sugestija: probaj ono, probaj ovo. Kad bi čovek samo mogao! Obazrivo gledate da nekog ne preskočite, nekom se slučajno ne zamerite... 

I ono što je najbolje, i one koje još ne poznajete, od danas ćete znati. Druželjubivi su ljudi ti vinoljupci! To je lanac sreće koji se zarazno širi. Za to je odgovorno vino. I to je jedan od razloga zašto ga treba piti.

Bilo je tu dosta vinara, starih poznanika, koji nisu dozvoljavali da se gradivo savlada kampanjski - lekcija, pa veliki odmor, već su insistirali da se savlada celokupno gradivo. 

Bezgranično im hvala na tome! 

Mogao je da se proba i Piper-Heidsieck šampanj, pa da se uporedi sa srpskim penušavcem kod Aleksadrovića, Kovačevića ili možda ipak penušava Babaroga?

Izgleda da nas je i nebo podržalo. Svojski smo uživali na terasi sa početka teksta. A samo dan kasnije, nebesa su se otvorila i otpočeo je svojevrsan potop. Ništa se ne dešava bez razloga!

Na terasi gladni su mogli da je utole i izaberu: mesni, sirni ili kombinovani tanjir, kako bi mogli da se kvalifikuju u drugi krug ove vinske smotre. 

Priređena je i nagradna igra, inspirisana nekim nastranostima, koje su se organizovale samo dan kasnije. Posetioci su trebali da izaberu svoje omiljeno vino, a srećnika koji bude izvučen čekalo je iznenađenje u vidu 4 boce pobedničkog vina. 

Vinski maraton zadovoljstva u Vinariji Rnjak

 

Beogradski maraton bio je sjajna prilika za posetu jednoj od vršačih vinarija. Svako onaj koji misli da je sa neveselom sudbinom Vršačkih vinograda tradicija vinogradarstva i vinarstva u ovom regionu okončana ljuto se vara. Vinarija Rnjak iz Gudurice, 14 kilometara udaljena od Vršca, vlasnice Ljiljane Rnjak, na nedavno završenom XI Vinofest-u, u Vršcu, nagrađena je sa jednom zlatnom i tri srebrne medalje. 

 vina 2015. godine

Njihov šardone osvojio je zlato i 83,67 poena; sovinjon - 74,67, kaberne 73,00 i roze - 72,33. Na ovogodišnjem Beowine-u ova mlada, ali perspektivna vinarija, ponela je zlatnu medalju za sovunjon, a bronzanu za šardone. Kao što se prisećate, sa vinima ove vinarije upoznao sam se kod Tintora, na matineu.

Da bismo utvrdili gradivo na licu mesta, iskoristili smo jednu sunčanu subotu, dok su neki jurcali beogradskim ulicama i zaputuli se ka Vršcu, ljupkom gradiću u Banatu, gde uvek ćarlija vetrić  mio. Tamo gde počinje planinski masiv Karpata. Mada postoje verodostojna istraživanja da su Vršačke planine ipak starije. Po popisu iz 1881. godine Vršac ima 22.810 stanovnika i najmnogoljudniji je grad u Banatu. Uporedo se razvija i srpska i nemačka opština. 

O blagorodnosti ove sredine svedoči činjenica da je 1893. godine osnovano „Društvo za zaštitu zdravlja i prirodno lečenje”. Članovi društva su svakodnevno odlazili na Vršački breg, skidali gornje delove odeće i išli do posebno uređenih mesta, „vazdušnih i sunčanih kupki”. Stoga je sagrađena posebna zgrada, gde se odlagala nepotrebna odeća i koja je služila kao zaklon od iznenadnih vremenskih nepogoda. 

U XIX veku ovde se prostire jedan od najvećih vinograda u Evropi, na 17 hiljada jutara (oko 10 hiljada hektara). Berba 1875. godine bila je rekordna, proizvedeno je milion aktova (56 miliona litara) vina. Vina je bilo toliko, da je vršačka ponuda uticala na cenu ovog nektara na evropskom tržištu. 

Nažalost, 1880. godine vinovu lozu napada filoksera i potpuno je uništava. Te godine švajcarski trgovac Bernard Štaub gradi moderan vinski podrum „Helveciju”.

Vinogradi vinarije Rnjak, ukupne površine 6,5 hektara sa 25 hiljada čokota, uglavili su se između Malog Središta i Gudurice, na nadmorskoj visini od oko 150 metara. Tu je i Gudurički vrh (641 m.n.v), najviša kota Guduričkih planina i Vojvodine. Deluje idilično, poput oživljene slike Paje Jovanovića, Vršački triptihon (rađene po porudžbini Municipija iz 1896. godine). U vinogradima uzgajaju, od belih sorti: sovinjon i šardone a od crnih: pino noar, kaberne, merlo i muskat hamburg. Obišli smo vinograd, a onda se zaputili ka vinariji, smeštenoj u porodičnoj kući, iza masivnih drvenih kolskih vrata. Kuća je tipična za ovaj kraj. Počell smo sa trkom zadovoljstva - a završili smo na vinskom maratonu. Prešli smo stazu od belih preko roze da crvenih vina. Razlika je samo bila u kilometraži, a zadovoljstvo viđenim i degustiranim – neprocenjivo. 

Vinova loza se ovde gaji još od doba Rimljana. Otac istorije, Herodot piše da Agatirezi, koji žive na ovim prostorima, između sebe sve dele osim mača i krčaga za vino. Zaranjam još dublje u istorijsku kupusaru i saznajem da legenda tvrdi da je vršačka loza izrasla iz štapa Svetog Save. Prvi pisani podatak o vršačkom vinu datira iz 1494. godine (F. Mileker, “Povesnica slobodne kraljevske varoši Vršac”), kada budimski ekonom kupuje bure vina za ugarskog kralja Vladislava II po ceni od 10,5 zlatnih forinti.

No vratimo se domaćinima, čije priče nisu ništa manje zanimljive, naprotiv! Porodica Rnjak  je planirala da poseti Barselonu. Trebalo je da polete iz Temišvara. No, zbog vremenske razlike između dveju susednih zemalja i poslovične (ne)efikasnosti graničnih službi, zakasnili su na let. I kada nisu posetili Španiju, rešili su da se, bar, provedu, u Vršcu. Par su lokala promenili, sve u nadi da će popiti domaće vino. I možda baš tada rešili su da ga sami prave, da se više ne maltretiraju. Napominju da to nije nimali lak, ali da je svakako lep posao, ako čovek na samom početku raščisti šta želi da sledi biznis ili viziju.  

Evocirali smo uspomene na prošlogodišnji roze (100 % muskat hamburg), da bismo nastavili sa ovogodišnjim (2015) razigranom kupažom muskat hamburga, pino noara i rajnskog rizlinga (u odnosu 6:3:1), sa 12,5 % alkohola. I dok se prošlogodišnji diči bojom lososa, ovogodišnji je koloritniji, transparente-rubin boje, koju duguje pinou.

 u bokalu je roze iz 2015. a u čaši iz 2014. godine

Očigledno je roze od sezone 2014 do 2015 posećivao teretanu, te je snažnije oblikovao telo. Onaj 2014 je ženski, faminizirani, pa ko šta voli nek’ izvoli! Stručni saradnik Vinarije Rnjak je Mirko Gagić, nekadašnji direktor Vinarije Benkovac. 

 vina 2014. godine

Prelazimo na bela vina, koja su tipični sortni predstavnici. Kao što rekoh, do sada su imali dve berbe: 2014. i 2015. 

 

Šardone je prozirne, bledo-žućkaste, slamaste boje, sa aromama zelene jabuke, limuna i grejpa, tropskog voća čak i banana.  

Sovinjon je svetlo-žućkaste boje, sa zelenkastim odsjajem, osvežavajućih kiselina, umerenog alkohola, sa suvom završnicom i aromama limete i sveže pokošene trave. Za izgled etiketa 2015. godine pobrinula se vlasnica vinraije. 

Vinarija se nalazi u podrumu stare, bogataške, švapske kući. Kuća je bila poprilično zapuštena u vreme njihovog dolaska, te su deliće nekadašnjeg sjaja pronalazili na tavanu i vraćali na provobitno mesto. Prostorije su prostrane, sa očuvanim brodskim podom i visokim plafonom. Posebno nam se dopao fragment orginalnog plafona sa šarom. Kod ulaznom hodniku je ložište, koje je grejalo više prostorija. No, kako ukućane slučajno ne bi iznenadila oštra vojvođanska zima tu je mesto pronašla i lepo dekorisana kaljeva peć. Na sve načine su se potrudili da kući vratili nekadašnji sjaj. Obišli smo levi (uglavnom bela) i desni podrum (crvena) kapaciteta 30 hiljada litara i upoznali se i sa ambicioznim planovima ove vredne porodice. Temperatura u podrumu ne prelazi 15 stepeni. U podrumu mobilni telefoni nemaju signal. Vino ne treba na koji način uznemiravati dok boravi u bačvama i inoks sudovima. Probali smo i rajnski rizling i prodiskutovali o njegovom eventualnom učešću u kupaži sa sovinjonom. Preneli su nam čuđenje svoje familije iz Dalmacije (Benkovca) kako to da berba pre započne u Banatu, nego u Dalmaciji. Možda je tajna u ovdašnjoj klimi.

Jer, ovde su prelazi između godišnjih doba umereni. Prosečne padavine iznose 748 mm/m2, a prosečna godišnja temperatura je 11,5° C. Zime su blago oštre, a leta su pretežno suva, duga i topla sa srednjom temperaturom u julu od 21,5° C. Vazdušna strujanja čine sedam vetrova, koji duvaju 271 dan u godini. 

Vršac je, u prošlosti, uglavnom bio prepoznat po proizvodnji belih vina. Naši domaćini već marljivo rade na crvenim, te pripremaju pino-noar, merlo i kaberne, kao i njihovu međusobnu kombinaciju (kupažu). Ova vina su se smestila u desnom podrumu, u barik buradima Đorđević. 

Imao sam zadovoljstvo da ih probam, sa izvora, i mogu vam reći da nas čeka lepo iznenađenje! Prelepa boja, prava eksplozija bobičastog voća! Vlasnica vinarija ima namere da dokupi još zemljišta i da ih zasadi sa ovdašnjim, autohtonim sortama. U planu je i izgradnja degustacione sale, za ljubitelje vinskog turizma, bilo da dolaze prevozom, peške ili na biciklima. 

Da osete dah Dalmacije u Banatu!