четвртак, 25. фебруар 2021.

VINARIJA „ĐURĐIĆ“ U VINOTECI „VINA MOSAICA“




Piše i fotografiše: Gordan Gorunović

 

Poslednje nedelje februara u vinoteci „Vina Mosaica“ u toku je degustacija i promocija vinarije „Đurđić“ za saradnike, kupce i ljubitelje dobrog vina. Besplatna proba sjajnog kaberne frana (Cabernet Franc 2017 ove vinarije već osvojio zlato u Bergamu), jednog od najboljih na domaćem tržištu i bermeta će trajati do subote u strogom centru Beograda u ulici Zmaja od Noćaja 9. 

Uz podsticajni period za kupovinu, akcije i popuste prava je prilika za sve ljubitelje grožđanog nektara. Vrlo bitno je da u vinoteci rade ljudi koji su poznavaoci a to je ovde pravi slučaj uz samu edukaciju koja ide jednom nedeljno u vidu emisije „Vino i vinogradarstvo“ Baneta Markovića, koja je logistička podrška sa bazom u ovoj lokalu. 

Lepa prilika za bezbedno druženje je pogotovo u kasnijih satima kada dame dođu da uživaju u slatkom bermetu „Crni vitez“ koji je desertno aromatizovano vino sa izraženom biljnom notom.

Toplo vreme omogućilo je da se na trotoaru istorijskog dela glavnog grada može da se uživa u vinima. Dražen Đurđić godinama zavređuje poštovanje i poverenje enoljubaca. Svoj sportski duh rukometaša zadržao je i u vinogradu, što je dovelo do odličnih proizvoda snažnog vinogorja. Nedaleko od samog centra Sremskih Karlovaca, među pažljivo negovanim vinogradima, podignuta je vinarija u kom se oseća toplina duha upotpunjena vinima vrhunskog kvaliteta. U sortimentu se ističu Traminac i Kaberne fran.



Ipak moj favorit je od prvog susreta pre dosta godina Kaberne fran sa svojom redizajniranom etiketom plave boje bez ikakvog natpisa. To sam na ovoj degustaciji i potvrdio. Karakteristični miris pečenih crvenih paprika, jagoda, malina i još nekih finih aroma okrivam u ovom uvek dobrodošlom vinu uz malo snažniju hranu. Uz umerene kiseline i tanine, oseti se ukus višanja, dimljenog paradajza i origana. Usna šupljina brzo reaguje na sve arome, jedino je malo kraća završinca što može imati svojih prednosti. Svakako najpozitivnije što godinama nivo kvaliteta konstantno stoji kao snažna rukometna odbrana. Uz nadu da će biti sve više ovakvih promocija uz poboljšanje epidemiološke situacije, radujem se druženju sa enološkom družinom i predanim proizvođačima među kojima u odabranom krugu stoji i vinarija „Đurđić“.

уторак, 26. јануар 2021.

Noviteti kod Tintora: Neka šarmantna vina, vermut i dva oldtajmer porta




Tekst i fotografije: Kruljac Ivan

Nedavno sam dobio razglednicu, čestitku nakon mnogo godina iz daleke Kanade.
Nisam ni slutio da ću se radovati i razglednici na boci vina, a ona je stigla iz Portugalije i nalazi se na etiketi Carlosa Campolarga. Vino je od sorte grožđa Alverilhão. Pijem ga po drugi put u životu, ali sada u miru, spoznavajući lakoću ispijanja kroz voćnu završnicu u kojoj dominira višnja. Prelepa crno bela etiketa vratila me je u davnu prošlost i lepa sećanja.



Drugo grožđe istog majstora pretočeno u bocu je Souzão, takođe nepoznata sorta u širem smislu, a ulazi u sastav porto vina. Ponovo je etiketa minimalistička, na kojoj je slovo Z postalo mačka sa krinkom u pokretu. Ova sorta u vinu daje puno voća na ukusu, u kom prednjači aronija. Na mirisu divne note kvasine, uz mali procenat alkohola, čini ovo vino predodredjenim za maštanje.



Od Alvara Castra stigla je i etiketa Tobias, jedna od najlepših koju sam video u stilu akvarela. Vinar nije odstupio od svog stila koji daje u boci vina dugog trajanja ukusa i neobične lakoće ispijanja.



Rita Ferreira čiji vinski koncept nosi i takvo ime na etiketama Conceito i Contraste u svom stvaralaštvu putujući po svetu stvara unikatna vina sa karakterom. Stigla je nova berba 2018. Etikete Legitimo nudi predivno vino odležalo samo u inoksu još elegantnije nego ono iz berbe 2016.



Imao sam sreću da probam i vermut, nastao u Portugaliji, zaista poseban, sa anisom na mirisu i drugim herbalnim notama, slasan u ustima. Ime mu je 7 mora, i zaista bi bilo lepo kada bi se ljudi više upoznali sa ovakvim stilom vina.



Na kraju i jedna prava poslastica. Po prvi put su pristigla i dva porta iz 1940 godine. Tako da imate jedinstvenu priliku da vina iz tako daleke berbe možete da nabavite i probate.



Ova vina samo su deo od blizu 30 novih etiketa i prava su svečanost za svako nepce. Možete ih probati u Zemunu, u vinoteci Tinto. Oni koji znaju ovo predstavlja logični sled rada Željka Tintora, ali i ozbiljan iskorak i priliku da kroz vina ljudi upoznaju kroz vinsko putovanje neke druge kulture. U vreme kada smo većinom i nevoljno usidreni. Jer vinski jezik je iskren i nepogrešiv. Samo treba otvoriti um i srce za takva vanredna iskustva.

четвртак, 14. јануар 2021.

Vinarija Madžić




Piše: i slika Ivan Kruljac



Na raskršću puteva za Smederevo, Mladenovac i Smederevsku Palanku nalazi se selo Selevac u kome se nalazi Vinarija Madžić. Vinogradi su raspoređeni na dva brda Plandište i Rt i imaju u osnovi tri ekspozicije. 




U zemljištu se nalazi gajnjača, smonica, žuta zemlja, krečnjačke lutke kao i crvena zemlja od koje su nekad pekli crepove. Na 210 metara nadmorske visine vlasnik se odlučio za merlo kao grožđe jer se pokazalo kao najbolje za vina i zemlju na kojoj se nalazi. Na oko hektar i po površine u proseku svake godine dobije se 5000 boca vina. Pristup vinogradu je takav da se ne koriste herbicidi i pesticidi na zemljištu su minimalne intervencije trava naraste čak do 80 cm kroz sezonu. 



U vinifikaciji su zastupljeni prirodni procesi uz minimalan So2 koji kao ukupan u boci iznosi svega do 40 mg. Merlo zri u hrastovim bačvama koje nisu nove. Rezultat dve godine odležavnja je nefiltrirano vino koje iz bačvi ide direktno u bocu. 




Trenutno je u prodaji i veoma mali broj boca prokupca iz 2017. godine. 





Prvo vino koje je zvanično i bilo sa etiketom je iz 2003. godine. Ime je dobilo po vinarovom dedi Radosavu i zvalo se Radosavlje, a prvo zvanično vino u prodaji je iz 2006 godine. Vinogradi su zasađeni 1969. godine kada je vinar i rođen. 







Merlo berbe 2016. dao je skladno vino prijatnog i jasnog sortnog mirisa umerenog tela, skladnih kiselina i  na ukusu zrelog voća do džemaste strukture. 


Prokupac berbe 2017. nudi novo iskustvo sa mirisom šumskih gljiva, lepršavo vino koje bih voleo da ponovo probam za koju godinu.


петак, 20. новембар 2020.

V Nedelja italijanske kuhinje u svetu

 


Nedelja italijanske kuhinje u svetu je inicijativa koju promovišu diplomatsko-konzularna mreža Italije i Italijanski instituti za kulturu kako bi se istakli značaj i izvrsnost italijanskog gastronomskog nasleđa. Ovogodišnje, peto izdanje pod nazivom „Znanja i ukusi italijanskih teritorija, 200 godina od rođenja Pelegrina Artuzija“, na programu od 23. do 29. novembra, ima za cilj da vrednuje bogatstvo i raznolikost kulinarskih tradicija italijanskih teritorija, kao i zdravlje i održivost čitavog lanca proizvodnje, predstavljajući principe i vrednosti mediteranske ishrane kao modela uravnoteženog načina života. To je ujedno i omaž Pelegrinu Artuziju, utemeljivaču domaće italijanske kuhinje, povodom dve stotine godina od njegovog rođenja.

 

Ovom prilikom Italijanski institut za kulturu u Beogradu, u saradnji sa firmom iFOODQ, predstavlja sedam video-snimaka na temu „Porodica i gastronomija“ šefa kuhinje i dobitnika Mišlenove zvezdice Erosa Pika koji govori o hrani u različitim porodičnim trenucima tokom jedne sedmice. Video-snimci sa titlovima na srpskom jeziku biće prikazani na Jutjub kanalu i društvenim mrežama Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu prema sledećem rasporedu:

 

  •         22. novembar: Nedelja – Nedeljni ručak, kad se cela porodica okupi
  •         23. novembar: Ponedeljak – Sećanja na nedelju: naredni dan su još ukusniji
  •         24. novembar: Utorak – Kupovina, izbor sezonskih proizvoda
  •         25. novembar: Sreda – Brzi recepti
  •         26. novembar: Četvrtak – Kad baka pravi tortu
  •         27. novembar: Petak – Riba
  •        28. novembar: Subota – Pica

 


Pored toga, u cilju obeležavanja dvestogodišnjice rođenja Pelegrina Artuzija, autora prvog kuvara ujedinjene Italije pod nazivom „Nauka kuvanja i umetnost dobre ishrane“, na društvenim mrežama Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu biće objavljen kratak video-snimak pod nazivom „Dobrodošao nazad Pelegrino Artuzi“ koji su ustupile opština Forlimpopoli i regija Emilija Romanja.

 

Italijanski institut za kulturu u Beogradu vas poziva da istaknete značaj italijanskog gastronomskog nasleđa tako što ćete tokom V Nedelje italijanske kuhinje u svetu (23-29. novembar) pripremati italijanske specijalitete i na društvenim mrežama (Fejsbuk, Instagram i Tviter) objaviti slike pripremljenih jela sa kratkim opisom recepta ili kratke video snimke pripreme jela koristeći haštag #ItalianTaste uz obeležavanje  zvanične stranice @iicbelgrado. Sve objave će biti podeljene na društvenim mrežama. U ponedeljak, 30. novembra, biće proglašena tri pobednika koji će dobiti na poklon kecelju sa logotipima ove manifestacije i našeg Instituta i gedžete Italijanskog instituta za kulturu.

 

Na društvenim mrežama Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu biće objavljeni i brojni onlajn sadržaji koje je Ministarstvo spoljnih poslova i međunarodne saradnje Italije ustupilo povodom Nedelje italijanske kuhinje u svetu.

 

понедељак, 26. октобар 2020.

XVIII Degustacija Malog podruma Gajić

Neke stvari ni nepogode u vidu pandemije i najave obilne kiše ne mogu da zaustave. Ni ne treba. U čast i slavu završetka 102 berbe grožđa i otvaranja sezone vina već tradicionalno od 2002 godine, po osamnaesti put zaredom, vinarija i destilerija Mali podrum Gajić minulog vikenda priredila je promociju i degustaciju svojih proizvoda, ovaj put  u Vili Petra u najlepšoj zemunskoj ulici.




Subotnje druženje započelo je u  rano popodne u atrijumu popločanom starom ciglom prošaranom delimično mahovinom i sa zidovima koje krasi zavesa od lišće u širokoj paleti jesenjih boja. Naš ljubazni domaćin, Saša, potomak stare porodice Gajić iz sela Zlegine u Župi, sa članovima svoje porodice ponosno nastavlja vinsku i rakijsku tradiciju na način kako se to radilo odvajkada. Okupljeni, zainteresovani, vinoljupci a i ljubitelji rakija imali su jedinstvenu priliku da probaju dva vina, dve rakije i dva likera.



Bili su ponuđeni  Crveni vitez, sortni prokupac iz 2016. godine, roze Svitanje, kupaža prokupca i merloa iz 2019, šljivovica iz 2018, lozovača iz 2019 kao i likeri višnjevaču iz 2017. i veoma retka drenovaču takođe iz 2017. godine.



Vinogradi prokupca porodice Gajić nalaze se, kao što već rekosmo, u Aleksandrovcu - Župskom. Zasađeni su davne 1915. godine, prva puna berba bila je 1918. i ova promocija imala je svečarski karakter, a sve u slavu okončane 102 berbe grožđa u vinogradu u kome sada složno rade tri generacije Gajića.




Na skupu uz akustičnu muziku, vinsku zdravicu, recitovani su stihovi o vinu, tom božanskom piću, čitane su pesme u čast prokupca,  a okupljenima se prigodnim rečima obratio i bloger Rakije uglavnom Ilija Malović.  Druženje je nastavljeno unutar restorana uz muziku i priču, uz vino, rakuju i prigodnu zakusku. 

четвртак, 22. октобар 2020.

Vinarija Novak, Rogljevo

 


Vinarija Novak gaju grožđe u selu Rogljevo kod Negotina, poznatom po svojoj fascinantnoj vinogradarskoj proizvodnji još od davnina. O bogatstvu ukusa vina iz Negotinske krajine svedoči podatak da se vino ovde pravilo još u III  veku za vreme Rimljana, a da je u XIX veku Austrougarska monarhija imala svoj konzulat u ovom kraju radi lakše trgovine.


Nadomak vinograda nalaze se jedinstvena naselja izgrađena od kamena - Rogljevske pivnice, u kojima, kako to vole da kažu "živi vino, a ne ljudi".  Vinogradi Vinarije Novak prostiru se na 5 hektara, a vina iz njuhovog asortimana su:   Bagrina, Crna tamjanika, Kaberne sovinjon, Prokupac.

 


Bagrina je autohtona sorta krajine i ne može se naći više nigde u svetu. Iako je grozd svetlo ružičaste nijanse, vino bagrina je prozračno žuto - zelene boje, specifičnog ukusa i mirisa. 


Upravo zbog svog mirisa i slatkastog ukusa koji podseća na bagremov cvet ova sorta je nazvana bagrina. Postoje podaci da se Bagrina nalazila na vinskoj karti Titanika.

 



Crna tamjanika je drevna sorta grožđa. Gotovo zaboravljena, na prostoru Srbije opstala je prvenstveno zahvaljujući vinogradarima iz Negotinske krajine. 


Vinarija Novak Crnu tamjaniku gaji sa dosta pažnje,  što je rezultiralo vinom vrhunskog kvaliteta.

 


Kaberne sovinjon je sorta koju često nazivaju i nekrunisanim kraljem vina. Skoro da nema vinograda na svetu u koji se Kaberne sovinjon nije naselio, a ponajviše zahvaljujući svojoj vrhunskoj klimatskoj prilagodljivosti. 



Ono što ga čini posebnim jeste njegova individualnost, ali i želja da se dodvori gospodaru. Samim tim, svaki Kaberne sovinjon u sebi nosi karakter svog tvorca.

 


Prokupac je čuvana tajna ove vinarije i planirana je da nađe svoj put do ljubitelja vina autohtonih sorti sledeće godine.

Mala španska vinska ekskurzija

 



Piše i slika:  Ivan Kruljac

 

 

Zahvaljujući Stefanu Vidiću imao sam prilike da probam retka i izuzetna vina španskog vinara Jose Rodriguez de Vera-Pepe.Ovaj vinski entuzijasta je unikatan posvećenik jer radi na očuvanju starih sorti Španije i poseduje veoma stare zasade vinograda. Stefan i njegov brat su svojim uvozom vina doneli značajno osveženje na tržištu. Četiri vina su ostavila poseban utisak na mene.




Sopla Poniente u 3 etikete  vina su iz regije Valensije. Nastala metodom kojom se pravi šeri

·         starosti preko 20 u stilu šeri fina,

·         preko 30 godina starosti u stilu amontiljada i

·         preko 70 godina staro kao slatko Pedro Himenez vino u seriji od samo 300 boca.

 



Sva vina nastaju od pomenute sorte Pedro Himenez ali nisu zvanično u toj kategoriji jer ne pripadaju geografski regiji gde on nastaje. Fino prvo vino ima zlatno žutu boju suvo aperitivno vino koje je najmanje oksidativno što karakteriše sva ova vina.

Drugo stil amontiljada je zagasite braon boje poput čaja, jakog oksidativnog mirisa urađeno sa prirodnim kvascima kao i većina vina koja pravi solera metodom.

Treće koje je slatko ima boju orahovače a arome su pune mediteranskog voća,smokve, rogača.



Moscatel etikete Atalaque jedan je od najlepših koje sam pio. Pomalo oksidativnog mirisa više aromatično i ekstraktivno nego slatko, ima dugu završnicu, Isto vino probao sam posle par dana i čini mi se bilo je još lepše. Divan miris meda i cveća ostaje dugo na zidovima čaše.



Takođe posebnost za mene je bio vermut koji sam po prvi put probao.Veoma sličan dobrom bermetu na mirisu, sa dosta karanfilića i drugih začina na gutljaju daje lakoću i 15% alkohola je potPuno uklopljeno u celinu.




Sva ova vina dobro se slažu sa cigarama. Stefan vinoteku vodi tek dve godine mislim da nas tek čekaju lepa vinska iznenađenja.