четвртак, 17. децембар 2009.

Salon vina 2009 - À la tienne!

 

"Ne podnosim cepidlačenja velikih poznavalaca vina! "
(Hadrijanovi memoari, Margarita Jursenar)

Sa bahanalijama smo otpočeli u petak uveče. Ne skačite odmah. Prvobitno su bahanalije bile proslave u čast boga Bahusa, na kojima se pilo vino. Završavale su se, doduše ljudskim žrtvama i seksualnim orgijama. I danas mi istom bogu prinosimo žrtve. bilo u vidu pijanstva ili ljubavnog zanosa. Uostalom, u čemu je razlika.

Dakle petak veče, u hotelu Grand Casini, sala Diva, druženje s Istranima (Terra Divina). I istarskim vinima. Ukus vina i mora, miris čempresa u hladnoj beogradskoj decembarskoj noći.

Uveseljavao nas je simpatična grupa Istriana okupljena u bend Gustafi, koji je nastupao, na ovogodišnjem EXIT-u.

Počeli smo s istarskom "Malvazijom" koju karakteriše tradicionalna mineralna suvoća i floralna svežina. Vina su pratili ukusni zalogajčići iz bogate ponude istarske kuhinje. Sledili su moćni "Terani", a veče je krunisalo belo, slatko vino. Na izlazu smo na poklon dobili maslinovo ulje i s njim nazdravili pevačici istarske grupe.

Subotu je obeležio Salon vina 09. Novost iz vinske kuće Aleksandrović; Regent sjajna kupaža Cabernet sauvignon-a i Merlot-a u podjednakom sastavu. Berba 2007. godine. Tamno crvena boja sa purpurnim odsjajem. Izražajne arome kupina i borovnica, sa toplim tonovima pečenih suvih šljiva i diskretnim notama nane. Prednjonepčani ukus je izrazito voćni, osvežavajući. Tanini su glatki, a završnica ukusa je veoma energična i podseća na zrele višnje. Standardno dobar Trijumf. I standardno dobar Kaberne iz vinarije Radovanović.


Vino sa obronaka Nuja (Côte de Nuites) familije Iželovih (Hugel & Fils www.hugel.com) pogotovu sjajni pino noar, godište 1990, berba "Sinovci" krije zanimljivu priču. Tamno, moćno vino iz porodice koja se ovim poslom bavi od XVII veka svoju slavu je steklo proizvodnjom od navedenog godišta kada su "Sinovci" rešili da se oprobaju u proizvodnji crvenih vina, posebnu pažnju posvetivši vinifikaciji. Naravno i odlični Gewurztraminer.

Iz Toskane, sa vidikovca iznad sela Gajole, stigla su nam vina s imanja Kapanela. Podrum je duboko ukopan u krenjačku stenu. Šardone 2007. boje slame sa zlatno-kristalnim odsjajem, s voćnim aromama breskava i citrusnog voća i naznakama badema i tosta. Završnica je jasna i duga sa tonovima vanile i nagoveštajem krušaka. Kjatni klasiko 2005. s 95 % sanđovezea, boje rubina s purpurnim odsjajem ima intezivnu aromu tosta, kafe, čokolade i šumskog voća koje se prepliću s aromama mahovine, mirođije i smreke sa snažnim taninima.


Želite saznati tajne Sicilije, misterioznog i čuvenog italijanskog ostrva. Zapamtite samo nedaleko od Paletma, Taska d'Almerita, vinnsak kuća grofa od Almerite. Belo vino Diamante Passito 2007 dobijeno metodom (passito, tj isušeno grožđe na čokotu) od muskata i aromantičnog traminca. Raskošne arome meda, suvog grožđa, dunja i kandiranog voća zaokuženo osvežavajućiom notama ruzmarina i žalfije. Dobro izbalansirano sa voćno-medenom završnicom. Roso del Konto prvo veliko sicilijansko vino, od autohtonih sorti nero d'avola, s dominantnim aromama višanja malina i džema od borovnica, s diskretnim notama oraha, cimeta, vanile, nane i listova duvana.


Brunelo di Montalćino je čist sanđoveze odležao 29 meseci u hrastovoj buradi. Procenat alkohola:14,5 %. Otvoreno vino opuštajućih tanina sa dubokom aromom višnje, maline i cimeta s dugomm završnicom. Vino je proglašeno za najbolje na svetu 2001. godine. Imao sam čast da ga degustiram.


Prateće manifestacije bile su degustacije oko dvadesetak italijanskih sireva Zanetti uz Kaberne i Sovinjon., kao i DOP selekciju polutvrdih sireva. Najviše su mi se svideli zreli i slani sirevi Grana Padano i Pecorino, kao i kremasti Bra. Pecorino je jedan od najstarijih sireva, još od najstarijih vremena od ovčijeg sira. Sir Castelmagno zaštićenog porekla iz Pijemonta, a proizvodi se od 1277. godine isključivo od kravljeg mleka.


Simpatična francuska porodica srpskog porekla predstavili su nam vina kuće Olivera Bernarda- Domane de Chevalier (www.domainedechevalier.com) Da bi vino moglo da završi pod ovim imenom mora da se složi pet ocenjivača. Ako ne dobijamo L'Espirit de Chevalier. Ovde je već nestalo brusketa, al' smo imali naklonost somelijera i ženskog dela naše testerske grupe.

субота, 12. децембар 2009.

Desertno belo vino Krokan

Dok je sinoć brijala čuvena beogradska košava meni je srce i telo grejalo deserno belo vino Krokan. No, prvo reč dve o istoriji ovog čudesnog vina. Ono što se sa sigurnošču zna je da je grof Rohoncije u XIX veku ovu čudesnu francusku lozu zasadio na mnogim lokacijama u Evropi, ali je ona jedino opstala na Bisernom Ostrvu kod Novog Bečeja. Zemljište na Bisernom ostrvu koje se nalazilo u posedu Rohoncijevih bilo je najbolje i najplodnije. Sunce se ovde najduže zadržavalo, jer je ogledalo žive i mrtve Tise produžavalo njegov dar i trajanje. Ispredaju se mnoge legende o ovom vinu, pa da vam ispričam jednu od njih...

Jedne sparne letnje noći u vojvođanskoj ravnici je, naizgled, vladala smrtna tišina.Čuli su se samo crvčci i blagi vetar koji se oglašavao iz čokota i sena tek požnjelog žita. Tek je iz jedne kuće dolazio tračak svetlosti. Tu su grof Rohoncije i grof Mikloš sakriveni međ' buradima vina igrali ko zna koju po redu partiju pokera.

Dva bonvivana pokušavali su da nadmudre jedan drugog. Početak ovog nadmetanja seže do njihove rane mladosti. Takmičili su se u svemu; ko će se bolje oženiti i veći miraz sa ženom dobiti, ko će bolje njive i voća uzgajati, ko će bolje konje i kola imati…Do tada je mnogo veći uspeh imao grof Rohoncije koji je sa svojim poljoprivrednim proizvodima osvajao nagrade u Parizu.


Grof Mikloš je te noći vodio igru. Onako usput rekao je da odgajio lozu vrhunskog Merlota i da će u kvalitetu vina i sorte nadmašiti svog prijatelja. Grof Rohoncije mu na to obeća dva konja vrana na poklon , ako do sledeće godine ne zasadi kvalitetniju lozu od njegove. Poznati plejboj, ljubitelj novca, žena, karata i lova dao je ovu opkladu, naizgled, lako. to i ne čudi s obzirom da je u partijama pokera u istoj noći izgubio i povratio i imanje i suprugu Izabelu! Od tada je prošlo mnogo burnih dana i noći u Pešti, Beču, Parizu... A na jednom delu imanja zvanom Biserno Ostrvo rasla je nova vrsta loze...

Sledeće jeseni u burad je isceđena dragocena tečnost, jedinstvenog vina u celoj Evropi zvanog KROKAN. Grofu Rohonciju ostadoše vranci , a nama u nasleđe vino...

Vino je pitko, osvežavajuće, puno, harmonično, sa finim muskatnim notama i aromatičnim ukusom. Krokan je žućkaste boje, a uživanje u njegovom jedinstvenom ukusu i aromi je vrhunski hedonistički doživljaj. Vino sadrži 10 do 12 procenata alkohola i 4-5g/l ukupnih kiselina i smatra se pićem bogataša, skupo je, a grozd se teško održava , pošto je ova sorta loze osetljiva na sivu plesan i niske temperature. Ovo retko i izuzetno vino MUSKAT KROKAN Grof Rohoncije je slao na poklon svojim prijateljima na razne dvorove, poznatim političarima, bogatašima. Obično je slao po jedan karton ovog božanskog nektara, što je bio znak pažnje i poštovanja, ali i prestiža. U to vreme vrednost boce ovog vina u današnjoj vrednosti bila je oko 1 000 evra.Ovo vino je bilo omiljeno piće Marije Terezije i kasnije, Šarl de Gola i Josipa Broza.

четвртак, 02. јул 2009.

Zavodljivi ukus italijanskih vina


U prijatnom ambijentu restorana Balzac, Kompanija Falc East predstavila je portfolio kvalitetnih i vrhunskih vina Fontezoppa u čijim će raznovrsnim bukeima moći da uživaju i domaći ljubitelji božanskog napitka. Brojni predstavnici medija i poznate ličnosti uživali su u degustaciji šest vina koja će se uskoro naći i na našem tržištu.

„Početak leta pravo je vreme za eksperimentisanje sa novim ukusima i traženje idealnog vina koje savršeno odgovara trenucima koje pamtimo zauvek. Prepoznali smo momenat promene percepcije domaće javnosti kada je u pitanju tradicija ispijanja vina, te smo odlučili da domaće tržište obogatimo italijanskim vinima Fontezoppa, iz regiona Civitanova i Serrapetrona“ rekao je Davor Veličkovski, generalni direktor kompanije Falc East u Srbiji. On je dodao da vina Fontezoppa potiču iz regija sa dugom vinogradarskom tradicijom, na kojima se gaje probrane sorte grožđa, a poseban šarm i jedinstveni ukus ovih vina potiče od duha antike utkanog u savremene tendencije modernog vinarstva.
 

Tradicija ispijanja vina deo je određenog stila života, a bogati vinogradi, prelepi pejzaži i magični svet tradicije, asocijacija su na trenutke opuštanja i svakog momenta bude želju za ispijanjem Bahusovog napitka i uživanjem u raznovrsnosti bukea. Upravo ovi elementi bili su inspiracija za predstavljanje vina Fontezoppa, a romantični zvuci italijanskih kancona, romantični ambijent restorana Balzak i šarm ranog leta, bili su dodatna inspiracija za brojne goste, predstavnike medija i poznate ličnosti koji su uživali u degustaciji. Zavodljivi ukus predstavljenih šest vina koji će se naći na domaćem tržištu osvojili su čula svih prisutnih, te je sasvim sigurno da će vina Fontezoppa osvojiti naklonost svih ljubitelja dobrog vina.

Vinski portfolio Fontezzopa, osmišljen je specijalno za istančan ukus srpskih potrošača i sastoji se iz šest vina, Ribona - belo vino, Piccini - rozé i Marche Rosso, Marine, Carapetto i Falcotto - crvena vina.

In vino veritas, kaže poslovica starih Rimljana. Probrane sorte grožđa koja se koriste u proizvodnji vina Fontezoppa, zadovoljiće i najprobirljivije ukuse. To je svakako razlog više da svi poklonici vina ovoga leta uživaju u jedinstvenoj mešavini očuvanog ukusa tradicije i modernih tendencija vina Fontezoppa i da provere istinitost čuvene poslovice

уторак, 30. јун 2009.

Interfest 2009

 

Pravac Novi Sad i festival vina “Interfest”. Dremam dok voz polako klapara vojvođanskom ravnicom. Stižem u Novi Sad koji se odmara od Sterijinog pozorja i iščekuje EXIT. Ova druga manifestacija, doduše, u gradu ima pultove na kojima propagira ekološku svest i deli simpatične poklončiće.

Njihov cegerčić ispostaviće se kao vrlo praktičan u transportu buteljki s kupljenim vinima. Pešačka zona prepuna je šetača, kao i bašta kafića.





U ulici Laze Telečkog u toku je obilan, vojvodjanski ručak. U dunavskom parku izležavaju se labudovi. U istoimenoj ulici par poslastičarnica s sjajnim sladoledom.







Već je 18 časova, a sa otvaranjem festivala se kasni. Kupujem vaučere za degustaciju i otpočinjem sa istarskom malvazijom. Slede sjajna vršačka bela vina kasne berbe, pa mlado crveno vino “Portugizer” iriške vinarije “Mačkov podrum”. Njihov slogan je “Znati piti – znati živeti” Gazda Mita je osnovao ovu vinsku kuću osamsto i neke. Vino je pravio od grožđa iz svojih vinograda Seleš i Grabovac. Vreme je teklo, al’ i vino. Njegovi sinovi različitim su putevima pošli. Đoka je postao zemljoposednik u Moldaviji, Joca je postao bećar i kockao diljem Italije. Treći sin, Todor, pametno se oženio i uvečao vinske posede. Osnovao je nadaleko poznati iriški podrum. Njegov sin, Sava, praktično se uključio u posao, ispijajući božanski nektar iz očevog podruma. Svoje znanje je dugo utvrđivao i u toj veštini postao pravi majstor. Na bini počinje muzički program.




Mađari su tu sa kolekcijom "Tokajaca" i prestižnim "Egri Bikarerom" iz 2003. godine, ali nažalost, nema vina za degustaciju. Prodaju samo na flaše. Cena, prava sitnica...

No vratimo se “Portugizeru”, sjajnom vinu sa aromom šumske borovnice. Vinu koje još miriše na bisernu rosu fruškogorskih vinograda, opojnom poput mladosti i luckastom kao prva ljubav. Ispija se 
u jednom dahu, u dobrom društvu. Sledi kratak come back u Istru, na jedan “Teran”, a onda sam se otisnuo do jednog, od mnogobrojnih francuskih zamaka i uživao u pitkom “Kuveu”. Vraćam se u Srbiju, u njen istočni deo, u negotinsku krajunu, na zapanjujuće dobru kupažu gamea i autohtone sorte začinak iz vinskog podruma “Ivanović” smeštenom u Smedovcu. Ovo vino koje se pojavilo pod imenom “Bahus” ima izraženu aromu divlje kupine, sjajno telo i zapanjujući završniocu.

Negotinska Krajina se nalazi u ravnici okruženoj planinama Miroč, Crni Vrh i Deli Jovan, sa jedne i Dunavom i Timokom sa druge strane, što uslovljava veoma specifičnu klimu ovog područja koja je izrazito kontinentalna i karakterišu je veoma topla leta i hladne zime. Istorijski podaci govore da je vinova loza u okolini Negotina gajena još u rimsko doba, a ta tradicija je nastavljena i u srednjovekovnoj Srbiji. Francuzi su ustanovili da je ovo podneblje najsličnije njihovom, pa su od 1864. do 1890. godine bili najveći kupci negotinskog vina koje su plaćali u zlatnicima: jedan čabar - jedan „napoleon”. Francuske sorte vina game, sovinjon i burgundac, naime, ovde imaju veći procenat šećera, jer u zemljištu ima mnogo više minerala nego u francuskim brdima. Burad su prevožena tadašnjom prugom koja je išla pored Timoka, od Vražogrnaca do Radojevca na Dunavu, pa dalje brodovima do Francuske. Vina su bila tako dobra da je i Austrougarska sve do 1911. godine imala svoj konzulat, preko kojeg je trgovala krajinskim vinima. Ova vina su 1907. i 1921. godine ponela bronzanu, odnosno zlatnu medalju na sajmovima u Londonu.
Negotinske pimnice su počeli da grade u XVIII. veku, a od 1864. do 1890. godine krajinska vina ponela su epitet najjačih u Evropi. Na arhitekturu negotinskih pimnica presudno su uticali čuveni majstori iz Ohrida. Pimnice su podizane u brdima, blizu vinograda, da seljani ne bi grožđe spuštali u selo. Zgrade su zidane od naročitog kamena, koji se lako tesao. Ukopane su od metar i po do dva u zemlju i pokrivene ćeramidom. Zbog debljine zida od 60 do 90 centimetara, u podrumima je temperatura ujednačena i leti i zimi. No bilo leti ili zimi, vreme leti, moram na put i zasluženi odmor.