Gospojinski festival vina u Surčinu

 

Sreća se krije  u različitim formama, nadražajima i agregatnim stanjima.Treba samo aktivirati čulnost i prepustiti se. Prošli put sam vino u Surčinu probavao za dan Svetog Trifuna 14. februara 2017.  Red je bio da se utisci apdejtuju, pogotovu što su bili pozitivni.

Dolazeći u Surčin iz pravca Novog Beograda mimoilazim se sa ogromnim superćelijskim oblakom koji najavljuje nepogodu. 

Primećujem da uz natpise na srpskom paralelno egzistiraju i oznake na kineskom. Očigledno ima dosta žitelja iz zemlje proizvođača svega i svačega. Prisećam se i da je nekad jedna od najvećih i najsavremenijih vinarija u zemlji bila Vinarija Mosel iz Zemuna (od nje je nacionalizacijom nastao Navip). Mnogo nekadašnjih stanovnika na ovom području nekad su bili Nemci pristigli iz vinogradarskih nemačkih oblasti.

Početak Gospojinskog festivala vina u surčinskom parku upriličen povodom seoske slave u organizaciji Gradske opštine Surčin, Kluba vinara Surčin i Turističke organizacije bio je propraćen pljuskom, koji je napravio nered na štandovima, ali na sreću nije dugo potrajao. Prekratili smo ga probajući ljute pržene kobasice Dragin iz Sremske Mitrovice koju prave Slavonci poreklom i vršeći detaljan uvod u suvomesnu ponudu (razne vrste kulena, zimska salama, salama sa tartufima, slavonska salama, suva domaća kobasica, suva kobasica od divljači, sveža domaća kobasica, sveža kobasica od mesa divljaci, slanina i slanina pančeta). 

Tu sam pronašao i mog FB druga Lazara Čobanovića. Ćaskamo između dva zalogaja, pa mi on onda ponudi lepo belo vino od sorte morava i roze od italijanskog rizlinga i merloa. Planira i da napravi belo vino od merloa.

Onda mi pažnju privlači Vinarija i destilerija Ana Naglić koja se reklamira time da proizvodi vina i rakije sa autorskim potpisom. Ona je peta generacija vinara u familiji, vrativši se porodičnim korenima posle godina rada u drugim oblastima. Porodična tradicija je Srem, ali i inovacija. Iako je u prošlosti porodica imala vinograd od 40 hiljada čokota, koji se obrađivao ručno, 2022. godine su posle godina testiranja novih sorti, uvažavajući klimatske promene, malim vinogradom krenuli ispočetka. 

Vinarija je registrovana 2021. godine, na temeljima vekovne tradicije koja seže još iz austrougarskih vremena, naslanjajući se na tradiciju Donjeg Srema, ali i uvodeći nove koncepte iostajući verna prirodnoj proizvodnji vina, na divljim kvascima i bez filtracije. Posle dozrevanja u buradima u podrumu iz tridesetih godina XX veka, vina se flaširaju (koriste se vrhunski Diam čepovi i vosak) i boce se odlažu u duboki ukopani podrum iz XIX veka. Vinarija ima dva podruma, potpuno drugačija sa različitim uticajem na vino; jedan je iz tridesetih, tada najmoderniji, po nemačkim nacrtima. Drugi je iz XIX veka, ukopani, austrougarski. Probam kupažu sovinjon fumea i mrvice istarske malvazije. Iako sa preko 16% alkohola, vino je neagresivno, ekstraktno i kremasto, punog tela. Tu su i dva crvena vina (suvo vino muškat hamburg, tela poput pino noara i bordo kupažа Say Yes), koja bi posle dekantiranja trebalo svakako probati.

Drago Vulinovic nam nudi dva lepa crvena vina i odličan vinjak Energija, koga se ni Francuzi iz Konjaka ne bi postideli. Na štandu su izložene i knjige koje je sam izdao. Iz jedno od njih saošptava nam dodatna dva čula koje vino pobuđuje:  

„Šesto vinsko čulo zove se Energija ili Sinergijana, to je sljubljivanje svih čula, ako su druga čula zadovoljena, to je molekularna slika vina. Sedmo vinsko čulo je Miloduh, to je spoj čulne i vančulne percepcije, to je duh vina koji izmiče kontroli inteligencije i prosečnom ljudskom poimanju, podrazumeva produhovljno konzumiranje vina. Pijući vino stapamo se u duh vremna, možemo da osetimo najsuptilnije energije u vinu, kao što je nestvorena, večna svetlost, otvara se neverovatna percepcija, a rezultat je zadovoljni čovek.“

 

Savić sir nas je počastio kozijim sirom sa dodacima kima, susama, ljute i slatke tucane paprike, belog luka, badema i meda, malina, crne ribizle, začinskog bilja, masina, kačkavaljem sa crnim tartufima. U ponudi su imali i odlični kolače poput pivčića, ukusnih kiflica u čije se testo doda pivo, sa puno fila od orasa i domaćeg džema, kao i sapune od kozijeg mleka. Sa drugih štandova šepure se štrudle, breskvice, rolati sa džemom i druge sremačke delicije.

 

Svoje proizvode predstavio je i Manastir Fenek. Sa dolaskom bratstva u manastir 2006. započela je duhovna i materijalna obnova, a pošto imaju pčelinjak počeli su da proizvode bagremov med. Vinograd je zasađen 2012. godine. Po sortimentu tu ima sovinjon blana, a od crvih sorti pino noara, merloa i kaberne sovinjona. Proizvode i voćne rakije, slatka, džemovi, a u biljnoj apoteci ćete pronaći tinkture, meleme, sirupe, lekovito bilje u medu i jabukovom sirćetu. 

Bilo je to sasvim dovoljno i bilo je vreme je za povratak i dubok i prijatan san. Do sledećeg viđenja. 

U podrumu usred mraka sija bure od vinjaka a ima i dobrih vina: Vinarija Rubin

 

"A kad su se vina ponapili,

Knez Bogosav stade besjediti:

"Pobratime, Starina Novače!

Kaži pravo, tako bio zdravo!

Sa šta, brate, ode u hajduke?

Kakva tebe oćera nevolja

Vrat lomiti, po gori hoditi.."

Mi se nismo otisnuli u hajduke. Konformistički nismo po ovoj žegi hteli da menjamo rashlađenji kombi za neizvesnost šumskog života. Zaputili smo se  u jednu značajnu misiju u Lazarev grad. U potrazi za Rubinom...

Sve je počelo u Kruševcu, davne 1958. godine, kada su prva hrastova burad napunjena vinskim destilatom krenula na odležavanje i starenje.

Oblivena Suncem, ova burad su postala simbolična slika po kojoj se Rubin i danas prepoznaje.

Vinarija Rubin nalazi se u jugoistočnoj Evropi, terenu idealnom za gajenje vinove loze, na geografskoj širini na kojoj su smeštene najpoznatije svetske vinarije i vinogradarske oblasti, Bordo u Francuskoj i Toskana u Italiji.

 Najveći je proizvođač grožđa, vina i žestokih alkoholnih pića u Srbiji, sa tradicijom dugom preko 60 godina.

Poseduje najveće površine vinograda u rodu – 1.200 hektara na 19 lokacija (Ravnjak, Dedina, Lučina, Bačina, Suvaja, Grevci, Karađorđevo brdo, Dobričevo, Jasenje, Žitorađa, Belanovce, Leskovac Milanovo, Orane, Dragovac, Preševo, Ražanj, Leskovac Navip, Bojnik, Karađorđevac) i najveći broj vina sa zaštićenim geografskim poreklom u zemlji.

Zasadi u vinogradu Bačina kod Varvarina datiraju iz 1980, 2009. i 2013. godine i u njemu se gaje crvene sorte grožda: pino noae, prokupac i merlo. Površina j e 106 hektara.

Uz penušavac Vronski dobijen klasičnom metodom popričali smo o odrastanju grožđa a onda smo krenuli u ustanovu gde se vaspitavalo u Rubin.

 Prednost kompanije je zaokružen proces proizvodnje vina: od sopstvenih vinograda, preko pinterske radionice gde se izrađuje burad, do proizvodnje vina vrhunskog kvaliteta.

Vinarija Rubin je dobitnik medalja na svetskim takmičenjima za vina, vinjak i rakije. Izabrana je za Miljenika potrošača u 2021/2022 godini i Best Buy 2020 u kategoriji vina.

Vinski podrum kompanije je kapaciteta 22,5 miliona litara, dok je kapacitet podruma za pića tipa konjaka 15 miliona litara, od čega je 6 miliona u hrastovim buradima (12.000 hrastovih buradi od 500l za odležavanje destilata), što ga čini jednim od najvećih drvenih podruma u Evropi.

Rubinov portfolio obuhvata vina i žestoka alkoholna pića, sa preko 80 proizvoda. U kategoriji vina se nalaze stona, kvalitetna i vrhunska vina, kao i penušava vina koja se proizvode po klasičnoj Champenoise metodi.

Rubinov Vinjak, vodka, pelinkovac, likeri za koktele i rakije, poznati su brendovi u kategoriji žestokih alkoholnih pića. Značajnu inovaciju u proizvodnji alkoholnih pića čine novi proizvodi u limenci: Špriceri, Vinjak Cola i Barman RTD.

Godišnja prodaja kompanije je preko 17 miliona litara alkoholnih pića. Proizvodi se izvoze u preko 20 zemalja sveta, od Amerike do Kine i Australije.

Na inostranim tržištima se konkuriše isključivo kvalitetom.

Vinjak je proizvod po kome se firma prepoznaje, piće prepoznatljivog, prirodnog ukusa i mirisa. Destilacijom najkvalitetnijih vina i njihovim starenjem u hrastovoj buradi postiže se autentična aroma i ukus ovog sada već legendarnog Rubinovog proizvoda.

 Tehnologija proizvodnje Vinjaka identična je tehnologiji proizvodnje konjaka, a suštinska razlika između ova dva pića jedino je u nazivu.

Posle razgledanja proizvodnih pogona bežeći od kratkotrajnog pljuska zadržali  smo se sa domaćinima u dugoj diskusiju i probanju probranih vina i vinjaka iz njihobog asortimana uz bogatu  trpezu. Od probanih vina  i žestokih pića izdvajam duplo barikirani sovinjon (drugi put u bariku u kom je odležavao vinski destilat) koji  pleni  svojom punoćom i aromama, merlo kasnu berbu ekstraktno voćkast 2017 i pino noar iz 1991. sa zavodljivom staračkom bojom crvenkastog ćilibara i tercijalnim aromama zemlje, kože i sušеne višnje. A onda za rastanak vinjak XO i arhivski odležao 35 godina.

Francuska vina u Bulevaru

 

Pre par meseci  otvborena je vinoteka sa francuskim vinima iz svih tamošnjih regiona.  Dakle ne morate da se cimate do Francuske već pravac Bulevar. Ima ih organskih, tadicionalnih poput muskatnog vina iz Alzasa ili bio pino noara. Cene su umerene.

Imali smo da probamo sledeća vina iz 2022 godine:

1) belo vino Prejuges-sortni šardone, puteno kremast;

2) belo vino Carole - šardone sa 5% poljupcem gros mansenga koji mu daje poseban galski šarm;

3) belo vino Marie -80% colombar, 20%  rolle, citrusnih aroma, elegantnih kiselina;

4) roze Cuvee Aure 100 % sira, sveže vino, voćnih aroma i finih kiselina;

5) crveno vino Eve tchin tchin - jedna mlada sira, prepuna aroma višanja, ekstraktna, mislim da bi je ostavio u vinski podrum da lepo ostari, a jednu bocu odmah  popio uz praseće pečenje i gibanicu;

6) crveno vino Reserve de Jeanne je čistokrvni kaberne fran 2020, potentno voćkasto vino, puno lepih začinskih nota.

Dakle svi vi koji bi da osetite na nepcima čaroliju pretočenog grožđa zaputite se u Maison du vin (Kuća vina) na Bulevaru kralja Aleksandra 204

Podrum Bezbradica /Vinarija Adut

 

Tradicija gajenja vinove loze u Riđici stara je nekoliko vekova. Stanovnici Riđice, koja je današnjim imenom najranije pomenuta u turskim katastarskim defterima iz 1578. i 1591. godine, bavili su se vinogradarstvom još u XVI i XVII veku.

Prvi tačniji arhivski podaci o gajenju vinove loze u Riđici potiču iz 1699. godine, kada je, na sumarnom popisu naselja Bačke županije, ovo selo zabeleženo sa 39 domaćinstava, koja su, između ostalog, obrađivala 12 „motika” vinograda (motike je stara mera za veličinu vinograda od 94 kvadratna hvata). U Riđici se, nakon kolonizacije (1945/46), vinogradarstvo još intenzivnije razvija, čemu je, osim pogodnog peskovitog zemljišta, pomogla i činjenica da su mnogi kolonisti, mada bez značajnijeg iskustva u obradi zemlje (oranica), došli u Riđicu kao već iskusni vinogradari, te su na ovom polju vrlo brzo pretekli starosedeoce sela.

Porodica Bezbradica kolonizira 1945. godine u selo Riđicu, gde zatiče postojeće vinograde koji datiraju iz tridesetih godina prošlog veka. Cela porodica je nastavila tradiciju vinogradarstva koju je donela iz Dalmacije, opština Kistanje, selo Bezbradice. Vinogradi se protežu na 2 hektara. Nisu znali koje su tačno sve zatečene sorte, zvali su ih „ružica”.

Tek devedesetih godina stari sortiment ružica dobija partnera, a to je italijanski rizling. Godine 2011. sadi se rajnski rizling, da bi se 2014. ceo vinograd poništio i zasadila  novostvorena sorta na Institutu u Sremskim Karlovcima zvana „Panonia” i 2015. godine sadi se sivi burgundac (sivi pino). 

Posebno su ponosni na novu sortu „Panonia” koja je jedinstvena na ovom području, potpuno organska i bez hemijske zaštite. Novo vino ima naziv „Bura” (jak vetar u Dalmaciji). Komentarušići ovo vino Saša kaže:

„Bane Anđelić mi je rekao da ce moju Panoniu piti a svoju prodavati. Bolja ocena mi ne treba!“

Rajnski rizling odležava 6 meseci u bariku. Godine 2016. dolaze sorte merlo, kaberne fran i kaberne sovinjon i tada dolazi do saradnje između vinarije Bezbradica i vinarije Marjanović iz Šapca, koje zajedničkim snagama osnivaju novu vinariju „Adut”, koja je trenutno u pripremi. U planu su razni projekti vezano za bavljenje vinskim turizmom, otvaranje smeštajnih kapaciteta, pravljenje degustacione sale…

Podrum Bezbradica sebe definiše kao: „mali podrumčić koji se trudi da postane mala vinarija." Trenutno poseduju oko 7300 čokota i do 2 hektara, a skocentrisani su na kvalitet, a ne kvantitet. Naglasak stavljaju na eksperimantisanje i na retko zastupljene sorte.

Saša je u seli napravio mali smestaj sa 6 ležaja, i sve to bez ikakve pomoći države naglašava.  

Vina sa dna Panonskog mora- Riđičko vinogorje

 

Riđica se prvi put pominje 1346. kao vlasništvo porodice Teteš. U posed porodice Emerika Kovač dolazi od 1801. Oni grade dvorac u stilu kasnog baroka. Oko dvorca je postojao i park u engleskom stilu, koji je projektovao češki baštovan Franja Hiter. Katoličku crkvu u Riđici izgradio je veleposednik Imre Kovač, 1817. godine, dok pravoslavna datira iz 1844. godine i posvećena je Svetom Nikoli.

U to vreme gajen je italijanski rizing, bela dinka, kapela i muškat. To je sеlo sa lepim drvoredima i 11 mostova. Kroz Riđicu protiče rečica Plazović, odnosno Kiđoš, koja tokom leta često presuši. Ipak, Riđičani su sagradili deset mostića preko ove rečice: Drveni, Gvozdeni, Žuti, Široki, Teretni, Vinogradski, Betonski, mostove u Riđičkoj, Frankopanovoj, Vojvođanskoj i Zrinsko – Kninskoj ulici.

Posle II svetskog rata selo su kolonizovali Srbi iz Dalmacije.

Probali smo:

Podrum Bezbradica (Vinarija Adut), gaji grašас, rajnski rizling, panonia, sivi pino, merlo.

*Bura- panonija iz 2022, sestra bliznakinja morave;

*Piljak 2022, sivi pino

Vinarija Šveljo sa vinogradima iz 2012 i 2021, gaje sovinjon i merlo.

* Sovinjon 2021 izuzetno sortan, mineralan arome peteljke paradajiza i grejpa, zove;

* Merlo 2021, na nosu likerske note, na nozdrve donose voćne note prezrelog crnog bobičastog voćа,

Vinarija Zaba u vinogradima iz 2015/16 gaji rajnski rizling, palavu, merlo, malbek.

*Rajnski rizling 2019, dunje u rizlingu sazrevaju sa starenjem, a tu je i moja omiljena aroma petroleja, uljasto, sočnih kiselina;

* Malbek 2019 skoro nestao 1956, pa se povampirio u Argentini. Ovo vino je od francuskog klona, dva sadna materijala su korišćena, sjajan i moćan, baršurast, taninski, aroma džеma od kupina, dima, ljubičica, suvog lišća. Pogodio me jače od Kupidona!

Na plažu Panonskom mora ne ide se sa asurom nego sa motikom.

Šеsti dan juna; Irig, Kovačević

Vinska kuća u Irigu je gastronomsko-enološki hram hedonizma. Od mog poslednjeg boravka nakupila se čitava decenija. Red je da se obnovi gradivo.

Vinska karta dočarava sve bogatstvo stilova vina Vinarije Kovačević, a hrana je pаžljivo sljubljena sa njima. U njima ćete lako prepoznati ovdašnji teroar (rajnski rizling, sovinjon blan, šardonе, rozeto).

Saznaćete o njihovoj filozofiji barikiranja i odležavanja vina (Chardonnay S Edicija, Aurelius S Edicija), o stalnom traganju za novim mirisima i ukusima (Cuvée Piquant), o posebnim vinarskim izazovima koja pružaju penušava i oranž vina, kao i o fruškogorskom aksiomu-bermet.

Pa da vidimo šta je ispod haube, tj u boci uz pripadajućе gangove:

* Rajnski rizling polusuvi 2021 uz grilovani koziji sir,

* Šаrdone suvi 2021 uz potaž od povrća

* Rozeto 2022 roze od merloa i pino noara sa ćurećim pečenjem i povrćem u sosu od brusnica,

* Aurelios 2020, merlo i kaberne sa govedjim odreskom, palentom i sosom od bukovače i vrganja,

* Beli bermet od rajnskog rizliga sa kolačom od sira i bele čokolada.

A, pre svega, uživaće vam sva čula.

V WIne Garden u vreme monsunskih kiša

 

Matori Markes iako boraveći u Makondu koji je buđavio od kiše i tako izazvane vlage umeo je da kaže:

„U životu nije važno ono što vam se dogodi, nego ono čega se sećate, i način na koji to pamtite.“

Nošеni tom mišlju, odbijajući negativne metrološke prognoze, krenusmo na V Wine garden . Petu godinu zaredom Botaniška bašta „Jevremovac“ tokom prvog vikenda juna postatje vinska bašta pod zaštitom boga Bahusa, koji se pobrinuo da vremenski uslovi budu idealni za družene uz probrana vina. Svako je mogao da pronađe svoje adute, bilo je tu vina različitih boja, stilova.

Polazimo od štanda 100 žena, doduše susrećemo samo dve ali raspoložene za priču o tri vina koje su donele. Kažu Vinarija 100 žena ima 27 hektara u Vele Polju kod Niša i plod je jedne fanastične ideje.  Probamo tamjaniku i pitamo kad ih je već  toiliko, bave se različitim profesijama, kako se ne posvađaju i kako podele prihod. One nam uz osmeh objašnjavaju da su podigle mladog momka, u pitanju je Merlo.

Kod Džervina koji baštini tradiciju Vinogradarsko-zemljoradničke zadruge u Knjaževcu osnovane 27. marta 1927. godine, a koja je bila je treća po redu u Srbiji takve vrste probamo rajnski rizling, koji ima sjajni potencijal za starenje.  Takva je billa 2017. godina, a misle da će i ova biti slična. Tu su i dve crbo bele neobeležene boce za one prave ljubitlje.  

Zanimalo je kako napreduje vinarija Belo brdo pa probamo njihov kaberne fran i njihovo najpoznatije crveno  vino Alma mons. Na štandu Cerprometa poredimo jedan slovenački sovinjon i Arsenijevićev, šumadijski. Zadovoljni smo komparacijom. Onda probamo malvaziju Fakin iz Istre. 

Klet nam je ponudila Zlatnu rebulu. Dolazimo i do štandova vinarija iz Negotinske krajine. Svake godine kod njih je vidljiv pomak u smislu kvaliteta i marketinga, te nam je drago da ih entuzijazam ne napušta, a rezultati su samo plod takvog rada. 

Kao primer poslužiće Traminac Podruma Zagorac. Tu je i Sale Gajić koji Zemunac na privremenom radu u Župi koji nas pozdravlja svojom tamjanikom, a kod Imperatora sveži grašac, ali i rajnski rizling isto sjajan za skadištenje i zaboravljanje na par godina.  

I tako bi moglo da se nabraja unogled od Đorđevića, Jote, Rnjaka, Pusule, Stemine, Aglaje Frunze, preko lepih verzija morave kod Jelića, smederevke Janovih vinograda. 

Kod Komune se raspitujemo za vionje. U Sokolovom zamku svraćamo na marsela, a iz Vinarije Todorović nam nude širaz (sira). Ređaju se frankovke, pino noare, prokupci...

Iz godine u godinu  vinska ponuda je sve bogatija, a zabava sve razigranija. Te se ove godine „rajsko piće“ posetiocima ponule višе оd 80 vinarija iz Srbije, regiona i vaseljene. Osim vina posetioce, kao i svake godine, dočekao je  bogat izbor sireva i hrane.

Za zabavu bio je tu odličan muzički i zabavni program na čak pet punktova širom Botaničke bašte. Svirao se džez, evergreen, strana pop i filmska muzika, najlepša dela klasične muzike, a igrao swing i rockabilly.  Te je piknik mogao da započne!