понедељак, 17. новембар 2014.

Degustacija manastirskog vina "Tvrdoš" u "Amfori"

Tajna manastirskog vina



Jednog vetrovitog, novembarskog petka, 14. novembra, na ljubazni poziv menadžera Splav restorana "Amfora" prisustovali smo slaganju Tvrdoš vina i hrane. 

 

Tako smo bar, uz vino, otputovali smo do sunčanog Trebinja, I  tamo nam se, sa desne strane, uz Trebišnjicu, ukazao  jedan od najstarijih manastira u Bosni i Hercegovini, manastir Tvrdoš. Ovaj manastir je, rušen i obnavljan mnogo puta u svojoj istoriji dugoj šesnaest vekova. Prema narodnom predanju zapisanom u XVII  veku manastir Tvrdoš su podigli vizantijski car Konstantin i njegova majka carica Jelena u IV veku.


Ambijent je prijatan, svetla su diskretna, negde na sredini lokala je simpatično drvo od popijenih boca vina, koje nagoveštava hedonistički doživljaj. Sam položaj na reci je posebna prednost. 


Publika nije bila vinska, što nagoveštava da će naš tim još bibi uvećan. Usluga je brza i diskretna. Jedina početna zamerka je na čašama koje nose oznake nekih drugih vinarija.


Kao vino dobrodošlice poslužen je roze Ruj. Pijuckamo vino i saznajemo da su ostaci prvobitne crkve, na kojim je izgrađen današnji manastir, otkriveni prilikom arheoloških iskopavanja. Tada su pronađeni  i ostaci dveju vizantijskih grobnica. Jedna od njih je konzervirana i izložena ispod staklenog poda. Manastir je prvi put stradao u velikoj najezdi Avara, koji su pustošili Dalmaciju u VI veku, da bi ga kasnije obnovio kralj Milutin. Veliko oštećenje manastir je pretrpeo 1667. godine, kada je snažni zemljotres zadesio Dubrovnik i Ston. Manastir je tada obnovio Sveti Vasilije, mitropolit hercegovački i čudotvorac  tvrdoški i ostroški.



Sledila je Žilavka uz rolnice od bifteka sa sososm od semena bundeve i šumskog voća. Uz vino kao vremeplovom odlazimo u XVII vek, na sam njegov kraj, baš u vreme kada se razbuktao rat između Osmanskog carstva i Mletačke republike. Bogata manastirska riznica je tada prebačena u Herceg Novi. To se pokazalo kao mudro, pošto Mlečani 1694. godine manastir dižu u vazduh, kako bi sprečili  da Turcima padne u ruke i  da se u njemu utvrde.


Manastir danas ima arhitektonski oblik, kakav je imao u vreme kralja Milutina. Raspored stubova je takav da kupola ima elipsasti oblik kao manastir Gradac u Srbiji, koji je podigla Jelena Anžujska, majka kralja Milutina i Dragutina.


Monasi manastira Tvrdoš obnovili su  pre petnaestak godina priču o manastirskom vinarstvu. Preuzeli su brigu nad vinovom lozom u Trebinjskom polju, gdje su stari zasadi Vranca smešteni na 70 hektara površine i podigli čak 60 hektara mladih vinograda u Popovom polju.


Danas manastir ima dva podruma. U starom kamenom podrumu u stoletnim hrastovim bačvama sazrieva Vranac, a samo desetak metara dalje, uz samu Trebišnjicu, ukopan je novi podrum opremljen najsevremenijom tehnologijom,  ali savršeno uklopljen u postojeći kompleks. Podrumi manastira Tvrdoš njeguju tradicije monaškog vinogradarstva, proizvodeći vina od autohtonih i internacionalnih sorti u podrumu iz XV veka:  Žilavku, Vranac, Šardone, Kaberne Suvinjon… koje proizvode kombinovanjem drevnih i najsavremenijih tehnologija.


Ovaj mukotrpan posao urodio je plodom te su se manastirska vina, u Njujorku, na međunarodnom festivalu vina i hrane New Paltz Wine & Food Festival u organizaciji International Wine Masters NY, dobila potvrdu za vrhunski kvalitet vina, osvojivši brojne nagrade.



No vreme je da se vratimo slaganju vina i hrane. Kao treće vino posluženo je Izba-merlo uz grilovani losos sa sosom od kozica.

Ako možemo da primetimo, bilo bi mnogo bolje da su prva dva ganga zamenili mesta jer bi Žilavka sjajno podcrtala puterastu strukturu i slast grilovanog povrća koji su posluženi uz grilovani losos, a hrskavost rolnica i sočnost bifteka bi se sjajno sparili s merlom Izba.


Sledilo je još jedno gastronomsko zadovoljstvo Kaberne sovinjon uz svinjsi file punjen sirom, pršutom sa sosom od slanine, paprike i pečuraka.

I na kraju nazdravili smo uz Vranac i file minjoj sa začinskim biljem i penom od sira.



Sastav Belkanto proveo nas je muzički skoro kroz celu Evropu, od Rusije, Srbije, preko Italije do sunčane Španije i glamurozne Francuske. Pevačica Katarina Jovanović zadivila nas je svojim glasovnim bravurama. Da je publika bila aktivnija, poput par devojaka koje su zaigrale, ugođaj bi bio još lepši. I dok smo odlazili u zemunsku noć, bend nas je ispratio pesmom panonskog mornara:


"Dajte mi vina, vino nek se toči
Dok traju dani, a narocito noći"



понедељак, 10. новембар 2014.

Toplički vinogradi - Gojinovci, Prokuplje

Mitrovdan u topličkom, vinskom, letećem tanjuru



Kaberne Topličkih vinograda probali smo letos i bili prijatno iznenađeni. Bilo je to vino koje je imalo neosporan potencijal. 

"Zašto mi ne znamo za ovu vinariju?", zapitali smo se.  

I tako, prošlo je neko vreme, svašta se izdogađalo, na najvažnije pozvani smo na otvaranje Topličke vinarije.

“Putevima Gvozdenog puka, kroz Tribus Viladolazi se do Epigenie, mesta gde se rađa Prokupac…”

između ostalog pisalo je u pozivnici. Ceo događaj je obećavao. Najavljen je i  organizovani dolazak velikog broja zvanica iz Beograda, Novog Sada i drugih gradova Srbije, njih oko 1200. Kako će prihvatiti tako veliki broj posetilaca, kako ih provesti kroz vinariju i ugostiti, za nas je bila enigma, čiji smo rasplet željno iščekivali Sve je mirisalo na jednu veliku, vinsku žurku. U mestu gde je Prokupac i rođen!

 


S puno uzbuđenja, okupili smo se u miholjsko,subotnje jutro 8. novembra 2014, godine. I krenuli put Prokuplja, u selo Gojinovce. I nismo se razočarali, naprotiv!

Miomir Kovačević i njegov brat Dragan otpočelisu 2009. godine da materijalizuju svoj davnašnji san. Da u svom rodnom kraju, podignu veličanstvenu vinariju, od novca zarađenog dugogodišnjim radom u inostranstvu. Uloženo je, neosporno, mnogo novca, ali i ljubavi to se jednostavno vidi već na prvi pogled. Poduhvat vredan divljenja, kada pogledate moderno zdanjevinarije koje izgleda kao leteći tanjir prizemljen u blizini vinograda. Nećete ovde videti nikakve pokretne trake, sav transport gozdova i vina obavlja se slobodnim padom. Vinarija je zaposlila oko 350 radnika, komšija koji žive u podnožju Kopaonika, u jednoj od najnerazvijenijih oblasti u Srbiji.





I kada smo posle posluženja dobrodošlice u maloj vinariji (tri hiljade kvadrata!); hleba i solli, kafe i ratluka, krenuli u prijatnu šetnju kroz vinograd, praznički odeven u predivne jesenje tonove, stigli smo pred modernu kameno-staklenu  zdanje, koje se urezala u brdo u svom zaleđu.



Nova vnarija je po površini triput veća od male vinarij, od koje smo otpočeli obilazak Topličke vinarije. Nakon nastupa folklornog asambla, obišli smo novu vinariju, između velikog lifta i stepenica, izabrali smo stepenice.



Spuštajući se niz spiralno stepenište,neminovno se nametala asocijacija  na vatikanse. Pa, da, i ovde smo se nalazili u hramu, prvom vinskom hramu. A iz kružnog otvora, na kupoli vinarije, kao da je Bog pružao prst da blagosilja trud timočkih vinara.



Vinogradi se prostiru na oko osamdeset hektara s tendencijom širenja. U okviru kompleksa gazdinstva nalazi se i lovište. Sama vinarija impozatna, savremena, prostire se na osam hiljada kvadratnih metara, na pet etaža Na jednoj od etaža bili smo ugošćeni ukusnom hranom i mogli smo da degustiramo vina. Organizovan je i zanimljiv program. 



Upoznavanje publike sa vinarijom, gostovanje Ivana Ivanovića i novosadskog asambla "Frajle". Predivno vreme izmamilo je na terasu deo gostiju, na prostranu terasu, s koje puca predivan pogled na idilični pejzaž okolša. Mesto, kao stvoreno za svakog istinskog hedonistu. U planu je i izgradnja hotela za smeštaj posetilaca koji bi duže da uživaju u ovom vinskom raju.


 Toplički vinogradi, su ovom prilikom, pred vinsku publiku izašli s tri etikete; šardoneom, rozeom od prokupca i prokupcem. Vina nose ime “Epigenija", a kum je čuveni srpski naučnik Jovan Cvijić, po jedinstvenom prirodno fenomenom, da se reka Tolica, na ovom mestu, teče uzvodno i po tome je jedinstvena u Evopi. Uzgaja se još i game, merlo, burgundac i sovinjon,tako da možemo očekivati još dosta prijatnih iznenađenja iz ove vinarije. Vino se čuva u inoksu i drvenim bačvama od francuske i srpske hrastovine.(kitnjaka). Da  su u ovaj posao vlasnici ušli potpuno svesni svih problema, ali i sa vizijom, govori i činjenica da su braća Kovačević geografsko poreklo svojih zasada zaštitili.



„Našu vinariju do sada su obišli mnogi proizvođači vina iz evropskih zemalja, a i iz Čilea, i bili su oduševljeni bukeom, bojom i ukusom vina proizvedenog od prokupca, jedinstvene sorte grožđa koja se proizvodi samo kod nas“,  s ponosom ističe gospodin Dragan Kovačević i dodaje: „Proizvodićemo ga po tradicionalnoj staroj tehnologiji, čak ćemo ga i čuvati onako kako je čuvan pre mnogo vekova u drvenim hrastovim buradima." 


 A kakvi su utisci posetilaca ovog perfektno orgnizovanog vinskog dešavanja, kakva su Srbiji preko potrebna u cilju popularisanja vinske kulure, najboje govori komentar jednog zadovoljog gosta koji je prokupac Topličke vinarije ovako opisao:

“ide dva kruga oko srca pa u stomak!”



A svi koji su ovaj dan iskoristili za posetu Topličkim vinarijama vratili su se veseli, zadovoljni i puni utisaka. Pevajući...