среда, 27. новембар 2019.

NOVI TREND STIŽE U SRBIJU – VINA ZA KOJIMA JE SVET SVE LUĐI!




Srbija je uspela da uhvati priključak sa ostatkom vinskog sveta u svim selekcijama vina (penušava, mirna: belo, roze, crveno...).  U porastu je i ponuda oranž vina, vina produžene maceracije, ali Wine Jam Terroirs 2019. je odlučio da podstakne ovaj trend.




Trend koji je u globalnom vinskom svetu prisutan tek nekoliko godina stiže i u Srbiju, a biće predstavljen u subotu 30. novembra u hotelu Metropol Palace Beograd, gde će biti održan Wine Jam Terroirs 2019, prvi festival prirodnih i oranž vina.





Razvoj vinarstva u Srbiji tokom poslednjih dvadesetak godina je doprineo da se srpska vina dobro pozicioniraju na svetskoj vinskoj sceni, a da bi održali tu poziciju veoma je važno da domaći vinari i dalje idu u korak sa svetskim trendovima. Najnoviji trend su potpuno prirodna vina, među kojima se posebno ističu ona oranž boje, što znači da smo dobili četvrtu boju vina. Prirodna vina se proizvode na način kako se to nekada radilo i isključivo od organski uzgajanog grožđa odnosno bez upotrebe sintetičke hemije, đubriva, visoke tehnologije i enoloških sredstava, koja obezbedjuju da vina na tržište stignu onakva kako su potrošači navikli i očekuju. Vinari “naturalisti” upravo žele da njihovo vino bude jedinstveno i prepoznatljivo




U svetu ljudi tragaju za nečim posebnim iz želje za zdravim životom, ali i hedonizmom, pa su prirodna vina naročito popularna u najelitnijm restoranima sveta, jer imaju izražen karakter i individualnost. Bogatstvo ukusa i aroma ovih vina, vrlo su inspirativni vrhunskim kuvarima da osmisle jela koja idu uz njih.





Na festivalu Wine Jam Terroirs 2019 predstaviće se vinarije iz Srbije, među kojima su neke već međunarodno poznate po svojim prirodnim i oranž vinima, kao i po našim autohtonim sortama grožđa. To su uglavnom manje porodične vinarije, pa su količine vina koje proizvedu male i nemaju ekonomski značaj za zemlju. Međutim, važno je što se ova srpska vina nalaze u elitnim restoranima sveta, pa na najbolji način promovišu Srbiju.



Pored srpskih, predstavniće se i više vinarija iz Slovenije, Italije i Hrvatske gde je ovaj način vinarstva duže prisutan. Na prvom Festivalu prirodnih i oranž vina predstaviće se oko 40 izlagača, a među njima i nekoliko proizvođača delikatesa. 



Ulaz za posetioce je od 17 časova, a svi ljubitelji vina karte za ovaj poseban festival mogu kupiti preko tickets.rs ili na samom događaju. Cena pojedinačne ulaznice je  1 300. rsd.

уторак, 26. новембар 2019.

XIV VINOCOM: BAHUSOV PLES U ESPLANADI




Piše: Ivan Kruljac
Fotografije:  Ivan Kruljac, Gordan Gorunović


Vinocom u hotelu Esplanade je sjajno organizovan festival vina, gde se vino zaista slavi. No, najvažniji u svemu su ljudi kojih na sreću ovde ima u velikom broju i ta kreativna gužva gde se često jedva prođe od prostorije do prostorije i daje svemu savršen smisao.


Otprilike trista izlagača vina i hrane i prosto je nemoguće sve probati usresredio sam se na ono što mene zanima, a to su male vinarije, što je moguće prirodniji pristup vinogradu i vinu.  ...

Najviše vina dolazi iz Hrvatske, a zatim ponešto i iz regiona i još poneke evropske zemlje, što je meni bilo više no dovoljno. U Srbiji su od ovdašnjih sorti najviše zastupljene malvazija istarska i plavac i deluje kao da se tu sve završava, no hrvatska vinogorja nude lokalne sorte koje su me prijatno iznenadile. Pa da krenemo.


 

Vina Ante Sladić dolaze iz srednje Dalmacije i na svoje etikete stavili su simbole vezane za bogatu istoriju života na tim prostorima gde je vino pored hleba oduvek jedna od najvažnijih stvari u svakodnevnici. Po prvi put probao sam sortu lasina i najviše mi se dopala u rozeu, koji je mlad, nefiltriran, izuzetno voćnog mirisa i ukusa, a to je posebnost sorte i okruženja pored sve zastupljenijeg debita i maraštine, tu je i vrlo zanimljiva plavina i lasina kao crveno vino veoma lepih kiselinskih struktura.



Vinarija Boškinac odavno mi nije tajna, ali su svakako dokaz da kreativnost vinara može da iz sunca i kamena izvuče pitkost i lepršavost, što ova divna lokalna sorta Paga gegić i dokazuje. U pitanju su mineralna i posebna vina, bilo da je u pitanju klasično belo vino ili dugo macerirano u oranž stilu. Potonje dolazi u u boci OCU, koju je vinar posvetio svom ocu, a u njoj su još poneke domaće i međunarodne sorte boškinčić i boškinac; divna gastronomska vina. Cuvee je sačinjen od kaberne sovinjona i merloa i vrlo je svež, sa sjajnom budućnošću u odležavanju, a sledio je prošek koga nema mnogo danas kao prigodna poslastica za kraj.

 

Idemo do Plešivice, do lepog gorja nadomak Zagreba i među mnogim vinogradima pronalazimo Gospodarstvo Kurtalj. Mladi gazda Drago je pored starog napravio novi podrum i degustacionu salu. Počeo sam sa Silvancem zelenim,  dopao mi se, pošto je drugačije od drugih koje sam pio, puna usta ukusa..

Doduše, nisam sve ni probao, jer imaju dosta etiketa, ali pino noar je lepo vino, koje je iz podneblja dobilo suštinu kroz dodir vinara, voćno raskošnog ukusa, a najnovija berba za koju kaže da će biti za dva meseca u boci, već na mirisu daje bombone od višnje, te će to biti izuzetno vino u seriji do hiljadu boca. Meni, lično, najzanimljiviji je bio macerirani rajnski rizling, posebnog mirisa sa dozom oksidacije, koja mi prija i donosi ukus jabuka, crvenih jabuka na stolu.


Železna gora nalazi se tirdesetak kilometara od Čakovca i u pitanju je divno vinogorje.

Ovogodišnji Vinokom doveo je Crmečnjak vina, Tomšić, Jakopić i za mene najbitnijeg Dvanajščaka-Kozola, pušipel ili furmint ili u Sloveniji šipon. To je kralj međimurskih brega kao sorta, koja izvlači obilato mineralnost iz tla, prava vina za uparivanje sa hranom, meni jedna od najdražih belih sorti grožđa.

Tu je i souvinjon (kao i furmint zastupljen sa dve etikete) pino noar takođe, slede muškat žuti i probrana berba od njega koji na najbolji način predstavlja predeo odakle dolazi. U vinogradima, inače, ne koriste herbicide, pesticide i koristi samo prirodno gnojivo kao i kvasce sa sopstvenih kultura vinove loze.

Vinarija Testament na organski način tretira vinograde. Pošip koji sam probao je moderino vino koje se lako pije, a kora grapefruita traje na ukusu. Njihov babić, iako ih nema previše na tržištu, je možda jedan od najboljhi koji sam pio. Od 2020. godine naći će se i na tržištu Srbije.

 

Hrana koja je predstavljena na festivalu je pretežno iz Hrvatske. Pored hladno ceđenih ulja bundeve i maslina (od kojih sam prvi put probao ulje od sorte krvavica koji proizvodi Vinarija Sladić i ulje od oblice koja je kao sorta zastupljena u Dalmaciji) najoriginalniji ukus bio je onaj šunke ili pršute od crne slavonske svinje, nešto posebno i nešto što se dugo pamti.



I za kraj Vinarija Sabo (Szabo), Karanac, Baranja sa kontinentalnim sortama grožđa; pino blan, graševina rankovka...ali sovinjon blan me je na prvi gutljaj kupio, i to ne samo etiketom inspirisanom čipkom sa narodne nošnje. Do sledeće godine...