Drugi dan Beogourmeta, 25. aprila 2015. godine obeležila je sjajna selekcija uvoznih
vina.
Krenuli smo elegantno od šampanjaca Besserat sa tradicijom dugom preko osamdeset godina u proizvodnji šampanjaca. Inače vinska kuća je osnovana 1843. godine.
Njihove proizvode nam
je predstavio ljubazni Sedad Rasmić iz firme Wine& Bubbly. Šampanjci se prave u Premijum i Gran Kru verziji.
- Cuvée des Moines Blanc de Blancs, 100 % šardone, tri godine star, kristalno žute boje, svežih nota citrusa, cvetnih nota, nota meda i lešnika,
- Cuvée des Moines Brut, 30% šardone, 20 % pino noar i 45 % pino menije, tri godine star, cvetnih aroma, sa voćnom aromama vinogradarskih breskava i šljiva, kremast, sa prefinjenim mehurićima,
- Cuvée des MoinesExtra Brut, 30 % šardone, 20 % pino noar i 45 % pino menije, tri godine star, mineralan, kremast penušao vino citrusnih aroma, vočkasto i sveže, sa suptilnijim i otmenijim mehurićima,
- Cuvée des Moines Brut Vintage 54 % šardonea, 15 % pino noar i 31 % pino menij, pet godine star, aromatičnije, punije vino, sa aromama voća (žutih trešanja, šljiva...) i voćnih džemova, diskretne note tosta, cvetni tonovi, sa prefinjenim mehurićima,
- Cuvée des Moines Brut Rose, 30 % šardone, 30 % pino noar i 40 % pino menije, tri godine star, roze boje, note crvenog i crnog bobičastog voća, naročito šumskih jagoda, ribizli i borovnica, sa diskretnim tonovima badema.
„Mnogi šampanjci su
dobri sa hranom, ali samo jedan, Cuvée des Moines, napravljen je za hranu!“
Proveli smo i nemamo primedbi.
Sledila je osvežavajuća letnja sangrija Lafista iz Navare boje zrele trešnje, pune crvenog
bobičastog voća, pogotovu borovnica, citrusa, pomoranži, svežine i elegancije.
Iako, nisam pristalica kupovne sangrije, ova mi je baš legla. Pri tome dolazi u praktičnim pokovanjima, te je možete poneti i na izlete i piknike u
prirodi.
Francuski region, Alzas
predstavio nam se sa sjajnom ponudom. Taj region ima prepoznatljivu bocu na
kilometar, dva, a kreirana je radi lakšeg hlađenja, kada se to još radilo na
primitivne načine. Gustav Lorenz predstavio je sjajna penušava bela i crvena
vina, ali je naše simpatije pridobio sjajnu, netipični, uljasti rizling. Ova
oblast, koja se nalazi na francuskoj-nemačkoj granici, u dolini reke Rone,
pokupila je sve najbolje od obe zemlje i uspešno ih iskombinovala.
Današnji vlasnik vinarije Domaines
Schlumberger, kao i njegovi pretci, je nosilac titule princa od Aboa, reda koji su ustanovili alzaški
monasi.
Potiče iz protestanske porodice,
koja se u početku bavila proizvodnjom tekstila. U XVII veku na ovim prostorima donosi se Sertifikat o poreklu, kako bi se kontrolisala
proizvodnja i promet vina (preteča današnjih “Appellation d’Origine Contrôlée“ – AOC).
Nicolas
Schlumberger, počeo sa ozbiljnom proizvodnjom vina 1810. godine, pa se ta
godina uzima za godinu osnivanja vinarije.
Sledeći iz familije koji je zaslužan
za razvoj vinarije je Ernest, koji je posle napada filoksere, 1911. godine, zasadio nove zasade i proširio
vinograde na površinu od 110 hektara.
Sredinom XX veka Konrad, Marsel i Danijel
preselili su se u SAD. i osnovali naftnu kompaniju. Razvijali su posao i dalje,
tako da danas poseduju banku i fabriku električnih brojila, parking satova i
telefonskih govornica.
Iz prestižne vinarije Domaines
Schlumberger probali smo seriju The Grands Crus (Veliki rod).
Vino za ovu etiketu mora da odstoji bar deset
godina.
Time dolazimo da vina koje pokazje sve odlike teroara.
Time dolazimo da vina koje pokazje sve odlike teroara.
Vinska kuća Domaines Schlumberger nam je predstavila sledeća vina iz ove serije:
- Grand Cru Saering : Riesling,
- Grand Cru Spiegel : Pinot Gris,
- Grand Cru Kessler : Riesling / Pinot Gris / Gewurztraminer,
- Grand Cru Kitterlé : Riesling / Pinot Gris / Gewurztraminer.
Villa Tavernago proizvodi
organska vina od 1978. godine. Takođe iz Italije dolazi Grito, sa tipičnim
toskanskim, svežim Kjantijem, Barberom i Moskati punudom penušavih vina sa
aromama jagoda i breskvi, kao izmišljenih za ispijanje u kafićima tokom
sparnih, letnjih dana.
Kantina Ripa Teatina ponudila
nam je vinsko blago iz Abrica, koji se od Rima nalazi na drugoj strani
italijanske čizme.
Vinska kuća Bonetto dell Tetze, podno moćnih Dolomita,
iznedrila je sivi pino koji pleni svojim karakterom. Ova vinarija nalazi se u
dolini reke Pjave. Proizvodi vino od XV veka i snabdevala je venecijanske
duždeve.
Predstavio nam se i Konzorcium
Vino Kjanti koji je objedinio proizvođače iz Firence, Sjene, Arece i Pistoje i
izborio se za oznaku kontrolisanog geografskog porekla 1984. godine.
Konzorcijum objedinjuje tri hiljade šesto proizvođača, koji poseduju 15.500
hektara vinograda i proizvode preko 800 hiljada hektolitara Kjantija,
različitih stilova, te je ponosni nosilac priznanja „ERGA OMNES“, koja se
izdaje za zaštitu i popularizaciju D.O.C.G CHIANTI .
Zona proizvodnje Kjantija
prostire se na teritorije provincija Areco, Firenca, Piza, Pistoja, Prato i
Sijena. Zajednička karakteristika ovih oblasti je brdoviti reljef, visoravni i
doline reka. Uslov da bi neko vino
nosilo naziv Kjanti je da je 70 % od grožđa sanđoveze, a da ostatak čine komplementarne
sorte. Kabernea može biti do 15 %, a
belih sorti najviše 10 %. Maksimalno dozvoljen rod po hektaru je 90 kvintala za
Kjanti, 80 za Colli i Colline i 75 za Kjanti Speriore.
Kjanti je vino rubin crvene boje,
pa prelivima boje nara, punog i harmoničnog ukusa, prefinjenih tanina i sa
karakterističnom aromoma koje podsećaju na ljubičice. Ovo vino se proslavilo
početkom XVIII veka. Naziv vina Kjanti može imati i podnaslove koje se odnose
na geografske podzone, a koje karakterišu restriktivniji procesi proizvodnje. A
oznaka Superiore govorio o najboljim karakteristikama grož đa koje je
korišćeno.
Dekretom od 2. jula 1984. godine
vino Kjanti je dobilo oznaku kontrolisanog i garantovanog geografskog porekla
D.O.C.G. Takvo vino podleže organo-leptičkim ispitivanjima koje sprovodi
toskanska komisija preko regionalnih privrednih komora.
Španiju su zastupale vinske kuće
Vincente Gandia u Rioja Vege, gde je provereni difot bio tempraniljo, čak i
penušavoj varijanti. Iznenađenje je bio
sjajni roze od grenaža.
Portugalija se pojavila sa
čitavim spektrom karkaterističnih vina
za tu zemlju. Našu pažnju pirvukao je jedan porto. Istrajno, uporno, ako ne i
dosadno i nasrtljivo, pokušali smo da dođemo u posed simpatične, debeljuckaste
boce. No, pred nosom targetirani porto nam je preotela šarmantna osoba (poznata
redakciji).
Kao kruna hedonističke ponude
izloženi su vrhunski konjaci Maxime Trijol sa tradicijom
proizvodnje koja seže u daleku 1859. godinu. To je jedna od najvećih
destilarija u pokrajni Konjak, ali je još uvek u pitanju porodični posao.
Od gastronomske ponude Italijani
su se pojavili sa nekom slaninom (Larderia San Michele iz Kolonata), Vojvođani bi je nazvali sapunjarom, prepunom holesterola i
soli, koja je lepo gasila kiseline belih vina. A ovaj špek dolazi iz jednog malog
seoceta podno apeninskih Alpa. No, nije bila prikladna mlada za crvena vina,
kako ne bi razjarila poletne tanine.
Bilo je tu i tartufa Đulijano, u par izdanja (u maslinovom ulju, majonezu i senfu),
kao i praktičnu firstaid; bočica
maslinovog ulja sa tartufima u spreju.
Predstavljena je i prateća oprema koja ima veze sa vinom.
No vino, mnogo više od tela, određuje i
društvo sa kojim ga probaš. A mi smo imali dobru i razdraganu ekipu. Tako da je
degustacija potrajala, da ne kažem da se odužila.