Beogourmet, hedonistička fešta sa druge strane Save-dan drugi

Drugi dan Beogourmeta, 25. aprila 2015. godine obeležila je sjajna selekcija uvoznih vina.

  

Krenuli smo elegantno od šampanjaca Besserat sa tradicijom dugom preko osamdeset godina u proizvodnji šampanjaca. Inače vinska kuća je osnovana 1843. godine.

Njihove proizvode nam je predstavio ljubazni Sedad Rasmić iz firme Wine& Bubbly.  Šampanjci se prave u Premijum i Gran Kru verziji. 

•  Cuvée des Moines Blanc de Blancs, 100  % šardone, tri godine star, kristalno žute boje, svežih nota citrusa, cvetnih nota, nota meda i lešnika,
• Cuvée des Moines Brut, 30% šardone, 20 % pino noar i 45 % pino menije,  tri godine star, cvetnih aroma, sa voćnom aromama  vinogradarskih breskava i šljiva, kremast,  sa prefinjenim mehurićima,
• Cuvée des MoinesExtra Brut, 30  % šardone, 20 % pino noar i 45 % pino menije, tri godine star, mineralan, kremast  penušao vino citrusnih aroma, vočkasto i sveže, sa suptilnijim i otmenijim mehurićima,
• Cuvée des Moines Brut Vintage 54 % šardonea,  15 % pino noar i 31 % pino menij, pet godine star, aromatičnije, punije vino, sa aromama voća  (žutih trešanja, šljiva...) i voćnih džemova, diskretne note tosta, cvetni tonovi, sa prefinjenim mehurićima,
• Cuvée des Moines Brut Rose,  30  % šardone, 30 % pino noar i 40 % pino menije, tri godine star, roze boje,  note crvenog i crnog bobičastog voća, naročito šumskih jagoda, ribizli i borovnica, sa diskretnim tonovima badema.  

Ova vinska kuća reklamira se sloganom:

„Mnogi šampanjci su dobri sa hranom, ali samo jedan, Cuvée des Moines, napravljen je za hranu!“ 

Proveli smo i nemamo primedbi. 

Sledila je osvežavajuća letnja sangrija Lafista iz Navare  boje zrele trešnje, pune crvenog bobičastog voća, pogotovu borovnica, citrusa, pomoranži, svežine i elegancije. Iako, nisam pristalica kupovne sangrije, ova mi je baš legla. Pri tome dolazi u praktičnim pokovanjima, te je možete poneti i na izlete i piknike u prirodi. 

Francuski region, Alzas predstavio nam se sa sjajnom ponudom. Taj region ima prepoznatljivu bocu na kilometar, dva, a kreirana je radi lakšeg hlađenja, kada se to još radilo na primitivne načine. Gustav Lorenz predstavio je sjajna penušava bela i crvena vina, ali je naše simpatije pridobio sjajnu, netipični, uljasti rizling. Ova oblast, koja se nalazi na francuskoj-nemačkoj granici, u dolini reke Rone, pokupila je sve najbolje od obe zemlje i uspešno ih iskombinovala. 

 

Današnji vlasnik vinarije Domaines Schlumberger, kao i njegovi pretci, je nosilac titule princa od Aboa, reda koji su ustanovili alzaški monasi. 

Potiče iz  protestanske porodice, koja se u početku bavila proizvodnjom tekstila. U XVII veku na ovim  prostorima donosi se   Sertifikat o poreklu, kako bi se kontrolisala proizvodnja i promet  vina (preteča današnjih “Appellation d’Origine Contrôlée“ – AOC). 

Nicolas Schlumberger, počeo sa ozbiljnom proizvodnjom vina 1810. godine, pa se ta godina uzima za godinu osnivanja vinarije. 

Sledeći iz familije koji je zaslužan za razvoj vinarije je Ernest, koji je posle napada filoksere,  1911. godine, zasadio nove zasade i proširio vinograde na površinu od 110 hektara. 

Sredinom XX veka Konrad, Marsel i Danijel preselili su se u SAD. i osnovali naftnu kompaniju. Razvijali su posao i dalje, tako da danas poseduju banku i fabriku električnih brojila, parking satova i telefonskih govornica. 

Iz prestižne vinarije Domaines Schlumberger probali smo seriju The Grands Crus (Veliki rod).  

Vino za ovu etiketu mora da odstoji bar deset godina.


Time dolazimo da vina koje pokazje sve odlike teroara.   

Vinska kuća Domaines Schlumberger nam je predstavila sledeća vina iz ove serije:

• Grand Cru Saering : Riesling,
• Grand Cru Spiegel : Pinot Gris,
• Grand Cru Kessler : Riesling / Pinot Gris / Gewurztraminer,
• Grand Cru Kitterlé : Riesling / Pinot Gris / Gewurztraminer.

Villa Tavernago proizvodi organska vina od 1978. godine. Takođe iz Italije dolazi Grito, sa tipičnim toskanskim, svežim Kjantijem, Barberom i Moskati punudom penušavih vina sa aromama jagoda i breskvi, kao izmišljenih za ispijanje u kafićima tokom sparnih, letnjih dana. 

Kantina Ripa Teatina  ponudila nam je vinsko blago iz Abrica, koji se od Rima nalazi na drugoj strani italijanske čizme. 

Vinska kuća Bonetto dell Tetze, podno moćnih Dolomita, iznedrila je sivi pino koji pleni svojim karakterom. Ova vinarija nalazi se u dolini reke Pjave. Proizvodi vino od XV veka i snabdevala je venecijanske duždeve. 

 

Predstavio nam se i Konzorcium Vino Kjanti koji je objedinio proizvođače iz Firence, Sjene, Arece i Pistoje i izborio se za oznaku kontrolisanog geografskog porekla 1984. godine. Konzorcijum objedinjuje tri hiljade šesto proizvođača, koji poseduju 15.500 hektara vinograda i proizvode preko 800 hiljada hektolitara Kjantija, različitih stilova, te je ponosni nosilac priznanja „ERGA OMNES“, koja se izdaje za zaštitu i popularizaciju D.O.C.G CHIANTI .

Zona proizvodnje Kjantija prostire se na teritorije provincija Areco, Firenca, Piza, Pistoja, Prato i Sijena. Zajednička karakteristika ovih oblasti je brdoviti reljef, visoravni i doline reka. Uslov da bi neko vino nosilo naziv Kjanti je da je 70 % od grožđa sanđoveze, a da ostatak čine komplementarne sorte.  Kabernea može biti do 15 %, a belih sorti najviše 10 %. Maksimalno dozvoljen rod po hektaru je 90 kvintala za Kjanti, 80 za Colli i Colline i 75 za Kjanti Speriore. 

Kjanti je vino rubin crvene boje, pa prelivima boje nara, punog i harmoničnog ukusa, prefinjenih tanina i sa karakterističnom aromoma koje podsećaju na ljubičice. Ovo vino se proslavilo početkom XVIII veka. Naziv vina Kjanti može imati i podnaslove koje se odnose na geografske podzone, a koje karakterišu restriktivniji procesi proizvodnje. A oznaka Superiore govorio o najboljim karakteristikama grož đa koje je korišćeno. 

Dekretom od 2. jula 1984. godine vino Kjanti je dobilo oznaku kontrolisanog i garantovanog geografskog porekla D.O.C.G. Takvo vino podleže organo-leptičkim ispitivanjima koje sprovodi toskanska komisija preko regionalnih privrednih komora.   

Španiju su zastupale vinske kuće Vincente Gandia u Rioja Vege, gde je provereni difot bio tempraniljo, čak i penušavoj varijanti. Iznenađenje je bio sjajni roze od grenaža. 

Portugalija se pojavila sa čitavim spektrom  karkaterističnih vina za tu zemlju. Našu pažnju pirvukao je jedan porto. Istrajno, uporno, ako ne i dosadno i nasrtljivo, pokušali smo da dođemo u posed simpatične, debeljuckaste boce. No, pred nosom targetirani porto nam je preotela šarmantna osoba (poznata redakciji).  

 

Kao kruna hedonističke ponude izloženi su vrhunski konjaci Maxime Trijol sa tradicijom proizvodnje koja seže u daleku 1859. godinu. To je jedna od najvećih destilarija u pokrajni Konjak, ali je još uvek u pitanju porodični posao.  

Od gastronomske ponude Italijani su se pojavili sa nekom slaninom (Larderia San Michele iz Kolonata), Vojvođani bi je nazvali sapunjarom, prepunom holesterola i soli, koja je lepo gasila kiseline belih vina. A ovaj špek dolazi iz jednog malog seoceta podno apeninskih Alpa. No, nije bila prikladna mlada za crvena vina, kako ne bi razjarila poletne tanine. 

 

Bilo je tu i tartufa Đulijano, u par izdanja (u maslinovom ulju, majonezu i senfu), kao i praktičnu firstaid;  bočica maslinovog ulja sa tartufima u spreju. 

 Predstavljena je i prateća oprema koja ima veze sa vinom. 

No vino, mnogo više od tela, određuje i društvo sa kojim ga probaš. A mi smo imali dobru i razdraganu ekipu. Tako da je degustacija potrajala, da ne kažem da se odužila.