Tradicija gajenja vinove loze u Riđici stara je nekoliko
vekova. Stanovnici Riđice, koja je današnjim imenom najranije pomenuta u
turskim katastarskim defterima iz 1578. i 1591. godine, bavili su se
vinogradarstvom još u XVI i XVII veku.
Prvi tačniji arhivski podaci o gajenju vinove loze u Riđici
potiču iz 1699. godine, kada je, na sumarnom popisu naselja Bačke županije, ovo
selo zabeleženo sa 39 domaćinstava, koja su, između ostalog, obrađivala 12
„motika” vinograda (motike je stara mera za veličinu vinograda od 94 kvadratna
hvata). U Riđici se, nakon kolonizacije (1945/46), vinogradarstvo još
intenzivnije razvija, čemu je, osim pogodnog peskovitog zemljišta, pomogla i
činjenica da su mnogi kolonisti, mada bez značajnijeg iskustva u obradi zemlje
(oranica), došli u Riđicu kao već iskusni vinogradari, te su na ovom polju vrlo
brzo pretekli starosedeoce sela.
Porodica Bezbradica kolonizira 1945. godine u selo Riđicu,
gde zatiče postojeće vinograde koji datiraju iz tridesetih godina prošlog veka.
Cela porodica je nastavila tradiciju vinogradarstva koju je donela iz
Dalmacije, opština Kistanje, selo Bezbradice. Vinogradi se protežu na 2
hektara. Nisu znali koje su tačno sve zatečene sorte, zvali su ih „ružica”.
Tek devedesetih godina stari sortiment ružica dobija partnera, a to je italijanski rizling. Godine 2011. sadi se rajnski rizling, da bi se 2014. ceo vinograd poništio i zasadila novostvorena sorta na Institutu u Sremskim Karlovcima zvana „Panonia” i 2015. godine sadi se sivi burgundac (sivi pino).
„Bane Anđelić mi je rekao da ce moju Panoniu piti a svoju prodavati. Bolja
ocena mi ne treba!“
Rajnski rizling odležava 6 meseci u bariku. Godine 2016.
dolaze sorte merlo, kaberne fran i kaberne sovinjon i tada dolazi do saradnje
između vinarije Bezbradica i vinarije Marjanović iz Šapca, koje zajedničkim
snagama osnivaju novu vinariju „Adut”, koja je trenutno u pripremi. U planu su
razni projekti vezano za bavljenje vinskim turizmom, otvaranje smeštajnih
kapaciteta, pravljenje degustacione sale…
Podrum Bezbradica sebe definiše kao: „mali podrumčić koji se
trudi da postane mala vinarija." Trenutno poseduju oko 7300 čokota i do 2 hektara,
a skocentrisani su na kvalitet, a ne kvantitet. Naglasak stavljaju na
eksperimantisanje i na retko zastupljene sorte.
Saša je u seli napravio mali smestaj sa 6 ležaja, i sve to
bez ikakve pomoći države naglašava.
Нема коментара:
Постави коментар