Beogourmet-vinska slika starog sveta

Izgleda da se (novo)beogradski hotel Crowne Plaza Beograd definitivno „navukao“ na vina. Samo nedelju dana posle uspešnog defillea srpskog vina, nije izdržao apstinenciju i opet se snabdeo nekim lepim vinima. U pitanju je bila smotra vina iz starog sveta. Vina koje je probrala i predstavila nam Kuća vina i njena perjanica, gospodin Radoslav Stanišić. Inače Kuća vina organizuje i kurseve vina i vinske ture po Evropi (u saradnji sa Kompasom iz Novog Sada i Event4wine).

Dakle, pod robnom markom Beogourmet, posle prvenca održanog u aprilu ove godine, u subotu 7. i nedelju 8. novembra ponovo smo imali priliku da probamo šampanjce, italijanski proseko, penušavo vino Franciacorta i sjajnu kafu, vina iz italijanske pokrajne Veneto, da uživamo u čitavom spektru Kjantija nosioca DOC i DOCG odličja, da vidimo šta na naše tržiše donose vinske velesile poput Španije i Francuske, da predahnemo uz osvežavajuću sangriju Lafista iz Navare. Boje Srbije uspešno je branila Despotika. Bilo nam je drago što nas, na ulazu, nisu zaplašili kik bokseri iz čitavog sveta. 

Započeli smo sa šampanjcem Besserat, koji ima tradiciju dugu preko osamdeset godina u oblasti proizvodnje šampanjaca. Vinska kuća osnovana je 1843. godine, a u svet penušave čarolije uveo nas je ljubazni Sedad Rasmić iz firme Wine& Bubbly. Šampanjci se prave u Premijum i Gran Kru seriji. Ova vinska kuća reklamira se sloganom:

„Mnogi šampanjci su dobri sa hranom, ali samo jedan, Cuvée des Moines, napravljen je za hranu!“

Pa da vidimo šta su nam ponudili:

  

• Cuvée des Moines Blanc de Blancs, 100 % šardone, tri godine star, kristalno žute boje, svežih nota citrusa, cvetnih nota, nota meda i lešnika, 
• Cuvée des Moines Brut, 30% šardone, 20 % pino noar i 45 % pino menije, tri godine star, cvetnih aroma, sa voćnom aromama vinogradarskih breskava i šljiva, kremast, sa prefinjenim mehurićima,
• Cuvée des Moines Extra Brut, 30 % šardone, 20 % pino noar i 45 % pino menije, tri godine star, mineralan, kremast penušao vino citrusnih aroma, vočkasto i sveže, sa suptilnijim i otmenijim mehurićima,
• Cuvée des Moines Brut Vintage 54 % šardonea, 15 % pino noara i 31 % pino menije, pet godine star, aromatičnije, punije vino, sa aromama voća (žutih trešanja, šljiva...) i voćnih džemova, diskretne note tosta, cvetni tonovi, sa prefinjenim mehurićima,
• Cuvée des Moines Brut Rose,  30 % šardone, 30 % pino noara i 40 % pino menije, tri godine star, roze boje, note crvenog i crnog bobičastog voća, naročito šumskih jagoda, ribizli i borovnica, sa diskretnim tonovima badema.

Francuski region, Alzas predstavio nam se sa sjajnom ponudom. Vina iz ove oblasti dolaze u boci prepoznatljivoj na kilometar, dva, a kreirana je radi lakšeg hlađenja, kako se to radilo nekad. Gustav Lorenz, vinarija koja ima korene u dalekoj 1836. godini, predstavila nam je sjajna penušava, bela i crvena vina. Ova oblast, koja se nalazi na francuskoj-nemačkoj granici, u dolini reke Rone, pokupila je sve najbolje od obe zemlje i uspešno ih iskombinovala. Vinarija ima 33 hektara vinograda u vlasništvu. Treba probati sjajan rizling i pino noar. Ako vam ponude i nešto drugo, nemojte ih odbiti. Nećete se pokajati.

Današnji vlasnik vinarije Domaines Schlumberger, kao i njegovi pretci, nosilac je titule princa od Aboa, reda koji su ustanovili alzaški monasi. Potiče iz protestanske porodice, koja se u početku bavila proizvodnjom tekstila. U XVII veku na ovim prostorima donosi se Sertifikat o poreklu, kako bi se kontrolisala proizvodnja i promet vina (preteča današnjih “Appellation d’Origine Contrôlée“ – AOC). Nicolas Schlumberger, počeo sa ozbiljnom proizvodnjom vina 1810. godine, pa se ta godina uzima za godinu osnivanja vinarije.

Sledeći iz familije koji je zaslužan za razvoj vinarije je Ernest, koji je posle stampeda koje je načinila filoksere, 1911. godine, zasadio nove zasade i proširio vinograde na površinu od 110 hektara. Sredinom XX veka Konrad, Marsel i Danijel preselili su se u SAD i osnovali naftnu kompaniju. Razvijali su posao i dalje, tako da danas poseduju banku i fabriku električnih brojila, parking satova i telefonskih govornica. Iz prestižne vinarije 

Predstavio nam se i Konzorcium Vino Kjanti koji je objedinio proizvođače iz Firence, Sjene, Arece i Pistoje i izborio se za oznaku kontrolisanog geografskog porekla 1984. godine. Konzorcijum objedinjuje tri hiljade šesto proizvođača, koji poseduju 15.500 hektara vinograda i proizvode preko 800 hiljada hektolitara Kjantija, različitih stilova, te je ponosni nosilac priznanja „ERGA OMNES“, koja se izdaje za zaštitu i popularizaciju D.O.C.G CHIANTI. 

Zajednička karakteristika ovih oblasti je brdoviti reljef, visoravni i doline reka. Uslov da bi neko vino nosilo naziv Kjanti je da je 70 % od grožđa sanđoveze, a da ostatak čine komplementarne sorte. Kabernea može biti do 15 %, a belih sorti najviše 10 %. Maksimalno dozvoljen rod po hektaru je 90 kvintala za Kjanti, 80 za Colli i Colline i 75 za Kjanti Speriore. Kjanti je vino rubin crvene boje, pa prelivima boje nara, punog i harmoničnog ukusa, prefinjenih tanina i sa karakterističnom aromoma koje podsećaju na ljubičice. Ovo vino se proslavilo početkom XVIII veka. Naziv vina Kjanti može imati i podnaslove koje se odnose na geografske podzone, a koje karakterišu restriktivniji procesi proizvodnje. A oznaka Superiore govorio o najboljim karakteristikama grožđa koje je korišćeno. Dekretom od 2. jula 1984. godine vino Kjanti je dobilo oznaku kontrolisanog i garantovanog geografskog porekla D.O.C.G. Takvo vino podleže organo-leptičkim ispitivanjima koje sprovodi toskanska komisija preko regionalnih privrednih komora.

 

Španci su, pored šampanjaca i kjantija, pobrali najviše simpatija. Radi se o vinariji BergoViejo,  koju su šest familija osnovale 1987. godine, u Riohi. Imaju 200 hektara vinograda u posedu. Moderna vinarija potiče iz 2004. godine. Predstavili su nam se sa belim vinom od 100 % viure, svetlo žute boje, aroma zelenih jabuka i breskve, rozeom boje jagode i aromama jagode  i maline, od grenaža, par sjajnih tempranilja, od kojih je odskakala rezerva, rubin crvene boje, aroma crnog bibera, vanile, i zrelog crnog bobičastog voća, kao i par organiskih vina, od kojeg je ono od 100 % grenaža, došlo sa, pomalo, manekenskim telom. 

 

 

Od domaće Despotike probali smo Dodir 2014, polusuvo vino iz baksuzne godine, sa svežinom, aromom bele ruže, zove, trava i začinskog bilja i završnicom kojom dominiraju note citrusa i jabuka. Vino sa sasvim pristojnom cenom. Po sortnom sastavu, prošlogodišnji Dodir je kupaža sovinjona, muskat otonela i belog pinoa. Svaka od sorti u kupaži ovom vinu je nešto podarila; muskat aromatičnost, mineralnosti i kiseline duguju sovinjonu, a pino je sve to dopunio punoćom. A kakav bi to dodir bio kada ne bi bilo svedoka. Svedok 2013 vinarije Despotike je pino noar, simpatičnog habitusa. Ovaj zaštićeni svedok je, nama bar, krinisao ovu vinsku manifestaciju i označio fajront; njegova voćnost, miris crvenog bobičastog voća, somotska struktura i prijatne kiseline. 

 

 

Bilo je vremena i da se družimo i razmenimo utiske. Imali smo prilike da probamo vina različitih cenovnih kategorija i kvaliteta, od onih namenjenih širokom auditorijumu, do pravih izazova za istinske vinske sladokusce. Predstavili su se i italijanski proizvođači testa Columbro i ukusnih proizvoda od tartufa Đulijano i Tentazioni (koji imaju i zanimljive sireve, salame i mortadelu sa tratufima), zatim proizvođači likera i žestokih pića, među kojima su prednjačili konjaci, do izlagača (Renoir) koji su nam predočili prateću opremu i priručni „alat“ za potpuno uživanje u konzumiranju vina.

 

Poznat vam je moj stav da treba podržati sve vinske manifestacije, a na vinskoj publici je da prepozna i izabere one, koje najviše odgovaraju njihovom senzibilitetu.  Da se selekcijom profiliše i definiše srpska vinska scena. Ako mogu da usput dam neku preporuku, to bi, svakako, bilo da pored degustacije vina, treba organizovati i neko stručno predavanje u vidu radionice, kako bismo imali priliku da se bolje upoznamo sa tvorcima ovako zanimljivih vina. Ta dodatna pojašnjenja bila bi dobrodošla i dragocena. Naravno, ljubazni domaćini i gosti iz inostranstva rekli su nam reč-dve o svakom od vina, koje smo probali, ali mislim da smo bili zainteresovani da saznamo mnogo više, možda i uz prateće snimke iz samih vinarija.

 

AWC Vienna 2015. godine--Vinarija “Aleksić” - najbolja vinarija u Srbiji!

 

Vinarija „Aleksić“ iz Vranja, prva i jedina ženska vinarija na Balkanu, dobitnik je Trofeja za najbolju nacionalnu vinariju, na AWC Vienna 2015. – najvećem svetskom vinskom takmičenju!  

Na ovom prestižnom takmičenju, strogo definisanim pravilima „slepog“ degustiranja i ocenjivanja od strane internacionalnih enologa, somelijera, gastronoma i vinskih novinara, testirano je  11.611 vina u vlasništvu više od 1.700 proizvođača iz 40 zemalja sveta.  

U takvoj konkurenciji vinarija „Aleksić“ osvojila je, sem Trofeja koji je krunisao uspeh u Beču, čak sedam medalja, od čega dva zlata za „limited“ serije Bonaca 2013 (šardone 100%, barik)  i Kardaš 2011 (kaberne sovinjon 100%), kao i pet srebrnih medalja čime je ova vinarija zaslužila titulu najbolje vinarije u Srbiji.

Prema rečima Dragane Janjić, suvlasnice vinarije “Aleksić”,  AWC takmičenje događa se u vreme kada vinarija „Aleksić“ plasira novu berbu na tržište i zato su u Beč poslali gotovo kompletan portfolio. Izostao je vranac Amanet, koji je već dobitnik srebra na Dekanteru, čime je potvrdio kvalitet. Poseban izazov su im bila bela i rose vina iz 2014. zbog nepogodnih vremenskih prilika te godine, međutim, i ova vina dobitnci su srebrnih medalja.

-“Ponosni smo na postignuti uspeh, jer ga zbog veoma jake konkurencije nismo očekivali. Nagrada je znak da smo na dobro putu, da se naša energija, trud i znanje koje ulažemo isplatilo. Sa druge strane je podstrek da budemo još bolje. Generalno, smatram da naše vreme tek dolazi”. – zaključila je Dragana Janjić iz vinarije “Aleksić”.

 

                                                            Antrfile: Nagrađena vina
 

Bonaca Limited (2013) – zlato

Kardaš Limited (2011) –zlato

Kardaš (2012) – srebro

Bonaca (2013)  – srebro

Barbara (2014) – srebro

Sevdah (2014) – srebro

Nostalgija (2012) – srebro

Čestitamo!

Vinski filigarni u Crowne Plaza

 

U petak 30. oktobra imali smo prilike da prisustvujemo još jednoj vinskoj manifestaciji u organizaciji Srpskog vina-Festival vina i rakije. Ovaj festival je imao takmičarski i revijalni deo. Što se takmičarskog tiče, svako može imati svoje mišljenje, a moje je da ga mogu prihvatiti kao preporuku za probu. I istina, nagrađena vina su vredna svake reči hvale. 

No, ono što je na mene ostavilo snažniji utisak je veće prisustvo vinske publike nego ranijih godina i veselija atmosfera, koje je na trenutke dobijala naznake vinske žurke (bez obzira da li ste ljubitelj muzike u pozadini, a u pitanju je stara srpska narodna muzika). Moglo je da se proba mnogo više vina, nego što je bilo prijavljeno na takmičenje. Vina koja su osvojila nagrade bila su označena, te je to mogao da bude potencijalna preporuka za probu. Ako poštujete autoritete. 

Na vinski teren istrčali su timovi sledećih vinarija: Mačkov Podrum, Kovačević, Čoka, Piano, Stari hrast, Stari dani, Do kraja sveta, Pusula, Salaksija, Di Bonis, Zvonko Bogdan, Dajić, Milosavljević, Dert, Bačina, Deutić, ODPF Radmilovac, Trivanović, Ilić-Nijemčević,  Škrbić, Vinus, Đorđević...

 

I šta reći nego konstovati da smo se opet družili sa dobrim vinima i dragim prijateljima. Nije vredno pomena ni da smo se zadržali duže nego što smo planirali. Od Zvonka Bogdana probali smo dva rozea Rose i Roze sec i presudili u korist suvog. 

 

Kod Đorđevića(Župa) nabasali smo na nagrađeni šardone. Zeleno-žute boje, tonova bresvki i kajsija, pikantne kiseline, koje se prosto tope u ustima. Sveže i živo vino za prave hedoniste. Dert nas je počastio svojim kaberneom iz Vrtoškog vinogorja. Vinarija Nećak, porodična vinarija koja dolazi sa brda Umka kod Petrovca na Mlavi, na površini od tri hektara, na mestu zvanom ''Ruža vetrova'' gaji i pravi vina semilon i traminac, ponos južnog Tirola. Nastavlja tradiciju svog pretka Milorada Miketa Lazića, koji je pre jednog veka proizvodio nadaleko poznata vina, zbog čega su ga i zvali “francuski seljak”.​ Semilon krase citrusne arome i uljanih tekstura, limeta, med, do puterastih tonova i neslućene slasti koja nalikuje marmeladi, a koji su posledica odležavanja. Na lebac da ga mažeš!

 

 

Škrbići, vina Chicha, postoji od 2013 godine u Borči, a vinogradi na oko dva hektara, nalaze se u selu Ruišnik, pokraj Trstenika. Interesovalo nas je odkud ovo simpatićno ime Čiča (Chicha). Vlasnika vinarije Siniša Štrbac, magistar elektrotehnike, dok je bio direktor u Soko Štarku, kolega iz marketinga, dizajner i istinski ljubitelj vina, stalno je dozivao rečima: „Dođi da ti Čiča nešto objasni!“. Kada su njih dvojica razgovarali kako nazvati vino, dileme nije bilo. Nasuli smo njihov kaberne i „čiča miča gotova priča!“.  

 

Iza Vinarije Piano krije se nekadašnja Jagodinska vinarija 1897, koja nam je ponudila intrigantni roze, provansa stila, skoro beo, od kaberne sovinjona. Vinarija Galot na crnom pesku Deliblatske peščare proizvodi svoja vina, a mi probamo Merlo rezervu. Ekstrativno, kremasto i puno vino sa ukusom čokolade i suvih šljiva. Na mirisu dominira nota vanile. Kod Vinarije Deutić probamo i izvrsne jabuke. Pored proizvodnje vina (a i pre) "na ovom ostrvu u Panonskom moru"  oni se bave proizvodnjom jabuka (ATOS FRUCTUM), koje gaje čak na 100 hektara i izvoze u Veliku Britaniju i Ujedninjene Emirate. Sjano, kako kaže ona poslovica "Vino se proba uz jabuke, a prodaje uz sir!" A zaposleni u vinariji dodaju: "Zagrizi jabuku, nazdravi vinom!"

 

 

Kod Vinusa smo se zasladili Marselana, a kod Milosavljevića tamjanikom i pobedničkim kaberneom. Odosmo, potom, „Do kraja sveta“ na „Mlad (i crven) mesec“. 

A onda kod Pusule na nagrađeni Cabernet Franc 2012. Za vas nije, svakako, tajna da sam fan Dajić vinarije , pa sam tamo, kao i svaki put probao game, ali i pomalo divlji i neukrućeni kaberne fran, da bi druženje okončao kaberneom. Dosta kabernea, marloa ili njihovih kombinacije dolazilo je pod etiketom "reserve".

Kod Dibonisa uvek započnem sa sirom (zbog one anegodte vezane za nju), ne propustim ni pino noar, a moj drug Pavle Radanović mi je skrenuo pažnju, da nikako ne prospustim „ledenu berbu“ (Eisvein) - desertno vino, nikako preslatko, sa finijm notama citrusa i 11 % alkohola. Prvo ledeno vino vlasnik ove vinarije Laslo Boni napravio je prve godine berbe 2008. godine. Ovo aromatično vino zlatno-žute boje, jing-jang, slatko-kiselog ukusa, dobija se berbom i presovanjem zamrznutih bobica pri temperaturi od najmanje -5 ° C. Bere se isključivo rukom, u ranu zoru, još po mraku i potaji, jer  se sve mora završiti pre izlaska sunca. I na kraju, a možda i najvažnije - ne daje svaka godina „ledenu berbu“! Zato, ako ste u prilici, a vi ne oklevajte!

A kada dođemo do takmičarskog terena, na IV Festivalu vina i rakija, u konkurenciji za najbolja srpska vina prijavljena su 82  vina iz 27 vinarija. Žiri su sačinjavali: Federika Bonelo (Italija), prof. dr. Bernard Kozina (Hrvatska), Roberto Lepori (Italija), Robert   Čevari (Srbija), Darinko Ribolica (Slovenija),  i predsednik žirija prof. dr. Puškaš Vladimir. Medalje je osvojilo njih 60. Veliko zlato niko nije dobio. Zlata je bilo 8, srebra 25, a bronze 27. Medalje nisu dodeljene u kategoriji roze vina. Proglašenje pobednika obavljeno je 30. oktobra 2015. godine u 16 časova u hotelu Crowne Plaza Beograd.

 Čestitam osvajačima zlatnih medalja na takmičenju ‪‎Srpsko vino 2015:

1. Villa Vina Merlot 2013 (šampion),

2. Pusula Cabernet Franc 2012,

3. Đorđević Chardonnay 2013 (šampion),

4. Vindulo Eureka 2013,

5. Quet Pinot Noir 2012,

6. Virtus Marselan 2013,

7. Virtus Credo 2013,

8. Dibonis DiSauvignon 2013.

U svakom slučaju, organizatori mogu da zadovoljno trljaju ruke i spremaju se za sledeću vinsku manifestaciju. Čini se da ni vinari, a ni vinska publika nisu nezadovoljni, naprotiv...