понедељак, 02. новембар 2015.

Vinski filigarni u Crowne Plaza



 

U petak 30. oktobra imali smo prilike da prisustvujemo još jednoj vinskoj manifestaciji u organizaciji Srpskog vina-Festival vina i rakije. Ovaj festival je imao takmičarski i revijalni deo. Što se takmičarskog tiče, svako može imati svoje mišljenje, a moje je da ga mogu prihvatiti kao preporuku za probu. I istina, nagrađena vina su vredna svake reči hvale. 


No, ono što je na mene ostavilo snažniji utisak je veće prisustvo vinske publike nego ranijih godina i veselija atmosfera, koje je na trenutke dobijala naznake vinske žurke (bez obzira da li ste ljubitelj muzike u pozadini, a u pitanju je stara srpska narodna muzika). Moglo je da se proba mnogo više vina, nego što je bilo prijavljeno na takmičenje. Vina koja su osvojila nagrade bila su označena, te je to mogao da bude potencijalna preporuka za probu. Ako poštujete autoritete. 


Na vinski teren istrčali su timovi sledećih vinarija: Mačkov Podrum, Kovačević, Čoka, Piano, Stari hrast, Stari dani, Do kraja sveta, Pusula, Salaksija, Di Bonis, Zvonko Bogdan, Dajić, Milosavljević, Dert, Bačina, Deutić, ODPF Radmilovac, Trivanović, Ilić-Nijemčević,  Škrbić, Vinus, Đorđević...

 

I šta reći nego konstovati da smo se opet družili sa dobrim vinima i dragim prijateljima. Nije vredno pomena ni da smo se zadržali duže nego što smo planirali. Od Zvonka Bogdana probali smo dva rozea Rose i Roze sec i presudili u korist suvog. 

 

Kod Đorđevića(Župa) nabasali smo na nagrađeni šardone. Zeleno-žute boje, tonova bresvki i kajsija, pikantne kiseline, koje se prosto tope u ustima. Sveže i živo vino za prave hedoniste. Dert nas je počastio svojim kaberneom iz Vrtoškog vinogorja. Vinarija Nećak, porodična vinarija koja dolazi sa brda Umka kod Petrovca na Mlavi, na površini od tri hektara, na mestu zvanom ''Ruža vetrova'' gaji i pravi vina semilon i traminac, ponos južnog Tirola. Nastavlja tradiciju svog pretka Milorada Miketa Lazića, koji je pre jednog veka proizvodio nadaleko poznata vina, zbog čega su ga i zvali “francuski seljak”.​ Semilon krase citrusne arome i uljanih tekstura, limeta, med, do puterastih tonova i neslućene slasti koja nalikuje marmeladi, a koji su posledica odležavanja. Na lebac da ga mažeš!

 
 

Škrbići, vina Chicha, postoji od 2013 godine u Borči, a vinogradi na oko dva hektara, nalaze se u selu Ruišnik, pokraj Trstenika. Interesovalo nas je odkud ovo simpatićno ime Čiča (Chicha). Vlasnika vinarije Siniša Štrbac, magistar elektrotehnike, dok je bio direktor u Soko Štarku, kolega iz marketinga, dizajner i istinski ljubitelj vina, stalno je dozivao rečima: „Dođi da ti Čiča nešto objasni!“. Kada su njih dvojica razgovarali kako nazvati vino, dileme nije bilo. Nasuli smo njihov kaberne i „čiča miča gotova priča!“.  
 

Iza Vinarije Piano krije se nekadašnja Jagodinska vinarija 1897, koja nam je ponudila intrigantni roze, provansa stila, skoro beo, od kaberne sovinjona. Vinarija Galot na crnom pesku Deliblatske peščare proizvodi svoja vina, a mi probamo Merlo rezervu. Ekstrativno, kremasto i puno vino sa ukusom čokolade i suvih šljiva. Na mirisu dominira nota vanile. Kod Vinarije Deutić probamo i izvrsne jabuke. Pored proizvodnje vina (a i pre) "na ovom ostrvu u Panonskom moru"  oni se bave proizvodnjom jabuka (ATOS FRUCTUM), koje gaje čak na 100 hektara i izvoze u Veliku Britaniju i Ujedninjene Emirate. Sjano, kako kaže ona poslovica "Vino se proba uz jabuke, a prodaje uz sir!" A zaposleni u vinariji dodaju: "Zagrizi jabuku, nazdravi vinom!"
 
 

Kod Vinusa smo se zasladili Marselana, a kod Milosavljevića tamjanikom i pobedničkim kaberneom. Odosmo, potom, „Do kraja sveta“ na „Mlad (i crven) mesec“. 


A onda kod Pusule na nagrađeni Cabernet Franc 2012. Za vas nije, svakako, tajna da sam fan Dajić vinarije , pa sam tamo, kao i svaki put probao game, ali i pomalo divlji i neukrućeni kaberne fran, da bi druženje okončao kaberneom. Dosta kabernea, marloa ili njihovih kombinacije dolazilo je pod etiketom "reserve".



Kod Dibonisa uvek započnem sa sirom (zbog one anegodte vezane za nju), ne propustim ni pino noar, a moj drug Pavle Radanović mi je skrenuo pažnju, da nikako ne prospustim „ledenu berbu“ (Eisvein) - desertno vino, nikako preslatko, sa finijm notama citrusa i 11 % alkohola. Prvo ledeno vino vlasnik ove vinarije Laslo Boni napravio je prve godine berbe 2008. godine. Ovo aromatično vino zlatno-žute boje, jing-jang, slatko-kiselog ukusa, dobija se berbom i presovanjem zamrznutih bobica pri temperaturi od najmanje -5 ° C. Bere se isključivo rukom, u ranu zoru, još po mraku i potaji, jer  se sve mora završiti pre izlaska sunca. I na kraju, a možda i najvažnije - ne daje svaka godina „ledenu berbu“! Zato, ako ste u prilici, a vi ne oklevajte!

A kada dođemo do takmičarskog terena, na IV Festivalu vina i rakija, u konkurenciji za najbolja srpska vina prijavljena su 82  vina iz 27 vinarija. Žiri su sačinjavali: Federika Bonelo (Italija), prof. dr. Bernard Kozina (Hrvatska), Roberto Lepori (Italija), Robert   Čevari (Srbija), Darinko Ribolica (Slovenija),  i predsednik žirija prof. dr. Puškaš Vladimir. Medalje je osvojilo njih 60. Veliko zlato niko nije dobio. Zlata je bilo 8, srebra 25, a bronze 27. Medalje nisu dodeljene u kategoriji roze vina. Proglašenje pobednika obavljeno je 30. oktobra 2015. godine u 16 časova u hotelu Crowne Plaza Beograd.


 Čestitam osvajačima zlatnih medalja na takmičenju ‪Srpsko vino 2015:


1. Villa Vina Merlot 2013 (šampion),
2. Pusula Cabernet Franc 2012,
3. Đorđević Chardonnay 2013 (šampion),
4. Vindulo Eureka 2013,
5. Quet Pinot Noir 2012,
6. Virtus Marselan 2013,
7. Virtus Credo 2013,
8. Dibonis DiSauvignon 2013.


U svakom slučaju, organizatori mogu da zadovoljno trljaju ruke i spremaju se za sledeću vinsku manifestaciju. Čini se da ni vinari, a ni vinska publika nisu nezadovoljni, naprotiv... 


Нема коментара: