Da li ste znali da je Beograd, pored Beča, jedini glavni grada u
Evropi koji ima svoje vinograde i vinske podrume, u kojima se vina mogu i
degustirati?
Tmurno
i kišno, subotnje prepodne odvojili smo za posetu ovoj beogradskoj
vinariji. Naime, ako krenete samo dvanaest kilometara nekadašnjim
carigradskim drumom naći ćete se u porodilištu zanimljivih i akademski
obrazovanih, a beogradskih vina. Gročansko vinogorje pokriva brdovite
predele nad obodima Dunava i proteže se duž plaža nekadašnjeg Panonskog
mora. Ovde su vinovu lozu uzgajili još Rimljani. Ta vinska tradicija i
danas je živa i zdrava.
Ogledno
dobro Radmilovac, nalazi se u sastavu Poljoprivrednog fakulteta u
Zemunu. Prostire se na 85 hektara, a na 15 se uzgaja čak 360 sorti
vinove loze. Sva količina roda grožđa ulazi u njihov vinski podrum, u
kome se pravi najkvalitetnije vino i čitava lepeza žestokih alkoholnih
pića. Kapacitet podruma je 40 hiljada litara, a godišnje se proizvede
oko 8 hiljada litara belog i 12-13 hiljada crvenog vina. Sa zalihama, u
podrumu je uvek bar 30 hiljada litara vina, koje se prodaje u
Radmilovcu, ako i u prodavnici u krugu Poljoprivrednog fakulteta u
Zemunu, koje ćete lako prepoznati jer je u obliku velikog bureta.
Ovo
ogledno dobro uzgaja i drugo voće, poput jabuka, bresaka, kajsija i
šljiva, uz primenu najsavremenijih metoda (protivgradna mreža i zalivni
sistem). Od bresaka se, takođe, spravlja vino. A od paradajza ukusan i
zdrav džem začinjen cimetom, anisom, čilijem ili karanfilićem. Tu je i
džem od šljiva sa čokoladom, rumom ili cimetom kao i slatko od besemenog
belog grožđa. Radmilovac je igraonica vrednih i talentovanih ljudi.
Tehnolog,
Sonja Davidović rekla nam je da značajan deo zasada ODPF "Radmilovac"
čini banka gena voćaka i vinove loze, koja se koristi kao izvor
genetičkog materijala za poboljšanje raznih osobina voćaka i vinove loze
pri kombinovanju genetskih osnova raspoloživih sorata, biotipova i
hibrida u procesu stvaranja novih boljih sorata voćaka i vinove loze.
Na
ODPF "Radmilovac" stvorene su 23 nove sorte vinove loze (15 stonih i 8
vinskih) i jedna sorta breskve. Priznato je i 8 novih klonova vinove
loze, a u postupku priznavanja nalazi se i određen broj novih genotipova
trešnje, višnje, kajsije, maline i vinove loze.
Obišli
smo i prelepi ribljak, te ovde možete okušati i ribolovačka sreća u
lovu na soma i šarana, od kojih pojedini kapitalci premašuju težinu od
10 kilograma. Saznačete i mnogo tog o različitim tehnologijama gajenja
riba, načinom mresta, videti robot
koji hrani ribe, a kome se može komandovati uz pomoć mobilnog telefona.
Centar realizuje projekat "Mali Dunav", na koji je Fakultet posebno
ponosan.
Prošli smo i pored pčelinjaka, pa se ovde mogu nabaviti i kvalitetni med i proizvodi od meda. U okviru studenske razmene, dolazili su i studenti iz inostranstva. Te su, tako, ovde boravili i studenti iz Bordoa, sa Fakulteta za vinarstvo i vinogradarstvo.
Sledila
je poseta vinskom podrumu i podrumu sa rakijama, koji su odvojeni, u
skladu sa propisima. I vino i rakija su spavali, pa smo gledali što
manje da ih uznemiravamo. Samo smo pomilovali vnske bačve i sudove od
inoksa.
Enološko pravilo propisuje da se može praviti
onoliko vrsta vina koliko se ima sudova, jer svako bure drugačije diše i
vino u njemu drugačije sazreva.
Zašli smo i u vinsku arhivu, gde se od 2004. godine arhiviraju vina. Kolekcija broji više od pet i po hiljada boca. Pojedini od nas su izrazili želju da ih, sa njihovim odobrenjem, utamniče u ovaj vinski hram, kako bi tamo spremili master iz predmeta „Enologija u praksi“ , ali su bili ljubazno odbijeni.
Na kraju smo ih utešli, idejom da nabave manji inoksni sud i instaliraju ga iznad kreveta. Blaženi osmeh na njihovim licima, govorio je sam za sebe.
Ovde se po vrlo povoljnim cenama mogu kupiti točena vina Rajnski rizling i „Studensko crveno“ (kupaža kaberne frana, kaberne sovinjona, gamea i frankovke), kao i čitava paleta vina, rakija, džemova, slatka i meda.
Važna napomena: za kupovinu studenskih vina, nija potreban indeks.
Kao organizaciona jedinica Poljoprivrednog fakulteta, Radmilovac je mesto za obrazovanje, za naučno-istraživački rad, a mi smo ovde došli na jednodnevnu stručnu praksu, na vinski matine, što je podrazumevalo obilazak vinograda, vinskog podruma i vinske arhive, kao i degustaciju vina na kraju brzopoteznog semestra.
S obzirom na prohladno vreme napolju, ušavši u lepu degustacionu salu, prvo nam je pažnju privukao kamin sa par razgolerilh cepanica.
Naši
ljubazni domaćini Sonja Davidović i Mirko Rnjak, već su nam pripremili
vina za degustaciju, crni hleb, maslinovo ulje i maslinke. Celo društvo
je bilo lepo raspoloženo, što je bio sjajan kontrast lošem vemenu koje
je vladalo napolju. Pored standardne produkcije belih, roze i crvenih,
ovde se prave i neka vina u veoma ograničenim količinama, poput Sivog i
Belog burgundca, Širaza, San Đovezea, Vranca i Prokupca.
U
novembru se tradicionalno obeležava i proslavlja Dan mladog vina, kako
je to već uobičajno u Francuskoj. U ovom podrumu spravlja se i
radmilovački bermet, zapravo ovdašnja varijanta čuvenog bermeta, vina u
koji se dodaje četrdeset osam biljaka, osam voćnih sokova i propolis.
No, da se vratimo degustaciji, na kojoj smo, u prijatnom ambijentu, sedeći za masivnim drvenim okruglim stolom (vitezovi taninskog reda?) imali tu priliku i čast da probamo sledeća vina:
- Mladi šardone 2014, nefiltriran, jedno vrlo zanimljivo vino, sveže, voćno i tipično, koje će tak pokazati svoj pravi potencijal;
- Šarmantni rizling „Emeritus“ 2013;
- Zavodljivu "Misteriju", 2013, crni burgundac ukrašen sjajnom rubin bojom, kompleksnog mirisa i s tonovima zrele trešnje, džema od šumskog voća i nijansama vanile, koji joj daruje hrastovina starih barik buradi. Vino punog i harmoničnog ukusa, uravnoteženih kiselina i blage oporosti;
- Elegantno „Rektorsko“ vino (kaberne sovinjon) 2013;
- Svilenkasti „Legat“ (merlo) 2013;
- Rezervu „Rektorsko“, barik, 2011;
- Rezervu „Legat“, barik 2011.
Možete probati i medovinu, gorki liker, jabukovaču, breskovaču, a mi smo ovaj put imali privilegiju da probamo prvoklasan vinjak, koji može stati rame uz rame sa francuskim konjacima, a ima i predivno ime „Gardoš“. Već pomenuti francuski đaci, ispivši ramilovački vinjak, to su i potvrdili, veselo uzviknuvši: „Armanjak!“.
Pa hajde, da na kraju, otkirjemo i "Misteriju"? Kako je i kada ovo ogledno dobro pripalo Poljoprivrednom fakultetu?
Desilo se to 1941. godine, po slovu testamenta darodavca, porodice Vučićević (Radmile i Milana) u kojem doslovno stoji:
“Poljsko imanje, navedeno pod tačkom 3, posle smrti moje žene Radmile ima da pripadne državi, odnosno Poljoprivrednom fakultetu Beogradskog univerziteta, za praktičnu nastavu u svim granama poljoprivrede… Ovo imanje nosiće ime: “Zadužbina Jevrosime, Sime i Milana Vukićevića”,
Poseta Radmilovcu unelo je svetlost u ovaj tmurni subotnji dan. Jedno lepo druženje, prilikom kojeg smo dosta toga i saznali. Kao i ono osnovno, moj dragi Votsone, da i Beograd ima svoje vino. I to dobro vino. Ostaje samo da se srdačno zahvalimo ljubaznim domaćinima Sonji Davidović I Mirku Rnjaku i da konstatujemo da ćemo se u Radmilovac sigurno vraćati.
Sa velikim zadovoljstvom!
Нема коментара:
Постави коментар