Podrum Braća Rajković-Župa

 Pitoma i suncem okupana Župa, vekovna prestonica vina, skrivena je među plemenitim čokotima vinove loze. Zavičaj je svetlosti, Bahusa, dobrog vina i još boljih ljudi. Župa je čarobno mesto gde sunce milujući zrna grožđa stvara pijanstvo koje krepi i pokreće. Župa je pravo izvorište bogovskih vina, i ishodište svekolike lepote i uživanja u životu. Župa je mesto rađanja i trajanja, nada svih pogleda u sunce i strepnja ispod svakog mrkog oblaka.

Župljani, po tradiciji dugoj vekovima, goste dočekuju raširenih ruku i širokog srca. Sa gostom dele svu radost života i svaku čašu župskog vina.

U vrtlogu minulih vekova, u tmini prošlog vremena, po neki čokot i po koje zrno grožđa stvorilii su i Rajkovići. Biće tako i u vremenu koje dolazi. Ljudi prolaze, ali ostaće priča o najboljim srpskim vinima.

Pisani podaci o vinarskoj tradiciji porodice Rajković datiraju iz 1834. godine, kada je u Srbiji prvi put sproveden popis, mada je po porodičnom predanju ta tradicija ceo vek duža. Porodica Rajković je nosilac jedne od najstarijih priznanja za vino u Srbiji, jer je njihov  predak Miloš Rajković primio Pohvalnicu kralja Aleksandra I Karađođevića 1933. godine za vino od autohtone župske sorte grožđa Rskavac, od koje se danas pravi nadaleko čuveno vino Prince. U čast ovog jubileja, nastalo je vino pod nazivom "33", kao jedno od najskupljih vina Srbije, koje je 2013. nagradjeno bronzanom medaljom na Londonskom Decanter World Wine Awards vinskom takmičenju, kao prvo vino iz Srbije u premium cenovnoj kategoriji ikada nagradjeno medaljom na ovom najprestižnijem svetskom ocenjivanju. Od 2010. godine, vinarija Braća Rajković je proglašena dvorskim liferantom kraljevske kuće Karadjordjević, te se na srpskom dvoru ponovo piju najbolja srpska vina.

 

Sa deset  hektara sopstvenih zasada vinograda, kako autohtonih (rskavac, tamjanika bela i crna) tako i internacionalnih sorti (cabernet sauvignon, merlot, cabernet franc) mogu se pohvaliti i najstarijom plantažom Pinot Noira u Srbiji, koju je Vladimir Rajković zasadio po povratku sa studija vinogradarsta 1962. godine. Danas se sa ove plantaže ubira groždje od kojeg se pravi vino Dina, koje nosi ime po nadimku čoveka koji je ovu sortu doneo u Župu - Vladimiru Rajkoviću. Primenjujući savremena dostignuća u enologiji, kombinacijom autohtonih sorti i modernih pristupa, nastaje vino Opium. Groždje dedova, znanje sinova. Srpska vinska trilogija.

Nova dostignuća u enologiji najbolje se ogledaju u liniji vina pod imenom ‘Sofia’. Sofia tamjanika, Sofia Rose od Pinot Noira, namenski sadjene kombinacije 4 klona, i Sofia Cuvee od Merloa, C. Sauvignona i C. franca predstavljaju moderna stremljenja Župskih vinara u svetu dinamične i uvek nove enologije.

Vino najbolje prija tamo gde je nastalo, stoga se vinarija braće Rajković potrudila da uredi jedan prijatni kutak za sve putnike namernike i ljubitelje vina koji dolaze u Župu. Moderna degustaciona sala može da primi 40 posetilaca. Posete je moguće organizovati svakodnevno uz prethodnu najavu.

Nama se ukaza posebna čast, da smo bili počašćeni sa njihovim  čuvenim  svadbarskim  kupusom  s četiri vrste mesa, od kojeg je jedno bilo od zeke koji se u kupusu igrao i hranio. A i sam postao hrana.

Do podruma je veoma lako doći, jer se vinarija nalazi na ’Vinskom putu Župa’ i putokazi vas vode od Kruševca do samog podruma.

Kombinacijom tradicije, ljubavi i predanosti, nastaju vina koja su ponela najviša priznanja na svim relevantnim sajmovima.