Vinarija Bjelica-Fruška Gora

Fruška Gora, stara gromadna planina u panonskoj ravnici je nacionalni park prirode i najveća lipova šuma u Evropi. Već 1700 godina predstavlja idealno podneblje za uzgoj vinove loze i pravljenje vina. Njeni brežuljci okrenuti jugu, izdašno osunčani tokom celog dana, prikupljaju sunčevu toplotu neophodnu za sazrevanje groždja. Sa druge strane, sastav zemljišta, blizina Dunava i vetrovi koje on donosi čine da temperaturna razlika između dana i noći doprinosi stvaranju aroma specifičnih samo za ovo podneblje.

Miodrag Bjelica, napravio je pravi bum za vrlo kratko vreme sa svojim vinima Saga, Graffiti crveno vino, Graffiti rosé i Babaroga. I odmah se okitio sa priznanjima; na značajnom bečkom vinskom ocenjivanju IWC osvojio je tri srebra, na Dekanterovom takmičenju okitio se s  dve bronze, a na slepom testiranjuu najboljih srpskih vina bio je među najboljima sa svojim crvenim vinom Graffiti, sjajnom kupažom merlota i marselana.

Otkrijte šta se iza ovih imena krije?

Saga reč koja u najširem smislu označava priču ili spomen na neki dogadjaj, sačuvan u usmenoj formi. Sama reč potiče od staronordijskog izraza za nešto rečeno, ispričano, ali se danas koristi i van konteksa nordijske književnosti, odnosno za višedelna, složena literalna dela, koja svojim sadržajem imaju epski karakter, tj. pokrivaju dugačak vremenski period, a veoma često u kontekstu porodične istorije.

Graffiti emitovanje poruke na javnim mestima, u pisanoj ili likovnoj formi. Istorija grafita seže daleko u prošlost, čak do pećinskog čoveka, ali je današnji smisao našao utočište u starom Rimu, gde ste morali da izgrebete zid, ako ste hteli da nešto poručite javnosti. Zidovi grada Pompeje su pokriveni primerima ovog starorimskog običaja. Današnji grafiti umetnici uglavnom koriste airbrush / sprej i šablone za svoje radove, a motivi su različiti kao i njihove tehnike. Pred- stavljaju autentičnu umetnost novog doba, često neshvaćenu i omalovaža- vanu od strane konzervativne javnosti. Paradoks je da su ova umetnička dela besplatna i svima dostupna, a da su njeni autori često proganjani od strane policije i stvaraju u teškoj ilegali.

Babaroga visokorangirana veštica iz mitologije Južnih slovena koja je vekovima imala dominantan uticaj na vaspitanje neposlušne dece. Osnovna obeležja su, rog, veliki nos sa bradavicom, manjak zuba, štap i pećina u kojoj živi. Deca su je odavno raskrinkala i ne veruju više u nju, ali se kao izraz koristi u žargonu, umesto pomalo zaboravljenog „strava!“, za nešto izuzetno, nesvakidašnje dobro…

I na kraju kad me pitaju, šta je to Babaroga?

Ja kažem neka ružna baka što plaši usnulu decu, na etilki jednog strašno dobrog vina!