Vinogradi Nuić - Crnopod, Hercegovina

Ispred imena Nuić, s razlogom stoji „Vinograd“, a ne „vinarija“ niti  „podrum“.

Vinogradi, zato što je s njima sve započelo, zato što se njima dalo najviše truda i zato što će vinogradi uloženo čoveku vratiti, a čovek će vinogradu večno biti zahvalan.

Vinogradi Nuič nastali su 2004. godine, u težnji da se nastavi  porodična tradicija.  U jugozapadnom delu Hercegovine, između Ljubuškog i Međugorja, na krškom lokalitetu Orlovac površine 35 hektara, zasađeno je 190 000 čokota, a podrum ima kapacitet 600 hiljada litara. Nekadašnji kamenjar pretvoren je u blagorodne vinograde.  Teroar ima sledeće karakteristike:

• krševitа crvenicа,
• nadmorska visina od  140 metara,
• jugozapadna ekspozicija,
• blage zime i sunčana leta

 

Vinogradi su podignuti mukotrpnim pripitomljavanjem ljutog hercegovačkog krša. Stvoren je zdrobljeni sloj suvog, snežnobelog kamena, čija je specifičnost - propuštanje viška vode u dublje slojeve tla, dok se toplota apsorbuje i reflektuje nazad u lozu, potmažući joj u dozrevanju. Tako nastaje jedinstveni supstrat, koji upotpunjuje teroir ovih vinograda. Pre kultivacije, rovokopačem marke ''Trencor'',  vinograd je bio krševita zaravan, prekrivena tipičnim hercegovačkim rastinjem, kao što su šipak, drača, kadulja i smilje. Danas ćete te mirisne note pronalaći u vinima Vingrada Nuić.

Klima ovog područja je mediteranska s blagim, kišovitim zimama i vrućim i relativno sušnim letima. U toku vegetacije vinove loze, padavine su vrlo retke, vlažnost vazduha je vrlo mala, a temperature vazduha su relativno visoke.

Poznato je da za postizanje visokog kvaliteta  grožđa suma temperatura treba da iznosi od 3200 ˚C do 4000 ˚C. No, u mostarskom vinogorju, kojima pripadaju i Vinogradi Nuić, temperaturna suma iznosi 4152 ˚C, što ukazuje na izvanredne uslove za uzgoj vinove loze u Hercegovini, a samim tim i za pravljenje vrhunskih vina.

U Vinogradima Nuić  velika važnost pridaje se zelenoj berbi, gde se leti režu još nedozreli grozdovi, kako bi se rasteretila loza suvišnog grožđa, a  snaga preusmerili u prehranu preostalih grozdova,  a sve radi postizanja što boljeg kvaliteta. Posle ovog rezanja,  preostalo grožđe  teži do kilogram i po.

 

Ručno ubrano grožđe iz Vinograda Nuić, u najkraćem roku, doprema se u vinariju, gde ih dodatno odabiraju u podrumu, a fermentacija se izvodii pomoću prirodnih kvasaca u inox tankovima, radi očuvanja primarnih sortnih aroma.

Godine 2009. na Dugolazama je posađeno 7 hektara, a 2010. godine još 21 hektara vinograda. Najzastupljenije su, autohtone  sorte Žilavka i Blatina, uz prateće sorte u osnovnom zasadu kao što su Trnjak, Bena iKrkoša . Uz ove sorte zasađeni su i : Kaberne Fran, Merlo, i od od belih, korčulanski Pošip.

Vinogradi Nuić samo prate prirodu i njene zakonitosti, omogućavaju joj da im pokaže svoj puni potencijal, ne želeći da naruše ravnotežu, niti da osiromašu tlo.

Korištenjem moderne agrotehnike i regulisanjem prinosa, o čemu smo već govorili, dobija se grožđe vrhunskog kvaliteta, pa su i vina takva. Vinarija je smeštena na Crnopodu, a otpočela je sa radom 2013. godine. Kapacitet vinarije je 600 000 litara. Jednim delom je podzemnog, a delom nadzemnog tipa. U sastavu vinarije nalazi se i degustaciona sala, kao i restoran u kojem se mogu probat tradicionalni hercegovački specijaliteti. Pojedina vina dozrevaju u drvenima bačvama od francuskog hrasta, u savršenim uslovima vlage i temperature, zaštićeni od nepovoljnih spoljašnjih uticaja.

Početkom 2008. godine na tržište izlaze tri vina: Žilavka, Blatina i Blatina Barrique. Pojavivši se, po prvi put, na prestižnom AWC takmičenju, u Beču, Vinogradi Nuić su osvojili osam medalja, od čega šest srebrnih za sledeća vina:

• Pošip 2013, vrhunsko vino,
• Cabernet Sauvignon 2011, vrhunsko vino,
• Blatina 2012, kvalitetno vino,
• Blatina 2012, vrhunsko vino,
• Blatina barrique 2012, vrhunsko vino i
• Trnjak 2012, vrhunsko vino.

Prestižne etikete (Seal of approval) osvojila su vina Žilavka 2013, vrhunsko vino i Žilavka selekcija 2012, vrhunsko vino.

Kako ističu u Vinogradima Nuić, osvojene medalje potvrđuju ono najbitnije; konstantan rast kvaliteta, što su prepoznali i vrhunski poznavaoci vina i ljudi koji su donosili odluku o dodeli medalja. O tome o koliko važnom takmičenju se radilo, govori i podatak, da je na njemu nastupilo 1885 proizvođača iz četrdeset zemalja širom sveta, a na ocenjivanju se našlo preko 12 hiljada vina.

Dodajmo tome, da je zahvaljujući osvojenim medaljama, Vinogradima Nuić, dodeljena međunarodno priznata zvezdica, kao i priznanje, „best national producer of the year 2014-Bosnia i Hercegovina“, odnosno Vinogradi Nuić su proglašeni najboljim bosansko-hercegovačkim proizvođačima vina u godini.

A sada, hajde, da se upoznamo i sa hercegovačkim autohtonim sortama.

Blatina je autohtona  hercegovačka sorta. Ima funkcionalno ženski cvet, zbog čega se u nasadima uvek uzgaja s pratećim sortama kao što su: Alicante Bouschet, Gamay, Merlot, Vranac i Trnjak, koji ujedno vrše i oprašivanje Blatine.

Trnjak je još jedna autohtona sorta.  Imali smo prilike i čast da probamo crveno vino od ovog grožđa koje proizvode Vinogradi Nuić i kratak opis glasi : tamno rubin crvene boje, sa  crnim nijansama; miris – sušeno voće, čokolada, kafa i dim; a ukus – robusno, harmonično,trajno, za ne propustiti...

ŽIlavka je najrasprostranjenija autohtona hercegovačka sorta izuzetnog kvaliteta, uz koju najčešće idu prateće sorte Bena i Krkošija. Ime je verovatno dobila po svojim tankim žilicama, koje se naziru u bobici u vreme zrelosti, mada drugi tvrde da je ime dobila po svojoj žilavosti, to jest, otpornosti ili njenom dobro razvijenom korenu, koji se proteže duboko u tlo, a sve to u potrazi za vodom.

Bena je bela vinska sorta grožđa, to je sorta za toplije krajeve i  veoma je otporna na plamenjaču i pepelnicu. Vrlo je izdrživlja i uspeva i na neplodnom tlu. Mošt Bene sadrži  16 – 22 %  šećera i 4, 9 do 7, 8  g/l  ukupnih kiselina.  Zbog većeg sadržaja kiselina dobar je dodatak vinu Žilavke, ali u manjem postotku,  otprilike pet posto.

Krkoša sazreva kad i Žilavka i ima problematičnu oplodnju zbog anomalija u građi cveta. Težina grozda varira od 100 do 200 grama. Slabije podnosi sušu i neplodna tla. Na plodnim zemljištima daje grožđe dobrog kvaliteta sa dobrim sadržajem šećera i kiselina.