Mlađana vina ODPF „Radmilovac"

Tamo gde Bulevar kralja Aleksandra (Obrenovića, onog ubijenog i masakriranog sa Dragom Mašin u majskom prevratu 1903. godine. Nesrećni kralj pivu naklonjen bulevar je nevoljno ustupio navalentnoj Revoluciji, da bi mu je ona vratila 1997. n.a.) gubi časno ime i prelazi u prometnu džadu za Smederevo, nekih desetak kilometra od urbanine nalazi se jedan legat. 

Naime, po slovu testamenta bračnog para Vučićević (Radmile i Milana), godine ratne 1941. godine, imanje na koje sam se uputio s dobranim povodom prepisano je Poljoprivrednom fakultetu Beogradskog univerziteta, za praktičnu nastavu.

 

 

Tehnolog,  Sonja Davidović pokazala nam je podrume u kojima vina spavaju, a u arhivu (formiranu 2004.) nisam hteo opet da ulazim. 

 

Rekoh ne idem da samo gledam kao da sam u biblioteci ili galeriji, a Vesna iz "Vinodeljstva" se nadovezala konstatacijom da bismo videli samo korice, a ne bi se upoznali sa sadržajem dela. A poznato je kad posao ne treba raditi površno.

 

Saznali smo i da studenti ovde dobijaju bodove koji im fale, radom u vinogradu i voćnjaku, te smo zaključili da mi kao konzumenti zaslužujemo minus brojanje (jer trošimo a ne privređujemo). Bilo je i šereta koji su hteli da svoje saobraćane bodove dobijene na prekršajima otpišu dobrovoljnim radom u Radmilovcu. Pod vinogradima je nekih 12 hektara, a planira se proširenje. 

 

 

Vreme teče kao i život te smo se odlučnim korakom upuili u degustacionu salu koja postoji od 2012. godine. Iako se proleće lenjo ali sigurno budi, u kamin je, radi prevencije bačeno par cepanic koje su se razgorevale. U planu je bilo da probamo mlada bela vina iz minule godine, a onda proučimo i par crvenih, prostom računicom njih nekih desetak. Tokom proba pozdravlja nas i mlada nada srpske vinske scene, još nesvršeni sudendt, Aleksandar Todorović, koji već pravi Čaroliju (rizling 2010.).

 

Naši ljubazni domaćini Sonja Davidović i Mirko Rnjak (Vinodeljstvo), sve su već pripremili, pa smo ne oklevajući krenuli sa vinskom probom: 

 

• „Mentor“, italijanski rizling 2017, ekstraktan, sortan, biće lepo prihvaćen od publike,
•  „Emeritas“, rizling (ali) rajski 2017, takođe nosi karaktersitike svoje sorte i lepo se razvija, sa laganom gorčinom. Za radoznale, a neinformisane emeritus je profa koji se posebno istakao u svojoj naučnoj oblasti. U Srbiji ih ima oko pedesetak. U Rimskom carstvu emeritus (u latinskom označva "isluženog") bio je veteran rimske vojske koji je časno odslužio vojnu službu,
• „Virino“ Šardone 2017, sa 20 % belog burgunca (pino blana), nije nas baš impresionirao, pa smo mu dali drugu šansu. Inače prvobitno ime bilo je „Virino de Vinca“ , ali je zbog zakonskih regulativa skraćeno, ali Venera je ipak Venera,
•  „Virino“ B*,  šardone (barik*) 2017, čistokrvni šardone, ispeglao je nedorečenosti predhodnog vina. U bariku je proveo dva meseca,
•  „Dositej“, sovinjon 2017, nosi ime srpskog prosvetitelja rođenog pod imenom Dimitrije Obradović  ( 1739. –  1811.). Pošto su vina već inspirisala svoje potrošače povela se priča o njegovom životu, siromaštvu i životnim izborima, pustolovinama i druženju sa Nikolom Putinom-Nikom (po kojem je i Vladimir, ruski predsednik, unuk Staljinovog kuvara, Spiridona, navodno srpske krvi).  Putini su se doselili s Kosmeta za vreme Velike seobe Srbalja 1690. Jedna njihova grana je preko karpatskih planina  dospela do Rusije. Krenulio smo onda u Crnu Goru i tamošnje ruske vinograde, da bismo došli i do Albanije i Skenderbega, Đurađa Kastriota (1405. —  1468, koji je za života promenio tri veroispovesti, a umro od malarije u 63-ćoj godini)  i tamošnjm vinima. Mislim, u priči. A onda nas je Sonja vratila u javu sa novim vinom iz Radmilovca.
•  Radmilovački roze 2017, vodi nas u život u ružičastom, provansanskih boja, a po sortnosti je čistokrvni kaberne sovinjon. Maseracija je trajala koliko jedan dobar film, a ima ga nekih 150 litara, pa ako želite ne oklevajte suviše,
• „Misteriju", pino noar 2015, (crni burgundac) je vočkast, lagan, mada je meni srce osvojio onaj iz 2013, s tonovima zrele trešnje, džema od šumskog voća i nijansama vanile, koji joj daruje hrastovina starih barik buradi,
•  „Legat“ (merlo) 2015; lepe teksture i sortnih karakteristika polako nas je dovodio do kraja ove zanimljive vinske probe.
• „Pjafa“ (je ime) vranca rezerve 2013, koji je zbog neukrotivosti bio dekantiran, ali  je još divlji.  Za neupućene „pjafa“ je rad konja u mestu (leru), a za zainteresovane još podatak da ga ima samo 70 boca.
• „Studensko 2016", kupažu 50 % kaberne sovinjona i 50 % pino noara uzeli smo za domaći zadatak.  Dok smo ga pili, jedan moj prijatelj je skinuo naočari i rekao da vidi jasnije. Istina je, dakle ipak u vinu. I očinji vid. 

Napomene:  

Pošto je Poljoprivredni fakultet krovna institucija on ne može imati oznaku geografskog porekla. 

*Druga nelogičnost je da na boci ne može navesti da je vino barikirano.

VI SALON VINA U PARAĆINU: OPSADA HOTELA PETRUS

Piše: Gordan Gorunović

Paraćinski kraj je skoro mesec dana, počev od Svetog Trifuna u znaku vina. Osamnaesti „Dani vina u Trešnjevici“ su okončani završnom priredbom u svečanoj sali 9. marta dodelom nagrada za vinsku pesmu u tri kategorije. Efektan program pod kontrolom supervizora Vojkana Ristića, funkcionisao je precizno kao Eurosong, uz mnogo skromnija sredstva, ali sa mnogo više srca. Muzičko scenski i lirski deo su zadovoljili sve u prepunom gledalištu.

Šlag na torti desio se sutradan, u subotu 10. marta u lepom hotelu „Petrus“, u proširenom prostoru svečane sale u prizemlju. 

Šesti Salon vina - Paraćin, privukao je rekordan broj vinskih izlagača uz podršku proizvođača sira (Mlekarske škole "Dr Obren Pejić" iz Pirota, Mlekare "Mihajlović" iz Paraćina, "Krcino zlato", Zlot i "Sir za svaki dan" - Milan Ćuk iz Banatskog Karađorđeva). Da mozaik bude živopisniji tu se našlo i nekoliko štandova osiguravajućih kuća, kao i proizvođači suvenira, a za ljubitelja grickalica tu su bile tortilje sa raznim umacima. 

Ulaz na Salon vina, hotelski kenering i sva ponuđena hrana su bili besplatni. Odlična ponuda i za najprobirljiviju publiku. Skeptici su sigurno tipovali da je teško nadmašiti prošlogodišnju feštu, ali na sreću svih, nisu bili u pravu. U svim segmentima salon je nadmašio prošlogodišnji za sigurno desetak odsto. Bilo je sitnih propusta (manjak leda), ali da je sve idealno kako bismo očekivali još bolju feštu narednih godina?

Nabrajati sve nagrade ocenjenih vina i mnogo bitnih i kvalitatnih vinarija je naporan posao, pa ću ovoga puta izdvojiti samo neke koji su meni obeležili ovogodišnji hepening. 


Po oceni prof. Vladimira Puškaša sa timom, a u organizaciji članova Viteškog reda Pomoravske regije "Steva Pisar 1805." iz Paraćina,  u kategoriji kvaliteta vina "Samo naše" od autohtonih i novostvorenih sorti vinove loze najbolje belo vino proizvela je Vinarija "Šajački" i to je vino "Neoplanta". U kategoriji crvenih vina, prizanje su poneli vinar Stanislav Jović iz Kladova za vino "tamjaniku", a od roze vina, vinar Stanislav Mirčeta iz Paraćina za vino "prokupac". Dodeljeno je i nekoliko zlatnih, srebrnih i bronzanih plaketa za najbolja vina od autohtonih sorti.

Generali pobednik za autohtona vina je Vinarija Šijacki, koja na žalost ove godine nije bila prisutna, ali se sećamo njihovog furioznog nastupa prošle godine, kada su takođe dobili pregršt dobrih ocena.

Ove godine čaše su se rentirale za 100 dinara ili kupovale za 200 dinara, što je takođe bio pametan potez i svi su imali adekvatnu rekvizitu za degustaciju. Između su „leteli“ pladnji sa suhomesnatim proizvodima i sirevima, koje je obezbedio hotel, a mladi ugostitelji uslužno nudili potrošačima da suzbiju eventualnu „žgaravicu“ od vinskih kiselina.

Na nagovor jednog velikog vinskog poznavaoca, prvi put sam probao vina župske vinarije Yotta iz Šljivova. Od Grizlinga (italijanski rizling) pa sve do stopostotnog Prokupca, cela paleta zaslužuje reči hvale i iskrenu preporuku za uživanje. Uz odličan dizajn buteljki i sam sadržaj zaslužuje potpuno poštovanje. Povremeno, zbog velike gužve, teško je bilo prići baš svakom štandu, ali svi su vaspitano čekali ili vrebali svoju priliku na drugoj strani.

U nizu prve lige župskih vinarija nadovezala se niška Izba Jovanović (Vele Polje) sa svojim fantastičnim Merlom koji pleni. Šarmantni bračni par vlasnika, uz osmeh, sija optimizmom i vraća veru u vredan rad i primerene rezultate svog proizvoda.

Dobro poznata vinarija „Đurđić“ iz Sremskih Karlovaca u prisustvu samog vlasnika Dražena Đurđića krasila je centralni deo srednjeg segmenta svečane sale, koji je prvi put ove godine otvoren za vinare. Uz paletu proverenih vina mogao da se proba, a i kupi sjajni Kaberne Fran iz 2012. godine kojeg je ostalo jako malo. Uz poznavaoce, bilo je i publike koja je prvi put otkrila ovu vinariju u Paraćinu.

„Patkov vinograd“ je uz svog glavnog favorita „Knjaza Miškina“ prvi put u ovom delu Srbije obzanio vrlo interesantno vino, divljeg (zbog divljih kvasaca) „Aleksa DeLarža“ („Alex DeLarge“ nazvan po junaku „Paklene pomorandže“). 

Vino zaslužuje pažnju, a hrabra odluku vinara da pusti prirodi da se poigra pokazala se mudrom.

Proverena šumadijska vinarija Art Wine (Grošnica) je izašla sa svojom odličnom paletom. Sve pohvale za Kuve „Opskura“ iz 2016. kome nedostaje samo malo odležavanja, da bude odlično vino u punom sjaju. „Argument“ (kaberne sovinjon) takođe zaslužuje visoke ocene, a po proizvođačima najcenjeniji merlo „Sumarum“ došao je za kraj, kako bismo prikladno sumirali sve ukuse.

Prvi put sam probao već dosta poznata vina crnogorske vinarije „Lipovac“. Niz vranaca od osnovne verzije, do one iz anfore, odaju odličan utisak. Cene jesu malo više za srpski poslovično ispražnjen džep ali svakako će naći svoje mesta na našem tržištu. Na Salonu vina ona su se prodavala povoljnije, te je dosta ljubitelja iskoristilo ovako ukazanu priliku za pazar. „Lipovac“, uz vrlo ozbiljno napravljene nektare, nudi i sjajnu ponudu za vinski turizam. 

U trećem delu sale našli su se domaći vinari iz Paraćina, pojačani gostima iz Bugarske, Makedonije i još nekim proizvođačima, poput Podruma Popović iz Vlasotinca, koji uz autohtone sorte tog kraja gaji i svetske poznate sorte. Jako korektna vina uz adekvatne cene. Stoga, ne čudi što je često najveća gužva bila baš u ovom delu, mada nije bilo pravila, po kojima talasa enološki skup u toku tih sedam sati svog trajanja.

Bugarska vinarija „Vidinska Gamza“ iz Vidina, bila je najinteresantnije iznenađenje, zbog autohtonog vina od sorte gamza i odličnog merloa. Ljubazni izlagači nudili su i vino od aronije i kupine, koje sam dugo odbijao, ali na kraju kada sam čuo da je suvo, popustio sam i probao, te konstatovao da su odlična. Svakako, nisam ciljna grupa tog eksprimenta, ali  ne sporim da se radi o vrlo originalnoj ideji.

Nemoguće je sve pobrojati, uostalom ukusi i prioriteti su različiti, tako da bi svaki posetilac mogao da iznese drugačije viđenje šestog skupa u hotelu „Petrus“. Velika pohvala organizatorima Turističkoj organizaciji Paraćina i samoj opštini na odličnoj koordinaciji i hrabrom potezu oko cele manifestacije. Kako su počeli i nastavili, sledeće godine će, pretpostavljam, još uvećati izložbeni prostor. U gradu, koji nema klasičnu vinoteku, ovo je ujedno i sjajna prilika da se kupe respektabilna vina, a i ona za svaki dan.

Uglavnom, na kraju svi su bili zadovoljni. Na izlazu su primećene kolone vinoljubaca, sa kesama a poneki bogami i kutijama, tek kupljenih vrednih buteljki. Vinari u stroju, a i ljubitelji fermentiranog grožđa na broju.

Italijanski gastronomski dan s posebnim osvrtom na jug

 

ICE (Italijanska agencija za spoljnu trgovinu) je Belgrado Workshop i B2B sastanke sa italijanskim proizvođačima hrane i pića, održao 27. februara 2018. godine, od 11 do 17 časova, u Kristalnoj dvorani hotela Hyatt Regency Beograd. 

 

ICE je Italijanska agencija za spoljnu tgovunu, vladina ustanova koja se bavi popularizacijom, internacionalizacijom italijanskih prehrambenih firmu, u okviru strategije Ministarstva ekonomskog razvoja Italije. 

 

 

Beogradskoj publici predstavile su se italijanski proizvođači prehrambenog sektora iz pet regija sa juga Italije - Abruca, Kalabrije, Kampanije, Pulje i Sicilije. Bilo je tu svačega za radoznale poglede i nepca, od sireva Zappala, Latterie Siciliane s limunom, biberom, paprikama, maslinama, artičokama, od mleka kravljeg, ovčijeg, kozijeg, sa šafranom, raznorazne testenine, grickalice, čokoladni namazi i ostale poslastice, sicilijanski sladoled, vina...

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Evo i spiska izlagača:

• Brunia, proizvođač sira s Sicilije,
• Zappala, mleko i mlečni proizvodi s Sicilije,
• Olio Dante,  maslinovo ulje se u ovoj uljari porodica Kosta proizvodi od 1849,
• Guido D’Amico,  maslinovo ulje,
• Sant’Ilario, maslonovo ulje od 1982,
• Vietri, proizvođač suve testenine s tradicijom od 1850 u vlasništvu porodice Vjetri,
• Riscossa, proizvođač organske testenine, paradajz i pesto sosova, maslinovog ulja, njoka, balzamiko sirćeta, keksa, pirinča, brašna za pice,
• Terzini, vina iz Abruca,
• Collefresio, vina iz Abruca,
• Talamoni, vino iz Abruca,
• Romano, porodična vinarija Romanovih  osnovana sredinom 80-tih
• Francesco Malena,  vina iz Kalabrije,
• La Valentina, vinarija iz Peskare koja je s radom započela 1990,
• Le Vigne di Sanmmarco, porodična vinarija sa 180 hektara pod vinovom lozom, u srcu italijanske štikle, pokraj mestašceta Čelino San Marko. Naglasak je na aautohtonim sortoma (80 %) pre svega primitivu, negroamaru i crnoj malvaziji,
• Cantine Mucci, vina iz Abruca od 1895 godina pet generacija prenosi vinarsku strast s kolena na koleno. Proizvode trebjano, pekorino, fakanginu, monrepulčiano, kaberbe sovinjon, sanđoveze, merlo, montepučano  ćerasulo i penušavo vino (Mucci spumante) od mešavine pekorina i fakangina, kao i maslinovo ulje,
• Freudo Antico, vinarija koja vina proizvodi od  2004, pre svega pekorino, kao i maslinova ulja,
• Limonio, vina, likeri i maslonovo ulje,
• Cavalieres, pržionica kafe,
• Torrefazione trafuri, kafa,
• Delixia, proizovdi prehrambreni kram nalik na Nutelu,
• Dolfin, slatkiši uključujići i sladolede, čokoladna, jaja,
• Mancuso, sladoledi sa Sicilije,
• Silarus, praktično sve za jelo i piće,
• Dais, kolači, pre wsvega panetone, kroasani....

 

 

Ovaj primamljivi slup okončan je zvaničnom večerom upriličenom u Kristalnoj dvorani hotela Hyatt Regency Beograd sa početkom u 19:30 časova. Bila je to sjajna prilika da se razmene utisci uz prekrasne italijanske zallogaje i gutljaje.