Vinodeljstvo u ODPF "Radmilovacu"

Vinodeljstvo objedinjuje sve veštine vezane za vinovu lozu: vinogradarstvo, vinarstvo, podrumarstvo, veštine koje poseduje tehnolog. Nešto kao sve u jednom, kao kad vam sagrade kuću i daju ključ u ruke. Ovde je ipak u pitanju nešto pomalo složenije, što kao produkt daje bocu vina. Jedan od onih koji se bavio ovom plemenitom delatnošću bio je i Dobrica Ćosuć. 

Vinodeljstvo je i ime koje će se uskoro, u elektronskom obliku, pojaviti na vinskoj pozornici Srbiji.

Za prvo druženje sa Vinodeljstvom odabran je beogradski vinski put. Da li ste znali da je Beograd, pored Beča, jedini glavni grada u Evropi koji ima svoje vinograde i vinske podrume, u kojima se vina mogu i degustirati? Naime, ako krenete samo dvanaest kilometara nekadašnjim carigradskim drumom ka Vinči naći ćete mesto gde vino spava. Gročansko vinogorje pokriva brdovite predele nad obodima Dunava i proteže se duž plaža nekadašnjeg Panonskog mora. Ovde su vinovu lozu uzgajili još Rimljani. Ta vinska tradicija i danas je živa i zdrava.

 

Ogledno dobro Radmilovac, nalazi se u sastavu Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. Prostire se na 85 hektara, a na 15 se uzgaja čak 360 sorti vinove loze, klonova i varijeteta. Grožđe s oko polovine površine pod vinovom lozom koristi se za proizvodnju vina. a tu je i biblioteka sa dragocenim genetskim materijalom. 

Kapacitet podruma je 40 hiljada litara, a godišnje se proizvede oko 8 hiljada litara belog i 12-13 hiljada crvenog vina. Sa zalihama, u podrumu je uvek bar 30 hiljada litara vina, koje se prodaje u Radmilovcu, alo i u prodavnici u krugu Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, koje ćete lako prepoznati jer je u obliku velikog bureta.

 

Ovo ogledno dobro uzgaja i drugo voće na 13, 5 hektara, poput jabuka, bresaka, kajsija, trešanja  i šljiva, uz primenu najsavremenijih metoda (protivgradna mreža i zalivni sistem). Od bresaka se, takođe, spravlja vino. A od paradajza ukusan i zdrav džem začinjen cimetom, anisom, čilijem ili karanfilićem. Tu je i džem od šljiva sa čokoladom, rumom ili cimetom kao i slatko od besemenog belog grožđa. Radmilovac je igraonica vrednih i talentovanih ljudi.

 

Na ODPF "Radmilovacu" stvorene su 23 nove sorte vinove loze (15 stonih i 8 vinskih), 8 novih klonova vinove loze i jedna nova sorta breskve. 

 

 

 

 

Ono što sve odmah osvoji na prvi pogled je ambiciozni projekat "Mali Dunav",  te možete pratiti tok Dunava od izvora u Švarcvaldu do ušća u Crno more, kao i floru i faunu, koja nastanjuje njegovu vodu, ali i obale. Posetili smo akvarijum u kojem su ribice obilazile vinčanske figure. 

 

 

 

 

Onda nailazimo na prelepi ribljak, te ovde možete okušati i ribolovačka sreća u sportskom lovu na soma i šarana, od kojih pojedini kapitalci premašuju težinu od 10 kilograma. Saznaćete i mnogo tog o različitim tehnologijama gajenja riba, načinom mresta, videti robota koji hrani ribe. Prolazimo stazom na kojoj su sličice ribica, najstarije oznake hrišćanstva, a koje sad označavaju donatore koje prilože sredstva za realizaciju ove plemenite i poučne ideje. 

 

Tu je i zoo vrt, kornjače, a pripremeljen je i bazen za vidre. Prisetio sam se pisama koje sam često pisao dedi s namerom da na njegovom placu napravimo mini zoo vrt, a on mi se sve odobravao, ali nikako nismo kretali u realizaciju tog megalomanski isplaniranog projekta. Eto, trebale su godine da prođu, pa da neko ostvari moj dečački san. Petoro zaposlenih na čelu sa profesorom Zoranom Markovićem, uz pomoć studenta, napravili su ovde pravi raj. 

 

 

 

U koji pozivaju decu iz vrtića i škola da vide, uživaju i ponešto nauče. Svaki put kada posetim ovo ogledno dobro, toliko je toga novog urađeno, da se uvek zadivim, a nisam sklon lakom padanju u zanos. 

 

 

Tu je i muzej ribolovstva i muzej evolucije duge tri i po milijardi godina. Kako je tekao razvoj živih organizama, možete videti na ovom ostrvu evolucije. Društvo nam pravi i predstavnik TOS-a (Turističke organizacije Srbije). Nadajmo se da će i ova ugledna organizacija prepoznati atraktivnost ovog mesta, te dovoditi ovde domaće i strane goste na izlet, koji podrazumeva i degustaciju vina.

Prošli smo i pored  pčelinjaka,  pa se ovde mogu nabaviti i kvalitetni med i proizvodi od  meda. U okviru studenske razmene, dolazie i studenti iz inostranstva. Tu je i moderna meteorološka stanica i plastenici.

 

 

Sledila je poseta vinskom podrumu i podrumu sa rakijama, koji su odvojeni, u skladu sa propisima. I vino i rakija su spavali dubokim snom, pa smo gledali što manje da ih uznemiravamo. Samo smo pomilovali vnske bačve i sudove od inoksa.

 

Enološko pravilo propisuje da se može praviti onoliko vrsta vina koliko se ima sudova, jer svako bure drugačije diše i vino u njemu drugačije sazreva. Zašli smo i u vinsku arhivu, gde se od 2004. godine arhiviraju vina. Kolekcija broji više od  pet i po hiljada boca. 

 

Ovde se po vrlo povoljnim cenama mogu kupiti točena vina poput „Studensko crveno“ (koje u izdanju za 2016. dolazi kao kupaža 70 % prokupca i  30 % kaberne sovinjona), kao i čitava paleta vina, rakija, džemova, slatka i meda.

Važna napomena: za kupovinu studenskih vina, nija potreban indeks.

Kao organizaciona jedinica Poljoprivrednog fakulteta, Radmilovac je mesto za obrazovanje, za  naučno-istraživački rad, a mi smo ovde došli na jednodnevnu stručnu praksu, na vinski matine, što je podrazumevalo obilazak oglednog dobra, vinograda, vinskog podruma i vinske arhive, kao i degustaciju vina na kraju ovog, simpatičnog, brzopoteznog semestra.

Naši ljubazni domaćini iz Vinodeljstva, već su nam pripremili vina za degustaciju, ruski hleb, maslinovo ulje, paštetu od magulice i dve vrste valjevskog sira. U novembru se tradicionalno obeležava i proslavlja Dan mladog vina, kako je to već uobičajno u Francuskoj. U ovom podrumu spravlja se i radmilovački bermet,  zapravo ovdašnja varijanta čuvenog bermeta, vina u koji se dodaje četrdeset osam biljaka, osam voćnih sokova i propolis.

 

No, da se vratimo degustaciji, na kojoj smo, u prijatnom ambijentu, sedeći za masivnim drvenim okruglim stolom imali tu priliku i čast da probamo sledeća vina:

 

• „Emeritus“ 2015, rajnski rizling; ovaj večiti profesor sa 12,5 % Al, svež je i školski sortan, zlatno-žute boje i voćnih aroma,
• „Virino“ 2016, šardone, 12,5 Al, citrusne arome, tropsko viće,
• „Dositej“ 2015, sovinjon blan, 12,8 Al, prosvetiteljsko vino dosledno svojoj sorti, voćne arome, ogrozd,
• "Misteriju", 2015, crni burgundac (pino noar) boje rubina, kompleksnih voćkastih aroma, višnje, vanile, sa 12,8 Al,
• „Rektorsko“ vino“ 2015 (kaberne sovinjon) , sjajan sortni primer, voćkast, barikiran.

„Legat“ 2015 (merlo) nažalost je potrošen te ga nije bilo moguće probati.

Možete probati i medovinu, gorki liker, jabukovaču, breskovaču i  prvoklasan vinjak.

Na kraju da otkirjemo i "Misteriju"? Kako je i kada ovo ogledno dobro pripalo Poljoprivrednom fakultetu?

Desilo se to 1941. godine, po slovu testamenta darodavca, porodice Vučićević (Radmile i Milana) u kojem doslovno stoji:

“Poljsko imanje, navedeno pod tačkom 3, posle smrti moje žene Radmile ima da pripadne državi, odnosno Poljoprivrednom fakultetu Beogradskog univerziteta, za praktičnu nastavu u svim granama poljoprivrede… Ovo imanje nosiće ime: “Zadužbina Jevrosime, Sime i Milana Vukićevića”.