Danas mala tročlana operativna jedinica prevazilazeći sopstvena ograničenja ide preko Smederevskog druma nekadašnje carigradske džade do Grocke i VInarije Plavinci Branislava Anđelića, na organski vinski matine. U lepom panoramskom okružеnju i prijatnom društvu uz prelepa vina i po prekrasnom kasnofebruarskom danu.
Tokom 2008. godine mala parcela u Plavincima je otudjena od korova, a
2011. godine jedna mala garaža pretvorena je u Vinariju Plavinci. Prvo vino je
ugledalo sunce ovog neba 2014. godine. Plavinci su jedan od osnivača i član
Udruženja proizvođača vina sa oznakom geografskog porekla „Beograd“. Sertifikat
za organsku proizvodnju dobijena je 2016.
godine od sertifikacione kuće Ecocert,
Pristupamo
razmatranju vinskog gradiva:
• belo vino „Ćilibar"
2019. od sorte Panonia koju gaje samo tri vinogradara, vino lepih kiselina
i voćkaste aromatike. Panonia sortu vinove loze iz Sremskih Karlovaca. Nastala je kao rezultat ukrštanja rajnskog
rizlinga i domaćeg genotipa visoke otpornosti na gljivične bolesti i niske
temperature stvorenog od divljih sorti -bjanka. Priznata je 2003. godine. Sorta
je umerene bujnosti sa uspravnim rastom lastara i malim brojem slabih zaperaka.
Formira redak, uredan špalir, lak za održavanje. Grozd je rastresit, bobice
okrugle, žutozelene, sočne, prijatnog ukusa. Sazreva nekoliko dana pre rajnskog
rizlinga. Dobre je rodnosti. Redovno nakuplja preko 20% šećera u širi uz visok
sadržaj kiselina. Daje visokokvalitetna vina. Panonia se odlikuje otpornošću na
plamenjaču i pepelnicu i visokom tolerancijom prema botritisu. U većini godina
se može uspešno gajiti bez primene pesticida. Vrlo je pogodna za organsku
proizvodnju grožđa. Bliski rođak joj je morava. U razgovoru saznajemo da je baksuzne 2014.
jedino panonia preživela sezou zelena, sa lišćеm. Bere se početkom avgusta,
• „Selena“ 2019.
(oranž tamjanika, noćna berba) diskretno i prefinjeno izdanje tamjanike koje
duguje maceraciji i divljim kvascima. Grožđе dolazi iz vinograda Mladena Vujića
kod Stalaća, a bere se ručno.
• roze vino 2020. nebistreno i nefiltrirano od marselana još
u fazi formiranja ali već sa zanimljivim potencijalom, Marselan je sorta koja
se pojavila u Francuskoj 1961. godine, ukrštanjem sorti Kaberne sovinjon
(Cabernet Sauvignon) i Graneša (Grenache). Za ovaj čin zaslužan je ampelograf
Pol Truel. Izveo ga je u blizini
francuskog grada Maselana, pa su tako sorta i vino dobili ime. Registrovan
je 1990. godine.
• crveno vino „Indigo" 2018. je od sorte Regent, koju jedini ovde gaje na Balkanu, nemačka sorta koja tek u ovako toplijim krajevima pokazuje sve svoje draži (treba ga dekantirati) prelepo plavičasto-ljubičasto vino, pitko, mastiljavo. Regent je vrlo otporna vinska sorta, poreklom iz Nemačke.Stvorio ju je 1967. godine prof. Gerhard Alleweldt. Roditelji Regenta su dve slabije poznate sorte Diana i Chamburcine. Diana je nastala ukrštanjem sorti Silvanac i Rizvanac (Müller-Thurgau), dok je sorta Chambourcin nastala u Francuskoj početkomXX veka. Tek 1994. godine, nakon dugotrajne selekcije i evaluacije, Regent je priznat kao nova sorta, a 1996. godine postaje preporučena sorta.Grоždje se bere krajem avgusta ili početkom septembra. Branislav je ovu sortu uveo u Srbiju, obavio administrativne poslove i postao njen "čuvar".
U planu je, videsmo ga i penušavo vino od tamjanike metodom
Pétillant naturel (Pét-Nat). Gaje i aroniju i čičокu i preradjuju ih.
Zanimljiva priča ali
da krenemo, domaćini uvek imaju posla.
Što se nas tiče, mogli bi do sutra.
Odosmo i do restorana Vinograda s prelepim pogledom na Dunav
i prošetasmo gročanskom pešačkom ulicom. Ovaj restoran se pojavljivao i u filmu "Lutalica",
gde je glumio kafanu Ciganska noć. U međuvremenuje potpuno propao, tako da je
ovo novizgled nekada vrlopopularnog mesta za druženje i ručavanje.
Нема коментара:
Постави коментар