Vinski vremeplov

Wine Jour vas vremenskom vinskom mašinom vodi u daleku 1931. godinu. 

Šta su vinari tada radili i kako su se šegačili? 

Kakve su vinske manifestacije organizovali?

Prenosimo poučan članak iz dnevnih novina Vreme, broj 24. septembar 1931. godine, rubrika Beogradske slike:

 Pijmo, braćo, pijmo u interesu privrede

Nikada se više nije slilo vode iz neba na našu zemlju nego kad su naši vinari držali svoj kongres. Ovo je potpuno u duhu naše vinogradarske industrije, koja je bila uvek u prijateljskim odnosima sa vodom. Nije, dakle, ni čudo što je i jačina vinarskog kongresa znatno razblažena vodom te je i sama rezolucija dobila nekako vodnjikav karakter.

 Prvobitno, pak stilizacija vinarske rezolucije, čija se jačina ceni preko 50 gradi, glasila je ovako:

Rezolucija

Doneta na kongresu vinara i vinogradara septembra 1931. godine u Beogradu:

Kongres vinara i vinogradara konstatuje da su cene njihovih produkata veoma nisko pale. Porcija grožđa po beogradskim restoranima prodaje se po bednu cenu od 8 dinara. Litar vina se spustio na 20 dinara a špricer sa veštačkom kiselom vodom srozao se na na 4 dinara. Usled ovako teških prilka proizvođači vina umoljavaju nadlažne faktore za sledeće mere:

1)  Da se domaće vino proglasi za nacionalno piće. Svaki nacionalno svestan građanin dužan je piti domaće vino. Nacionalna svest je potrebna samo u početku. U toku pijenja svest se postepeno gubi, ali to ništa ne mari. U koliko se više gubi svest u toliko više dobija narodna privreda. 

2) Da pijenje vina bude obavezno za svakog punoletnog građanina. Pre no što pođe sa posla kući svaki građanin je dužan da svrati bar u jednu kafanu, na čašu, dve- tri vina. Ako ej tužan on će na taj način ublažiti svoju tugu a istovremeno i akutnu vinsku krizu

3) Da po izlasku iz kafane svaki građanin koji se odužio svojoj savesti, a takođe i kafeđiji, ima pravo na neograničeno pevanje po svima ulicama. Niko nema prava opominjati one koji su svesno ispunili svoju nacionalnu dužnost.

4) Da se voda kao piće izbaci iz svih kafana i restorana. Ako izvesni gost u kafani zatraži  čašu vode kao piće sopstvenik i prisutni dužni su da ga odmah vežu i odvedu prvoj vlasti, koja će smesta preduzeti isleđenje. Ova mera važi i za sve one neprijatelje narodne privrede, koji pokušaju da odu trezni kući. 

5) Da se svakom dozvoli na ime umivanja, kupanja, pranja veša, sudova i zuba maksimum 16 litara vode dnevno. Višak od ove potrošnje vode ima se smatrati da je zloupotrebljen za piće te se opterećuje, porezom, trošarinom, kaldrminom, banovskim i opštinskim taksama i kaznom za upotrebu nedozvoljenih pića. 

6) Da se iz sviju udžbenika hemije izbaci onaj odeljak, koji govori o vodi i njenim korisnim osobinama.

7) Da bebe, koje navrše 8 meseca moraju dobijati svakog dana po jednu cuclicu prirodne, domaće  šire, kako bi se još od malena privikavale na pomaganje domaće privrede.

8) Da vojnici u mesto vode dobijaju vino. Ratno iskustvo je poklazalo da vino podiže moral. Po sebi se razume da uvođenjem vina u vojsku iz egzercirne službe otpada stav „mirno“ i „ravnanje“. 

9) Da se Ameriki objavi rat ako ne ukine „suvi režim“ i ne počne da uvozi naša vina. 

10) Da se svi apstinenti proglase za antinacionalne elemente.

11) Da se zabrani po varošima i selima podizanje spomen-česmi, koje ubijaju vinsku privredu. U mesto njih svesni dobrotvori podizaće spomen-podrume. 

12) Da se zabrani produkcija veštačkog sirćeta, pošto znatan deo domaćeg vina ima sve osobine pravog sirćeta. 

 13) Da Društvo za zaštitu životina uputi apel: da se vino daje i sirotim životinjama. Setimo se samo duševnosti Kraljevića Marka:

„Vino pije Kraljeviću Marko,,

Pola pije pola Šarcu daje.“

14) Da se čuvena pesma Đure Jakšića „Padajte braćo“ prepeva u sledeće stihove:

„Padajte braćo!

— herojima palim pod astal —

Padajte braćo, plin’te u vinu!

Ostav’te brige, nek gori plam!

Bacajte pune u grlo čaše!

Ogres’te sa sebe značke i sram!“

15) Da Narodno pozorište, u interesu svog uspeha uvede obavezno pijenje vina za sve svoje članove. Sadašnja kriza pozorišne umetnosti nastala je poglavito otuda što glumci igraju trezni.

16) Da se na pričešću ne daje samo kašičica nego bar jedna čaša vina. Isto tako mladence na venčanju, u mesto samo da srknu vino, moraju popiti celu čašu na iskap. Posle toga biće mnogo lakše iznuditi mladoženji pristanak na brak.

BANDIM

Zabave

BERBA GROŽĐA U UMETNIČKOM PAVILJONU

Akcioni odbor Udruženja prijatelja umetnosti „Cvijeta Zuzorić“ došao je na orginalnu ideju da u Umetničkom paviljonu priredi jednu naročitu umetničko idiličnu manifestaciju. Na dan 26. o.m., u subotu, u devet i po časova uveče, u Paviljonu će se otvoriti za publiku koja plati ulaznicu, velika berba grožđa. Berba je jedna od glavnih atrakcionih tačaka umetničkog večera što ga „Cvijeta“ priređuje na ovaj dan. Sem toga u programu je lutrija u kojoj će zgoditci biti vino i voće. Za ovo veče neće biti naročitih pozivnica, niti je potrebno naročito odelo.

Serijal edukativnih vinskih radionica za članove Kluba ljubitelja vina Aleksandrović

Vinarija Aleksandrović za članove Kluba ljubitelja vina Aleksandrović  organizuje  serijal edukativnih vinskih radionica uz degustaciju najboljih vina i njihovo uparivanje sa kvalitetnom hranom u vinariji.

Vinarija Aleksandrović započinje prvu organizovanu edukaciju o vinima, vinskim sortama i vinskoj kulturi. Svake subote, počevši od 17. oktobra, u prostorijama vinarije organizovaće se celodnevna predavanja koja će voditi dva velika imena srpske vinske scene – najcenjeniji enolog Vladan Nikolić i najpoznatiji sommelier Stevan Rajta. 

Jedinstveno iskustvo upoznavanja vinske istorije i tradicije ispijanja vina, za članove  Kluba ljubitelja vina Aleksandrović  biće besplatno uz organizovani prevoz iz Beograda. Jedinstveni celodnevni događaj, zakazan za subotu 17. oktobar, nosi naziv:

U sazvežđu Slavka Kiša

Ne volim  jesen, niti kad lišće pada, a priroda polako gasne. Kada se ptice sele na jug. Kada drveće gubi krošnje, kada padaju dosadne, duge kiše, k'o da nebo plače. Ne volim kada nas napuštaju dragi ljudi.

Navikli smo da su neki uvek ljudi uz nas. Podrazumevali smo to. Nismo dovodili u pitanje. Nadahnjuju nas svojom pameću, iskustvom i energijom. Naivno smo poverovali da su besmrtni. Da će uvek biti tu, kad nam bude trebao neki savet, pomoć ili samo reč podrške. Potvrda da smo na pravom putu. Ohrabrenje. To je onaj jedinstveni, retki soj ljudi; ljudi koji mnogo daju, a malo, a najčešće ništa i ne traže. Očekivali smo da će uvek biti uz nas.

I nismo pogrešili. Jedino smo smetnuli s uma, što smo umislili, što smo želeli da verujemo, da je besmrtna i čovekova telesnost. Napustio nas je Slavko Kiš. Vinar Kiš. Čovek Kiš. Svi govore da se vinogradarstvom i vinarstvom mogu baviti samo pravi zanesenjaci. Težak je to i žuljevit posao. No, taj posao daje jednu retku privilegiju; čini čoveka, vinara besmrtnim. To su ljudi koji su sebi za života podigli spomenik besmrtnosti.

Vinar živi i živeće kroz svoju lozu, kroz svoje grožđe, kroz svoje vino. I ono najlepše; kada god i bilo gde da se natoči čaša vina, vinar i generacije njegovih predaka zadovoljno se smeše. Što se njihovo vino toči i što se ljudi vesele. Što je njihov rad i njihov znoj pretočen u nečiji osmeh.

Jer, velika je privilegija da čovek u životu radi ono što voli. A još veća, raditi ono što ljude čini srećnim. Jedino to ima smisla, jedino to može da ga ispuni i ostvari. Deda Slavko je živeo svoj posao i  slavio ga. 

Zato dižem čašu vina za velikog vinara i čoveka Slavka Kiša. Od nedavno on nije više u vinogradu, niti je u vinskom podrumu. Eno ga na nebu. ona zvezda tamo. Sjajna, obasjava i bdi nad svojim vinogradima. I nad svima nama.

Verujem da će i na nebu imati svoje vinograde, da će ih brižno paziti, razmaziti, brati to plemenito zrnevlje i spravljati taj nektar dostojan bogova.

Vinska ilegala - Još jedna cigla u zidu

 „Repetitio mater studiorum est!“

„Ponavljanje je majka mudrosti!“

 

Jeste, ali tuđe. Dođavola, neko je prethodno trebao da smisli tu mudrost, da bi se ona mogla ponavljati. Stoga sam se obradovao odluci Vinske ilegale (VI), da pored kompletne promene vinara-izlagača promeni i mesto održavanja manifestacije. Jeste dedinjska vila bila lepa i udobna, ali šablon neminovno vodi u žabokrečinu i monotoniju. Kasnije, kad se isprobaju i neki drugi prostori, mogu se, bez problema vratiti tamo.

 

 

Još jedna činjenica me raduje. Vinska ilegala je pokazla da ima petlju, da ne pravi trule kompomise. Nije poklekla pred groznim vremenom, nego se hrabro s njim uhvatila u koštac. A da imaju debeli kredit kod vinske publike dokazuje i posećenost, obrnuto porporcionalna vremenskim (ne)prilikama. A, promovisanje kulture, ovaj put oličene u metalnim skulpturama Viktora Kiša, propraćeno zvucima violine za svaku je pohvalu. I pre ovoga VI je koketirala sa umetnošću, ali nikad ovako očigledno, bezrezervno. Sjajan potez u ova vremena sveopšteg neukusa i degradacije vrednosti. Možemo diskutovati da li je neka vinska manifestacija dobra koliko su dobre vinarija koje su na njoj zastupljene, no VI se ovim vinskim događajem približila svojoj suštini. Predstavile su se neke, širem tržišta, dosta nepoznate vinarije. A ušavši u vinsku arenu, dobile su priliku da se uporede sa starijim, iskusnijim kolegama i od njih dobije pokoji koristan savet. 

 

Vreme se, nenadano, skočopizdilo, pretio je i prvi sneg. Namrčilo se nebo, što bi rekao Radovan III. 

A za III vinski sabor VI izbor je pao na Ciglanu, Klub ljubitelja teške industrije, klub-instituciju, mesto mnogobrojnih vrlo različitih medijskih dešavanja, koje uspešno vodi umetnik Viktor Kiš. Ovom industrijskom prostoru bivše građevinske firme "Trudbenika", Viktor je udahnuo novi život. Dao mu dušu!

 

 Ciglana, 11. oktobar 2015.

Članovi kultnog benda „The Prodigy“ odlepili su za njegovim džinovskim mravima, a na čuvenom Burning man festivalu đuskao je njegov gvozdeni čovek. Ni EXIT-u nije ostao dužan. Viktor je „tata“ galeriji šarmantnih, gvozdenih sokoćala, a tata-mata da zakuva sjajne gulaše i paprikaše. Istovremeno je i veliki ljubitelj muzike i vina. Njegove metalne skulpture krase odaje i vrt italijanske ambasade u Beogradu. 

Za mene je bilo iznenađenje da je Viktor i ovu priliku iskoristio, da izvuče „keca iz rukava“ i predstavi nam dva svoja vina. Jedno nosi sado-mazo naziv inspiriran Almodovarovim „Atame!“ ("Veži me!"), a drugo ironično asocira na slučajnost; „UPPS!“. Idealna sinergija, reklo bi se.

 

Pokazalo se i dokazalo da je ova simpatična skupina, skup nepopravljivih romantičara i nepatvorenih emotivaca. Jednostavno su morali su da obeleže godišnjicu prvog „zločina“. Naime, prvo dešavanje u organizaciji Vinske ilegale desilo se pre ravno godinu dana, dan više, da ne cepidlačimo. A da njihov koncept, „ajmo ponovo, ali sa novim“ ima šanse da zaživi i preživi, govori u prilog i tradicionalna srpska sklonost ka istorijskim i vaskolikim zaboravima, u narodu poznata kao antislonovska pamet. Kada istroše listu vinarija, samo neka se vrate na početak i malo izmešaju. Neki će možda i primetiti, ali ne verujem da će zameriti.

 

Elem, izgleda da su Ilegalci izvuki i neke pouke iz svoje ponovljene, druge žurke. Zadržali su ono dobro, akcijaški sastavili novi spisak vinara, a shvatili da je dobra posećenosti rezultat dobre medijske promocije. Stoga su pomoć potražili u zagrljaju sa iskusnim vinskim medijskim trudbenicima. Nažalost, vreme im nije išlo na ruku. Vratili su se konceptu regionalnog predstavljanja, te su se na ovoj manifestaciji pojavila i vinarija Stobi i jedna dalmatinska vinarija (Stina). Posetioci su opet mogli da prelistaju najbolji vinski časopis na ovim prostorima Vino&Fino. 

I dalje da se zadržimo u vodama marketinga; što se tiče plakata koji su najavljivali ovu manifestaciju, napravljen je značajan iskorak napred, što je rezultirao svedenijim, a sadržajnijim plakatom, koji nimalo ne koketira sa kičem. Na njeme dominira boja oksidisanog gvožđa, u narodu poznatijim pod imenom rđa. No, bolje da je oskidisalo

gvožđe, nego sok od grožđa.

Doduše, pojedinim vinarima se, na ovoj vinskoj fešti, omaklo i par vina sa greškom, sa manom. Bilo je tu i zelenih tanina. Ne zameramo: „Ko radi taj i greši!“. Pamtim ja i početke nekih danas renomiranih vinara, čija me prva vina nisu oduševila. Na greškama se uči!

A kada govorimo o manama vina, ja najviše volim ono koje ima manu što je toliko dobro da se brzo popije!

 

Industrijska hala, kao izbor za vinsku manifestaciju je radikalan, ali hvale vredan potez. Niko se još na ovo nije odvažio. Svi su pucali na glamur. A za one koje stvaraju, koji prave iskorak, a ne kopiraju slepo, oponašaju već viđeno, imam samo reči ohrabrenja. Apokaliptično kao u filmovima o Pobesnelom Maksu!

Napomenimo, usput, da je Ciglana ipak nepristupačnija i mnogo manje uočljiva na prvi pogled od dedinjske vile. Tako da je bilo lutanja, a put do bezbednosti hale, pogotovu za one pridošle vozilima javnog prevoza, nije bio nimalo lak, naprotiv. Stoga, svaka čast i njima na upornosti. Nadam se da je, na adekvatan način, bila nagrađena!

Otvorilo se nebo, otvorile su se i boce sa vinom i mi smo napunili vinske čaše,  što bi gospoda iz MMF-a rekla „iz predostrožnosti“. Počeli smo da vinodejstvujemo! Kao što su drevni narodi prinosili žrtve bogovima, kako bi ih umilostivili, tako smo i mi ispijali ovaj bogovski nektar, kako bi se nebesa umirila i prestala sa tuširanjem nevinih Zemljana.

 

U atmosferi biblijskog potopa, u ambijentu industrijske arheologije i uz zvuke zavereničke, klasične muzike, uz prisustvo svih onih koji nešto znače u vinskom svetu, proveli smo još jedno ugodno veče. Iskusno smo izabrali mesto pored Miloša Kalapiša, bine i kamina. I vina iz amfora Vinskog podruma Malča. U videokrugu našeg prijatelja vinara iz Sremskih Karlovaca iz Podruma Pertović. A onda smo prišli vinskom švedskom astalu i isprobali ponudu sledećih vinarija: Acumincum, Bačina, Bukovo, Malča, Mauer, Marić, Molovin, Nagy-Sagmeister, Nedin, Pantić, Rašović, Rnjak, Stari hrast, Toplički vinogradi, Vimmid, Vinum, Zvonko Bogdan i Stemina.

 

I tako, u pomračini industrijske hale, obasjana svetlošću sveća, lica vinoljupaca kao da su dolazila sa slika nekih flamanskih majstora. Tu se našlo i par šarmantnih kućnih ljubimaca da upotpune sliku. Delovali su pomalo začuđeni, kao da su se pitali čemu tolika euforija. U prolazu čujem jednog Ilegalca kako konstatuje: „Bilo je grešaka, ali neka!“. Sjajno! Jer i ako ih je bilo, nisu narušili dobru atmosferu, a onaj ko je svestan svojih grešaka na pola puta je ka njihovom otklanjanju. Samo budala misli da je bezgrešana! Još, je gori slučaj sa onima koji poriču, ignorišu svoje previde. Put u uspeh je put sagledavanja i elimisanja propusta. To je ono što se zove iskustvo, a što se stiče vremenom, a nažalost i sa prirodnim procesom starenja. 

 

I tako dođosmo i do nagradne igre. Ima tu jedna zanimljiva stvar, koja nije posledica nikakve manipulacije, ali deluje prilično simpatično: većinu vinskih nagrada kod Ilegalaca dobijaju žene! Da li je to posledica sreća ili su prosto žene mnogo revnosnije u popunjavaju nagradnih listića ostaje enigma! Pa da nazdravimo: „Bibere humanum est, ergo bibamus!“