Vinska ilegala - Još jedna cigla u zidu

 „Repetitio mater studiorum est!“

„Ponavljanje je majka mudrosti!“

 

Jeste, ali tuđe. Dođavola, neko je prethodno trebao da smisli tu mudrost, da bi se ona mogla ponavljati. Stoga sam se obradovao odluci Vinske ilegale (VI), da pored kompletne promene vinara-izlagača promeni i mesto održavanja manifestacije. Jeste dedinjska vila bila lepa i udobna, ali šablon neminovno vodi u žabokrečinu i monotoniju. Kasnije, kad se isprobaju i neki drugi prostori, mogu se, bez problema vratiti tamo.

 

 

Još jedna činjenica me raduje. Vinska ilegala je pokazla da ima petlju, da ne pravi trule kompomise. Nije poklekla pred groznim vremenom, nego se hrabro s njim uhvatila u koštac. A da imaju debeli kredit kod vinske publike dokazuje i posećenost, obrnuto porporcionalna vremenskim (ne)prilikama. A, promovisanje kulture, ovaj put oličene u metalnim skulpturama Viktora Kiša, propraćeno zvucima violine za svaku je pohvalu. I pre ovoga VI je koketirala sa umetnošću, ali nikad ovako očigledno, bezrezervno. Sjajan potez u ova vremena sveopšteg neukusa i degradacije vrednosti. Možemo diskutovati da li je neka vinska manifestacija dobra koliko su dobre vinarija koje su na njoj zastupljene, no VI se ovim vinskim događajem približila svojoj suštini. Predstavile su se neke, širem tržišta, dosta nepoznate vinarije. A ušavši u vinsku arenu, dobile su priliku da se uporede sa starijim, iskusnijim kolegama i od njih dobije pokoji koristan savet. 

 

Vreme se, nenadano, skočopizdilo, pretio je i prvi sneg. Namrčilo se nebo, što bi rekao Radovan III. 

A za III vinski sabor VI izbor je pao na Ciglanu, Klub ljubitelja teške industrije, klub-instituciju, mesto mnogobrojnih vrlo različitih medijskih dešavanja, koje uspešno vodi umetnik Viktor Kiš. Ovom industrijskom prostoru bivše građevinske firme "Trudbenika", Viktor je udahnuo novi život. Dao mu dušu!

 

 Ciglana, 11. oktobar 2015.

Članovi kultnog benda „The Prodigy“ odlepili su za njegovim džinovskim mravima, a na čuvenom Burning man festivalu đuskao je njegov gvozdeni čovek. Ni EXIT-u nije ostao dužan. Viktor je „tata“ galeriji šarmantnih, gvozdenih sokoćala, a tata-mata da zakuva sjajne gulaše i paprikaše. Istovremeno je i veliki ljubitelj muzike i vina. Njegove metalne skulpture krase odaje i vrt italijanske ambasade u Beogradu. 

Za mene je bilo iznenađenje da je Viktor i ovu priliku iskoristio, da izvuče „keca iz rukava“ i predstavi nam dva svoja vina. Jedno nosi sado-mazo naziv inspiriran Almodovarovim „Atame!“ ("Veži me!"), a drugo ironično asocira na slučajnost; „UPPS!“. Idealna sinergija, reklo bi se.

 

Pokazalo se i dokazalo da je ova simpatična skupina, skup nepopravljivih romantičara i nepatvorenih emotivaca. Jednostavno su morali su da obeleže godišnjicu prvog „zločina“. Naime, prvo dešavanje u organizaciji Vinske ilegale desilo se pre ravno godinu dana, dan više, da ne cepidlačimo. A da njihov koncept, „ajmo ponovo, ali sa novim“ ima šanse da zaživi i preživi, govori u prilog i tradicionalna srpska sklonost ka istorijskim i vaskolikim zaboravima, u narodu poznata kao antislonovska pamet. Kada istroše listu vinarija, samo neka se vrate na početak i malo izmešaju. Neki će možda i primetiti, ali ne verujem da će zameriti.

 

Elem, izgleda da su Ilegalci izvuki i neke pouke iz svoje ponovljene, druge žurke. Zadržali su ono dobro, akcijaški sastavili novi spisak vinara, a shvatili da je dobra posećenosti rezultat dobre medijske promocije. Stoga su pomoć potražili u zagrljaju sa iskusnim vinskim medijskim trudbenicima. Nažalost, vreme im nije išlo na ruku. Vratili su se konceptu regionalnog predstavljanja, te su se na ovoj manifestaciji pojavila i vinarija Stobi i jedna dalmatinska vinarija (Stina). Posetioci su opet mogli da prelistaju najbolji vinski časopis na ovim prostorima Vino&Fino. 

I dalje da se zadržimo u vodama marketinga; što se tiče plakata koji su najavljivali ovu manifestaciju, napravljen je značajan iskorak napred, što je rezultirao svedenijim, a sadržajnijim plakatom, koji nimalo ne koketira sa kičem. Na njeme dominira boja oksidisanog gvožđa, u narodu poznatijim pod imenom rđa. No, bolje da je oskidisalo

gvožđe, nego sok od grožđa.

Doduše, pojedinim vinarima se, na ovoj vinskoj fešti, omaklo i par vina sa greškom, sa manom. Bilo je tu i zelenih tanina. Ne zameramo: „Ko radi taj i greši!“. Pamtim ja i početke nekih danas renomiranih vinara, čija me prva vina nisu oduševila. Na greškama se uči!

A kada govorimo o manama vina, ja najviše volim ono koje ima manu što je toliko dobro da se brzo popije!

 

Industrijska hala, kao izbor za vinsku manifestaciju je radikalan, ali hvale vredan potez. Niko se još na ovo nije odvažio. Svi su pucali na glamur. A za one koje stvaraju, koji prave iskorak, a ne kopiraju slepo, oponašaju već viđeno, imam samo reči ohrabrenja. Apokaliptično kao u filmovima o Pobesnelom Maksu!

Napomenimo, usput, da je Ciglana ipak nepristupačnija i mnogo manje uočljiva na prvi pogled od dedinjske vile. Tako da je bilo lutanja, a put do bezbednosti hale, pogotovu za one pridošle vozilima javnog prevoza, nije bio nimalo lak, naprotiv. Stoga, svaka čast i njima na upornosti. Nadam se da je, na adekvatan način, bila nagrađena!

Otvorilo se nebo, otvorile su se i boce sa vinom i mi smo napunili vinske čaše,  što bi gospoda iz MMF-a rekla „iz predostrožnosti“. Počeli smo da vinodejstvujemo! Kao što su drevni narodi prinosili žrtve bogovima, kako bi ih umilostivili, tako smo i mi ispijali ovaj bogovski nektar, kako bi se nebesa umirila i prestala sa tuširanjem nevinih Zemljana.

 

U atmosferi biblijskog potopa, u ambijentu industrijske arheologije i uz zvuke zavereničke, klasične muzike, uz prisustvo svih onih koji nešto znače u vinskom svetu, proveli smo još jedno ugodno veče. Iskusno smo izabrali mesto pored Miloša Kalapiša, bine i kamina. I vina iz amfora Vinskog podruma Malča. U videokrugu našeg prijatelja vinara iz Sremskih Karlovaca iz Podruma Pertović. A onda smo prišli vinskom švedskom astalu i isprobali ponudu sledećih vinarija: Acumincum, Bačina, Bukovo, Malča, Mauer, Marić, Molovin, Nagy-Sagmeister, Nedin, Pantić, Rašović, Rnjak, Stari hrast, Toplički vinogradi, Vimmid, Vinum, Zvonko Bogdan i Stemina.

 

I tako, u pomračini industrijske hale, obasjana svetlošću sveća, lica vinoljupaca kao da su dolazila sa slika nekih flamanskih majstora. Tu se našlo i par šarmantnih kućnih ljubimaca da upotpune sliku. Delovali su pomalo začuđeni, kao da su se pitali čemu tolika euforija. U prolazu čujem jednog Ilegalca kako konstatuje: „Bilo je grešaka, ali neka!“. Sjajno! Jer i ako ih je bilo, nisu narušili dobru atmosferu, a onaj ko je svestan svojih grešaka na pola puta je ka njihovom otklanjanju. Samo budala misli da je bezgrešana! Još, je gori slučaj sa onima koji poriču, ignorišu svoje previde. Put u uspeh je put sagledavanja i elimisanja propusta. To je ono što se zove iskustvo, a što se stiče vremenom, a nažalost i sa prirodnim procesom starenja. 

 

I tako dođosmo i do nagradne igre. Ima tu jedna zanimljiva stvar, koja nije posledica nikakve manipulacije, ali deluje prilično simpatično: većinu vinskih nagrada kod Ilegalaca dobijaju žene! Da li je to posledica sreća ili su prosto žene mnogo revnosnije u popunjavaju nagradnih listića ostaje enigma! Pa da nazdravimo: „Bibere humanum est, ergo bibamus!“