Vinarija Fruškogorski vinogradi, Banoštor, Fruška gora - Priča iz vinograda

Vinarija Fruškogorski vinogradi osnovana je 2007. godine u malom sremskom mestu Banoštoru, na severnim obroncima Fruške gore. Vinogradi sa pogledom na moćni Dunav prostiru se na impozantih 85 hektara sa tendencijom daljeg umnožavanja. Na mestu gde se nekad nalazilo keltsko utvrđenje Kuet.

Rimljani su ovde osnovali grad Malata Bononija, na podunavskom putu Limesu (rimska legija Herkulia IV). O čemu svedoče i ostaci rimskog kupatila. Mađarski paladin s titulom bana i srpski princ Beluš podigao je 1150. godine benediktanski manastir, koji je po sebi krstio „Banov Manastir“, tj. Ban Monoštor, što je postalo naziv i za tvrđavu koja se pominje 1473. godine (Keu, Keve i Kuet.).

 

U subotu, 17. septembra okupili smo se da proslavimo deveti rođendan ove vinarije na poziv Zorana Nožanića, brend menadžera Vinarije. Po jednom od poslednjih ovogodišnjih lepih letnjih dana, uputili smo se idiličnim fruškogorskim predelima ka Fruškogorskim vinogradima. 

Usput nam Zoki, naš stari znalac, čovek koji dosta zna o vinima i zna to lepo da prenese (sjajno je to što konačno radi za jednu srpsku vinariju!) priča o svom hobiju; rok muzici. Svirao je u osamdesetih u grupama Jutro (ne Bregovićevom) i Eto malo. Pobedili su na Stereoviziji ispred Psihomodo Popa. 

„Noćas zbot tebe Majo“ je album koji su snimili za Jugodisk, a na kojoj se kao specijalni gost pojavio Rade Šerbedžija. I danas, u predahu od posla, a obično petkom, na tajnoj podrumskoj lokaciji na Vračaru prašte pripremajući se za svirke.

Skrenuvši sa glavnog puta, kako nas je na to tabla upućivala, uskoro smo se našli u vinogradima. Jer, vino tamo i nastaje. A od zdravog i dobrog grožđa lako je napraviti odlično vino. To je poenta koju su ljubazni domaćini iz ove vinarije hteli da nam prenesu. Njihovi ogledni vinogradi u kojima eksperimentišu su veći od zasada nekih domaćih vinarija. Dočekuju nas, srdačno, uz rakijicu i s leba i masti, posutim alevom paprikom („eurokremom naše generacije“). Tu saznajemo, dok ćarlija vetrić mio, i detalje o istoriji vinariji. 

 

Zbog povoljnog geografskog položaja, kvaliteta zemljišta, blizine Dunava, mikroklime i refleksije Sunca s površine Dunava, ovde grožđe ranije sazreva i ima jedan do dva procenta šećera više u poređenju sa drugim vinogradarskim regionima Vojvodine. Entuzijazam i vizija, uz ljubav prema vinu i vinogradima, opredelila je osnivače vinarije da započnu vinsku priču i da je započnu baš ovde, u Banoštoru. 

Stoga su 2006. godine kupili i zakupili 105 hektara vinogradarskog zemljišta, koje je pripadalo bivšoj zemljoradničkoj zadruzi „Grozd“, na kojem se već nalazilo 43 hektara vinograda u rodu, sa sortama: šarodne, italijanski rizling, pino blan i župljanka. 

 

Svoje višegodišnje iskustvo u vinarstvu i vinogradarstvu, osnivači su obogatili stručnošću poznatih enologa i vinogradara, koji su bili spremni da im pomognu u ostvarivanju njihove vizije. Kao rezultat takve sinergije već sledeće godine niče 13 hektara vinograda pod sortama pino noar i 12 hektara pod sortama sovinjon blan i traminer. U 2009. godini posađen je merlo na 8,5 hektara.

U junu 2010. godine, na tržište su plasirana tri bela vina: Chardonnay, Italijanski Rizling i Pinot Blanc. 

Od 2011. godine ponuda je obogaćena sledećim vinima: crvenim sorte Pinot Noir - barrique, belim sorti Traminac i Sauvignon Blanc. 

 

A berbe 2012 donosi novost u vidu crvenog vina, Merlot - barrique.

 

Berba 2014. na tržište plasira i roze vina i to od sorti pino noar i merlo.

„Kad smo već kod berbe", reče Zoki, "prošle nedelje bili su nam gosti iz ambasada. I dok smo se ja i par dugara mučili sa dve kasete, Filipinci su začas napunili 12. Da ih nismo zaustavili završili bi berbu!"

 

 

Gosti polako pristižu i mi krećemo, kroz vinograd, do zaravni na kojoj je planirana proslava devetog rođendana vinarije. Tamo nas već očekuje bogati švedski sto i vina koja ćemo probati. Započinjemo sa rozeom Quet Pino Noir Roze, nastavljamo sa „Fruškaćem roze“. A tu su i neumorni muzikanti koji ne znaju za pauzu. Nisu se štedeli. Što se po sistemu spojenih sudova prenelo na goste i razgalilo ih. Uz odlična vina, naravno. Sledela su bela vina iz „Quet“ serije: Sauvignon Blanc, Pinot Blanc, Italijanski rizling i Traminac. A, onda, nas je, naravno, zaintrigiralo i kako nastaju vina. 

Prilikom obeležavanja početka berbe 2015. godine, konsultant vinarije iz Francuske, čuveni “flying winemaker” gospodin Tieri Abere (Thierry Haberer) je svečano predstavio novo vino u ponudi naše vinarije – Merlot barrique 18+. Aber živi i radi u Kejptaunu, u Južnoj Africi, Konsultant je vinarija u Bordou, Napi (Kalifornija) i sada u našim Fruškogorskim vinogradima. Tvorac je 7-8 vina kojima je čuveni vinski čika Parker podario preko 90 poena.

Ova vinarija diči se i prvom kasnom berbom traminca, od koga je proizvedeno slatko vino za koje su pobrali brojne nagrade. U narednim godinama planirana je kasna i sa drugim sortama poput italijanskog rizlinga (glušca).

Osim kvalitetu vina, velika pažnja posvećena je i ambalaži, od vrhunskih plutanih zatvarača, koji su zaduženi za očuvanje kvaliteta vina u boci, preko boce, koja je po obliku i boji jedinstvena na našem tržištu, do etiketa koje očaravaju svojom elegancijom i jednostavnošću.

Premijum serija vina nazvana je „Quet“ (Kuet), po tvrđavi oko koje se u XV veku razvilo današnje naselje Banoštor, zbog želje osnivača da budu „tvrđava“ oko koje će se razvijati moderno vinarstvo Banoštora i cele Fruške gore.

Od 2016. godine vinarija Fruškogorski vinogradi tržištu je ponudila i kvalitetnu seriju vina „Fruškać”. Ovu grupu vina čine „Fruškać beli”, „Fruškać roze” i „Fruškać crveni”. Radi se o vinima koje ima najbolji odnos cene i kvaliteta. Ova vina prate slogani:

“Dobro vino ne mora da bude skupo”

“Samo pusti da te iznenadi” 

što dovoljno govore o njima.

U samom Banoštoru 2009. godine adaptiran je podrum kapaciteta 50 hiljada litara, i barik podrum kapaciteta 11 hiljada litara hrastovih buradi, dok je, kupovinom novih inoks tankova, u 2010. godini taj kapacitet povećan na 170 hiljada, a 2016. godine na 250 hiljada litara. Podrum raspolaže sa najsavremenijom opremom za proizvodnju i negu vina, a ponos kuće su svakako presa marke „Bucher” sa inertnim gasom i moderna laboratorija za sveobuhvatnu analizu grožđa i vina. Fermentacija i odležavanje vina odvija se u inoks sudovima, dok crvena vina odležavaju u hrastovim (“barrique”) buradima.

Zabavljamo se, družimo, uživamo u prelepom vidikovcu sa pogledom na Dunav i tek onako, usput, nenapadno, pitamo domaćine može li se više od ovoga. Trik pitanje, mislimo naivno. Da li treba da napomenem da smo već prešli na crvena vina: Merlot i „Fruškać crveni“, kupažu merloa i pino noara. 

Odgovaraju nam da je planirano dodatno unapređenje tehnologije i povećanje kapaciteta vinarije na 500 hiljada litara uz izgradnju „barrique” podruma kapaciteta 50 hiljada litara. Cilj je da ova vinarija na tržište iznese milion boca vina.

 

Vinarija Fruškogorski vinogradi je uspešno predstavila svoja vina na 16. VINEXPO-u u Bordou. Time je ova vinarija iz Banoštora postala prva vinarija iz Srbije koja je učestvovala na ovoj čuvenoj sajamskoj manifestaciji. Težinu nastupu ove mlade srpske vinarije na francuskoj izložbi daje i činjenica da su Fruškogorski vinogradi bili deo prestižne grupacije Vineo Club, zajedno sa francuskim proizvođačima. Za većinu posetilaca koji su imali priliku da isprate nastup Fruškogorskih vinograda, vina iz Srbije su egzotična novost, a utisak je da su svi iznenađeni prikazanim kvalitetom i specifičnim karakterom vina. Poseban trag ostavio je Italijanski rizling, a najzainteresovaniji nakon degustacije bili su predstavnici kanadskih i nemačkih trgovačkih kuća. Trenutno se osim u zemlje regiona, vina Fruškogorskih vinograda izvoze u Kinu, Rusku Federaciju i SAD.

 

Planovi su ambiciozni, ali po elanu i dosad postignutom deluje da nisu „pusti snovi“. Cilj je razvoj viskog turizma, što će se logično pozitivno odraziti i na poslovanje ove vinarije.


Učinjeni su i konkretni potezi u tom pravcu u smislu zakupa devastirane crkve Svetog Rudolfa u Banoštoru, koju su Fruškogorski vinogradi zakupili na 99 godina. Jedini uslov je bio da se sačuva zvonik.

Odlukom pape Grgura IX postao sedištem Sremske biskupije. Katolički nadbiskup je, dve godine kasnije, dao uz samostanske zgrade sagraditi i katedralu. Tako je, sve do XV veka, Banoštor bio sedište obnovljene Sremske biskupije. Od banova samostana nije do sada pronađen ni jedan ostatak koji bi potvrđivao istinitost pisanih dokumenata na ovom prostoru. Provalom Turaka (1521 – 1929.) sve je uništeno pa se ne zna ni gde mu je bilo mesto. Pa ipak, u Banoštoru je stup koji je navodno iz crkve bivše opatije. Stup na sebi nosi kapitel u pleternoj ornamentici. Novu katoličku crkvu u Banoštoru o svom trošku i na svom zemljištu dao je izgraditi grof Rudolf Chotek iz Futoga u u neoromantičkom stilu, nalazi se na izlazu iz sela, u smeru ka Novom Sadu.

Leta 1910. iskopani su temelji, a kamen temeljac položen 23. juna 1912. godine i blagoslovljen. U leto 1913. godine zidarski radovi su bili potpuno završeni a do kraja oktobra iste godine crkva je i opremljena potrebnim inventarom. U toranj su postavljena tri lepa, kitnjasto ukrašena zvona. Blagoslov crkve obavljen je 17. aprila 1914. godine na spomendan svetog Rudolfa koji je i titular crkve. Kako je većina katoličkog stanovništva bila nemačkog porekla meštani su je prozvali švapska. To ime je u Banoštoru, ostalo do današnjih dana. Odlaskom Nemaca iz Banoštora po završetku rata, crkva svetog Rudolfa je ubrzano propadala i do danas su ostali samo zidovi koji podsećaju na protekla vremena.

Crkva će biti revitalizovana i adaptirana u multifunkcionalni centar, hram koji će slaviti fruškogorske plodove prirode. Ispred crkve planirana je izgradnja međunarodnog putničkog pristaništa, čime će se pridobiti turisti koji koriste rečne puteve. Biće to svojevrsni omaž luci koja je ovde postojala još u rimskim vremenima. 

Vinarija planira da bude stožer, oko koje će se okupljati svi oni koji proizvode organske i autentične proizvoda u Banoštoru i okolini. Međutim, tu se ne zaustavljaju, već investiraju i u istraživanje i razvoj, uspostavljanjem istraživačkog centra referentnog za rejon Fruške gore, što podrazumeva proširenje kolekcionog vinograda i izgradnju objekta u vinogradu u kome bi se nalazila laboratorija, pogon za mikrovinifikaciju i degistaciona sala sa istraživačkim arhivom.

 

Pridružuje nam se i drugi konsultanta vinarije Alon Domboja (Alon Alexey Domboya) iz Izraela. Nazdravljamo i on nas pita da li znamo koje je drugo najstarije zanimanje na svetu. Kopamo po glavicama, izvlačimo nešto iz samog predgrađa hipokampusa, a on nam s saučesničkim osmehom odgovara, pa pravljenje vina! Radi sa jednom organskom butik vinarijom iz Haihe i sa Fruškogorskim vinogradima. Kako stoji Izrael sa autohtonim sortama, zapitkujemo mi i dalje. 

„Loše! (krivi su Rimljani, dodaje) sve se svodi na internacionalne sortama, za autohtonim bi trebala da traga vinska arheologija. DNK potraga", dodaje i dalje se smešeći. Veseo i šaljiv neki čovek!

„A znate li ko je začetnik vinske industrije?", propituje nas.

Odmahujemo glavom blentavo. 

„Noe! Prvo što je uradio posle potopa bilo je da zasadi vinograd!"

Ako je verovati knjizi Postojanja iz Starog Zaveta. Ima tu i nekih pikanterija u vezi sa prekomernim ispijanjem vina, prisećam se ja, ali nećemo o tome. Umerenost je osnov vrline! 

Otkriva nam i to da mu je majka iz Rusija, a otac iz Obale Slonovače. 

Samo sam podigao čašu i na kilavom ruskom mu nazdravio: „На здоровье!“

Zato ga pitamo kako zna kada će vino biti dobro. 

„To je pravo pitanje!“, sa oduševljenem će on i nastavlja:

„Kada svi testovi u vinariji ukazuju da će vino biti dobro, ali vam osećaj govori drugačije. Svaka čast nauci, ali ona je samo polazna baza, a sve je u osećaju koji imate“, zaključuje Domboja i dodaje:

 „Stoga sam sa zebnjom zagledao u nebo, plašeći se kiše. Današnji dan je divan iz dva razloga; prvo zbog ovog lepog vinskog slavlja, a onda i zbog stanja pino noara!“

I šta da vam na kraju kažem. Sunce je već šaralo čitavom paletom živopisnih boja ovu pitoresknu fruškogorsku fresku kada smo se uputili kući. Obogaćeni, oplemenjeni, zadovoljni.

Karlovačka berba, Sremski Karlovci, od 23. do 25. septembra 2016.

Karlovačka berba je jedna od najstarijih manifestacija grožđu i vinu u čast organizuje Opština Sremskih Karlovaca, a Turistička organizacija će svim gostima ponuditi razgledanje monumentalnih zdanja u centru, kao i turističkih vrednosti u okolini.

 

 

"Znamo da je „Karlovačka berba“ jedna od najstarijih berbanskih manifestacija u Srbiji. Kao i ranijih godin, predviđen je muzički program, kao i postavka za vinare, uz degustaciju kvalitetnih karlovačkih vina. 

Turistička organizacija Sremskih Karlovaca će neposredno pred sam početak „Karlovačke berbe“ staviti na svoj sajt Program berbe, dakle satnicu događanja, ali se uvek može i telefonom nazvati radi dobijanja informacija. 

 

U ta tri dana Turistička organizacija planira da svakog dana u određeno vreme turistima na raspolaganje stavi vodiča radi razgledanja Sremskih Karlovaca. Za sada je, na osnovu rezervacija, predviđen jedan termin dnevno, ali ako bude potrebe, moguća su i dva obilaska mesta uz besplatne usluge turističkog vodiča. Uz vodiča moći će da se posete i izložbe koje će biti aktuelne tih dana“, izjavila je direktorka Turističke organizacije Sremskih Karlovaca, Jasmina Beljan Iskrin.

PROGRAM KARLOVAČKE BERBE MOŽETE POGLEDATI OVDE:

Spisak vinarija koje se nalaze u Sremskim Karlovcima možete pronaći OVDE. Živeli!

U čemu vas vino čeka?

Odelo čini čoveka, a boca vino čuva. Ljubav na prvi pogled zavisi i kako se „montirate za spojku“. 

Vina se čuvaju u bocama raznih zapremina već prema afinitetu i kapacitetu. 

Svaka boca prema zapremini ima svoj naziv, od kojih su neka po biblijskim, a druga po istorijskim referencama. 

standardna Bordo boca

Odelo čini čoveka, a boca vino čuva. Ljubav na prvi pogled zavisi i kako se „montirate za spojku“.

Vina se čuvaju u bocama raznih zapremina već prema afinitetu i kapacitetu. 

Svaka boca prema zapremini ima svoj naziv, od kojih su neka po biblijskim, a druga po istorijskim referencama.

Zapremnina (l)	Naziv
0,2	Četvrt/piccolo/quarter bottle
0,375	Pola/demi /half bottle
0,75	Boca/butelja/bottle/standard
1,5	Magnum
3,0	Jeroboam (dvostruki magnum)
4,5	Rehoboam
6,0	Metuzalem
9,0	Salmanazar
12,0	Baltazar
15,0	Nabucodonosor/Nebukadnezar
18,0	Salomon
26.25	Souverain ili Sovereign
27,0	Primat
30,0	Melchisedec

Grožđebal u Vršcu

Povodom predstojeće Privredno - turističke manifestacije "Dani berbe grožđa", koja se ove godine organizuje 59. put u Vršcu, održana je konferencija za novinare na kojoj je predstavljen program Manifestacije, plan postavljanja prodajnih objekata i drugih pratećih sadržaja , kao i režim saobraćaja u danima Grožđebala.

Vršački "Dani berbe grožđa" su jedna od najposećenijih manifestacija u čas grožđa, vina i vinogradarsta u našoj zemlji.

- O značaju vršačkog Grožđebala za naš Grad i našu zemlju , dovoljno govori podatak da je ove godine manifestaciju podržalo i resorno Republičko ministarstvo i Pokrajinski seketarijat. Naravno, nije izostala ni finansijska podrška Grada, kao ni podrška brojnih sponzora. Želim da naglasim da je vršački Grođžebal osim gostima iz Srbije, zanimljiv i brojnim posetiocima iz susednih zemalja, među kojima je najviše gostiju iz Rumunije, rekla je članica Gradskog veća Julkica Mitrašinović.
Generalni sponzor 59. Manifestacije dani berbe grožđa su "Vršački vinogradi" u kooperaciji sa firmom "Profineks".

- Želim da se zahvalim svima na podršci u organizaciji. Za sve posetioce pripremili smo bogat program, a novina je i Foto konkurs koji smo organizovali, za najfotografiju našeg Grada koji je otvoren do 23. septembra. Takođe i ove godine pored programa u centru grada, za posetioce smo organizovali turističke obilaske vinogorja i vinskih podruma i brojne propratne manifestacije, rekla je direktorka TOV Tatjana Palkovač.

Nezaobilazni sadržaji manifestacije su i prodajni objekti i zabavni sadržaji, koji će biti postavljeni u širem centru grada.

Prodajni i ugostiteljski objekti ove godine nalaziće se na Svetosavskom trgu i Trgu pobede, Bulevaru Žarka Zrenjanina i u ulici Vuka Karadžića, dok će zabavni luna-parkovi biti na parkingu Hotela Srbija.

- Već od utorka 13. septembra jedan deo Sterijine ulice biće zatvoren za saobraćaj i to u delu od Banke Inteza do TC "Bahus". Od četvrtka biće zatvorene i ostale ulice u širem centru grada, rekao je načelnik Komunalne inspekcije Bosiljko Donevski.

Za autobuse koji organizovano dovoze goste, obezbeđen je parkig u delu Bulevara Žarka Zrenjanina i Miloša Obilića.

- S obzirom na to da očekujemo veliki broj gostiju, a time i vozila, alepujem na građane Vršca ali i na goste našeg Grada, da poštuju postavljenu saobraćanu signalizaciju. Želim da naglasim da će i privremeno biti zatvoren jedan deo državnog puta Vršac- Bela Crkva, od ulice Anđe Ranković do ulice Vaska Pope. Takođe biće pojačana aktivnost saobraćajne na terenu, rekao je načelik Saobraćajne policije PS Vršac Luka Roman.

Žlahtina

Žlahtina (Žlahtina bijela, žlajtina) je autohtona hrvatska bela sorta grožđa. Ime je dobila od slovenskog prideva koji znači "plemenit". To je sorta jake bujnosti. Grozdovi su veliki, ali neujednačene težine (varira čak između 95 i 570, najčešće između 260 i 320 grama), sa jednoliko razvijenim bobicama prijatnog ukusa. 

 

Na ostrvo Krk stigla je 80-tih godina XIX veka, a u Vrbničko polje tek između dva svetska rata. List žlahtine je veliki, trodelan ili petodelan, a cvet hermafroditan (dvopolan), što osigurava dobru oplodnju.

Vino od ovakvog goržđa je najčešće slamnatožute do zlatnožute boje, suvo, sveže, karakteristične sortne arome i skladnog voćnog ukusa. Svežinu duguje oštrijoj klimi karakterističnoj za sever Jadrana, čijem se teroaru ova loza sjajno prilagodila. 

 

Pije se rashlađeno na 8 do 12°C. Najbolje paše uz ovčji sir, sve vrste ribe i morskih specijaliteta, kao i jela od belog mesa.