Italija na Petrovaradinu

"Kvalitet italijanskih vina - Degustacija i predstavljanje izabranih vina"
Lokacija: Petrovaradinska tvrđava - Titovi saloni
Datum: ponedeljak, 11. septembra 2015. godine u12:30
Organizator:  Italijanska trgovačka agencija ITA
Piše: Nenad M. Perić

 

Kada ste poslednji put putovali vozom? Nekog davnih leta išli smo njime na more. I čim voz napusti stanicu, iz neke torbe u kupeu iskoči pečeno pile, postavi se improvizovani čaršav i gladni putnici s puno entuzijazma se obruše na jadnu pečenu pticu. E, od tada se dosta toga promenilo. Vozovi su elegantiji, čistiji, pa i prazniji, a većina putnika tokom puta blene u osvetljene ekrane svojih pametnih telefona. Stigavši u Novi Sad predahnuo sam uz espreso, limunadu sa nanom, dok su iz zvučnika dolazili zvuci italijanskih kancona, prava predigra za ono što je sledilo. Posle obilaska par muzeja uputio sam se preko Varadinskog mosta (na kojem je ljubav zaključana, a ključ kriju mutne vode Dunava) ka Petrovaradinu. Ka kolosalnom utvrđenju, građenom 88 godina, a od milja su mu tepali "Gibraltar na Dunavu". 

Površine od 112 hektara ova fortifikacija zauzima drugo mesto u Evropi, iza tvrđave u Verdenu (Francuska) koja je pretrpela velika razaranja u I svetskom ratu. Malo je falilo, da i ovaj biser utvrđenog grada doživi sličnu sudbinu, pravdalo se to time da ga je vreme pregazilo, ali ga je spasao pukovnik Dragoš Đelošević. Turski pisac bedekera Evlija Čelebija beleži:

„Grad Varadim leži na obali reke Dunav, njegova citadela ima šestougaoni oblik a nalazi se na jednom visokom brdu koje se diže nebu pod oblake. To je nepristupačan, čvrst i u istinu star grad... Grad ima sedam velikih kula, svi bastioni izgrađeni su skladno... U tvrđavi ima svega dve stotine daskom pokrivenih kuća bez ograda i bašta, zatim Sulejman-hanova džamija, skladište municije i žitni ambari... Na jugoistočnoj strani nalaze se samo bregovi i po njima sve sami vinogradi.“

Četvorospratno podzemlje Petrovaradinske tvrđave predstavlja jednu od njenih najvećih atrakcija. Za vreme Napoleonovih osvajanja, dragocenosti iz Beča su neko vreme bile skrivane u podzemlju Dužina ovih komunikacija i podzemnih odaja navodno iznosi samo 16 kilometara,  ali se špekuliše da ima i prolaza koji se protežu ispod Dunava i Novog Sada.

 

 

Degustaciju je zamišljena kao kruna italijanskog nastupa na ovogodišnjem novosadskom sajmu poljoprivrede, a organizovala ju je Italijanska trgoviska agencija. Nakon uvodne reči gospodina Đovanija Mafoda, direktora ITA (Italian Trade Agency), štafetnu palicu preuzela je gospođa BarbaraTamburini, jedna od vodećih italijanskih enologa, a uz dragocenu pomoć, Igora Lukovića sa naše strane. Komforu prezentacije doprinosilo je odlično organizovano, simultivano prevođenje. 

Gospođa Tamburini, ovim poslom se bavi od 1999. godine, predavala je na Univerzitetu u Pizi, a danas kao enolog radi za petnaest proizvođača vina. Porekom je iz Toskane. Godine 2004. proglašena je za enologa godine a 2007. dobila priznanje od senata. Pre tri godine dobila je priznanje i od fondacije italijanskih somelijera. 

Barbara nam je opisivala viinograde i vinarije, njihovo geografsko okruženje, a Igor se skocentrisao na,kao i uvek sočan opis vina. Da sam ovako učio geografiju i Cvijića bih nadmašio, da budem neskroman, kao i obično!

 

 

Istorija italijanskog vina  seže u rimska vremena, kada je Italija nazivana zemljom vina. To je zemlja sa nekoliko hiljada autohtonih sorti vinove loze. No, to nije bio razlog da se drema na lovorikama. Trebalo je slediti promene ukusa potrošača. Kao prmer, navela je da se u pojedinim vinogradima mogu zateći i po impozatnih 130 klonova sanđovezea. Italija je podeljena na vinske regione, vino više ne putuje iz jedne oblasti u drugu, a velika važnost poklanja se pojmu teroara  koji se definiše kao sinrgija četiri elementa zemljišta, klime i mikroklime, same vinovove loza (sorte i klonova) i čovekovog uticaja na sve ove elemente.

Potrošnja vina opada, da li zbog ekonomske krize ili nečeg drugoga pitanje je od milion evra. Tako se 1978. godine u Italij ipilo 115 litara, a 2013. godine samo 35 litara po glavi stanovnika. Vino se doskora smatralo za hranu, a danas je napitak za uživanje.

Stoga se prišlo prekomponovanju vinograda. Produženim je životni vek, povećena gustina zasada (sa 3000 čokota po hektaru ovaj brojje udvostručen), od devedesetih godina XX veka povećana je selekcija klonova, što se sve odrazilo da vina postanu koncentrisanija i u skladu sa savremenim senzibilitetom konzumenta.

Ako bismo italijanska vina slikovito podelili piramidalno,u dnu bi se našla stona, potom bi se našla IGT=IGP vina sa zaštićenim poreklom (ima ih 118), na sledećem nivou bi bila DOC=DOP (332)  sa kontrolisanom i zaštićenom proizvodnjom i na vrhu DOCG=DOCK (73).

 

Na degustaciju italijnskih vina predstavljeno je deset prestižnih etiketa:

1. Franciacorta couvee brut – Bellavista, Lombardija,sever Italije

Cena na našem tržištu: 4.500,00

Penušavo vino .Po sortnom sastavu 78% šardonea i 22% pino noara. Favikon sa kičmom. Sveže, voćno, miris vinogradarske breskve, citrusa, cveta jasminai lipe, sa izraženom  mineralnošču i notama prepečenog  hleba i biskvita. Divne kiseline koje traju u ustima. Vinogradi na visokoj nadmorskoj visini, sa dosta sunca.

Kada pijete ovo vino šetate ulicama Milana i kulirate na Lago di Garda.

2. Grecante Grechetto Colli Martani 2013 – Arnaldo Caprai, Umbrija, Grechetto, južno od Peruđe        

Cena na našem tržištu: 2.500,00

Regija Coli Martini je jedina regija gde se proizvodi 100% čist greketo i sme da nosi oznaku DOC. Sorta koja datira iz antičkih vremena i iz Grčke. Vinograd je na blagim brežuljcima, a gustina je pet hiljada čokota po hektaru. Ova vinarija neguje sasvim modaran pristup vinarstvu, što se vidi u konačnom produktu, vinu.Vinifikacija u inoks posudama. Sveže belo vino, miris citrusa, kajsija i ananasa. Miriše asocira na proleće (primavera). Primetna cvetna nota (orlovi nokti), sa dugom citrusno-zčinskom završnicom.

Uz ovo vino otputovaćete u Peruđu, prestonicu džeza i čokoladnih poljubaca i Asizi, duhovno središte ovog regiona.

3. Feudi Greco di Tufo 2013 – Feudi di San Gregorio,Kampanja, jug Italije

Cena na našem tržištu: 2.000,00

Vino napravljeno od  100%  Greco di Tufo (takođe antička sorta). Naziva se i amala džemala (darežljivo, puno). Modifikovana, moderna verzija klona ove sorte imadvojne grozdove, čime se dobijaju vina boljih osobina. Mineralnost duguje vulkanskom tlu, što ga čini izuzetnim I pored toga odlikuje ga začuđujuća svežina, mirisi kruške i jabuke i diskretne začinske note. U ustima harrmonično i meko, a punoća duguje radu u samoj vinariji (kvascima). Gastronomsko vino, koje elegantno i dostojanstveno stari.

Uz gutljaj ovog vina naći ćete se u razbarušenom Napulju, pod Pompejom i Sorentom.

 4. Lunare Gewurtztraminer 2012  – Terlan, Alto Adađo, Gewurtztraminer, sever– severoistok  Italije

Cena na našem tržištu: 4.500,00

Sorta  100%. začinski traminac  Vino sa 15% alkohola. Tlo na kome raste je kamenito, prepuno minerala, a oštra klima daje mu karakter. Vinifikacija u inoksu. Skladnog tela, miris ličija, ružine vodica, sušenog ananasa i breskve. Umerene svežine, razvijenih aroma. Sočno i bogato. Čuva se po pola u inoksu i u buretu.

S ovim vinom dosežete vrhove Dolomita.

5. Primitivo Puglia Monteverdi 2013 – Monteverdi vini,Pulja, Primitivo, jug, štikla, IGT

Cena na našem tržištu: 1.000,00

Vino dolazi sa samog juga Italije, sa pete i štikle italijanske čizme. Po sortnom sastavu ovo je  100% primitivo, zinfandelov rođak po očevoj liniji. Miris zrelog crvenog voća, sušena brusnica i trešnja, džemaste strukture, sa zemljanim i začinskim notama i primesama dima. Krakterišu ga moćni, a opet meki  tanini i voćna i  duga završnica. Vino vešto skriva 14, 5% alkohola.

Odležava, poput  Diogena,  u drvenim buradima. Drvio je vešto i diskretno uklopljeno u kompoziciju vina. Pulja je pre geografske klasifikacije italijanskih vina, snabdevala ostale regione.

Kada pijete primitivo vraćate se u Bari i Leće.

6. Lamuri 2011 – Tasca Conti d Almerita, Sicilija,Nero d Avola

Cena na našem tržištu: 1.300,00

Vino sa Sicilije, mediteranskog ostrva sa porodičnom tradicijom. Ostrva koje se isprečilo ispred kljuma italijanske čizme. Ostrva sa vinskom tradicijom dugom preko 2500 godina. Vino od 100%  nero d avola. Miris crnog voća, prezrelih trešanja i bosiljka sa notama kedovine, začina  i čokolade. Raskošno i elegantno i po Barbarinim rečima, didaktičko vino sa 13, 8% alkohola. Odležava delom u novim buradima, a delom u buradima sekundarnog i tercijalnog tretmana.

7. Montepulciano d Abruzzo Marina Cvetić 2013 –Abruco,  Montepulciano d Abruzzo, središnji italijanski region, na jadranskoj obali

Cena na našem tržištu: 3.000,00

Vino naš stari znanac iz Vinarije Mašareli koje potpisuje naša Marina Cvetić, Beograđanka sa Voždovca. Vino je čistokrvi montepulčano d Abruco, koji karakterišu snažan miris kupina, ribizli, crnih maslinki, ljubičice i crne čokolade i notama slatkih začina. U ustima sočno, zaokruženo, mekih tanina, i kompleksnog voćno-mineralnog ukusa, vino sa ljubičastim odsjajem i 14,5 % alkohola. Berba koju smo imali prilike da probamo jedna je od najboljih. Kad smo već kod berbe ,ona je u ovim vinogradima uobičajno sedinom oktobra. Odležava u hrastovim burićima. Vino koje plače da odleži, bude dekantirano i servirano uz krvavi biftek.

Kada otvorite bocu ovog vina naći ćete se u Peskari i na Apeninma.

8. Brunello di Montalcino 2009 – Tenuta Casanova diNeri, Toskana, Sangiovese, DOCG

Cena na našem tržištu: 8.900,00

Vino iz Toskane, sačinjeno od stoprocentnog sanđovezea. Sanđoveze je toskanska istorijska sorta. Plodovi se pažljivo i brižljivo biraju Impresivno, koncetrisano vino sa mirisom duvana, džemastog voća, aroma zrelog bobičastog voća, sladića i bosiljka, raskošna somotska struktura tanina.  Vino odežava 42 meseca u hrastovim buradima.

Uz ovo vino viste u Toskani, Firenci i Sijeni i uživajte poput Medičijevih!

9. Le vigne Sandrone Barolo 2008 – Luciano Sandrone,Pijemonte, Nebbiolo, DOCG

Cena na našem tržištu: 11.500,00

Barolo je DOC oblast, brdovita oblast u Pijamontu. Ovo je oblast velikih vina. Sorta je čist nebjolo. Vinifikacija u hrastovim sudovima. Raskošni, barokni mirisi dugo se zadržavaju u ustima. Mirisi zrelog crvenog i crnog voća, šljive, brusnice i trešnje. Note čokolade, kafe, začina i ljubičica. Kompleksno, sočno u ustima, sa zrelim, svilenkastim taninima i sa dugom, rafiniranom završnicom. Odležava 24 meseca u buradima od 500 litara, a potom 20 meseci u boci.

Pijamonte je halter čizme, esencija italijanskog istorijskog duha. Uz njega ste u kolevci popularnog Fiće, u Torinu.

10. Campofiorin Masi Amarone 2010 – Masi, Veneto,Corvina Rondinella Molinara

Cena na našem tržištu: 5.600,00

Veneta je jedan od najznačajnijih italijanskih regiona, a oblast Valpočela zauzima sam vrh, pre svega zbog vina napravljenih kupažom lokalnih sorti od prosušenog grožđa i odležavanjem u drvenim sudovima. Postoje različiti postupci sušenja; u gajbicama, obešenih grozdova, položenih na asuru od pruća... Grozd dehidrira, a arome postaju izraženije, ekstraktnije,Sortni sastav; kovina, rondinela i molinara. Miris sušenih šljiva, prezrelog voća, anisa, sušene nane i bosiljka. Puno na jeziku, elegantno po strukturi koju duguje diskretnim taninima, sa notama čokolade  i cimeta. Vinarija Masi jedna je od vodećih vinaija ovog regiona. i njihov amarone pokazao se kao rasni predstavnik svoje vrste. 

Ovo vino pijete sa Kazanovom, pa postoji presumcija da je afrodizijak, Zaplovićete kanalima Venecije, pevušiti pod Julijinim pendžerom sa smotanim Romeom, a obići ćete i Padovu i Vićencu. Taman da vam, za vreme ove romantične eksurzije, ne izvetri sa nepca. I kad smo kod tih nesretnih ljubavnika, bolje bi bilo da su ispili Amarone, nego taj prokleti otrov. Stvar ukusa, šta čete!

I tako trgoh se iz slatkih snova, poput Marčela Mastrojanija u Gradu žena i pogledah na barokni toranj sa satom. Majkumu, ponela su me ova predivna vina. No, oni iskusniji se nasmejaše i rekoše mi da neočekivano velika kazaljka pokazuje sate, a mala minute. Ovo je učinjeno kako bi lađari mogli da vide sa velike daljine koliko je sati. Brojčanik je postavljen na sve četiri strane baroknog tornja, a brojevi su ispisani rmskim ciframa, kao što je običaj na svim hrišćanskim crkvama. Sat pokreće originalni mehanizam koji se svakodnevno navija. 

Još jedna karakteristika ovog sata je i da po hladnom vremenu sat docni, a po toplom jurca, kanda je i on vino pio, te ga s pravom zovu i pijani sat. Prečnik satnih krugova je preko dva metra, a unutra su tri kugle (teške 76 kilograma) i šetalica. Petrovaradinci su tokom  XVIII veka plaćali komunalni doprinos za nejga, tzv. satarinu. Na vrhu tornja je jabuka, a na njoj je vetrokaz sa kompasom, koji pokazuje strane sveta, a njegova zastava na jarbolu nema koplje, već srce.

 

 

U vojnim kazamatima ove tvrđave robijali su Karađorđe i kasnije Vasa Pelagić, Antun Gustav Matoš, političar Jaša Tomić i austrougarski kaplar Josip Broz, kasnije poznat pod nadimkom Tito. U salonu koji je nosio njegovo ime, doživeli smo još jedno fantastično hedonističko putovanje po Italiji A kako bi drugačije i moglo? No i Petrovaradin nudi svoje misterije; u blizini table sa oznakom "kom. gal. 500" postoji "slepi" hodnik sa južne strane i na desnom zidu je (u formi reljefa) načinjen malteški krst sa dva valjka. Ali ovo je sasvim druga priča. 

 

 

-labudovo jezero-

Ja sam se, zadovoljan, vraćao u srpsku Atinu. U prolazu kroz razigrani grad na panonskoj rivijeri, kroz otškrinute prozore čuju se zvuci klasične muzike, iznenada promakne poneka savremena boginja, a u zgradi pored sinagoge u Jevrejskoj ulici, uočavam krajičkom oka pokret erazigranih balerina. Baš ne razumem namćore, kako im nije teško da  budu u svom društvu! Baksuzi, nepopravljivi. Ajd, živeli i doviđenja! 

-Bahus iz Galerije Matice srpske-

Vino s etiketom Legije stranaca

Uvrežena je romantična predstava o Legiji stranaca, koja govori o fensi uniformama i surovim treninzima i još nastranijim običajima, ali i ona druga, realnija koja Legiju stranaca definiše kao elitnu borbenu francusku jedinicu, sastavljenu od stranih državljana.

Francuska Legija stranaca kada ne ratuje, pravi vino. Još od davne 1954. godine. No, sada je odlučila i da ga izbaci na tržište. Kriza, smanjen vojnu budžet, đavo bi ga znao koji je razlog? Ili ne mogu sami da ga popiju?


Ova vojna organizacija ima 40 hektara vinograda u Provansi (u mestu Puyloubier).

 

 

Prihod od prodaje vina uplaćuje se u fond njihovih ostarelih, penzionisanih pripadnika.

 

 

Vino pod imenom L’Esprit du Corps (Duh tela) prodavaće se preko njihove internet stranice:

http://www.legion-boutique.com/produits_liste.php?catID=4

 

 

Prva crvena i roze vina koja su ponuđena su iz berbe 2007. godine i nose oznaku Cotes de Provence.

Na imanju zasađenom vinovom lozom nalaze se i kuće za više od sto obogaljenih legionara.

S vinarskog imanja legionara-veterana godišnje će se na  tržište plasirati oko 300 hiljada boca.

DAN OTVORENIH VINSKIH PODRUMA 2015

Sa izuzetnim zadovoljstvom WineJour može da najavi novu vinsku manifestaciju

DAN OTVORENIH VINSKIH PODRUMA 2015, koju organizuje Menadžment centar „Modus Vivendi“ iz Beograda, uz podršku Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Turističke organizacije Srbije, Privredne komore Srbije i lokalnih turističkih organizacija.

Manifestacija DAN OTVORENIH VINSKIH PODRUMA 2015 održaće se u nedelju 31.maja  od 10 do 19 časova.

Na konferenciji za štampu koja se održala u prostorijama Turističke organizacije Srbije, prisutnima su se obratili :

• Gradimir Spasojević - MODUS VIVENDI, autor projekta i projeKt menadžer manifestacije,
• Boris Pejić – Turistička organizacija opštine Aleksandrovac
• Marija Marmut –  Magelan Corporation, Novi Sad
• Mirko Levajac - Rubicon travel, Beograd
• Gordana Čučković – Vinarija Deurić, Mala Remeta

U manifestaciji „DAN OTVORENIHVINSKIH PODRUMA 2015“ učešće će uzeti preko 50 vinarija i vinskih podruma iz cele vinorodne Srbije, koje svesrdno pomažu njihove Turističke organizacije (TOO Aleksandrovac, TOO Negotin, TOO Lazarevac, TOO Šid i TOG Sombor).

Kako ističe autor projekta Gradimir Spasojević, cilj ove manifestacije je unapređenje vinskog turizma Srbije, kreiranje turističkih proizvoda kroz organizovanje specijalnih događaja, podsticanje konkurencije među domaćim proizvođačima vina i povećanje plasmana vina prodajom “na kućnom pragu vinarija”.

U 13 destinacija će više od 50 vinarija otvoriti svoje podrume i degustacione sale. Povodom ove manifestacije kreiran je i Vinski pasoš Srbije. Sa vinskim pasošem se vinarije mogu obilazitiu sopstvenoj režiji ili organizovano.

Sa vinskim pasošem se vinarije mogu obilaziti u sopstvenoj režiji ili organizovano, a omogućava besplatne degustacije tri vrste vina u više od 50 vinarija na Dan otvorenih vrata vinskih podruma Srbije, kao i popuste za kupovinu vina prilikom poseta vinarijama do 30. aprila 2016. godine. Prilikom poseta vinarijama dobija se vinski pečat u pasoš. Uz prikupljenih 25 pečata/poseta vinarijama, organizatori su obezbedili vredne nagrade i besplatan vinski pasoš za sledeću godinu. Iako je personalizovan, pasoš se može pozajmiti ili pokloniti. Vinski pasoš moguće je kupiti u vinarijama, lokalnim turističkim organizacijama, ili rezervisati online.

Uskoro će biti predstavljeni i brojni izleti i polasci ka vinskim regijama u Srbiji poslednjeg dana maja, koje organizuju turističke agencije – partneri ove manifestacije. Većina izleta biće jednodnevna a cene zavise od udaljenosti destinacije. Dvodnevni programi planirani su za Negotinsko vinogorje i Župu.

Jedan od izleta biće i vozom Romantika koji će taj dan saobraćati do Sremskih Karlovaca. Voz iz Beograda polazi u 9:42 časova, a povratak je planiran za 18:05.

U toku su dogovori o uvođenju programa krstarenja Dunavom i Đerdapom, koji bi, između ostalog, podrazumevao vožnju na relaciji Beograd-Kladovo brodom “Aqua Star”, noćenje u istoimenom hotelu u Kladovu i obilazak lokalnih vinarija.



PROGRAM KOJI JOŠ NIJE ZAKLJUČEN (ZNAČI  MOŽE VIŠE, AL' NE MANJE)


FRUŠKA GORA.. VINARIJA MAČKOV PODRUM, PODRUM STOJKOVIĆ, VINARIJA SALAXIA, VINARIJA BONONIA, VINOGRADI UROŠEVIĆ, POLAZAK IZ GROCKE..
http://serbianadventures.com/…/fruskogorskim-vinarima-u-poh…


VRŠAČKI REJON.. VINARIJA SOČANSKI, VINARIJA VINIK, DVORAC PRIJATELJSTVA (VRŠAČKI VINOGRADI), PODRUM AS, VINARIJA BAHUS, POLAZAK IZ BEOGRADA..
http://serbianadventures.com/…/dan-otvorenih-vrata-vinskih-…


ŠUMADIJA.. VINARIJA ALEKSANDROVIĆ, VINARIJA DESPOTIKA, VINARIJA ARSENIJEVIĆ, KRALJEVSKA VINARIJA, POLAZAK IZ BEOGRADA I NOVOG SADA..
http://serbianadventures.com/…/sumadijska-toskana-na-dan-ot…


VOZOM ROMANTIKA DO SREMSKIH KARLOVACA.. VINARIJA KIŠ, PATRIJARŠISKA DOBRA, VINARIJA KOSOVIĆ, VINSKA KUĆA ŽIVANOVIĆ, VINARIJA VINUM, VINARIJA ĐURĐIĆ, VINARIJA VERITAS, VINARIJA ALEKS, POLAZAK IZ BEOGRADA.
http://serbianadventures.com/…/vozom-romantika-do-sr-karlov…


ZAPADNI SREM.. VINARIJA SALAXIA, VINARIJA BRESTOVAČKI, PODRUM VALENTIROVIĆ, VINARIJA IZNENAĐENJA U BANOŠTORU, POLAZAK IZ NOVOG SADA..
http://serbianadventures.com/…/dan-otvorenih-vrata-vinarija…-


IRIG, MALA REMETA.. VINARIJA MAČKOV PODRUM, VINARIJA KOVAČEVIĆ, VINARIJA DEURIĆ,VINARIJA SALAXIA , POLAZAK IZ NOVOG SADA..
http://serbianadventures.com/…/dan-otvorenih-vrata-vinskih-…


VRŠAČKI REJON.. PODRUM ŠOMOĐI (SOMOGYI), VINARIJA GALOT, VINARIJA VINIK, DVORAC PRIJATELJSTVA(VRŠAČKI VINOGRADI), PODRUM AS, VINARIJA BAHUS, POLAZAK IZ NOVOG SADA..
http://serbianadventures.com/…/dan-otvorenih-vrata-vinskih-…


 *Vinski pasoš će biti besplatan uz autobuske izlete

Beogourmet, hedonistička fešta sa druge strane Save-dan drugi

Drugi dan Beogourmeta, 25. aprila 2015. godine obeležila je sjajna selekcija uvoznih vina.

  

Krenuli smo elegantno od šampanjaca Besserat sa tradicijom dugom preko osamdeset godina u proizvodnji šampanjaca. Inače vinska kuća je osnovana 1843. godine.

Njihove proizvode nam je predstavio ljubazni Sedad Rasmić iz firme Wine& Bubbly.  Šampanjci se prave u Premijum i Gran Kru verziji. 

•  Cuvée des Moines Blanc de Blancs, 100  % šardone, tri godine star, kristalno žute boje, svežih nota citrusa, cvetnih nota, nota meda i lešnika,
• Cuvée des Moines Brut, 30% šardone, 20 % pino noar i 45 % pino menije,  tri godine star, cvetnih aroma, sa voćnom aromama  vinogradarskih breskava i šljiva, kremast,  sa prefinjenim mehurićima,
• Cuvée des MoinesExtra Brut, 30  % šardone, 20 % pino noar i 45 % pino menije, tri godine star, mineralan, kremast  penušao vino citrusnih aroma, vočkasto i sveže, sa suptilnijim i otmenijim mehurićima,
• Cuvée des Moines Brut Vintage 54 % šardonea,  15 % pino noar i 31 % pino menij, pet godine star, aromatičnije, punije vino, sa aromama voća  (žutih trešanja, šljiva...) i voćnih džemova, diskretne note tosta, cvetni tonovi, sa prefinjenim mehurićima,
• Cuvée des Moines Brut Rose,  30  % šardone, 30 % pino noar i 40 % pino menije, tri godine star, roze boje,  note crvenog i crnog bobičastog voća, naročito šumskih jagoda, ribizli i borovnica, sa diskretnim tonovima badema.  

Ova vinska kuća reklamira se sloganom:

„Mnogi šampanjci su dobri sa hranom, ali samo jedan, Cuvée des Moines, napravljen je za hranu!“ 

Proveli smo i nemamo primedbi. 

Sledila je osvežavajuća letnja sangrija Lafista iz Navare  boje zrele trešnje, pune crvenog bobičastog voća, pogotovu borovnica, citrusa, pomoranži, svežine i elegancije. Iako, nisam pristalica kupovne sangrije, ova mi je baš legla. Pri tome dolazi u praktičnim pokovanjima, te je možete poneti i na izlete i piknike u prirodi. 

Francuski region, Alzas predstavio nam se sa sjajnom ponudom. Taj region ima prepoznatljivu bocu na kilometar, dva, a kreirana je radi lakšeg hlađenja, kada se to još radilo na primitivne načine. Gustav Lorenz predstavio je sjajna penušava bela i crvena vina, ali je naše simpatije pridobio sjajnu, netipični, uljasti rizling. Ova oblast, koja se nalazi na francuskoj-nemačkoj granici, u dolini reke Rone, pokupila je sve najbolje od obe zemlje i uspešno ih iskombinovala. 

 

Današnji vlasnik vinarije Domaines Schlumberger, kao i njegovi pretci, je nosilac titule princa od Aboa, reda koji su ustanovili alzaški monasi. 

Potiče iz  protestanske porodice, koja se u početku bavila proizvodnjom tekstila. U XVII veku na ovim  prostorima donosi se   Sertifikat o poreklu, kako bi se kontrolisala proizvodnja i promet  vina (preteča današnjih “Appellation d’Origine Contrôlée“ – AOC). 

Nicolas Schlumberger, počeo sa ozbiljnom proizvodnjom vina 1810. godine, pa se ta godina uzima za godinu osnivanja vinarije. 

Sledeći iz familije koji je zaslužan za razvoj vinarije je Ernest, koji je posle napada filoksere,  1911. godine, zasadio nove zasade i proširio vinograde na površinu od 110 hektara. 

Sredinom XX veka Konrad, Marsel i Danijel preselili su se u SAD. i osnovali naftnu kompaniju. Razvijali su posao i dalje, tako da danas poseduju banku i fabriku električnih brojila, parking satova i telefonskih govornica. 

Iz prestižne vinarije Domaines Schlumberger probali smo seriju The Grands Crus (Veliki rod).  

Vino za ovu etiketu mora da odstoji bar deset godina.


Time dolazimo da vina koje pokazje sve odlike teroara.   

Vinska kuća Domaines Schlumberger nam je predstavila sledeća vina iz ove serije:

• Grand Cru Saering : Riesling,
• Grand Cru Spiegel : Pinot Gris,
• Grand Cru Kessler : Riesling / Pinot Gris / Gewurztraminer,
• Grand Cru Kitterlé : Riesling / Pinot Gris / Gewurztraminer.

Villa Tavernago proizvodi organska vina od 1978. godine. Takođe iz Italije dolazi Grito, sa tipičnim toskanskim, svežim Kjantijem, Barberom i Moskati punudom penušavih vina sa aromama jagoda i breskvi, kao izmišljenih za ispijanje u kafićima tokom sparnih, letnjih dana. 

Kantina Ripa Teatina  ponudila nam je vinsko blago iz Abrica, koji se od Rima nalazi na drugoj strani italijanske čizme. 

Vinska kuća Bonetto dell Tetze, podno moćnih Dolomita, iznedrila je sivi pino koji pleni svojim karakterom. Ova vinarija nalazi se u dolini reke Pjave. Proizvodi vino od XV veka i snabdevala je venecijanske duždeve. 

 

Predstavio nam se i Konzorcium Vino Kjanti koji je objedinio proizvođače iz Firence, Sjene, Arece i Pistoje i izborio se za oznaku kontrolisanog geografskog porekla 1984. godine. Konzorcijum objedinjuje tri hiljade šesto proizvođača, koji poseduju 15.500 hektara vinograda i proizvode preko 800 hiljada hektolitara Kjantija, različitih stilova, te je ponosni nosilac priznanja „ERGA OMNES“, koja se izdaje za zaštitu i popularizaciju D.O.C.G CHIANTI .

Zona proizvodnje Kjantija prostire se na teritorije provincija Areco, Firenca, Piza, Pistoja, Prato i Sijena. Zajednička karakteristika ovih oblasti je brdoviti reljef, visoravni i doline reka. Uslov da bi neko vino nosilo naziv Kjanti je da je 70 % od grožđa sanđoveze, a da ostatak čine komplementarne sorte.  Kabernea može biti do 15 %, a belih sorti najviše 10 %. Maksimalno dozvoljen rod po hektaru je 90 kvintala za Kjanti, 80 za Colli i Colline i 75 za Kjanti Speriore. 

Kjanti je vino rubin crvene boje, pa prelivima boje nara, punog i harmoničnog ukusa, prefinjenih tanina i sa karakterističnom aromoma koje podsećaju na ljubičice. Ovo vino se proslavilo početkom XVIII veka. Naziv vina Kjanti može imati i podnaslove koje se odnose na geografske podzone, a koje karakterišu restriktivniji procesi proizvodnje. A oznaka Superiore govorio o najboljim karakteristikama grož đa koje je korišćeno. 

Dekretom od 2. jula 1984. godine vino Kjanti je dobilo oznaku kontrolisanog i garantovanog geografskog porekla D.O.C.G. Takvo vino podleže organo-leptičkim ispitivanjima koje sprovodi toskanska komisija preko regionalnih privrednih komora.   

Španiju su zastupale vinske kuće Vincente Gandia u Rioja Vege, gde je provereni difot bio tempraniljo, čak i penušavoj varijanti. Iznenađenje je bio sjajni roze od grenaža. 

Portugalija se pojavila sa čitavim spektrom  karkaterističnih vina za tu zemlju. Našu pažnju pirvukao je jedan porto. Istrajno, uporno, ako ne i dosadno i nasrtljivo, pokušali smo da dođemo u posed simpatične, debeljuckaste boce. No, pred nosom targetirani porto nam je preotela šarmantna osoba (poznata redakciji).  

 

Kao kruna hedonističke ponude izloženi su vrhunski konjaci Maxime Trijol sa tradicijom proizvodnje koja seže u daleku 1859. godinu. To je jedna od najvećih destilarija u pokrajni Konjak, ali je još uvek u pitanju porodični posao.  

Od gastronomske ponude Italijani su se pojavili sa nekom slaninom (Larderia San Michele iz Kolonata), Vojvođani bi je nazvali sapunjarom, prepunom holesterola i soli, koja je lepo gasila kiseline belih vina. A ovaj špek dolazi iz jednog malog seoceta podno apeninskih Alpa. No, nije bila prikladna mlada za crvena vina, kako ne bi razjarila poletne tanine. 

 

Bilo je tu i tartufa Đulijano, u par izdanja (u maslinovom ulju, majonezu i senfu), kao i praktičnu firstaid;  bočica maslinovog ulja sa tartufima u spreju. 

 Predstavljena je i prateća oprema koja ima veze sa vinom. 

No vino, mnogo više od tela, određuje i društvo sa kojim ga probaš. A mi smo imali dobru i razdraganu ekipu. Tako da je degustacija potrajala, da ne kažem da se odužila.