Vinarija Plenković, Hvar

Posle Vinarije Carić, na praktičan i zanimljiv način (degustaciom) upoznajemo se sa još jednom hvarskom vinarijom. Hiiljadugodišnja tradicija, vino sa pogledom na more- tako se reklamira Vinarija Plenković. Jer vinogradarstvo i vinarstvo ovde se praktikuje još od vremena starih Grka nadalje ... Džimriski oskudna kamena zemlja malo daruje, ali kad da to tada valja. 

Porodica Plenković osnovala je poljoprivredno gazdinstvo početkom 1986. godine, a već posle tri godine dobili sertifikat da na svoje vinske etikete mogu da stavljaju oznaku - vrhunsko vino. Firmu pod imenom Vitis osnivaju 1991. godine, da bi joj posle dve godine ime promenili u Zlatan otok pod kojim posluju i danas. Vinarija godišnje proizvodi oko 900 hiljada boca. Jedan deo vina odležava u jedinstvenom podrumu koji se nalazi 70 metara  pod zemljom u kojem je stalna temperatura 11–12 °C.

Vinogradi se nalaze na južnim padinama ostrva Hvara i Makarskom vinogorju ispod Biokova, a vinograd u šibenskom vinogorju je u vlasništvu njihove druge porodične firme Vinoline.

Hvarsko vinogorje u posedu Vinarije Plenković prostire se na potezu Milna – Sv. Nedjelja – Zavala. Strmine od 40–60 %. Prevladava sorta plavac mali. Primenjuje se isključivo ručna obrada vinograda i mala rodnost sa oko 0,70 kg grožđa po čokotu. Povoljna klima, sastav tla omogućavaju da se ne primanjuje zaštita vinograda hemijskim sredstvima. Imaju oko 10 hektara sopstvenih vinograda i još otkupe grožđe s oko 80 hektara. Odavde dolaze plavci Vinarije Zlatan otok – hrvatska vina sa najviše primljenih nagrada.

Vinograd Zavala se nalazi na 5,5 hektara, a u njemu se nalaze sledeće vinske sorte 50 % plavac mali, 40 % bele: sorte pošip, bogdanuša, maraskina, žuti muškat, a 10 %  čine 15 različitih sorti s kojima se Plenkovići igraju i eksperimentišu.

Makarsko vinogorje u posedu Vinarije Plenković prostire se na 75 hektara sa oko 650 hiljada čokota (iz 2004.) ispod Biokova na području Baške Vode, na nadmorskim visinama između 30 i 400 metara Od crnih sorti tu su: plavac mali, zinfandel (crljenak), merlo, kaberne, sira. Kada su u pitanju bele tu su: pošip, žilavka, dubrovačka malvazija, šardone, žuti muskat. Iz ovih vinograda dolazi i Pošip 2010, regionalni šampion na Decanter World Wine Awards 2012

Šibensko vinogorje drži sestrinjska firma Vinoline, koja obezbeđuje dodatnu proizvodnju od oko 400 hiljada boca vina. Površina vinograda je 65 hektara a sa oko 500 hiljada čokota. Sorte: plavac mali, babić, zinfandel, pošip.

Mi smo degustirali Plenkovićev Zlatan otok iz 2012, kvalitetno suvo belo vino iz hvarskog vinogorja Sveta Nedelja, kupaža  bogdanuše, prča, pošipa, grka i kurtelaške, kristalno bistre žute boje, puno, sveže i uljasto. Muskatni ton mu daje prč, autohtona ovdašnja sorta. Alkohola 13%. Preporučena temperatura serviranja: 12 °C. Gastro preporuka: uz sva jela od ribe, rižota, vegetarijanska jela, jela s belim mesom.

Od samog osnivanja Vinarija Plenković nizala je uspeh za uspehom na raznim kako domaćim tako i stranim takmičenjima i sajmovima od Vinovite u Zagrebu, GAST-a u  Splitu, preko VINO Ljubljane, Ciriha, Bordoa, Dekantera, Ninberga i Pariza. Više od sto nagrada, medalja  i oko 20 nagrada šampiona krasi prostorije ove vinarije. 

No, kako to već ponekad biva, čovek postigne uspeh i tek kada bi trebao da uživa u plodovima svog rada, smrt ga u tome spreči. Tako je i poznati hvarski vinar Zlatan Plenković umro u februaru ove godine na trajektnoj liniji Split - Stari Grad. Kapetan je čak pokušao da vrati trajekt kako bi se Plenkoviću pružila hitna pomoć, no na žalost nije mu bilo spasa.

Zadnja nagrada pristigla je iz Francuske gde je održano takmičenje vina koje se čuva u hrastovim bačvama tzv. premijum vina, a njegov Zlatan plavac grand cru svrstan je, tom prilikom, među deset najboljih vina u svetu.

Video klip o Vinariji Plenković možete pogledati ovde 

Vinogradi na Braču i tamošnja Vinarija Stina

Šetajući uskim ulicama Bola na Braču jedna moja prijateljica videla je oglas za posao u vinogradu. Sva ozarena saopštila mi je da eto mogu da učestvujem u tom mukotrpnom poslu. Kad već, toliko, volim vino. 

Pogledao sam je, kako čovek pogleda samo svog nezrelog mladunca, kada istrtlja nešto nesuvislo i rekao joj da ja taj proces pratim od momenta flaširanja nadalje. Čuvši, naš razgovor, jedan Dalmatinac, odmah je stao na moju stranu i podozrivo pogledao moju brbljivu prijateljicu. 

Ostrvo Brač jedinstveno je i prepoznatljivo po svojem belom kamenu, ali i po brojnim umetnicima koji su ovde živeli i stvarali. Naime, ovde su rođeni mnogi poznati pesnici, književnici, vajari i slikari. Na kamenitoj Grabici, vinari poput umetnika oblikuju vinovu lozu i cede je i transformišu u vino. Ima li bolje slike sinergije čoveka i prirode i čuvanja drevne tradicije od tog fluidnog i opojnog pića bogova koji nadahnjuje i krepi i duh i telo. 

U unutrašnjosti ostrva Brača, oko Gornjeg Humca, sa puta prema Bolu puca pogled na impozatni vinograd. Na mestu gde ih nije bilo nikad, nikli su zasadi autohtonih, dalmatinskih sorti pošipa, vugave, a provuče se i poneki šardone, kaberne, merlo i sira. Među mladim vinarima ima onih koji su pre ovog alhemičarskog posla bili automehaničari, kuvari... 

Tako, šetajući uskim i strmim ulicama Bola na Braču, u nekoj sporednoj kamenoj kući, u suterenu možete naleteti na neki mali porodični vinski podrum, koji vino proizvodi za svoje potrebe, ali ih nudi i radoznalim putnicima namernicima. 

 

 

Vinarija Stina

Stine, potrošilo je more

ja sam potroši dušu

bez suza, bez smija.

Stine, potrošilo je more

ja sam potroši ljubav

bez bola, bez grija.

(Stine, tekst Zdenko Runjić)

Ova lepa vinska priča sa srećnim krajem započela je 2009. godine kada je Jako vino, u vlasništvu gospodina Jake Andabaka, uzelo u zakup vinski podrum Prve dalmatinske vinarske zadruge iz 1903. godine (Poljoprivredna zadruga Bol). Obnovili su tradiciju dedova  koji su prvu zlatnu medalju dobili u Parizu 1909. godine na Međunarodnoj izložbi vina. Na to i danas podsećaju dve betonske bačve iz tih vremena.

Istovremeno su obnovljani stari i podizani novi vinograd, što je podstaklo obnovu vinogradarstva na celom ostrvu. To je bila i prva berba. Nastavljači tradicije iz Jakog vina nisu, u početku, imali sopstvene zasade, već su vino pravili od grožđa iz otkupa. 

Pošto je brački kamen izvor inspiracije zbog svoje lepote, ali ujedno i simbol muka u vinarstvu, logično se nametnulo ime za vinariju, Stina, što na dalmatinskom dijalektu znači kamen. Stina je i kada se iz bloka belog bračkog kamena porodi skulptura, ali i kameno polje na sa kojeg nastaje vino raskošnog ukusa. Stina vas inspirira da na njoj ostavite trag, da napišete pjesmu, ostavite poruku ili slikate kapljicom crvenog vina. Otok Brač poznato je najviše op sorti plavac mali.

U jesen 2009. u preuređeni podrum dopremljene su prve količine grožđa sorti Plavac mali i Pošip. Danas se ovde čuvaju četiri vrste vrhunskih i kvalitetnih vina: Pošip, Vugavu, Plavac mali i Opol.

Trenutno je u vlasništvu Vinarije Stina 50 hektara vinograda s oko 350 hiljada sadnica, a ukupno s kooperantima obrađuje 85 hektara. Vinogradi sežu i do 400-500 metara nadmorske visine, prostiru se na padinama koje se blago spuštaju ka moru u smeru istoka i jugoistoka. Tamo baš bele sorte (vugava i šardone) daju svoje maksimume. Od crnih sorti zastupljeni su: plavac mali, zinfandel (crljenak), sira, kaberne i merlo.Sve se u vinogradu radi na starinski, ručni način obrade zemljišta i nege i branja grožđa.

Šetajući atraktivnom bolskom rivom, malo će ko moći da zaobiđe Vinariju Stina. Smeštenu je u samom centru ovog romantičnog mesta u atraktivnom kamenom zdanju. Odmah po preuzimanju podruma iz 1903. krenulo se u njegovu potpunu rekonstrukciju i tehnološko opremanje, prema najsavremenijim standardima. Zadržana je samo spoljašnjost zgrade, njen kameni kostur, a iznutra je sve preuređeneno prema zahtevima današnjih vinoljubaca. 

Moderan vinski podrum danas je mesto za probanje vina i druženje. Vrata staroga podruma otvorena su svima koji žele da uživaju u bračkim vinskim aromama. Ne paničite, rekao sam bračkim a ne bračnim! U podrumu se možete upoznati sa tradicijom proizvodnje bračkih vina, probati ih i kupiti. Uz Stina barik i Stina majstor, plavac mali će u najbolljim godinama na tržište izlaziti i pod imenom Stina remek-delo.

 

Pošip Stina

Vino izražene žućkaste boje sa zelenkastim odsjajima, intenzivnog mirisa kojim  dominiraju arome začinskog, mediteranskog bilja, vanile i orašastog voća (lešik u završnici), mešajući se sa voćnim notama breskve i agruma u tragovima, pre svega grejpfruta i limete. Ukus raskošan i kompleksan, pomalo kremast na jeziku, sa izraženom svežinom koju ne narušava suptilni uticaj hrasta. 

Vugava Stina

Vino bistre žućkaste boje s zelenkasto-zlatnim prelivima, ugodnog i bogatog mirisa, koji vrvi od začinskog, mediteraskog bilja i aroma vanile i klinčića, koji sustižu note zrelih jabuka i svežih agruma (grejpfrut). Ukus je bogat, zavodljiv, tekstura kremasta, kiseline zavodljive i žive. 

Opol Stina

Vino ružičaste boje s širokioim spektrom crvenkastih nijansi. Miris pleni svežinom i zavodljivim voćnim aromama. Naročito se ističu trešanje, poneka kupina, uporni će pronaći i šumskih jagoda. Pun i snažan vočni ukus  živahnih kiselina.

Plavac Mali Majstor Stina

Vino voćnih aroma, pre svega suvih šljiva, mineralnih tonova, sa notama morske trave, herbalnih tonova mediteranskog bilja, višanja, sve to majstorski spakovano u elegantni ogrtač od blagih dimnih nota. Intezivan i svež voćni ukus, slasno koje se polagano preobražava u prijatnu toplinu.

Plavac Mali barrique Stina

Vino bistre rubinske boje sa refleksima krajljevske ljubičaste. Mirisom dominiraju arome svežeg voća (trešanja) na koje se nadovezuju začinske note vanile i kokosa, da bi ih smenila suva šljiva. Ukus suptilne strukture, izuzetne pitkosti i sveže voćnosti, da bi na samom kraju, primat preuzele note kafu i crne čokolade.

Zadovoljan, prepevao sam pesmicu sa početka ove vinske reportaže:

Stine, potrošija sam ja

Dušu su mi dale

bez suza, sa smijom.

Baš Prokupac u Homi

Baš Čelik je bio naše mitsko stvorenje koje bi jamačno rasteralo hordu nasrtlivih i smornih insekata urbane gerile: Spajdermena, Betmena, Supermena...

Slučno a pre će biti namerno, Baš-Prokupac je posve drugačiji prokupac koji na tržište stiže iz Vinarije Janko. Jer, monotonija nije vrlina. Sačuvaj me bože od istih! 

Okuražen uspehom koji je postigao sa svojom Smederevkom Podrum Janko kreće se dalje autohtnonim vinskim stazama i predstavlja nam svoje viđenje prokupca. 

Jer, kao što je to jednom prilikom lepo rekao Saša Špiranec, najpoznatiji hrvatski vinski kritičar: „Kako će nas drugi ceniti, ako mi sami ne cenimo sebe, ne cenimo svoje?“, aludirajući baš na širenje autohtonih vinskih sorti u regionu.

 

Za predstavljanje svog novog vinskog čeda Podrum Janko izabrao je prestižni dorćolski restoran Homa. Restoran ime duguje mitskoj ptici homi iz Persije koja kada jednom uzleti nikada ne sleće. Time je ovaj gastronomski hram pred sebe postavio visoke ciljeve koje nema namere da spušta. 

Dragan Vasić, vlasnik vinarije i Goran Perić, konsultant stvorili su moćnog vinskog junaka. Kako sve ne bi ostalo samo na pukim rečima i hvalisanju poslali su ga u Homu gde ga je Filip Ćirić stavio na šestostepenu olimpijsku proveru. U svim disciplinama prokupac se pokazao dostojan vinarije u kojoj je ponikao. Da se ne lažemo, nama ovo nije bila premijera ovog vina. Probali smo ga nedavno u samoj vinariji na marginama Smederevka Masterclassa.

Žarki avgustovski dan. Hvatamo zalet sa Vrtlogom 2015. Usput grickamo grožđe koje je darivalo ovo vino-sovinjon blan. Elegantno, posebno, sveže i poletno, svetlo-žućkaste boje, mineralno, sa aromama breskve, sa laganim notama limunove kore i drveta. Sjajna predigra za ono što je tek sledilo.

Prokupac je autohtona srpska sorta, stara petsto godina, poznata i pod sinonimima: kameničarka, rskavac, prokupka. Prokupac ćete u vinogradu prepoznati po veoma bujnom čokotu sa uspravnim lastarima, grozdu srednje veličine, ređe velikim, cilindrično kupastog oblika, srednje zbijen. Peteljka grozda je kratka i zeljasta. Bobica je srednje veličine, okrugla ili blago pljosnata sa debelom pokožicom, tamnoplave boje. Veoma pozna sorta sa dugom vegetacijom. Prinosna sorta sa prinosom od 15 do 20 tona po hektaru. Najbolje rezultate daje na suvim, propusnim, rastresitim, kamenito šljunkovitim, umereno plodnim i toplim zemljištima. Srednje je otporan prema pepelnici, a veoma osetljiv na plamenjaču. Prema sivoj plesni ima izraženu otpornost. Takođe, srednje je otporan na zimske mrazeve. Okca izmrzavaju na – 16° C. Šira sadrži visok sadržaj šećera (18 – 22 %) i 6 – 8 g/l ukupnih kiselina. Vino od prokupca je harmonično, pitko, svetlocrveno. Od ovog grožđa proizvodi se roze ili crveno vino. Ono što posebno raduje je da sve više vinara shvata značaj i potencijale ove sorte, a i to da će Srbija na evropskom i svetskom vinskom atlasu pre svega biti uvek prepoznatljiva po svojim autohtonim sortama. 

Dragan Vasić nam uz jelo priča kako je prokupac prošle godine u ovo vreme 15 dana bio u svojevrsnoj hibernaciji, a da se ove godine mogu videti dnevne promene u vinogradu. Deluje da ga to raduje i da jedva čeka da vidi šta će ovogodišnje grožđe da podari. 

Vinograd prokupca je matični sa 35 hiljada sadnica i 16 klonova. Sav raskoš potencijala očekuje se posle četvrte godine. Čokot nosio šest grozdova, a vodi se računa da se grozdovi ne dodiruju. Koliko je skinio nedavni grad, još 120 % su skinuli sami vlasnici. Od svog prokupca iz ove vinarije 14-15 %  završi u rozeu. Smederevsi teroar ovoj sorti nudi boravak kojim će mu podići imunitet, te će steći neophodnu otpornost prema štetočinama i prema vremenskim (ne)prilikama.

Nadovezuje se Goran Perić i kaže da je vinifikacija bila nežna, da je za njega bio izazov da radi na prokupcu, u ova postindustrijska vremena. Kada bi se vršila degustacija „na slepo“ prokupac bi se najpre pobrkao sa vinima severne Italije kao što je valpoličela naprimer. Najveći izazov koji se postavlja u ovoj vinariji u smislu stila prokupca koje žele dobiti je koliko daleko ići sa upotrebom drveta. Goran kaže da to mora biti nežno, suptilno, pozadinski, tek da je nagovešteno. Kada se postavi pitanje kuda dalje, u kom smeru nastaviti (stav svih prisutnih je da su sa Baš prokupcem na baš dobrom putu) je rad na ekstrakciji u samom vinogradu, a čiji bi produkt bio srpska verzija amaronea. To je vizija, koja naravno zavisi od godine i od vremena. 

Baš Prokupac je lagano, osvežavajuće, intrigantno vino, sortno čisto i elegantno, zagasite rubin boje, sa  ljubičastim prelivima, aroma zrelog crvenog voća i notama ljubičica, fine i uravnotežene strukture, sa više svežine nego što to pino može da ponudi. Njegov čist sortiment prosto poziva na veru bez ikakvih kompleksa. Jednostavno softisciran.

Gastro-enološka degustacija tekla je precizno, moćno i organizovano kao vojna parada. Koplja su uksrtili, ali se onda i momentalno sprijateljila sledeća hrana sa vinskim vitezom Baš Prokupcem naoružanim sa 12,5 % alkohola, na polju Dorćolskom usred grada Beloga, nedaleko od Dunava (svojevrsni link sa Smederevom):

  

Deprimentood pečenih paprika sa musom od kozijeg sira i sladoledom od slanog oraha

 Tatar biftek le chef sa kroketima od sira

 

  Pržene jadranske lignje sa kaprom na garganelli testenini sa sipinim mastilom u kremasom triestino raguu

Sorbet od borovnica

 

 Obraz od bušeu prokupcu uz glazirano krtolasto povrće u puteru i medu sa cvetom lavande 

Crni i beli tartuf – praline od sladoleda sa belom i crnom čokoladom i tartufima

• Deprimento (dressing, specifična interpretacija ajvara) od pečenih paprika sa musom od kozijeg sira i sladoledom od slanog oraha - sjajan eklektični start, kiselo-slatka varijanta naglašenih aroma krunisana keksom sa mentom, dressing oplemenjen belim lukom i mirođijom, koja ekslpodira u ustima, te sam ga morao da primirim dodatnim ekstra devičanskim uljem. Prokupac se sa njim sjedinio u mojoj omiljenoj jing-jang varijanti. Uz sladoled od oraha prokupac je prosto kliznuo niz grlo.
• Tatar biftek le chef sa kroketima od sira- po meni najbolje sljubljivanje vina i hrane na ovoj pokaznoj vežbi. Kremasta, meka struktura tartar bifteka koji nam je dolazio u kombinaciji sa prepeličjim jajima stvorio je optimalnu kremastu emulziju po kojoj se prokupac prosto razlio i legao baš kako i gde treba!
• Pržene jadranske lignje sa kaprom na garganelli testenini sa sipinim mastilom u kremasom triestino raguu – ovom kombinacijom želelo se proveriti šta biva kad Baš prokuac ode na letovanje na Jadran. Kako će se osvedočeni kontinentalac tamo snaći? Kako – šest jezika govori i sedmi, jezik tela, blo da je u smokingu ili kada u šorciću pokaže kolenca. Filip nam je rekao da je ovo jelo pripremio kao svojevrsni omaž dizajneru vina.Lignje su pržene na puteru, te se ova puterasto-kremasta struktura u kombinaciji sa prefinjenom testeninom specifične teksture i hrskavošču čipsa (koji koketira sa istom hrskavošću prokupca) izdiže Baš prokupca u nebeske visine. Suptilno i prefinjeno, mediteranski razigrano. Od mirisa koji asociraju na more, jedva odolite da ne napravite lastu ili bombu i bućnete u tanjir. Mi smo se uzdržali, ali smo svakako doživeli jednu nesvakidašnju morsku avanturu.    
• Sorbet od borovnica je ovde, pored osnovne uloge da osveži i podcrta vino  (susretne se sa onom aromom borovnice u samom vinu) imao i dodatnu funkciju da resetuje čula od predhodnih ukusa i pripremi ih za nastavak degustacije. Naime sorbe je ovde došao u misiju „palate cleanser“ dakle da „osveživi usta“.
• Obraz od buše ( vrta sitnog planinskog govečeta) u prokupcu uz glazirano krtolasto povrće u puteru i medu sa cvetom lavande – jedna rustiična varijanta i potpuni zicer u sjedinjenju prokupca i hrane. Vatromet boja u tanjira, kojim dominira čeri paradajiz, a začinsko bilje mu daje mirisne note. Sasvim novo čitanje tradicije koju Baš Prokupac polaže a da pritom ni ne trepne!
• Crni i beli tartuf – praline od sladoleda sa belom i crnom čokoladom i tartufima - gang koji me je iznenadio i potvrdio da ima još dosta da učim. Tipovao sam na crnog tartufa, ali ga je beli prestigao u fotofinišu .

Uživali smo u ovim gasto-enološkim bravurama. Filip Ćirić, tvorac ovih gastronomskih čudesa, odao nam je tajnu da je od 12 potencijalnih kandidata, probanjem odabrao i eliminisao polovinu, koju su mogli, ali ne ovako autentično i tako strasno da stanu prokupcu na crtu. Ono što je ovom degustacijom prikazano je da prokupac dobro pliva sa raznolikom hranom i da pritom ne deluje inferiorno, naprotiv! Ruku pod ruku, poput pravih ljubavnika. Žilavo i potetno momče!

To što je grad bio blokiran nije nam bio baš nikakav problem. Štaviše nismo to ni primetili. Pričali smo i dalje i o vinogradima (u kojima su mesto našli i sanđveze i sira (širaz)). Kada smo posle još jednog sorbea i kafe krenuli svako na svoju stranu, neka milina nam se razlila telima, a osmeh ukrasio lica. To su Baš Prokupac i fenomenalno pripremljena i usklađena hrana trčali počasni krug. 

U vinu, naime, stanuje anđelčić, koji ne umire s vinom, već se pridružuje anđelima u nama, pa se vesele igraju i pevaju. Još od antičkih bogova Dionisa i njegovog rimskog pandana Bahusa vino je izazov za sva čula.