недеља, 20. децембар 2015.

Na večeri kod sestara Aleksić. Hrono, bato!







Hrono ishrana je odvajkada praktikovana na srpskom selu. Seljaci su odsabajle doručkovali obilno, jer ih je čekao naporan, težački posao, ručali su lakše, na samom terenu (njiva), a večera je bila tek simbolična (šolja mleka). Poštovali su biološki časovnik i živeli u saglasju sa prirodom, a što se moglo svesti na  nutricionistima gastrougodan slogan:

„Doručkuj kao kralj, ručaj kao princ, a večerajte kao siromah!“


Tako da se ispostavlja da je hrono ishrana logičan povratak korenima. O kojima govorimo mnogo, ali malo ili nimalo preduzimamo=realizujemo. 


Vinarija Aleksić nastavlja i dalje da kreira trendove i krči svoj, autentični put na vinskoj stazi Srbije. 

Fascinira lakoća sa kojom uklapaju tradiciju i savremena stremljenja, ne zakidajući ni jednoj strani na verodostojnosti i uspevajuću da toj kupaži udahnu i lični pečat. I pored zavidnih rezultata ove vinarije, ideja i entuzijazma im nikako ne ponestaje. 


Vinarija Aleksić mudro, stručno i medijski promišljeno napreduje, ne gubeći iz epicentra svog interesovanja i pažnje svoje korisnike=vinoljupce. I ta posvećenost i profesionalnost vidljiva je, prepoznata i logično je da donosi rezultate. Dokazala  je to i vrlo posećena radionica na ovogodišnjem Salonu vina u Hajatu, u sali Beograd, u petak 11. decembra u 18:30 časova. Ove radionice, najbolji deo Salona vina, mesto je za razmenu mišljenja vinara i vinoljubaca. I istinsko uživanje, da se ne lažemo. Nismo više deca.


Tema radionice bila je slaganje vina i hrono hrane. Vinsku selekciju činila su već poznata i priznata (nagrađena) vina (Bonaca, Amanet, Kardaš ovaj put u Limited izdanju), vešto uklopljena uz srpsku hrono hranu. Hrono ishrana je u ekspanziju, a smišljena je u Francuskoj još davne 1986. godine. Ono što je karakteriše, a mnoge će iznenaditi, ne morate da se bakćete sa brojem kalorija i količinom hrane, ali morate da jedete u određeno vreme i da pravilno kombinujete namirnice. Deluje lako, al' da l' je baš tako?


Ove večeri, šarmantne i preduzimljive sestre Aleksić, pokazale su, ne samo da znaju da naprave i plasiraju vino, već i da ga znaju i umeju da ga uspešno sjedine sa ukusnim zalogajem. Ono što je još više za pohvalu, je činjenica da su pri izboru hrane insistirale na lokalnom teroaru, i na modernizovanoj srpskoj trpezi. Kako bi postigle taj cilj, udružili su snage i ideje sa Darkom Živkoskim i gostom-iznenađenja, Mirjanom Mimicom Radojević. Rezultat je bila poklonička tišina karakteristična za koncerte klasične muzike, kada nastupaju istinski virtuozi, a ovom prilikom, muzicirao je escajg i vinske čaše. Nadahnuto.

 

  • gibanica od heljdinih kora (meka k'o duša i blaga k'o majčin pogled),

  • svinjski file sa sosom od gorgonzola posut krckanim bademima (da se ne ponavljam; mek k'o duša i hrskavo-iskričav k’o flert),

  • biftek mariniran sa crnim tartufima (sočan, pečen taman kol'ko treba),
  • iznenađenje sa Tvitera-iceberg salata bildovana suvim šljivama, bundevama i kozijim sirom, pileća pašteta, pečurke punjene džigericom i kozijim sirom (raskošna eksplozija ukusa),
  • čokoladni mus (80 % crne čokolade, za istinske čokoljupce).

Ako ste posle ove gastro-opservacije ogladneli, Vinarija Aleksić je i to imala u vidu te Vam poklanja recepte:

 
 


Ako usvojimo definiciju da je vino materijalizacija  životne radosti, onda je ona u bocama Vinarije Aleksić kod svoje kuće! Ne oklevajte da je natočite! Živeli! 



Нема коментара: