Vinsko negotinsko trojstvo – Mladost u ofanzivi

Rajačke, Rogljevačke i Smedovačke pimnice su spomenički kompleksi od izuzetnog značaja, a nalaze se i na tentativnoj listi Svetske kulturne baštine UNESCO-a. Piminice u negotinskim vinskim selima Rajac, Rogljevo i Smedovac obišli smo uz pokroviteljstvo Privredne komore Srbije. Građene su u prvoj polovini XIX veka od kamena sečenika koji se vadio u blizini. Kada je filoksera zavladala Evropom (sedamdesetih godina  XIX veka) i opustošila tamošnje vinograde, Francuska kreće u potragu za tlom koje je slično onom u Bordou. 

 

Tako stižu do Rajačkih pimnica (posebne prostorije za preradu grožđa i negu vina). Pimnica, po Vuku, označava podrum za vino. Građene su od tesanog kamena i od brvana, zidova debelih i do 60 centimetara, a pokrivene su ceramidom. Podrumi su delično ukopani u zemlju kako bi temperature vrlo malo varirala tokom godine. Bili su pravougaonog oblika i tu se moglo smestiti nekoliko bačvi za pet hiljada litara vina, desetak buradi zapremine oko 700 litara, još mnogo manjih buradi i vinskih sprava. 

 

Na spratu se nalaze prostorije za boravak u doba berbe i negovanja vina. Nastale u period od polovine XVII veka do tridesetih godina XX veka i predstavljaju jedinstven arhitektonski kompleks. Činila ga je zbijena grupacija oko 270 pimnican grupisanih oko centralnog trga sa česmom i saborom. Iznad njih se nalaze samo vinogradi. A u njima se samo prerađivalo grožđe u Dionisov magični napitak (što bi rekli Aksteriks i Obelisk). 

Svojom distancom od seoskih gazdinstava, uključujući i stoku koja je držana dole u selu, formiran je svojevrsni sanitarni koridor. Ništa nije moglo da naruši mir i ugrozi vino da ne da svoj vrhunac. Tako je i danas. Strujni  kablovi su podzemni, nema šanse da se šepure na vazduhu. Jednostavno rečeno:

„Dole ima selo gde ljudi žive, a gore je selo gde živi vino.“

 

I tako, ljudi se penju gore radi vina, ali se i vino u njihovim telima, ali, bogami i rukama kreće ka selu dole. Francuzi su za čabar vina (50 litara) plaćali jedan Napoleonov dukat. Krče se zasadi autohtonih vinskih sorti i sade one koje tržište traži. Dodatni adut ovom kraju daje statistika koja beleži preko 260 sunčanih dana u godini. Nastaje zlatno doba Rajca.

 Od 1982. godine pimnice su pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture. S uzvišenja posmatramo predivnu panoramu udoline. Ovde se nalazi lepa pimnica, poznata kao Palata ljubavi, a posvećena nesrećnoj ljubavi, voljenoj devojci koja je stradala u saobraćajnoj nesreći.

 

Staro rajačko groblje kod Negotina iz 1780. godine sa nadgrobnim spomenicima interesantno oblikovanim, neobično ukrašenim i sa urezanim kultnim simbolima, tako da ga svrstavaju u jedinstven spomenički kompleks. Prelepi u svojoj jednostavnosti,  posetioce ne ostavljaju ravnodušnim. Ko boje zagleda videće da su nekad bili i bijadisani, veselim bojama... Zbog nagiba zemljišta svi spomenici su iskrivljeni, poput onih na jevrejskom starom groblju u centru Praga. Groblje se vremenski svrstava u XVII i XVIII vek, mada se predpostavlja da datira još od turske vlasti (XV vek). U ovoj nekropoli spomenike dele na dve vrste: stele i krstove, jer su različito ukrašeni – sa isklesanim i urezanim sečivima magijskog i kultnog sadržaja u obliku polukruga, kruga, rozeta, svastika, polumeseca, stabla, zmija, trouglova i krsta. 

Muški grbovi nose kapu, dečiji su manji, a preostali su ženski. Jasno se vidi da  su nekad bili ofarbani veselim bojama.  Na jednom spomeniku pišu imena: Stanojko Cvetković, Mija Milošević, Petar Marković, poginuli kada se stena srušila na njih, dok su vadili kamen za pimnice, 1885.  godine. Selo ih je dostojno sahranilo.

 

Ispred starog, je i novo rajačko groblje.  Ima tu neke simbolike. Da krećuči na poslednji put, čovek i pogrebna povorka prođe "maliganskom ulicom”, a svaki domaćin, vlasnik pimnice, prolije po drveni vrg  vina. To je dostojanstvena smrt kada selom teče potok rujnog vina, a ljudi, na trenutak, pomisle da smrt i nije toliko tužna. Toliko je lepo da poželiš da ostaneš. Ujedoh se za jezik i vratih da pijem vino!

 

Rogljevo je vinogradarsko seosko naselje zbijenog tipa udaljeno 14 km južno od Negotina. Smešteno je na prosečno 120 metara nadmorske visine, na levoj dolinskoj strani Timoka. Po predanju Rogljevo je jedno od najstarijih naselja u Krajini. Ostaci starina u ataru naselja se nalaze na mestima Latinsko groblje, Selište i Staro groblje.

Iz prvih turskih popisa Vidinskog sandžaka iz 1455. Rogljevo je spadalo u grupu sa najvećim brojem kuća. Smatra se da selo nikad nije bilo pusto, iako je broj stanovnika opadao tokom XVII veka. 

Kroz ovdašnje pimnice vode nas tri vinske gracije koje su pokrenule i Udruženje Mladi sa Rajačkih pimnica: predsednica udruženja Jelena Cvetković Zagorac ) ujedno vlasnica Podruma "Zagorac" , Smiljana Arnautović glavni administrator i Kristina Lukić, enolog Vinarije Raj.

Udruženje ima zadatak da radi u saradnji sa lokalnim organima radi rešavanja infrastrukturalnih i komunalnih problema, na razvoju vinogradarstva i vinarstva i očuvanja ambijentalnih karakteristika  pimnica. Tri godine čeka se na izradu projekta za koji je GIZ obezbedio sredstva. Projekat koji sadrži rekonstrukciju kompletne infrastrukture.No, postoji i projekat za finasiranje obnove starih karakterističnih kuća u pimnicama.

 

Projekat „EU za kulturno nasleđe i turizam” bavi se razvojem turizma i očuvanju kulturnog nasleđe u Istočnoj Srbiji. Finansira ga Evropska unija i nemačka Vlada, a sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ uz saradnju sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije.

Smiljana Arnautović odnedavno direktorka Vinarije Raj (majka Beka joj je prepustila presto i ostala u funkciji savetnika),  14 godina je  živela u Hamburgu. Tamo je završila Fakultet umetnosti i zaaposlila, ali se ipak vratila u Rajac. 

 

Njena majka se, posle smrti oca, preudala za Irca. Zajedno su u Rajcu, u koji su često dolazili, kupili vinograd, pa još jedan i tako je nastala "Vinarija Raj" 2010. godine.

Vozimo se džipom kroz vinograd. Tamo ćemo, pod orahom, a  u vinogradu degustirati vina uz prigodnu zakusku na ćebetu.

• Bela tamjanika 2019 vino svetlo žute boje,više sa voćnom notom nego cvetnom parfemom, dominira cirtrus,
• Sova 2019 donosi pod orah svežinu sovinjona, svetlo slamasto-žutu boje, klasičnih kasrakteristika sortimenta,  puno i kremasto, živahnih voćnih mirisa, breskve i dunje,  sa diskretnim tonovima akacije, vibrantnim kiselinama,
• Zenit 2019,  vino od sorte semijon,meni lično draže od čestih sovinjona,
• Game  2017 vinska sorta koja je posle pomora u Francuskoj, ovde preživela na aparatima, krenula u teretanu i ponudila lepu definiciju u čaši. Uz svaki gutljaj pijete istoriju, drevni ukus i duh vremena u kojem je negovana autentična i bogata kultura vina. Vino je tamne rubin boje, sa ljubičastim odsjajuma, sortnog mirisa i voćnkastog karaktera. Puno, sa neprimetnom ali prisutnom alkoholnom snagom i uravnoteženim kiselinama i blagom oporošću,
• Plot 2012 je kupaža merloa i kabernea, koji je od oba povukla najbolje, jedno odlično vino koje će lepo stariti. Finoća merloa i robusnost kabernea rezultiraju punim, ekstraktnim vinom zatvoreno crvene boje, složenog mirisa u kome se prepoznaju višnja i kupina prožeti diskretnim tonovima plemenite hrastovine,.
• Crna tamjanika, sorta koja je ovde endemska,  retka u svetu a taKo karakteristična za ovo područje,  gajena je od sredine XIV veka. Vino je zatvoreno crvene boje, intenzivnog muskantnog mirisa, punog i uravnoteženog ukusa sa odličnom postojanošću arome. Odležavala je 4 meseca u hrastovim buradima.

 

Idemo dalje, u Podrum "Zagorac" vozi nas vlasnica Jelena Cvetković. Usput pričamo. Podrum je građen 1875. godine i nije menjao vlasnike. Jelena je sedma generacija vinogradara. Nedavno se vratila u rodno selo i rešila da nastavim porodični posao sa ocem. Znanje i veštine prenose se sa generacije na generaciju,  sa kolena na koleno. 

Otac je doživeo infarkt, na samom početku berbe, te je ona preuzela sve poslove, vozila traktor, kaže skoro stidljivo, a meni taj potez deluje pohvale vredan, te za to koristim i ovu priliku. Godišnja proizvodja je od8-10 hiljada litara vina. Grožđe je iz sopstvenih zasada ili iz otkupa, a planiraju obnovui dedinih vinograda.Probamo:

• belu tamjaniku- tipično sortna,
•  rajnski rizling – lepih kiselina i svežine, Jelena kaže da su nedavno otvorili bocu iz berbe iz 2001. i da je bilo živo, doduše u padu,
• kupažu game i crni burgundac – sjajna crvena vina, vočkasta
• kupažu gamea i vranca – ista preporuka važi kao i prethodno,
•  crnu tamjaniku  - vino ovog kraja, za kraj obroka.

 

Pauzu pravimo u Pimnici C'est La Vie uz kafu i  osvežanje. Ovde je moguće i prenoćiti. Pimnica je građena 1887. i 1888. godine. Dugi niz godina proizvodila je oko 6000 litara vina za potrebe domaćinstva. Domaćica kaže da kada su je kupili bila je u jako lošem stanju, ali su je upornim radom pretvorili u prijatan kutak..

 

Ovde smo ugrbili priliku  da popričamo sa enologom Vinarije Raj, Kristinom Lukić. I ova preduzetna žena ima svoje zasade – nekih 6 Ha. Kasnije će nam pokazati vinograd u kome se na 80 ara smenjuju tri vrste teroara. Ova Kruševčanka, završila je vinske škole u Šampanju i Kaliforniji i onda se pronašla na ovdašnjem teroru. 

 

Planira da širi i sopstvene zasade i na njima gaji autohtone sorte. Za Vinariju Raj je napravila penušavac od bagrine i oranž od traminca. Ne, beži ni od toga da u godini koja to omogući napravi neko lepo vino kasne berbe. 

 

Marko Obradović iz sela Smedovac, rođen i odrastao u Italiji, takođe se vratio i osnovao  Tenura est winery.  Najmlađi je vinar u kraju, a vinogradarstvom počeo da se bavi sa samo 19 godina. Zanat je učio od Sirila koji ovde ima Francusku vinariju. Prvo vino su napravili 2019, a grožđe su tada kupili nešto od vinarije Raj, nešto iz sela. Sada  poseduje 10 ha vinograda. Vinarija na tržišta izlazi sa 5  etiketa, a vino prave od rajnskog rizlinga,šardonea, merloa, kaberne suvinjona i crne tamjanike. Probamo vina tehnološki skladna, neobično perspektivna obzirom da se radi tek o prvoj berbi. Vinarija koja obećava, svakako.

 

Pimnica Perić vlasnika Željka, šeste generacije vinara smestila se u zgradu iz 1887. godine. Za proizvodnju vina se koristi isključivo grožđe iz Rajačkih vinograda i to sorte: belu tamjaniku, šardone, rajnski rizling, bagrinu, začinku, game, kaberne, crnu tamjaniku.  Željko, kao i većina ovdašnjih vinara sve više forsira autohtone sorte, te sadi  kao što su: belu i crnu tamjanika, prokupac, začinjak i bagrinU.Podrum za čuvanje vina je ukopan u zemlju 150cm a zidovi su debeli 70cm. Ovo omogućava idealne uslove za čuvanje i negovanje vina u nepromenjenoj temperaturi kako leti, tako i zimi.

Na otvorenom, pod zvezdanim nebom u prijatnom društvu, uz razgovor i čašu vina vrema brzo prolazi.

 

Jedan od pionira ugostiteljstva u Rajcu je i vlasnik restorana "Sveti Trifun" Miroslav Karamančić, koji od 1994. nudi putniku namerniku ukusan zalogaj i prijatno okreplenje. 

Ugostio nas je domaćinski uz suvomesne proizvode, sireve, belmož, sarmice, pasulj prebranac i ćuretinu sa varivom na saču. 

Od okretljene nudi  sve od vode, preko vina (tamjanika bela i crna, rajnski rizling, roze, game, crna tamjanika) do loze. 

 

No, nije sve baš samo savršeno. Neki vinari sa manjom prozvodnjom  ne održavaju higijenu u podrumu na potrebnom nivou. Ne peru sudove, proces proizvodnje vina nije kontrolisan, te se sve to vrlo slikovito preslika na sadržaj u čaši. U jednom podrumu su i degustacione čaše bile musave, pune tragova prethodnih ljubitelja vina. Zbog male zarade, nisu u mugoćnosti da uložu u nabavku opreme i savete enologa, a deluje da i ne postoji želja.Ni  studijska putovanja (u Sloveniju i Italiju) ni saveti stručnjaka ne pomažu. Vide,a ne primenjuju. Teraju po svome. Valjda će ove mlade snage pune poleta, uspeti da ih priteraju na podizanje lestvice kvaliteta. Slično je sa smeštajem, koji je prepun starog nefukcionalnog pokućstva, često bez potrebnog broja utičnica u sobi, prenatrpano kao kod bake.  

Dimitrije Ivanović rukovodilac službe za organsku proizvodnju najavljuje u avgustu (27.) i drugi po redu festival Dan vina i lepog raspoloženja koji bi trebao da predstavi vinske, gastronomske, kulturne i turističke potencijale ovog područja. On se realizuje uz podršku EU projekat za kulturno nasleđe i turizam, Turističke organizacije Negotin i Opštine Negotin. Glavna zvezda ovogodišnjeg festivala je Darko Rundek.

Terroirs festival 2021- Festival prirodnih i oranž vina

 

Prethodni Terroirs festival  bio je prijatno iznenađenje i po vinima koja se ne pojavljuju baš često na našoj vinskoj sceni  i po izuzetno nadahnutoj atmosferi.

Nema razloga da ovogodišnje izdanje, u Metropolu,  4. decembra ne bude još bolje.

Za one koji još tragaju za svojim ukusima biće to prilika da se možda pronađu, neko će dopuniti znanje, a svi zajedno ćemo se dobro provesti i slaviti taj čuveni napitak od grožđa.

Ulaznice za dugo očekivani festival prirodnih i oranž vina su u prodaji:

https://www.tickets.rs/program/terroirs-2021-3345

Regionala u Metropolu

Tekst: Kruljac Ivan

Fotografije: Kruljac Ivan, Milorad Nikolić

 

Hotel Metropol -Regionala. Salon vina, za mene malo više od toga.Nasuprot praslici o društvenom sujeverju uz broj 13 iako nije bio petak bio sam iznenađen darovima koje sam dobio hodajući kraj izložbe vinskih stvaraoca.

Vinarija Škegro bila je prva u nizu čija sam vina probao.Svrstana u dve linije; jedne u bordoškim i druge Carsus u burgundijskom tipu boce dostojno predstavljaju kameniti krš Hercegovine tačnije Ljubuškog iz koga dolaze. Vina su znalački stvorena predstavljajući kroz sorte podneblje sa kojeg su potekla. Žilavka,blatina i trnjak su taj potpis tla. Moj favorit bio je Krš orange veoma odmerena duže macerirana žilavka urađena bez tehnološko enoloških intervencija.

Po prvi put sam probao vina Luke Krajančića i ostao fasciniran. Slobodno mogu reći da je ovaj vinski skulptor stvorio prelepa vina od sorte pošip i naizanimljiviji prošek koji sam ikad pio.

Vinarija Bire kao i prethodnik sa Korčule uvek sa nekim novim sjajnim vinom, kao što je penušac  divne voćne strukture i već poznati grk i crveno vino plavac.

Aleksandar Todorović sa novim lepim vinima iz 2019.

Vinarija Bikicki i Sfera Noir, fruškogorski pino noar čist i jasan kakav do sad nisam probao.

Tu su i divna prirodna vina Sagmeistera, Maurera i drugih, ali prokupac, iz sad već iskrčenog vinograda, Vinarije Madžić  meni je bio vodilja u crvenim autohtonim sortama.

Nisam propustio priliku da probam belo vino od sorte furmint iz 1971. godine Vinarije Jeruzalem Ormož i bilo je zaista posebno.

I tako sam kroz nijanse vina bar jedno podne odmaštao za peticu.Neka se Regionala umnoži i donese bogat plod i nadalje.

Regionala 2021:I festival vina od autohtonih sorti

 

 više od 40 autentičnih sorti i 50 vinarija 

U Hotelu Metropol Palace 13. novembra održaće se I Regionala, festival vina koji će okupiti vinarije iz regiona, a naglasak će biti na vinima koje se spravljaju od autohtonih sorti grožđa.

 

U čašama vinoljubaca zaigrađe lokalne vinske zvezde napravljene od sorti graševine i morave, žilavke i furminta, prokupca, plavca malog, vranca, tamjanike, pošipa i malvazije, terana, blatine i rebule, probusa i kadarke.

 

Biće ovo prilika i da se oni upućeni informišu o manje poznatim vinima od sorti kakve su lipolist, sremska zelenika, seduša, rukatac, zlatarica, grk, trnjak, sansigot, žlahtina, kratošija, krstač, crljenak, babić, neoplanta, sila, trojišćina, refošk...

 

Sve u svemu interesantno, poučno i sasvim sigurno zanimljivo za sve one radoznaloh uma, za istraživače ili prosto za one koje bi da utvrde svoje enološko znanje.

 

Ulaznice za Regionalu puštene su u pretprodaju preko Tickets.rs poslovnica a mogu se kupiti i online na: https://www.tickets.rs/program/regionala-2021-3214

VINARIJA VUKOJE - TREBINJE

Radovan Vukoje, vlasnik Vinarije Vukoje iz Trebinja o božanskoj kapljici kaže:

„Žilavka je Hercegovac zarobljen u boci!Vino je živo kao i čovek, na početku se rađa i razvija u vinogradu, kroz podrum odrasta, a u boci postaje zreo čovek. Kao takvo živi sa nama jedno vreme, ali vino kao i čovek posle nekog vremena umire, kada dosegne svoj vrhunac.“

Od 1982. godine Vinarija Vukoja bave se strogo kontrolisanom proizvodnjom vrhunskih vina i alkoholnih pića.  Vinarija se oslanja na moderne tehnologije, kontrolisane procese fermentacije i tradicionalne metode odležavanja vina u hrastovim “barrique” bačvama u podrumima osam metara ispod zemlje. Proizvodnja je isključivo usmerena na kvalitet što pokazuju i mnogobrojna priznanja iz zemlje i inostranstva.

Proglašena je najboljom vinarijom jugoistočne Evrope i prva je vinarija u regionu koja je proizvela prirodno penušavo vino. Ova vinarija je, za svoja vina, dobila zlatne medalje za kvalitet u Parizu, Ženevi, Milanu, Bergamu, Pragu, Briselu i Beču AWC.

Sve to saznajemo sedeći u komfornoj VInskoj galeriji otvorenoj 2014, s koje se pruža prekrasan pogled na Trebine. Silazimo u podrum gde vlada temperatura od 14-19 C. Dočekuju nas bačve od 225 i 3000 litara. Iznad nas je prostorija sa inoks sudovima. Na ovom nivou je i arhiva koja baštini vina od 1982.naovamo.

Vinarija ima 30 hektara, deo se vidi s Vinske galerije, a Carski vinogradi rezervisani za žilavku nalaze se na lokalitetu Ušće 10 km od Trebinja na ušću dve reke, Trebišnjice i Sušice. Te vinograde je krajem XIX vijeka Austrougarska monarhija proglasila najpogodnijim za žilavku te je tu na površini od 2 hektara podigla čuvene Carske vinograde na putu ka Nikšiću.

Ova vinarija se diči velikim brojem etiketa vrhunskih vina: Hercegovačka žilavka Vukoje, Hercegovački vranac Vukoje, Tribunia Vukoje chardonnay. Tribunia Vukoje rose, Tribunia Vukoje cabernet, Tribunia Vukoje merlot, Tribunia Vukoje pinot noir, Vukoje 30- syrah, Vranac Vukoje rezerva, Zlatna selekcija crveno, Zlatna selekcija bijelo, Carsko vino. Dakle od sorto žilavka, tamjanika, šardone, merlo, vranac, širaz. Od burgunca se pravi belo, roze i crveno vino.  Vinarija proizvodi i ekstra devičansko maslinovo ulje i rakije- loze od sortnog grozdja.

Interesantno je da nedeljno bačve popiju oko 2dl vina, tzv oporezuje tzv. Anđeoski udeo, te se redovno dosipa da se nadoknadi nastali manjak.

Godišnja proizvodnja je 200 hiljada litara. Burad u kojima se vino čuva je od slavonskog, francuskog i portugalskog hrasta. Koliko se vino čuva u sudovima, toliko i potom miruje u boci. 

Vinarija Anđelić-Trebinje

 

Ernest Hemingvej je jednom rekao:

"Jedino za čim žalim u životu je to što nisam popio više vina.“

Da se ja ne bih kajao, put pod noge.

 

Isti pisac i pustolov tvrdio je da je“ vino najcivilizovanija stvar na svetu."

Danas mu ukazujem moje dužno postovanje. Ono je moja religija.

 

 

Moja malenkost je prve vinske korake napravila uz žilavku i vranac. Živo se sećam nedelje kada mi je prijateljica iz Slavonske Požege zazvonila na stan na zemunskoj adresi držeći u jednoj ruci mostarsku žilavku u drugoj crnogorski vranac.

Pred masivnim vratima Vinarije Andjelić dočekuje me opojni miris šardonea ubranog prošle nedelje koji fermentiše.

Porodica Anđelić iz Hercegovine proizvodnjom vina bavi se vec 127 godina. U vlasništvu ima 35 hektara vinograda. Akcenat je na autohtonim sortama žilavki i vrancu (70%).

Pored tih sorti gaje i međunarodne sorte merlo, kaberne sauvinjon i šardone.

Prvo obilazimo inoks salu, a potom se spuštamo jos jedan nivo u podrum uklesan u prirodnu stenu u dubini od 6 metara sa vlažnošću 80 %.

Kapacitet podruma je 300 hiljada litara, a godišnja proizoidnju trećinu kapaciteta. Posebna prostorija za gotove i upakovane proizvode opremljena je isušivačima vlage. Nasadi iz 1984. koriste se za posebna vina, izborne godine. Burići su isključivo od slavonskog hrasta. 

 

 

"Vinska priča naše porodice je počela davno, daleke 1894. godine u selu Nudo, na imanju čukunčukundede Save.

Po dokumentu iz 1894. Austrougarska je Savi dala 14 hiljada čokota žilavke da je gaji i pravi vino, a zauzvrat je trazila 80 % vina gratis. Gajio se i vranac, ali o tome ne postoje pisana dokumenta.", ispričala nam je Milica Anđelić, koja je peta generacija koja stvara Anđelić vina, a pomažu joj njena deca, sin i tri ćerke. 

Milica s ponosom kaze da je prva žena vinar u Hercegovini, a očekuje da deca nastave tu lepu tradiciju.

 

 

Pametnom politikom i radom ova vinarija je uspela da pandemija kovida ne ugrozi niti jedno radno mesto, uz očuvanje redovni plata. Stoga ne čudi, štoo ju je Privredna komora Republike Srpske proglasila privrednikom godine. S grupom kolega marljivo radi na popularisanju Hercegovine kao vinskog regiona. I ne čudi što vina krase etikete Dekantera.

U vreme našeg boravka u Trebinju je bilo jako nevreme. Pitam Milicu da li je ono ugrozilo lozu. 

Kaže mi da ova lokacija na kojoj su vinogradi uspešno izbegava grad.

 

 

 Neka tako i ostane i puno uspeha u daljem radu.  

Živeli!!!