Vinarija Anđelić-Trebinje

 

Ernest Hemingvej je jednom rekao:

"Jedino za čim žalim u životu je to što nisam popio više vina.“

Da se ja ne bih kajao, put pod noge.

 

Isti pisac i pustolov tvrdio je da je“ vino najcivilizovanija stvar na svetu."

Danas mu ukazujem moje dužno postovanje. Ono je moja religija.

 

 

Moja malenkost je prve vinske korake napravila uz žilavku i vranac. Živo se sećam nedelje kada mi je prijateljica iz Slavonske Požege zazvonila na stan na zemunskoj adresi držeći u jednoj ruci mostarsku žilavku u drugoj crnogorski vranac.

Pred masivnim vratima Vinarije Andjelić dočekuje me opojni miris šardonea ubranog prošle nedelje koji fermentiše.

Porodica Anđelić iz Hercegovine proizvodnjom vina bavi se vec 127 godina. U vlasništvu ima 35 hektara vinograda. Akcenat je na autohtonim sortama žilavki i vrancu (70%).

Pored tih sorti gaje i međunarodne sorte merlo, kaberne sauvinjon i šardone.

Prvo obilazimo inoks salu, a potom se spuštamo jos jedan nivo u podrum uklesan u prirodnu stenu u dubini od 6 metara sa vlažnošću 80 %.

Kapacitet podruma je 300 hiljada litara, a godišnja proizoidnju trećinu kapaciteta. Posebna prostorija za gotove i upakovane proizvode opremljena je isušivačima vlage. Nasadi iz 1984. koriste se za posebna vina, izborne godine. Burići su isključivo od slavonskog hrasta. 

 

 

"Vinska priča naše porodice je počela davno, daleke 1894. godine u selu Nudo, na imanju čukunčukundede Save.

Po dokumentu iz 1894. Austrougarska je Savi dala 14 hiljada čokota žilavke da je gaji i pravi vino, a zauzvrat je trazila 80 % vina gratis. Gajio se i vranac, ali o tome ne postoje pisana dokumenta.", ispričala nam je Milica Anđelić, koja je peta generacija koja stvara Anđelić vina, a pomažu joj njena deca, sin i tri ćerke. 

Milica s ponosom kaze da je prva žena vinar u Hercegovini, a očekuje da deca nastave tu lepu tradiciju.

 

 

Pametnom politikom i radom ova vinarija je uspela da pandemija kovida ne ugrozi niti jedno radno mesto, uz očuvanje redovni plata. Stoga ne čudi, štoo ju je Privredna komora Republike Srpske proglasila privrednikom godine. S grupom kolega marljivo radi na popularisanju Hercegovine kao vinskog regiona. I ne čudi što vina krase etikete Dekantera.

U vreme našeg boravka u Trebinju je bilo jako nevreme. Pitam Milicu da li je ono ugrozilo lozu. 

Kaže mi da ova lokacija na kojoj su vinogradi uspešno izbegava grad.

 

 

 Neka tako i ostane i puno uspeha u daljem radu.  

Živeli!!!