Pozdrav sa Sicilije (Saluti dalla Sicilia)

Sicilija proizvodi u prosjeku oko 500.000 hl vina, što je 39 % cjelokupne talijanske proizvodnje.

O tome koliko je vino omiljeno naSiciliji govori i podatak da je u ruralnim sredinama vodovod uveden tek pedesetih godina XX veka, a i sada je za piće uglavnom daju kućnom ljubimcima i stoci. Sicilija je intrigantna zemlja i za vinoljupce. Pravi izazov za radoznale, za prave istraživače. Vino je neraskidivo povezano sa svakodnevnim životom na Siciliji, koji nije uvek bio lak, naprotiv!. A Sicilija je najstariji vinski region u Italiji. Kako to već tvrdi sicilijanska poslovica:

 

"cu' avi 'nna bona vigna avi pani, vinu e ligne" (ko poseduje dobar vinograd ima siguran hleb). Mediteranska klima sa sa mnogo sunčanih sati i vrelim i suvim letima, darivala je ovdašnjim vinima izražen voćni karakter sa notama zrelog voća Sicilijanske idilične doline i brda, i pre svega ono po čemu je ona posebna, vulkani daju prepoznatljiv pečat sicilijanskim vinima, u vidu mineralnosti i kompleksnosti. Neki bi to nazvali „vino na steroidima“. Stoga ne čudi, što su mnogi vinari svoje vinograde zasadili u samoj senci vulkana, ne obazirujući se na potencijalnu opasnost. Ni država nije bila slepa na njihovu odvažnost, pa je pomogla koliko je mogla i smatrala da treba.

sicilijanski vinski regioni

Tokom XX veka mnoga imanja, na kojima je bila posađena pšenica, pretvorena su u vinograde. Danas Sicilija ima više vinograda od bilo koja druga regija u Italiji, a po proizvodnji vina, rve se za primat sa Puljom (Puglia). Proizvodi u proseku oko 500 hiljada hektolitara, što čini 39 % ukupne italijanske proizvodnje vina.

 Sicilijanci kažu:  ”Nešto se mora promeniti da bi sve ostalo isto!”

Nekada je Sicilija bila prepoznatljiva,pre svega, po desertnom vinu (slatkom i jakom) Marsala, iz istoimene oblasti. Ono je i dan danas zaštitni znak ostrva, ali se ozbiljno poradilo na podizanju njegovog kvaliteta. O ovom vinu, koje mami turiste, kao što svetiljka priziva noćne leptire, opširnije uskoro u zasebnom postu. Prateći svetske trendove, sicilijanski vinari okrenuli su se autohtonim sortama, shvatajući da one najbolje predstavljaju sicilijansko tlo i sicilijanski duh. No, prisutne su i najpoznatije međunarodne sorte, koje su na ovom tlu, dale vrlo zanimljive rezultate. Iako je većina vina monosortna (in purezza) od domaćih sorti, meni su se, a pre svega kod crvenih sorti, više dopale kupaže. Traženje rozea (rosato) je poput potrage za iglom u plastu sena.

Vinu u amforama se priklonila prestižna vinarija COS. Amfora (amforeus) su se koristile od antičkih vremena, kod starih Grka za skladištenje i lak transport vina, maslonovog ulja, ali i žitarica. A vinogradarstvo i vinarstvo na Siciliji datira još od tih, antičkih vremena. Amfore su trbušaste posude, od pečene gline sa dve ručice. Materijal od kojeg se izrađuju (glina) ne utiče na ukus vina, a mikropore dozvoljavaju prolaz vrlo malih količina kiseonika. Stoga su vina iz amfora tamnija od onih koja se čuvaju u inoks sudovima ili hrastovim buradima. Posuda po obliku podseća na podbočenu ženu (sa obe ruke na kukovima), koja samo što ne zavapi:

„Gde si ti, barabo, opet si se družio sa onim tvojim filozofima i vinom iz amfora!“

Nedaleko od Palerma nalazi se imanje, koje krasi tabla sa natpisom: "imovina zaplenjena od mafije". Tu se smestila vinarija "I Cento Passi", koja ime duguje filmu iz 2002. godine. Ceo ovaj projekat plod je rada udruženja "Libera". U pitanju je antimafijaška organizacija koju je osnovao katolički sveštenik Don Ćioti. Ovaj posao nije bio bez rizika, jer mafija je osetljiva na plenidbu njene imovine. O tome govore i reči Frančeska Galantea iz ovog udruženja: 

„Novi vinogradi dokazuju da se može početi od nule i proizvesti nešto izuzetno, odnosno vino u svim svojim različitim oblicima. Istina, imali smo par ozbiljnih pokušaja zastrašivanja, paljevina i pljački, a sve s ciljem da nas obeshrabre."

Bele sorte koje se gaje na Siciliji su:

• grilo (grillo),
• inzolja (inzolia, ansonica),
• zibibo (zibibbo),
• grekaniko (grecanico),
• damaćino (damaschino),
• katarato (cataratto),
• karikante (carricante),
• osonika (ausonica),
• moskato bjanko (moscato bianco),
• damaćino (damaschino),
• trebijano (trebbiano);

 A od internacionalinih dominira šardone. 

Ovdašnja bele vina su izrazito mineralna, sa prefinjenim kiselinama, sa dominantnim notama citrusa, tropskog voća i začina. Naš izbor, za vrele avgustovske dane, bila je pitka inzolja (inzolia), sa mineralnošću i šarmom kojem prosto ne možete odoleti. A kad vam to kaže, ljubitelj pretežno crvenih vina, onda to nešto znači! Još jedno belo vino koje treba izvojiti je od sorte grožđa koja se nekada, skoro isključivo, koristila za masalu, grilo (grillo). A ljubiteljima malvazije (taj sam!) neće promaći malvasia delle lipari, nastala kupažiranjem grožđa od sorti malvazija i korinto nero. Ovo vino plane svojim aromama badema i kandiranog voća, poput onog u čuvenoj sicilijanskoj kasato torti, pa eto predloga za sljubljivanje. Ako već želite da zasladite uzmite, već pomenitu masalu ili još bolje belo vino od sorte grožđa zibibo. Reč je o grožđu koje se suši na suncu, pa znalci već pretpostavljaju šta mogu da očekuju. 

Od crvenih soti zastupljene su: 

• nero di avola (nero D’Avola),
• nerelo mantelato (nerello mantellato),
• nerelo maskaleze (nerello mascalese)-dalji rođak sanđovezea po DNK analizama,
• frapato (frappato),
• perikone (perricone);

 

a od internacionalnih sorti tu su merlot, cabernet sauvignon, cabernet franc i shiraz.

Naravno, najpoznatija autohtona sorta je svakako nero d’Avola, čija je kolevka jugoistočna Sicilija, seoce Avola. Omiljeno vino sicilijanskih seljaka. Uslov da vino nosi ovaj naziv je da u svom sastavu sadrži najmanje 80 °% grožđa ove sorte. Čistokrvna vina od ove sorte vina su tamnocrvene, rubin boje, voćne, džemaste strukture, na nosu preovlađuje malina, mineralna, sa nešto višim procentom alkohola i notama začina, pre svega bibera. Mnogo bolje rezultate daju kada stupe u intimne odnose sa nekim predstavnikom internacionale (merlom, npr.) ili se pobratime sa sirom (širaz). Vinarije koje proizvode ova vina, a možete ih pronaći na srpskom tržištu su Ducadi Salaparuta i Tasca d'Almerita

Spisak vinarija na Siciliji nalaze se na Internet stranici: http://www.tripadvisor.rs/Attractions-g187886-Activities-c36-t132-Sicily.html

a ako želite više da saznate o Siciliji pogledajte putopis na Putokazu

Austrian Wine Challenge vinariji Aleksić dodelio sedam medalja!

Sa upravo završenog ocenjivanja vina u Beču – poznatijem kao Austrian Wine Challenge, gde svake godine renomirani vinski žiri iz celog sveta ocenjuje vina sa svih kontinenata, stigle su medalje i u Srbiju. Ove godine, na proveru kvaliteta svoja vina poslalo je čak 1708 proizvođača sa ukupno 11611 uzoraka vina iz celog sveta. Među njima, stigla su i vina sestara Aleksić iz malog Vranja sa juga Srbije. Odvažno poslatih 9 vrsta vina vratilo se  kući sa 7 medalja, dve zlatne i pet srebrnih.

Već dobro poznata vina iz limitiranih serija, Kardaš i Bonaca potvrdila su svoj zlatni sjaj i opravdala vreme i trud sestara Aleksić.  Sevdah, čija je osnova autohtona sorta smederevka poneo je srebrnu medalju, a time i potvrdio ono u šta Aleksićke duboko veruju – autohtone sorte imaju potencijal i na njima treba raditi. 

Nostalgija, kao crvena kupaža i vino za svaki dan, ocenjeno za srebrnu medalju znači ozbiljan kvalitet i osnovne linije vina kreirane za svačiji džep. Srebro za roze Barbara, sa osnovom od muskat hamburga kaže “rozei su ozbiljna vina” i opet potvrđuje važnost očuvanja autohtonog sortimenta  u vinima Srbije.  Tu su i preteče limitiranih zlatnih vina Bonaca i Kardaš koji povrđuju šta probirna berba, posebna nega i sazrevanje vina zapravo znače. Od srebrne osnove, posebnom brigom i negovanjem vina sestre Aleksić pretvaraju u zlato.

Berba grožđa u Srbiji je zastala na čas, ali je u pravo vreme pala berba mnogo medalja u svetu

Mačkov podrum - Irig, Fruška Gora

Na najlepšim, južnim padinama Fruške gore, na nadmorskoj visini 280-320 metara, gde blagi povetarac stalno „pirućka“, vlasnici vinarije počeli su sadnju vinograda, a vinarija "Mačkov Podrum" je smeštena u fruškogorskoj prestonici, u Irigu.

 

Preci osnivača "Mačkov Podruma", po tradiciji su se, kolenima unazad, bavili vinogradarstvom i proizvodnjom vina, a zaštitni znak ili „špic namet“ familije, kako bi Sremci rekli, bio im je „mačak“. Otuda i naziv vinarije Mačkov podrum.

 

Odlična geografska pozicija i klima, promišljen spoj tradicije, na koju su nadograđene savremene vrednosti, kao i odlučnost da u budućnosti opravdamo očekivanja, samo su neki od sastojaka koje će uložiti dok prave „vina sa dušom“.
 

Daleke `iljaduosamsto-i-neke kada bi njihov predak gospodar-Mitar Jojić posle napornog dana košenja sena pio vino, proizvedeno od grožđa iz svojih fruškogorskih vinograda Seleuš i Grabovac, ni slutio nije da je deo tradicije u nastajanju.

 

Vreme je teklo kao bistro vino iz olbe. Mnogo je gospar-Mita grožđa obrao i buradi istočio. A njegovi sinovi su različitim putevima pošli. Sin Đoka „optant“ bio je imućan zemljoposednik u Moldaviji. Sin Joca, čuveni bećar i kockar po Italiji. Slao je familiji najlepše anziskarte iz Đenove i Fiume.

A sin Todor, mudar i dalekovid čovek, oženio je Persidu Čekić, koja mu je u miraz donela vinograd Memijevo. U njemu danas raste loza Portugizer. Pred kraj svog života, 1926. Todor je postao jedan od osnivača nadaleko poznatog Iriškog podruma. Za tadašnje vreme udruživanja i zadruga naoko uobičajena stvar. Za porodičnu vinsku tradiciju nemerljiv doprinos.

 

Mitin unuk, a Todorov sin, Sava, on je volo baš da popije! Dugo je svoje znanje utvrđivao, postao majstor svog zanata. Al taj kocko nije...

 

 

I tako je svaka generacija Jojića ostavila traga – neki su marljivo dodavali i radili. Po neki u miraz odneli ili na karti izgubili...ali gen za vino se prenosio do danas.

Sadašnja generacija umešno koristi vredno nasleđe predaka o negovanju vinograda i pravljenju vina. U kombinaciji sa savremenim svetskim saznanjima iz enologije, vinarija proizvodi vina koja u sebi nose osobenosti fruškogorskog podneblja i svu simboliku porodičnih životopisa utkanih u prelive vinskih gutljaja.

Tu tradiciju s uspehom i posebnim šarmom nastavlja gospodin Sava Jojić, zvani Mačak, ali ne u čizmama, nego pod šeširom, uvek desprekorno i elegantno odeven, autentični boem, ona retka vrsta ljudi s duhom i dubinom, koja nažalost nestaje. Svoje breme s lakoćom nosi i na trpezu nam iznosi sjajna vina.

 

Vinarija Tikveš- Kavadarci, Makedonija

 Makednoski vinski gigant uspešno je izvršio rebrending i prepozicionirao se na tržištu regiona. Angažovao je vrsne enologa, markentiški odradio posao, pa je čak i uspeo da oduševi čika Parkera (ne onog koji pravi hemijske!!), koji škrtari na vinskim ocenama. Tako da im je kao iz rukava podelio parkerovskeodličan ocene. A moja sećanja su još intimnija i sežu u vojničke dane, kada smo u Kavadarcima brali grožđe. Malo brali, a malo podmirivali neumoljivu vojničku glad. A kad je izlazak u grad, znalo se, naručivali smo male flašice „Tikveš“ vina. Koliko me sećanje pamti i u toj vrsti ambalaži, bili su pioniri u ondašnjoj državi. Respect!

Kad smo već kod istotorije, Tikveš je osnovan 1885. godine kao skromna porodična vinarija. Bila je prva vinarija u jugoistočnoj Evropi koja je flaširala i etiketirala (1912.) proizvode, a četvrtina proizvodnje vina u staroj Jugoslaviji dolazila je upravo iz Tikveša. Od 2003. godine vinarija se nalazi u vlasništvu makedonske investicione grupe M6 koju su osnovali članovi Upravnog odbora Skopske pivare. Do 2011. godine uloženo je više od 22 miliona evra, pre svega u tehnološko prestrukturiranje i modernizaciju opreme za proizvodnju vrhunskih vina, čime je stvorena jedna od najmodernijih vinarija u regionu. U Tikvešu se najsavremenijim metodama u proseku proizvede oko 20 miliona litara vina godišnje. U podrumu površine 1500 kvadrata nalaze se 450 barik bačve i 180 hrastovih buradi za fermentaciju i odležavanje vina. Vinarija je opremljena najsavremenijim linijama sa kapacitetima punjenja i do 6.000 flaša na sat. Lozovi zasadi u vlasništvu vinarije prostiru se na 1000 hektara, dok se vinogradi 2000 dobavljača prostiru na 6000 hektara, a menadžment kompanije je istakao da su u ovoj godini planirane nove investicije koje se odnose na poboljšanje postojećih i otkup novih vinograda.

Vinarija se nalazi u Tikveškom vinogorju. Tikveš je plodna ravnica sa tri strane okružena planinama i poslednje mesto, kada se gleda od juga prema severu, do kojeg dopire mediteranska klima iz Solunskog zaliva i meša se sa hladnom kontinentalnom, planinskom klimom, i stvara specifičan region za vino koji daje jako dobre rezultate.

Sam razvoj vinarije tekao je u nekoliko faza.

Prva faza je trajala do 1946. godine, kada je vinarija bila u privatnom vlasništvu porodice Velkov.

Godine 1946. vinarija je nacionalizovana i menja se način poslovanja. Aleksandar Velkov, mlađi sin osnivača Panoa Velkova, predao je državi podrum pod uslovom da zaposli njegove sinove, „jer oni imaju znanja i iskustvo u radu sa vinom“. Možda je to razlog kontinuiteta kvaliteta u proizvodnji ove vinarije, koja je bez obzira na fazu razvoja, uvek uspevala da iznedri dobra vina.

Vinarija je 2003. godine prodata Grupi „M-6“ koja je za deset godina, koliko je u njenom vlasništvu, uložila oko 25 miliona evra i unela potpunu promenu u poslovanju vinarije, modernizaciju opreme, osavremenjavanje tehnologije i proizvodne fiozofije.

Tikveš ima dugačak portfolio proizvoda, pa ljubitelji mogu birati između više od 50 vrsta vina u više segmenata. Tu su stona vina, Classic, Special Selection, Limited Edition, Alexandria Cuvée, penušava, ali i vina iz ekskluzivne teroar (terroir) linije. Vina su dobijena od domaćih sorti grožđa – kratošije, vranca, tamjanike ili smederevke, ali i od internacionalnih sorti kao što su šardone, kaberne, sovinjon, merlo, traminer rizling. Tu su i vina nastala kombinovanjem različitih sorti, što predstavlja vrhunac umešnosti u vinskoj industriji. U vinariji veruju da je najvažniji sastojak svakog vina pažnja i ljubav kojim se kreira, a u Tikveš vina je uloženo mnogo od oba. 

"Proces proizvodnje i pristup kreiranju vina je postao prava nauka, stvari nisu crno-bele. To znači da kad uradite sve što je potrebno to ne znači da ćete dobiti baš taj proizvod koji ste želeli. Zato uvek naglašavamo da je za vinarstvo potrebno mnogo ljubavi i pažnje, kada smo ušli u ovaj posao vodili smo se logikom da kreiramo vina ’kao za nas’. Veoma nam je važno da potrošaču ponudimo kvalitetan proizvod po razumnoj ceni, jer se na taj način o vinima priča i gradi lojalnost. Naš cilj je da pokažemo da i velike vinarije mogu da proizvode vrhunska vina. Prednost velike vinarije leži u znanju i iskustvu, a izuzetak su male vinarije u Francuskoj koje imaju tradiciju dugu šest vekova", izjavio je Svetozar Janevski, predsednik Upravnog odbora Vinarije Tikveš.

Tikveš je prethodne godine proizveo ukupno 12.000 tona vina, i to od 19.000 tona grožđa, od čega je 9000 tona sa sopstvenih plantaža, a ostatak iz vinograda kooperanata. Plan makedonske investicione grupe M6 je da godišnji rast vinarije bude 15 do 20 odsto.

Po obimu poslovanja, Vinarija Tikveš je lider na tržištu Makedonije, dok je u Srbiji na četvrtom mestu, ali prva kada je reč o uvozu. U prošloj godini, na tržištu Srbije prodaja Premium vina nadmašena je za 80 odsto, promet Classic vina povećan je 15 odsto dok je prodaja rozea četiri puta veća u odnosu na 2010. godinu. Za Vinariju Tikveš Srbija predstavlja glavno regionalno tržište, a plan kompanije je da nastavi sa intenzivnim investicijama i da u naredne tri godine udvostruči promet koji ostvaruje ovde.

 

Tikveš je regionalni lider koji ima ambicije da postane globalni igrač, pa ne čudi angažovanje vrhunskih svetskih stručnjaka. Na čelu ove moderne vinarije je tim enologa pod vođstvom Filipa Kambija, dobitnika prestižne nagrade za najboljeg vinskog konsultanta u svetu za 2010. godinu. Kambi je jedan od pet vodećih svetskih enologa, koji je za Tikveš kreirao liniju ekskluzivnih teroar vina sa francuskim pečatom, ali i temperamentom juga.

 "Tikveš radi na tome da razvije lokalne sorte. Inostranim tržištima zanimljive su autentične autohtone sorte kao što su vranac, r’kaciteli, kratošija i plavac mali, a razvijamo i dodatne vinske sorte prokupac i ohridsko crveno. Takođe, jedna smo od prvih vinarija koja promoviše teroar vina – posedujemo vinograde stare više od 35 godina na lokalitetima Barovo i Bela Voda. Koncept teroara podrazumeva vina iz strogo kontrolisanih vinograda kako bi se u vinu očuvale karakteristike podneblja sa kog vino dolazi. Zemljište na kojem se odgaja vinova loza, specifičnost klime i vremenskih uslova, zajedno doprinose da grožđe iz tih mikroregiona ima jedinstvene kvalitete, što daje ovim vinima originalan ukus", kaže Janevski.

Među teroar vinima je i "zvezda" vinarije Tikveš – crveno vino "Bela Voda 2010", koje je čuveni svetski kritičar Robert Parker ocenio sa neverovatna 94 poena (od mogućih 100). Nakon izuzetno visoke ocene Roberta Parkera, Erik Solomon, treći najveći uvoznik vina za SAD, kontaktirao je Tikveš, nakon čega su vina iz serije Barovo, Bela Voda, R’kaciteli Special Selection i Vranac Special Selection plasirana na američko tržište, gde su postigla izuzetan uspeh. Od početka godine izvezeno je vino u iznosu od 300.000 dolara i u ponudi je najboljih restorana sa Michelin zvezdicama u Njujorku i Vašingtonu.

Pored američkog, koje za vinariju Tikveš predstavlja veliki potencijal, i tržišta bivše Jugoslavije, izvoz je fokusiran i na Rusiju i Kinu. Ova dva tržišta su po rečima Janevskog veoma specifična i zahtevna. "Rusi preferiraju francuska i italijanska vina i nisu skloni istraživanju. Kod njih prolaze samo ona vina koja su tražena u Njujorku ili Londonu. S druge strane, u Kini su zastupljena francuska i čileanska vina. Zato je naša strategija uspeti u Americi i Engleskoj, kako bismo na taj način ušli i na ostala tržišta u većem obimu. Naše opredeljenje je da ne budemo arogantni i da potrošaču priuštimo visok kvalitet. Zato vrhunska vina, kao što je Bela Voda, u regionu ne plasiramo po previsokim cenama. To vino u Americi košta 22 dolara po boci, dok je na ovim prostorima njegova cena od 8,5 do 12 dolara", dodaje Janevski.

Od preuzimanja Vinarije Tikveš 2003. godine, koja je tada poslovala sa gubicima, sprovedene su brojne reforme koje su je učinile jednom od naprofitabilnijih i najvećih proizvođača vrhunskih vina u jugoistočnoj Evropi. Milionske investicije, ulaganja u ljudske resurse, organizaciona prestrukturiranja i unapređenje marketinga, prodaje i distribucije, doprineli su da Vinarija Tikveš postane brend poznat daleko od granica Makedonije. Na renomiranom SIAL – Wine innovation forumu 2008. godine u Parizu, vinarija Tikveš je jedina kompanija iz jugoistočne Evrope koja je proglašena za jedan od 30 najinovativnijih brendova u svetu. Kvalitet potvrđuju i brojne nagrade na međunarodnim manifestacijama: MundusVini (Nemačka), London International Wine Challenge (Velika Britanija), Beowine Fair (Srbija) i mnoge druge.