Vinarija Mikić, Negotinska Krajina

U pretpraznično, decembarsko veče, u jednoj vili iznad Radničke ulice, konspirativno se, pod okriljem mraka i tajanstvene lokacije, okupila uža vinska familija (bez teče) da se upozna sa radom još jedne negotinske vinarije. Mlade, ali sa potencijalom. Tačnije, da razmotrimo plodove njenog rada. Rada iz vinograda. Da budem potpuno jasan i nedvosmislen, okupili smo se, namenski, kako bismo probali neka nova vina.  Novina.

Negotinska Krajina je istočna vinska žila kucavica Srbije. Neke daleke zemlje gajile su trolove i hobite, bog te pita kojekakve karakondžule, drugi pak Asteriksa i Obeliksa sve do papučara Hogara Strašnog. Ovdašnji domaćini, bili su mnogo praktičniji, te su, iznad svojih kuća u brdima, od tesanog kamena zidali kuće za vino. Pimnice, vinska sela u kojima živi čudesni napitak, životni eliksir. Živi sa jedinom željom da bude popijen. Pa ko da odbije, a da ne sagreši. 

Kada govorimo o Negotinskoj Krajini, govorimo, o bogomdanom teroaru, koji karakteriše začuđujuće veliki broj sunčanih dana za umerenu, kontinentalnu klimu. 

Vlasnik vinarije je naš čovek iz Austrije. Posle upoznavanja i par razmenjenih reči, da ne kažem rečenica, započinje priča o samoj vinariji i njenim vinskim plodovima. 

 

Vinarija Mikić locirana je u selu Rečke, udaljenom dvanaest kilometra od Negotina. Sve je započelo kao hobi, vino se pravilo da bi se popilo, a stvari se iz korena menjaju 2011. godine, kada konačno prelamaju i odlučuju da se upuste u modernu proizvodnju namenjenu tržištu, a koja se oslanja na savremenu opremu uz primenu savremene tehnologije. 

Dan pre našeg družanje imali su uspešno predstavljanje u Gracu. Naime, vinarija ima ambicije da se pozicionira i na austrijskom tržištu, pre svega sa crvenim vinima. Što se belih vina tiče, ukus austrijske publike je specifičan, da ne kažem nastran, te se naši domaćini u tu donkihotovsku bitku neće ni upuštati. Na naše pitanje, kako Austrijanci reaguju na naša crvena vina, odgovara nam, širokim osmehom, da posle početne zbunjenosti, sledi oduševljenje propraćeno rečima:

„Pa i vi imate odlična vina!“

Vinogradi su zasađeni na tri vinogorja, kada se sve sabere, suma sumarum, zasad, šest hektara, sa  tendencijom povećanja površina pod vinovom lozom. Crna tamjanika zasađena je na hektaru, kao i kaberne i merlo, za hektar se izborio i šardone, a istu površinu dele bratski traminer i sovinjon. Ima i pino noara koji je, zasad, roze. Radna snaga je rumunska, a celom paradom, od skora, diriguje naš stari znalac, Radovan Đorđević, što nagoveštava dalju uspešnu ekspanziju ove vinarije. 

Posle teorijskog dela prešli smo na praktični, pa smo imali prilike da probamo: 

• Traminer 2011, flaširan 2013,
• Sauvignon Blanc 2011,
• Chardonnay 2014,
• Roze 2014, Pinot noir,
• Cuvée I 2013, 75 % kabernea i 25 % merloa,
• Merlot 2013,
• Cabernet 2013. 

I šta da vam kažem, a da vas ne lažem, posle zvaničnog dela, nastavio se spontani i veseli razgovor, uz vina i zakusku, začinjen zavodljivim pucketanjem drva u kaminu, do kasno u noć. Takvi su vinski razgovori, intrigantni i maratonski. Pa ko izdrži pričaće.