Vinski udar u Makedonskoj

 

Dok je zima, prerušena u ostarelu staricu jesen, nemilosrdno pružala svoje studene manikirane kandže hitao sam put zgrade u Makedonskoj 21. Zgrade sećanja, zgrade u koju je ugrađena istorija. Zgrade drame, koja uspešno spaja elemente sakralnosti i scenske poetike. Dvorana bazilične forme, na dva nivoa, dvema kolonadama podeljena je u tri broda, te zaokružena poluobličastim svodom. 

A te subote, zavučeni u njenoj udobnoj unutrašnjosti subverzivna grupa mladih, okupljena oko „Vinske ilegale“ (VI) izvodila je „Vinski udar“. U tom predivnom svečarskom ambijentu. Na svu sreću, nije došlo do značajnijeg uznemirenja javnosti usled vinskih detonacija. Bar ne onog neprijatnog! 

Zgradu u kojoj je održana ova vinska manifestavija, podigao je Savez nabavljačkih zadruga državnih službenika Jugoslavije 1929. godine po projektu arhitekte i profesora Dimitrija M. Leka. Radio Beograd je ovaj prostor zakupio 1937. godine i u njega smestio muzički studio, koji se koristio za probe simfonijskog orkestra kraljeve garde. Od 1951. godine ovde su snimane radio drame i bio poznat kao Studio 10. Imao je i svog čuvara, čika Ješu, koji je tokom snimanja deljao dirigentske palice, koje su prodavane u čitavom svetu. Čika Ješa je bio omiljen i zbog toga što je glumcima uručivao plave koverte sa honorarima. Redovno je od njih dobijao bakšiš. A Vinska ilegala je, po navici, najsrećnijim posetiocima delila boce vina. 

Radio drame pisali su poznati dramski pisci Radomir Konstantinović, Aleksandar Obrenović, Zvonimir Kostić, Momo Kapor, Jovan Hristić, Miodrag Pavlović. Tim delima život su udahnuli glumci Marija Crnobori, Milivoje Živanović, Viktor Starčić, Petar Kralj, Zoran Radmilović, Mija Aleksić... Režirali su ih ili bili urednici Boda Marković, Darko Tatić, Arsenije Jovanović, Ivana Stefanović, Milan Jelić, Olga Brajović... Ali od toga ne bi bilo ništa da nije postojala ni ekipa vrsnih ton majstora, poput Zorana Jerkovića, Dušana Paunovića, Tomislava Perića, Slobodana Stankovića i Milana Filipovića. Prva radio drama u Studiju 10 snimljena je po pripovetki Dostojevskog "Tuđa žena". Režirao ju je Mića Tomić. Studio 10 bio je opremljen po najvišim svetskim standardima. Imao je takozvanu gluvu sobu, sobu bez odjeka. 

A onda prenamena prostora, novo ispisivanje istorije. Beograd se od decembra 2014. priključuje globalnoj mreži Impact Hub.  Nastao u Londonu 2005. godine, pod imenom The HUB, raširio se diljem sveta, od San Franciska do Johanesburga. Impact Hub je sistem globalne mreže sa preko 9 hiljada članova (startapi, konsultanti/kinje, dizajneri/ke, preduzetnici/ce, filantropi/kinje i investitori/ke, te sve one koji teže pozitivnim društvenim promenama) u više od 70 gradova sveta. 

 

Adaptacija i preuređenje  prostora Velike dvorane u nekadašnjem Domu Saveza nabavljačkih zadruga državnih službenika poverena je mladim arhitektima okupljunim oko Studija Ured.

 

A da se sada vratimo na vino. Mogli smo da probamo dosad najveći broj vina mladih vinarija, „Vinskih nada“, kako im Ilegalci tepaju. Time se VI najviše približila samoj svojoj suštini, razlogu zašto je i osnovana. Svoja vina izložili su: Cilić gazdinstvo, Vinarija Ivanović, Vinarija Virtus, Vinarija 45 paralela, Vinarija Komuna, Vinarija PIK Oplenac, Vinarija Izba Jovanović,  Vinarija Mikić, Vinska kuća Rakićević, Vinarija Piano, Organska vinarija Plavinci, Vinarija Filipovski, Vinarija Zorča, Vinarija Lalić, Vinarija  Vojinović, Vinarija Molovin, Vinarija Tiska perla, Pelješki vrhovi PZ Janjina,  Vinska kuća Sava, Podrum Vitić, Vinarija Nećak, Vinomond, Kupinovo vino Romansa. 

Ono što, takođe, raduje je veliki  udeo tzv. „nove vinske publike“.  Znate, to su oni ljudi koje ne znate i, za sada, se sa njima se ne pozdravljate. Do sledeće vinske manifestacije. A onda postaju difolt persone. U opštoj vinskoj populaciji dominirale su žene. Lepe žene, žene koje piju vino. Celu ovu predstavu iz svog ugla je radoznalo posmatrao jedan mali beli pas. Posmatrao sam ga sa neskrivenom zavišću. 

Zašto?? 

 

Pa mi imamo samo tričavih šest miliona olfatornih receptora, a ovaj ukovrdžani  četvoronogi maneken čak 300 miliona! I dok meni da udahnem miris iz čaše treba 1,5 sekunde, ovaj dlakavi procesor u jednoj sekundi njušnje od pet do deset puta! Ne, ulazeći, naravno, u načine kako  koriste tu svoju senzibilnost!