Jesen ima neki sebi svojstveni šmek (hladno-toplo, mračno-svetlo/ ful jingjangovski). Te da ostanem u tom fazonskom narativu. Nekako je u mojoj familiji bila tradicija da se subotom ide na pijac. Ja sam je samo delimično prilagodio novim okolnostima. Kao što to svi sve više činimo.
Prvo smo obavili one obaveze koje truju uživanciju. I tako stigosmo oko podneva u Zemun na vinski trg, popoločan granitnim pločama sa fontanom i pratećim pijačnim mobilijarima (tezge). A tamo zanimljiva vina.
Kod Mačka smo probali rajnski rizling i merlo. Očekivano odlično. Kod
Đorđevića i Živkovića tamjanike, kod Gajića, razume se, Crvenog viteza.
Pored Mataljeve, ovde smo probali još jednu zanimljivu bagrinu i kupaža u kojoj je ima. Imaju i dobar kaberne, ali i crnu tamjaniku koja nije desertna.
Iz Rubina zanimljiva i nagrađena
crvena kupaža Karmen, ali i ovaj sjajni sortni merlo na naslovnici posta.
Vina Pešić obradovala su nas sa širazom, marselanom i kaberne franom samo za sladokusce. Prepoznatljiva sortnost uvek je dobra karta na koju se može igrati.
Iako nije iz oblasti vina, pomenimo i Destileriju Savka sa lepim rakijskim kompletom, a eto idu slave, pa ne budite kao svi ostali-razlikujte se! Našao se tu i neki roze bermet (beli i crveni smo preskočili, jer je to gradivo davno utvrđeno), šira je ekspresno prodata, a avaj, baš smo je namenili kolegi, tako da je ostalo samo da odemo kod Tintora da se pozdravimo. Naravno posle bureka sa sirom kod Petrovića. Baš kada je muzika zasvirala...
Нема коментара:
Постави коментар