TURISTIČKO GASTRONOMSKA MANIFESTACIJA-GASTRO SREM 2018.

Turističko gastronomska manifestacija „Gastro Srem“, čije je ovogodišnje zaštitno lice  glumica Anja Mit, održaće se u subotu i nedelju 1. i 2. septembra na Trgu Zorana Đinđića u Staroj Pazovi. Ova manifestacija na jednom mestu okupiće sve domaće proizvođače i goste iz Srbije i regiona  koji se svojim proizvodima izdvajaju po kvalitetu. 

Svoje specijalitete izložiće proizvođači mesnih i mlečnih proizvoda, udruženja žena, poljoprivredna gazdinstva, vinarije, proizvođači meda, džemova, rakije, poslastičari, bombondžije. 

Posetioci će moći da degustiraju tradicionalne specijalitete ovog podneblja i da uživaju u bogatom kulturno – umetničkom programu.

Manifestacija „Gastro Srem“  nudi i gastronosmko takmičarski program. 

Tradicionalno takmičenje u spremanju ajvara „Izađi mi na teglu“ biće održano u subotu. Najbolja od 15 ekipa takmičiće se na nacionalnom takmičenju  „Izađi mi na teglu“ koje će biti organizovano krajem godine.

U nedelju 2. septembra u 12h pripremaće se sremački ručak, a svi prisutni moći će da degustiraju.

„Posetioci će moći da uživaju u jedinstvenoj manifestaciji na ovom prostoru kroz bogatu gastronomsku, kulturnu, turističku i edukativnu ponudu. Dođite i sami se uverite da u Sremu se dobro jede, baš !“,  izjavila je direktorka Turističke organizacije opštine Stara Pazova, Dragana Zorić Stanojković.

Svečano otvaranje turističko gastronosmke manifestacije „Gastro Srem“ biće održano u subotu 1. septembra u 13h. Prisutnima će se obratiti predsednik opštine Stara Pazova Đorđe Radinović, a glimica i ovogodišnje zaštitno lice Gastro Srema, Anja Mit otpevaće poznatu numeru „Dokaži“ koju je snimila u seriji „Komšije“.

Predsednik opštine Stara Pazova Đorđe Radinović, izrazio je zadovoljstvo što je opština u organizacionom smislu stasala da ponudi ovako bogat program svim posetiocima i što je iz godine u godinu sve veća zainteresovanost za „Gastro Srem“.

Svi koji žele imaće priliku da učestvuju na konkursu za najbolju fotografiju sa manifestacije "Gastro Srem". Sve što treba da urade jeste da svoju fotografiju sa manifestacije  objave na svom instargam ili facebook profilu sa hashtagom #gastrosrem. Organizator događaja Turistička organizacija opštine Stara Pazova će u nedelju 9. septembra proglasiti pobednika i adekvatno ga nagraditi. 

IV Festival penušavih vina u hotelu Radison Blu—Život s mehurićima

IV Festival penušavih vina (Bubble Jam) održao se na dan kada je pala Bastilja 14. jula na platou ispred i u hotelu Radisson Blu Beograd. Na nekih deset štandova zainteresovani su mogli da probaju vina s mehurićima. Bilo je tu i domaćih i inostranih penušavaca, a radoznale poglede privlačio je i Bagueri Superior Ribolla Gialla 2013 koji je  na Decanteru pokupio 97 poena. Radionice (njih dve u 18 i 20h) održane su u hotelu. Festival je trajao od 18-23  časova.

Kretajući na Festival penušavih vina prolazim pored nekadašnje prelepe zgrade Glavne beogradske železničke stanice koju u vozilima javnog prevoza još tako zovu. Mada su njeni vozovi odjezidili, a sudbina joj je krajnje neizvesna.

No, ulazim u tramvaj, dar od naših švajcarskih prijatelja i uskoro se nalazim ispred hotela s dimnjakom Radisson Blu Beograd. Idem da isprobam vina koja su plod jednog benediktinskog popa. Sasvim slučajno, da ne lanem omaškom. 

“Dodite, ja pijem zvezde!”

Šampanjci se proizvode od samo tri vinske sorte: dve crne (Pinot Noir i Pinot Meunier- blanc de noirs) i jedne bele (Chardonnay- blanc de blancs).

Iako prvi pisani zapisi o penušavcima datiraju iz daleke  1622. godine („De Salubri potu dissertatio”, Frančeska Skačija) ona su, do skoro, bila statistička greška u srpskom vinskom spektru.

Nukleus nastao angažovanjem dvojice od trojice obnovitelja vinske tradicije u nas, noga je povučena i počeo je da funkcioniše sistem spojenih sudova, dovoljan da se ovakav festival upriliči, a domaćini ne obrukaju.

Pre par godina ih je bilo tek 5 do šest, a danas petnaestak, ako zanemarimo desetak ilegalaca (koji nisu pušteni na tržište, već ih ponosni vlasnici drže na lancu i ispijaju u užem krugu prijatelja i poznanika).

 

18:00 Bubble Jam I- SRBIJA NA MEHURIĆIMA/Radionica i degustacija PENUŠAVA VINA U SRBIJI presek mehurić vinske scene Srbije. Vodio ju je somelijer i novinar Igor Luković, a među polaznicima infiltrirali su se i predstavnici vinarija Aleksandrović, somelijer i vinar Stevan Rajta.

 

Istorijski podaci o penušavim vinima u nas su oskudni. Tačnije kao da ih i nema. Pod imenom Šampanjac (izgleda da zakoni tada nisu bili odveć rigidni) proizvodila ga je šumadijska Venčačka zadruga. Tamo preko, na Fruškoj gori fabrika penušavca Fruškogorac Aleksandara Adamovića je na potezu Selastija proizvodila Penušavac i kasnije Fruškogorski biser po francuskoj recepturii i tehnologiji spravljanja vina. Navip, firma u vlasništvu zemunske porodica Mozer počela je proizvodnuu penušavih vina dvadesetih godina XX veka, ali više kao eksperiment.

Kada su se posle rata oslobodioci dočepali vinskih podruma imali su milion želja i spakovali su ih u jednu bocu istog imena (beli i crveni). Uprkos ideološkoj nepodobnosti vino s mehurićima proizvedeno šarmat tehnologijom našlo se u prodaji 1969. godine.

Izgleda da je novo društvo i novo vreme dobro prihvatilo proizvod koji je oduvek bio jedan od ključnih simbola luksuza tog trulog Zapada, te dolazi i do reinkarnacije Fruškogorskog bisera.

Medveđu uslugu ovom plemenitom vinu, a sve zarad brzine i jednostavnosti prouzrokovalo je špriceranje vina (ubacivanje C02) radi dobijanja penušavosti (Francski poljubac Vinarije Čoka).  

Navip je godišnje proizvodio 21 milion boca penušavaca. Makedonska nezavisnost 1991. godine proslavljena je upravo uz Fruškogorski biser.

Kakva je je dakle sudbina, a kakve prognoze za penušavac u Srbiji, ako uzmemo u obzir Nelsonovu studiju iz 2011. godine „Prepoznatljivost vinskih brendova“ i u odeljku o Srbiji nađemo uglavnom litarska pakovanja i plastičnu ambalažu. Pozitivne efekte svojevrsne vinske renesanse poslednjih petnaestak godina u Srbiji stavim, takođe, na kantar.  

Da li su penušavci u Srbiji sporadični ekcez ili smišljena strategija vinskog razvoja zemlje?

U našoj zemlji suvereno je zagospodario proseko. To je pre svega zbog relativno povoljnoj ceni koja je pogodna za đekiranje po prestižnim mestima za izlazak (ako ne uzmemo u obzir njegovu nabavnu cenu i kvalitet koji stoji u srazmeri s njom), a priznajmo i zahvaljujući trudu koju Italijani ulažu radi njegovog popularisanja diljem sveta, pa eto i kod nas.

Kao što smo nagovestili mehuriće se u igru ubacile vinarije Aleksandrović i Kovačević. Temet se 2014. godine pojavio s penušaviom vinom od tamjanike Tri Morave 2014. Vinarija Komuna pravi dva penušava od šarodonea i rizlinga i jedan neregularni (ko je rekao sajder!) od jabuka tradicionalnom metodom!

Vinarija Aleksandrović, začetnik igre s mehurićima otkrila nam je tajnu. Po njima penušavci od pino noara su mekši (a pravljeni su 2009, 2010, 2012.), dok su od šardonea sa izrazitijim kiselinama (2008, 2009, 2012.)

 

Probali smo:

 

 

 

• Fresco Bianco, fruškogorac  u ineternacionalnom perju Vinarije Kovaćević iz Iriga (veliki podrum), beli (šardone suvi, proseko stil) osvežavajuće gorko, marketinški lukavo, visokotiražno, proizvedeno župljanke, grašca i neoplante;
• Biser 2014, Vinarije Aleksić, od sorte smederevka, pokupilo srebro na Dekanteru, sveže  citrusne note, delimično mineralno, kiselost 8,8 Ph 3, šećer 9;
• THE 2015, Vinarije Deurić, D od šardonea (bronza na Dekanteru), a ima i od pino noatra. Kiseline 9, Ph 2,9, šećer 10;
• Trijumf Noir 2010, Vinarije Aleksandrović, prvi srpski penušavac  (od 2008. francuski enolog Pjer). O njegovom kvalitetu govori da se nalazi na vinskoj karti prestižnog restorana sa Mišelinovom zvezdicom u Kopenghagenu. Karakterišu ga kompleksnost, tercijalne note, kod penušavca poželjna oksidatnost (od odležavanja=. Pet godina proveo na talogu. Šećera 12 gr, Ph 3,03, kiseline 6,8;
• Ergo 2015, Vinarije Temet, roze penušavac, kupaža  šardonea ½  i pino noara ½. Proizveden tradicionalnim metodom . Svež, voćkast (nektarina), punjen u novembru 2017, primarna aromatika od grožđa, a tu je i drvo;
• Trijumf Chardonnay 2009, Vinarije Aleksandrović, blanc de blanc, u kondiciji, ne stari niti se drastično menja s godinama, zadržana voćnost, živost i mineralnost;
• Kovačević Brut 2009, šardone sa 15 posto rizlinga,  suvi penušavac proizveden tradicionalnom metodom. Napravili su tada i roze, ali ga nisu pustili na tržište. U ustima osetićete orasnice i pitu od jabuka. Živeli, odnosno, prijatno;
• Penušavi Krokan, Vinarija Stojanović, premijerno, van kokurencije penušavac od sorte muskat krokan (beli i oranž). Na štandu probamo i penušavac od slankamenke. Penušavo vino od grožđa koje je više stona no vinska sorta, grožđe koje je osetljivo na sivu plesan. Lenji flert, arome pomorandžinog cveta, limunove kore, bosiljka i vinogradarske breskve. Kažu, na kraju, da se krokan odomaćio i u dalekoj Australiji. Uz smeh, konstatujem da svakako ne bih probao penušavac od klokana. Nikako!

 

Svakako je šteta što na ovoj listi nije bilo penušavca Vinarije Bjelice, jer ko ne pamti njegovu Nešarmatna Babaroga 2014. 

Možda je, komparacije radi, trebalo ubaciti Rubinovog grofa, penušavo suvo vino Vronsky. 

Da vidimo zašto se Ana Karenjina bacila pod voz!

 

 

20:00 Bubble Jam II vina/ ROZE MEHURIĆI-Think pink drink Stilovi roze penušavih vina.

 

 

 

Druga radionica bila je posvećena ružičastim mehurićima, a to je rezevisano samo za pobednike. Jer, još nismo izašli iz sportskih voda. Srbija predstavlja pobednik Vibldona. A ostala dva penušava vina ulaze u fudbalsko finale: suptilna Francuska (Šampanj) i srčana Hrvatska (Istra).

 

• Fresco Rose, Vinarije Kovačević, roze penušavac od 60 % hamburga,  30 % probusa, ostatak jaše vranac,  šarmat metoda, voćkasto svež i nabildovan;
• Che non Che 2014 iz Istre (Bruno Trapan) od terana, tradicionalom metodom penušavac, od sorte teran. Možete ga pronaći u Vino Bar & Shopu na Crvenom krstu: 
• Boizel roze, šampanjac klasične kupaže: pino noar, pino munie i šardone. Voćkasto lepih kiselina s elegantnim tercijarnim notama. Vinarija datira iz 1834. godine, a već pet generacija je u posedu iste porodice.  Treća generacija je doživela prokletstvo velikog šampanjca. Sada vinariju vode žene. Imaju pravo slobodne sudske procene koje godine da prave šampanj a kada ne. Našem predavaču ponudili su ovo vino uz supu od jagoda, naravno francusko kremastom, s dosta pavlake.

Konac delo krasi. Sledilo je bonus penušavo vino.

Grand Vintage 2007 koje je više od sedam godina odležavalo na kvascima. Elegantno, arome  prženog badema, mineralnost, dim na nosu. Ovo poslednja dva vina možete pronaći u  Bistrou La Mer.

I dok noć polako pada, a društvo je sve veselije ja polako palim na francuske šansone. Dosta je vina. Ovde pored alkohola na vaš želudac atak prave i višepomenuti mehurići. Te bi ja to piće poreklom iz Francuske sljubio s srpskom sarmom. Šta kažete? Suprotnosti se privlače!

 

 

Fotografije: Udruženje vinara Šumadije, KC Novi Sad, Moj Novi Sad (predratni penušavci), Boizel katalog, WineJour

Vinski maraton na Paliću

Vinski maraton je manifestacija koja spaja trčanje, vino, muziku, gastronomiju i ostale zabavne sadržaje, i namenjena je svima koji žele da uživaju u prirodi i dobrom druženju.

Manifestaciju čine dve trke, Vinska trka i Trka uživanja. Obe trke pružaju učesnicima nezaboravno iskustvo trčanja kroz prirodu, imajući u vidu da staze trka prolaze pored jezera, kroz vinograde i vinarije, pored salaša i kroz prelepe predele vojvođanske ravnice.

Specifičnost ovih trka su okrepne vinske stanice i karnevalski duh, gde svaki od učesnika ima originalni kostim u kome će nastupiti, a najbolji kostim će biti na kraju trke nagrađen. Na okrepnim stanicama, osim vode i voća, učesnike očekuju vrhunska vina i lokalni specijaliteti. Cilj maratona jeste završiti trku, ali je najbitnije da se svi prisutni dobro provedu i što bolje zabave.

Tokom održavanja Vinskog maratona, za sve učesnike će biti obezbeđeni obilasci vinarija, degustacije najkvalitetnijih vina, uživanje u brojnim domaćim gastronomskim specijalitetima, kao i muzički festival i zabavni program za sve uzraste. 

U okviru Degustacione zone, osim uživanja u specijalitetima i vinu,  posetioci mogu učestvovati u brojnim vinskim radionicama.