понедељак, 26. октобар 2020.

XVIII Degustacija Malog podruma Gajić

Neke stvari ni nepogode u vidu pandemije i najave obilne kiše ne mogu da zaustave. Ni ne treba. U čast i slavu završetka 102 berbe grožđa i otvaranja sezone vina već tradicionalno od 2002 godine, po osamnaesti put zaredom, vinarija i destilerija Mali podrum Gajić minulog vikenda priredila je promociju i degustaciju svojih proizvoda, ovaj put  u Vili Petra u najlepšoj zemunskoj ulici.




Subotnje druženje započelo je u  rano popodne u atrijumu popločanom starom ciglom prošaranom delimično mahovinom i sa zidovima koje krasi zavesa od lišće u širokoj paleti jesenjih boja. Naš ljubazni domaćin, Saša, potomak stare porodice Gajić iz sela Zlegine u Župi, sa članovima svoje porodice ponosno nastavlja vinsku i rakijsku tradiciju na način kako se to radilo odvajkada. Okupljeni, zainteresovani, vinoljupci a i ljubitelji rakija imali su jedinstvenu priliku da probaju dva vina, dve rakije i dva likera.



Bili su ponuđeni  Crveni vitez, sortni prokupac iz 2016. godine, roze Svitanje, kupaža prokupca i merloa iz 2019, šljivovica iz 2018, lozovača iz 2019 kao i likeri višnjevaču iz 2017. i veoma retka drenovaču takođe iz 2017. godine.



Vinogradi prokupca porodice Gajić nalaze se, kao što već rekosmo, u Aleksandrovcu - Župskom. Zasađeni su davne 1915. godine, prva puna berba bila je 1918. i ova promocija imala je svečarski karakter, a sve u slavu okončane 102 berbe grožđa u vinogradu u kome sada složno rade tri generacije Gajića.




Na skupu uz akustičnu muziku, vinsku zdravicu, recitovani su stihovi o vinu, tom božanskom piću, čitane su pesme u čast prokupca,  a okupljenima se prigodnim rečima obratio i bloger Rakije uglavnom Ilija Malović.  Druženje je nastavljeno unutar restorana uz muziku i priču, uz vino, rakuju i prigodnu zakusku. 

четвртак, 22. октобар 2020.

Vinarija Novak, Rogljevo

 


Vinarija Novak gaju grožđe u selu Rogljevo kod Negotina, poznatom po svojoj fascinantnoj vinogradarskoj proizvodnji još od davnina. O bogatstvu ukusa vina iz Negotinske krajine svedoči podatak da se vino ovde pravilo još u III  veku za vreme Rimljana, a da je u XIX veku Austrougarska monarhija imala svoj konzulat u ovom kraju radi lakše trgovine.


Nadomak vinograda nalaze se jedinstvena naselja izgrađena od kamena - Rogljevske pivnice, u kojima, kako to vole da kažu "živi vino, a ne ljudi".  Vinogradi Vinarije Novak prostiru se na 5 hektara, a vina iz njuhovog asortimana su:   Bagrina, Crna tamjanika, Kaberne sovinjon, Prokupac.

 


Bagrina je autohtona sorta krajine i ne može se naći više nigde u svetu. Iako je grozd svetlo ružičaste nijanse, vino bagrina je prozračno žuto - zelene boje, specifičnog ukusa i mirisa. 


Upravo zbog svog mirisa i slatkastog ukusa koji podseća na bagremov cvet ova sorta je nazvana bagrina. Postoje podaci da se Bagrina nalazila na vinskoj karti Titanika.

 



Crna tamjanika je drevna sorta grožđa. Gotovo zaboravljena, na prostoru Srbije opstala je prvenstveno zahvaljujući vinogradarima iz Negotinske krajine. 


Vinarija Novak Crnu tamjaniku gaji sa dosta pažnje,  što je rezultiralo vinom vrhunskog kvaliteta.

 


Kaberne sovinjon je sorta koju često nazivaju i nekrunisanim kraljem vina. Skoro da nema vinograda na svetu u koji se Kaberne sovinjon nije naselio, a ponajviše zahvaljujući svojoj vrhunskoj klimatskoj prilagodljivosti. 



Ono što ga čini posebnim jeste njegova individualnost, ali i želja da se dodvori gospodaru. Samim tim, svaki Kaberne sovinjon u sebi nosi karakter svog tvorca.

 


Prokupac je čuvana tajna ove vinarije i planirana je da nađe svoj put do ljubitelja vina autohtonih sorti sledeće godine.

Mala španska vinska ekskurzija

 



Piše i slika:  Ivan Kruljac

 

 

Zahvaljujući Stefanu Vidiću imao sam prilike da probam retka i izuzetna vina španskog vinara Jose Rodriguez de Vera-Pepe.Ovaj vinski entuzijasta je unikatan posvećenik jer radi na očuvanju starih sorti Španije i poseduje veoma stare zasade vinograda. Stefan i njegov brat su svojim uvozom vina doneli značajno osveženje na tržištu. Četiri vina su ostavila poseban utisak na mene.




Sopla Poniente u 3 etikete  vina su iz regije Valensije. Nastala metodom kojom se pravi šeri

·         starosti preko 20 u stilu šeri fina,

·         preko 30 godina starosti u stilu amontiljada i

·         preko 70 godina staro kao slatko Pedro Himenez vino u seriji od samo 300 boca.

 



Sva vina nastaju od pomenute sorte Pedro Himenez ali nisu zvanično u toj kategoriji jer ne pripadaju geografski regiji gde on nastaje. Fino prvo vino ima zlatno žutu boju suvo aperitivno vino koje je najmanje oksidativno što karakteriše sva ova vina.

Drugo stil amontiljada je zagasite braon boje poput čaja, jakog oksidativnog mirisa urađeno sa prirodnim kvascima kao i većina vina koja pravi solera metodom.

Treće koje je slatko ima boju orahovače a arome su pune mediteranskog voća,smokve, rogača.



Moscatel etikete Atalaque jedan je od najlepših koje sam pio. Pomalo oksidativnog mirisa više aromatično i ekstraktivno nego slatko, ima dugu završnicu, Isto vino probao sam posle par dana i čini mi se bilo je još lepše. Divan miris meda i cveća ostaje dugo na zidovima čaše.



Takođe posebnost za mene je bio vermut koji sam po prvi put probao.Veoma sličan dobrom bermetu na mirisu, sa dosta karanfilića i drugih začina na gutljaju daje lakoću i 15% alkohola je potPuno uklopljeno u celinu.




Sva ova vina dobro se slažu sa cigarama. Stefan vinoteku vodi tek dve godine mislim da nas tek čekaju lepa vinska iznenađenja.

 


среда, 14. октобар 2020.

Hristova krv i odora-Saperavi 2016 Bio Marani



Na dan kada se u Gruziji proslavlja Svetichovloba (dan Hristove odore) otišao sam u Kancelariju njihove ambasade u srcu Beogradu da preuzmem bocu crvenog vina od najpoznatije autohtone sorte ove zemlje.  Zemlja moćnog Kavkaza ali i Crnog mora, gde se vinova loza i božansko piće proizvodilo pre više od 8 hiljada godina, njena kolevka.

Za berbu se u Gruziji bira suvo i sunčano vreme. Tamošnji vinari trudili su se odvajkada da se grožđe što duže zadrži u kontaktu sa suncem. Jer, što su grozdovi bivali zreliji, to se iz njih proizvodilo bolje vino. Zbog toga se i kaže da u dobrom vinu ima podosta sunca, da je zarobljeno u bobicama i potom pretočeno u vino. Berba traje nekoliko sati; tradicionalno se započinje rano izjutra, uz pesme vezane za grožđe i vino, a završava za bogatom trpezom. 



Godine 2019. u Gruziji je prerađeno 271.000 tona grožđa, od čega je 265.000 tona obrano samo u regionu Kaheti. Gruzija ima 525 autohtonih sorti vinove loze (saperavi, usakhelauri , mtsvani, ojaleshi…) i  1.100 registrovanih vinarija. Gruzijci vino tradicionalno piju iz roga za vino, koji je bogato dekorisan.



Poreklo sorte saperavi je u istočnoj Gruziji, u regionu Kahetiju, ali se raširila po celoj zemlji i regionu. Smatra se za jednu od najstarijih sorti grožđa, ali i jednom od najvažnijih u savremenom gruzijskom vinarstvu.

Saperavi, u prevodu se može reći „boja“ je gruzijska sorta crnog grožđa i crvenog vina spravljenog od njega. U pitanju  je sorta poznog zrenja, što se može videti i po karaktertu vina da je od teroara, zemlje i klime preuzela sve što je mogla i ugradila to u bobicu. Osim u Gruziji, gaji se i u Azerbejdžanu i Jermeniji (ako ne ratuju), Uzerbejdžanu, Uzbekistanu, na Krimu, Rusiji. Od ove sorte spravljaju se i predikatna vina.



Danas u Gruziji postoje dva načina proizvodnje vina - klasični evropski (sok od grožđa bez semenki i peteljki odležava u bačvama ili inoks sudovima) i tradicionalni kada sve što se obere, mošt grožđa se gnječi nogama, pa fermentiše u posebnim zemljanim posudama - kvevrima. 



To su ogromni glineni sudovi, kapaciteta  pet hiljada litara pokopani u zemlju i hermetički zaptiveni.



Saperavi 2016 Bio Marani je suvo vino gusto za maramicu, mrko-intezivno purpurne boje i prijatno oporo u ustima-sa elegantnom adstrigentnošću , lepo zaokruženih tanina, voćno-začinskog karaktera, s nježnom notom crnog ribizla, šipka i orahovog listau završnici nadopunjuju  crna čokolada i zeleni biber. Alkohol (12,5 %) se oseća samo u smislu čulnog nadražaja, ali nikako da imalo narušava opštu, harmoničnu enološku sliku.



Kao gastronomsku lokalnu ponudu izneo sam mu lokalne voćne specijalitete u testu iz Pekare Trpković; burek sa šljivama i kifilce sa malinama. Alternativa su crvena mesa servirana u bladi izdanju uz grilovano povrće. 

Zanimljiv je podatak da je u vreme nuklearne katastrofe 1986. u Černobilju (Ukrajina), kad se ovo vino davalo deci radi ublažavanja pogubnog efekta radijacije. No, ne bi bilo nikako dobro za holivudske glumce, koji na diktat bezubih staraca propagiraju neprirodnu belinu veštačkih viličnih kastanjeta. Naime, posle čaše, dve popijene ovog nektara, zubi poprimaju ljubičastu boju. Intezitet ove boje ne menja se ni ako ga razblažimo s vodom. Samo ne znam kome bi takva glupost uopšte pala na pamet.




Gruzija u mojim mislima, na nosu i nepcima i u stomaku. Intrigatno, pa da nastavimo s jednim drevnim predanjem. Prema legendi, Hristova odora je pripala Jevrejma Eliozu i Longinozu iz Mchete (Mcheta je bila prestonica gruzijske kraljevine Iverije od III do V veka), koji su bili prisutni prilikom raspeća Hrista. Elioz je svetinju doneo u Mchetu i predao svojoj sestri Sidonjij, koja ju je od sreće zagrlila,  a od dragosti joj je srce prepuklo. Elioz ju je sahranio zajedno sa odorom.



Na groblju Sidonije, iz devojačkog groba, izniklo je prekrasno drvo, koje je četiri veka kasnije, po nalogu kralja Miriana, bilo posečeno radi izgradnju crkve i od njega je napravljeno sedam stubova, od kojih jedan, prelep i čudotvoran, nikako nisu mogli da postave. Uspeli su, ali tek uz pomoć molitve Svete Nine i to tačno na mesto gde je bila sahranjena devojka sa Hristovom odorom. Tu je nakon toga sagrađena crkva Svetichoveli  (Katedrala živih stubova).

понедељак, 12. октобар 2020.

Zemunski vinski trg u bojama jeseni


Jesen ima neki sebi svojstveni šmek (hladno-toplo, mračno-svetlo/ ful jingjangovski). Te da ostanem u tom fazonskom narativu. Nekako je u mojoj familiji bila tradicija da se subotom ide na pijac. Ja sam je samo delimično prilagodio novim okolnostima. Kao što to svi sve više činimo.





Prvo smo obavili one obaveze koje truju uživanciju. I tako stigosmo oko podneva u Zemun na vinski trg, popoločan  granitnim pločama  sa fontanom i  pratećim pijačnim mobilijarima (tezge). A tamo zanimljiva vina. 



Kod Mačka smo probali rajnski rizling i merlo. Očekivano odlično. Kod Đorđevića i Živkovića tamjanike, kod Gajića, razume se, Crvenog viteza.


Debitant je bila Vinarija Novak iz Rogljeva, ali ne od onog koji igra na francuskoj šljaci protiv španske inkvizicije. 

Pored Mataljeve, ovde smo probali još jednu zanimljivu bagrinu i kupaža u kojoj je ima. Imaju i dobar kaberne, ali i crnu tamjaniku koja nije desertna.

Iz Rubina zanimljiva i nagrađena crvena kupaža Karmen, ali i ovaj sjajni sortni merlo na naslovnici posta.




Vina Pešić obradovala su nas sa širazom, marselanom i kaberne franom  samo za sladokusce.  Prepoznatljiva sortnost uvek je dobra karta na koju  se može igrati.



Iako nije iz oblasti vina, pomenimo i Destileriju Savka sa lepim rakijskim kompletom, a eto idu slave, pa ne budite kao svi ostali-razlikujte se! Našao se tu i neki roze bermet (beli i crveni smo preskočili, jer je to gradivo davno utvrđeno), šira je ekspresno prodata, a avaj, baš smo je namenili kolegi, tako da je ostalo samo da odemo kod Tintora da se pozdravimo. Naravno posle bureka sa sirom kod Petrovića. Baš kada je muzika zasvirala...



петак, 25. септембар 2020.

Sovinjon blan Krstašica

 


Irig je idilično vojvođansko mesto koji su odvajkada naseljavali dobroćudni i vredni ljudi. U njemu je jedan krušedolski arhimandrit 1842. godine osnovao prvu javnu srpsku biblioteku i čitaonicu.

No, nisu bili ni oni pošteđeni napasti poput  crne smrti“ i najezdi Osmanlija.

U dramatičnoj bici koja se odigrala 1717. godina kod Krstašice, tokom Austrijsko-turskog rata, srpski oberkapetan Adam Monasterlija, sin pukovnika Jovana i njegovih trista rackih milicionera junački je triput potisnuo neprijatelja preko mosta, nanevši mu značajne gubitke u ljudstvu. Neki od predstravljenih napadača  spas su potražili u potoku. Rekli bismo, da su ih Adam i graničari preveli žedne preko vode. 

O tom događaju potanko saznajemo iz opširnog pismenog izveštaja iriškog kneza Nikola princu Evgeniju Savojskom. No, na kraju su branitelji, bili ipak savladani, i to do poslednjeg, položivši svoje živote protiv trideset puta nadmoćnije turske pešadije.  Beše to jedna od poslednjih bitaka protiv Turaka na panonskom prostoru.  O ovom boju piše i Borislav Mihajlović Mihiz:

„Dečaka sklonog da bojeve sa Turcima gleda očima naše narodne poezije sa svom epskom grandecom i svečanom ornamentikom, razočaravajuće delovao ovaj naturalistički opis, činio mi se odviše prizeman i nekako sirotinjski stvaran. Mladost voli patetiku, sjaj, uzvišenu jaku reč i krupnu emociju. Tek kad sam docnije, kao odrastao čovek, naišao na ovaj isti tekst u nekom starom broju Letopisa Matice srpske, mogao sam da osetim svu gorku i stvarnu lepotu lamenta iriških kmetova nad pogibijom Monasterlijinih graničara.“

Baš na ovom  istorijskom mestu, u iriškom šancu, po narodnom predanju nastao je izvor. Posmrtni ostaci Adam Monasterlija pokopani su u manastiru Novo Hopovo.

 


Habzburški car, Josif II obišao je to mesto 1786. godine. Okrepivši se vodom sa izvora Krstašica i zasladivši se plodovima iz obližnjeg voćnjaka i vinograda, car je rekao:

 


”Ovo je rajsko voće. Adam jeste iz raja izašao, ali sa svojih trista junaka u njega se i vratio!”

 


Tako je 2009-2010. sadnjom vinograda  na 9 hektara i voćnjaka na 6,nastala Vinarija i destilerija Krstašica, ponevši ime po čuvenom megdanu. Iz vinograda se u čašu prelije šardone, sovinjon, slankamenka i merlo i to u godišnjim limitiranim količinama od 30 hiljada litara. 


Sovinjon blan 2019 Krstašica, sortni Francuz naturalizovan na južnim obroncima Fruške gore  je iskričavo vino  – slamnožute žute boje sa zelenkastim prelivima, nastalo isključivo od sopstvenog grožđa, punog tela, kremasto harmonično  sa aromama zove, koprive i ogrozda, u skladu sa karakteristikama ovdašnjeg teroara.


Lepe kiseine, sveže i raskošnog voćnog karaktera, sa diskretnom orašastom završnicom, stila koji planiraju da i nadalje neguju pod budnom dirigentskom palicom enologa Tanje Grubešić. 


Ovo vino lepo će se slagati sa širokim dijapazonom hrane (naglasak stavljam na povrće), uzdižući je na lestvici kvaliteta.


Na kraju, spomenimo i geslo ove vinarije: 

„Budi junak, nazdravi  kao car!“