понедељак, 05. август 2019.

BAČINSKA RAPSODIJA




Piše: Gordan Gorunović



Kada sam dobio predlog da krenemo na multidisciplinarnu turneju u mom zavičaju sa radošću sam prihvatio. Umetnost, vinarstvo i život sa inspirativnim ljudima svakako je izazov za urbanizacijom otuđenog čoveka.




Put preko Doma kulture i biblioteke u Varvarinu gde se dogovaralo o otvaranju izložbe karikatura i muzičkog uvoda putem trube i frule, prelio se u sjajno domaćinstvo koje se nalazi u Bačini. Nekada najveće selo u Srbiji uz velike prirodne resurse neguje i divne kreativne ljude. Tužnih dana Drugog svetskog rata ovde je utočište našao i Erih Šlomović sa svojom kapitalnom zbirkom slika. Na žalost priča se tragično završila a ovde su teme veselije. 



Bivši profesor u Školi za učenike oštećenog vida u Zemunu, koju je nekada i legendarna Vanga, početkom XX veka pohađala, vratio se u zavičaj sa suprugom i napravio raj. Čovek renesansne provinijencije, sa mnogim darovima prirode nas je oduševio za kratko vreme. Uz sjajni recitatorski šmek, sviranje frule i Sebastijana Baha na gitari, bavi se mnogim esencijalnim delatnostima. Zoran Maksimović je pokazao da ljubav uvek pobedi pa i teške momente i tragedije. O njemu više u nekom sledećem tekstu jer ovde je glavna tema vino, a kod njega smo probali domaće proizvode od sušenog voća za koje ima svoju napravu od limenki ofarbanih u crno, kikirikija koje gaje u ogromnim baštama gde ima svega, hladno ceđenog ulja i... Pa ne smem da otkrijem sve jer mogu da me više ne ugoste.



U blizini se nalazi jedna eminentna vinarija koja još uvek stidljivo širi svoje čokote i znatiželjni ljubitelji ovog nektara znaju za nju. Kreativni enolozi i komercijalisti su napravili sjajnu priču uz gospodina Acu koji je alfa i omega ovog projekta. Blago koje je vrlo blizu za vožnju autom iz svih delova Srbije. Gostoprimstvo i obilazak podruma sa svim propratnim prostorijama i uživanju pored bazena gde su se turisti iz Švedske i domaći iseljenici plivali je bio fantastičan. Naš problem je bio što nismo imali plažni asesoar.




U centru Temnićkog vinogorja, u selu Bačina koje zauzima najveći atar ovog vinogorja, nalazi se "BAČINA VINO". Vinarija počiva na tradiciji gajenja vinove loze i proizvodnje vina porodice Milutinović. Upravo ova tradicija navela je jednu grupu Šveđana da obiđe ovaj kraj i poseti svog prijatelja Aleksandra Milutinovića, inače potomka navedene porodice. Očaravajući pejzaži Bačinske doline i tradicionalno gostoprimstvo Bačinaca oduševili su Šveđane koji su potegli inicijativu da se obnovi tradicija gajenja vinograda i rad vinarije. 


U ovom trenutku vinarija pod vinogradima u svom vlasništvu ima oko 5 hektara, ali su planovi usmereni mnogo dalje, pa se već sada aktivno radi na ozbiljnom proširenju i podizanju novih zasada. Pored novih zasada, vinarija ozbiljno ulaže i u tehnologiju. Tako se proizvodnja odvija u savremenom podrumu opremljenom svim onim što čini moderan pristup vinarstvu. Sve ovo, uz dugogodišnje iskustvo i veliku i iskrenu ljubav ne može ostati bez rezultata. O tome svedoče vina koja dolaze iz ove vinarije.




Vino "Dolina" crveno. Sortni sastav: Cabernet Sauvignon 60%, Merlot 30%, Cabernet Franc 10%. Kupaža koja je po sastavu identična crvenim vinima iz Bordoa, ističe se svojom elegancijom, ali i svojom snagom i punoćom. Proizvedeno od izuzetno kvalitetnog i zrelog grožđa, ovo vino nosi sve odlike sorti od kojih je napravljeno. Zagasite tamno crvene boje, sa odsjajima purpura. Izražene arome bobičastog voća, sa vrlo finim notama nane, eukaliptusa i paprike. Mekanih i prijatnih tanina, punog i trajnog ukusa, sa moćnom završnicom. Jako dobro će se slagati sa jelima od mesa iz srpske kuhinje, pečenjem, roštiljem, gulašima, suvim mesom i kobasicama, jakim zrelim sirevima.


Belo vino "Dolina" je kupaža Sovinjon blana i tamjanike. Divno za letnje dane uz laganije zalogaje. Hedonisti koji uživaju u milozvučju letnjih nota sigurno hit.


Rose je kupaža Kaberne frana i merloa a bilo u prvom delu našeg gostovanja najugodnije vino za 31.7.2019. Ne računam tešku artiljeriju koju smo probali nebuteljiranu.  Domaćin nam je rekao da ima promlem sa provanalskom bojom jer gosti žele tamnije tonove. Lepršavi dan ovog kraja sažeo se u tinkturu i u naša nepca. Priča je sve duhovitija i ništa ne može da naruši sklad trenutka u kome smo. Naš vodič je i prosuo par kapi objašanjavajući kao Herbert fon Karajan svu estetiku mikrokosmosa ali nije bilo ni minimuma nervoze. Vina ove vinarije su doživljaj za sve senzore.


Kaberne sovinjon i kasnu berbu od prethodnih godina ne smem ni da pominjem zato što smo shvatili da ova priča ima vrlo ozbiljnu završnicu. U staklenim dekanterima je melem za srce čekao samo nas. Nije još u bocama ali nešto će ići u kupažu a nešto... Pa ko to zna?


Krećemo nevoljno ali pada mrak. Sve je jasno. Dragulji se čuvaju u ovakvim "amforama" a pravoverni Bahusi će pronaći. Vozač a iskusni eneolog nije pio i bezbedno stižemo u Kruševac. Najlepši dan mog radnog odmora se završio. Na kraju samo zahvalnost svim ljudima koje smo sreli i očekivanje da će se ponoviti ovakvo putešestvije. Svi znatiželjni će izguglati. Ovo nije marketing nego podela dragocenih informacija dragim ljudima koji će imati dovoljno vremena da pročitaju ovaj zbrkani tekst. 




Svi putevi koji se ovako završe su blago koje je vrednije od svih špilja sa zlatom. Zlato su ljudi koji nas oplemene a nama bude lepo i uživamo sa njima.