OSMEH VINSKOG DUHA Milutina Dedića

 

„Za razliku od Arsena, ja sam bio boem!“ govorio je Milutin Dedić, zadirkujući svog rođenog brata,  čuvenog pevača, pesnika, kompozitora i tekstopisca Arsenija Arsena  Dedića.

U knjizi Osmeh vinskog duha Dedić nas upoznaje se sa dobrim vinskim duhom Negotinske krajine i atmosferom Rajca njegovih pimnica. Kroz Dedićeve zapise i ilustracije otkijte simboliku i povezanost vina i kamena od kojeg su izgrađene tamošnje prelepe vinske kuće. Kada pristupa negotinskim pimnicama Dedić to čini kroz heliotropni pristup, podstaknut kamenim likom jedne od oronulih pimnica. 

Takvi likovi ispostavljaju se kao dobri duhovi iz vinskih podruma, čuvari vinskog blaga. Analizirajući materijal koji tvori čuvene vinske podrume, bilo da je to peščar iz Vidrovca ili bledožuti krečnjak iz Mokrinja, pristupa im, ne kao hladnim stenama, već materiji koja poseduje dušu. Razgovoarajući sa sagovornicima, autor ponire i u bogatu istoriju i kulturu tog kraja Srbije. Sve to bogateći sopstvenim crtežima, stvara trajnu dokument.

„Dedić dobro zna šta su drugi pisali o Hajduk-Veljkovoj i Mokranjčevoj zemlji. Dovoljno je pogledati dugu listu imena koja se u knjizi pominju. Njihovim saznanjima on vešto prožima svoju priču, ali toj priči, ipak, poseban buke daju sagovornici, koje on, otvoren i ljubopitljiv, lako nalazi, a oni mu pričaju o ljudima i događajima, gotovo zaboravljenim, što žive još samo u njihovom pamćenju. I onda, na sve to Dedić udara pečat svog originalnog crteža. Crta ono što vidi, ništa ne ulepšava niti ukrašava. Ako je trošno i crvotočno, neka tako i ostane. Trenutak pretvoren u večnost. Tako je ova knjiga po svemu što u sebi sadrži i dokument i umetničko delo, svedočanstvo sećanja i svedočanstvo trenutka. I zdravica, dirljiva zdravica vinu i kamenu“, beleži, između ostalog, Novo Tomić u svojoj recenziji knjige Osmeh vinskog duha.

 

Milutin Dedić je rođen 1935. godine u Šibeniku. U Beograd je došao 1957. godine, gde je na Filozofskom fakultetu 1962. godine diplomirao istoriju umetnosti. Pored te odrednice slikao je, putovao i pisao putopise i pio vino.

Izlaže od 1959. godine. Imao je tridesetak samostalnih i više kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Ilustrovao je oko 30 knjiga poezije i proze. Učestvovao je u radu brojnih likovnih kolonija. Manastir Hilandar je posetio dvadesetak puta i bio mu je bio velika inspiracija i glavni motiv u preko 500 crteža i slika. Česti motivi na Milutinovim slikama su vodenice, okeanska pučina, manastiri, kulturno istorijski spomenici i predeli Srbije. Sastavio je 40 ukoričenih knjiga, koje broje oko deset hiljada stranica, ispunjenih zapisima, i sa 4.000 portreta i 3.000 crteža. U posebnim blokovima su još dve  hiljade radova većeg formata.

Preminuo je 11. marta 2021. u kovid bolnici u Batajnici.