Vina Slavonije

Slavonija je mesto gde se nekad protezilo Panonsko more, a danas ravnica, brežuljci i planine, koje omeđuje Dunav, Drava i Sava. Najpoznatija vinska sorta ovog regiona je graševina (srpski italijanski rizling ili grašac, slovačko-češki vlašsky, slovenački laški rizling, mađarski olaszrizling). U Hrvatskoj je najrasprostranjeniji sortiment pod  njom je 4633 hektara; to čini oko 22 % ukupnih vinograda. Pored graševine ovaj teroar najviše karakterišu traminac i frankovka. Kroz svet slavonskih vina proveo nas je enolozi Miodrag Hruškar.

 

 

 

Kutjevo je apelacije s  koje, mnogi smatraju dolazi najbolja graševina. Kutjevo je vinarski biser požeške Zlatne doline,  a vinova loza se gaji na preko 400 hektara i to sledeće sorte: graševina, rajnski rizling, sivi pino, šardone, traminac, sovinjon. Ovaj region ima i možda i najveću vinsku arhivu u Hrvatskoj.

Kutjevo d.d. ima 35o sopstvenih hektara i još toliko u kooperaciji. Ukupna godišnja proizvodnja je oko 4,5 miliona litara. Dok su njime vladali i Turci, između XVI i XVII veka, podrum kutjevačke vinarije (iz 1232. godine) ostao je u upotrebi, jer su pripadnici Požeškog sandžaka krišom uživali u vinu.

Feravino se nalazi u mestu Feričanci, gde počeci gajenja vinove loze sežu u XIII vek. O ovoj vinariji već smo pisali u okviru I Novembar vinofesta.  Pod vinogradima 156 Ha, godišnje milion litara, proizvodni program s dve linije: Dika i Miraz.

Smatra se da je Baranja, a gde se nalaze Podrumi Belje, ime dobila od mađarske reči ‘boranya’, što znači - vinska majka. Najveći i najpoznatiji proizvođač vina toga kraja svakako je Belje, čiji se vinogradi protežu na više od 700 hektara južnih obronaka Banovog Brda, najveće uzvišenja u Baranji. Tako zaštićeni sa severa, vinogradi Belja daju grožđe od kojeg se proizvode vrhunska i kvalitetna bela vina: graševina, šardone, sivi pino i rajnski rizling. Belje nudi i crvena vina poput merloa i kabernea, a ono čime se zaista diče je lokacija Goldberg. Belje ima 650 hektara pod vinogradima. Obnovili su podrum star petsto godina. Nova vinarija je jedna od najmodernijih u Evropi. Godišnja potrošnja 3,5 miliona litara. 

Vinogradi Kronos d.o.o. u kojoj se proizvode vina Kalazić nalaze se na Banovom brdu (Banskoj kosi), na samom severoistoku Baranje, u neposrednoj blizini Dunava, koji značajno utiče na mikroklimu stvarajući s peskovitim tlom idealne uslove za proizvodnju zdravog i kvalitetnog grožđa, a koje je temelj za dobijanje vrhunskih vina. Površina pod vinogradima: 18,4 hektara. Vina Kalazić na tržištu se nalaze od 2008. godine. Ukupna godišnja proizvbodnja je 180 hiljada boca. 

Podrumi Kolar nalaze se u Suzi u Baranji. Jedan je podrum ostavljen u originalnom stanju, a star je otprilike sto godina, sa zemljanim podom i drvenim bačvama i služi danas kao restoran, dok je drugi modernizovan i služi za skladištenje vina. Ova porodična vinarija koja ima 9 hektara u rodu i 3 novih zasada nudi  širok izbor vina sorti: graševina, sovinjon, rajnski rizling, šardone, beli pino, traminac, sivi pino, frankovka, crni pino i kaberne sovinjon. Ukupna godišnja proizvodnja je 40 hiljada litara.

PP Orahovica ugnezdila se između reke Drave na severu i padina Papuka i Krndije na severozapadu. Uz proizvodnju vina bavi se i ostalom poljoprivrednom proizvodnjom, stočarstvom i uzgojem ribe. Od vinskih sorti na 180 hektara gaje graševinu, frankovku, sivi pino, rajnski rizling, sovinjon, šardone, kaberne sovinjon i ono što je meni privuklo pražnju: silvanac zeleni. Stari podrum sagrađen je Martin pl. Nagy 1894. godine. Godišnja proizvodnja 600-800 hiljada litara. Vinogradi se nalaze na desetak lokacija na Krndiji i Papuku: Jezerac, Krčenik, Velike ledine, Martin, Albus, Grabovi, Lipovac, Toplice, Ribnjak i Sićevo.

Legenda kaže da je bogati plemić tražio način da sagradi dvorac na mestu na kojem su se nekoć okupljale vile. No, njegovi bezbrojni pokušaji bejahu uzaludni jer bi vile svojim čarolijama noću srušile sve što je sagrađeno danju. Dakle neka verzija zidanja grada na Skadru. 

Izbedačen, plemić se obratio mudrom starcu za savet, koji mu je rekao da ujutru prati vola i gde se on bude odmarao neka tu sagradi svoj dvorac. Usput mu napomenu kako jedna od vila nije opasna te da  je ne sme nikako ozlediti.

Iduće jutro plemić je poslušno sledio lenjog i sporog vola. Posle nekog vremena vo je prilegao u hlad drveta divlje ruže obavijene u staru vinovu lozu, poznatu po sočnom grožđu i bogatom rodu. 

Plemić odmah poče da gradi dvorac oko loze. Delovalo je da je sve u redu. No, vila po imenu Ruža, koja je volela to mesto i senu vinove loze, a i njene plodove, neprekidno je pokupšavala da ga omete u građevinskim radovima. 

Plemiću se to smučilo, uhvatio je vilu i zazidao ju u zidove najvišeg tornja.

U svom besu zaboravio je upozorenje starca. Veliki kamen s vrha kule u kojoj je Ruža zazidana ubila ga je na mestu. 

Po toj vili tvrđava je i dobila ime Ruža, dok je ime plemića zaboravljeno.

A što se dogodilo s ružinim drvetom i drevnom lozom? 

Ona je i dalje rođala grožđe, a meštani su je presadili u svoje vinograde i pravili odličnoo vino. Do dana današnjih.

Prva vinova loza stigla je u Ilok u III veku nove ere. Nikola Iločki, ugarsko-slavonski feudalac,  sagradio je dvorac i podrume. Papa Inoćentije XII u XVII veku imanje poklanja knezu Livijusu iz rimske porodice Odeskalki (Odescalchi), a iz čijeg vremena datira današnji podrum, ispod iločkog dvorca Principovca (1864.) dug 84 metra. Za krunisanje britanske kraljice Elizabete II iz tog je podruma svojedobno isporučeno 11 hiljada buteljki traminca, na šta su Iločani i danas ponosni. 

Iločki podrumi d.d. ima u posedu 360 hektara i još 600 u rukama kooperanata. Godišnja proizvodnja oko 4,5 miliona litara. 

Erditski vinogradi d.o.o. imaju 513 hektara, od čega je 280 pod graševinom. U podrumu vinarije je najveća europska bačva, od slavonske hrastovine, a iz 1730. godine, koja i danas čuva 75 hiljada litara najboljeg erdutskog vina. Hrastovina se sušila godina, bačva je veličina omanje kuće i okovana je dve i po tone gvožđa.

 

A sada da se osvrnemo šta smo probali od prebrojanih slavonskih vinarija:

1. Kutjevo, Graševina 2015,  13 % Al, Ph 6,1 g/l, šećer 3,2 g/l, žuto-zelene boje, cvetne i voćne  arome, sveže, pitko vino.
2. Kutjevino, Graševina De Gotho 2015, 13,5 % Al, Ph 6,2 g/l, šećer 4 g/l, probrane bobica, najbolji položaji, karkateristična sortna gorčine od koje se ne beži, kompleksan miris
3. Iločki podrumi, Graševina 2015, 13 % Al, Ph 5,9 g/l, šećer 2,1 g/l, zlatno-žute boje s zelenlastim prelivima, voćne raome, diskretne medno note, harmonično, kremasto, lepe svežine.
4. Vina Belje, Graševina 2015, 13,5 % Al, Ph 5,4 g/l, šećer 2,3 g/l, zlatno - žute boje, voćnih aroma (zelene jabuke, mandarine, grejp) koje smenjuju tropske i cvetne. Punog tela i naglašene mineralnosti i kiselina.
5. Erdutski vinogradi, Graševina 2014, 12 % Al, Ph 6,5 g/l, šećer 3,9 g/l, žute boje svežih voćnih aroma, 20 hiljada boca.
6. PP Orahovica, Svilanac zeleni 2015, 14, 5 % Al, iskričavo žutozelene boje, prijatne svežine i profinjenih aroma cvetnih, ali i voćnih. Silvanac potiče iz Austrije i jedna je od najstarijih sorti koja se uzgaja i danas, a roditelji su mu traminac i stara sorta austrijska belina. Silvanac je vrlo zahtevna i osetljiva sorta, naročito na pojavu botritisa.
7. Vino Belje, Šardone 2015, 13,5 % Al, Ph 5,7 g/l, šećer 2 g/l, žute boje s zelenkastim odsjajem, note breskve, kruške, smokve, bosiljak, cvetne (kamilica, jasmin), izražena mineralnost koja donosi tonove badema i vanile, punog tela, snažnih kiselina.
8. Kolar, Šardone 2015, 13,6 % Al, Ph 5,4 g/l, šećer 6 g/l, zlatnožute boje, polusuvo,  svežih voćnih mirisa s primesama lešnika, lepe kiseline, duga završnica.
9. Kolar Sovinjon 2015, 13,8 % Al, Ph 5,6 g/l, šećer 9,3 g/l,  žutezelene boje, polusuvo, tropske aroma, trava, herbalni tip sovinjona.
10. Iločki podrumi, Traminac 2015, 13 % Al, Ph 5,4 g/l, šećer 3,4 g/l, boja starog zlata, arome muskatne, posebno izražena ruža, bogratog i svežeg ukusa
11. Kronos, Traminac 2015, 16 % Al, Ph 5,1 g/l, šećer 4,2 g/l, cvetne arome, citrusne, primese meda, puno vino duge završnice.
12. PP Orahovica, Frankovka 2013,  13 % Al, Ph 5,6 g/l, šećer 6,2 g/l, lepi tanini, arome začinske pogotovu klinčić i vanila, pitko, ugodnih kiselina, odležalo u hrastovim bačvama 40 hiljada litara i bariku.
13. Feravino, Merlo Miraz 2012, 13,5 % Al, Ph 6,5 g/l, šećer 2,2 g/l, rubin crvene boje, kuvano voće, mermelada, drvo. Dve godine u hrastovoj bačvi od 500 litara.
14. Feravino, Širaz Miraz 2012, 14,5 % Al, Ph 5,6 g/l, šećer 3,2 g/l, rubin crvene boje, izražene arome crvenog bobičastog voća, začinske note, miris sveže mlevenog bibera, nežne note dima. Dve godine u hrastovoj bačvi od 500 litara.
15. Kornos, Crni pino 2009, 14,5 % Al, Ph 5,4 g/l, šećer 4 g/l, Arome prevashodno voćne, slasne u kombinaciji s nežnim zadimljenim tonovima  kafe. Punog i harmoničnog ukusa. Snažno, a opet sveže i živahno vino.  
16. Erdutski vinogradi, Traminac (ledena berba) 2012, predikatno vino,  0,50 l, proizvedeno od smrznutih bobica grožđa s najboljih položaja Erdutskog vinogorja. Vino zlatno žute boje, izraženih medenih aroma, koje prate aroma divlje ruže. Punog i ugodnog ukusa, harmoničano.

Malo odmorite, čalabrcnite nešto, otvorite neku bocu dobrog vina, pa da idemo na Jadransku obalu.