понедељак, 12. април 2021.

ORGANSKA VINA Ernő Sagmeister: U ORGANSKOM PODRUMU DOO


 

Piše i slika: Gordan Gorunović


 

Na živopisnom mestu donjeg Dorćola u okviru kompleksa interesantnih lokala, belgijanac Rafael je pre pola godine krenuo sa pričom i promocijom organiskih vina iz Srbije. Hrabar poduhvat u ovim nesigurnim vremenima, međutim ljubav vlasnika "Organskog podruma Doo" i samih vinara napravio je jako lepu priču sa vernom publikom ljubitelja vina. Treba pohvaliti ljude koji su u ovoj priči jer na prvom mestu je ipak emocija i pored posla, znajući da je zastupljenost u komercijalnom smislu organskih vina ispod 1% na celom tržištu. Svakako uz ovakve aktere na samoj sceni treba očekivati rast ovog procenta.

  
Tri puta odlagana degustacija vina Ernea Sagmaistera zbog pandemijske situacije najzad je održana u bašti lokala uz pridržavanje svih mera i ograničenog broja posetilaca. Oko 16h krenula je matine promocija uz osmeh i lepu priču odvažnog vinara iz Kanjiže. Butik vinarija sa oko 2 hektara vinograda,  koliko je ostalo posle razdvajanja od bivšeg partnera u poslu ima već zavidan broj raznovrsnih vina a zajednička tačka im je potpuno prirodni tretman. Plan je da se još malo proširi areal i da se poveća zasad kadarke koja se pokazala pored svih svojih osetljivih osobina kao vrlo kvalitetna za proizvodnju vina. Erne je napomenuo da ga u budućnosti interesuje biodinamika i da će krenuti u tom pravcu. Potražnja za dosadašnjom proizvodnjom vina ovog vinara je velika i iz inostranstva.

Na repertoaru je bilo ukupno 6 vina od kojih je samo prvo odležavalo u inoksu, sva ostala su čuvana u drvenim buradima. No da krenem redom u ritmu buteljki.

 

 
 
  • Sremska zelenika, autohtona sorta i vino iz 2018. godine. Izuzetno sveže i ako za bela vina sa organiskim pristupom tri godine već predstavlja finu starost. Slabijeg je tela ali tu sam prvi put čuo i podelu vinara na muška i ženska vina. Ovo bi spadalo u ovu prvu kategoriju. Odležavalo je na talogu 2 meseca i jedino je vino čuvano u inoksu. Pošto još nije išlo na kontrolu pretpostavka je da ima oko 12% alkohola i jako prijatno po mirisu.
  • Lipolist, još jedna autohtona sorta i po meni oranž vino iz 2016. godine. Kod većine vina je u pitanju spontana fermentacija sa talogom i bez bistrenja. Dosta zamućeno i na nosu se oseća vinogradarska breskva. Maceracija je rađena 7 dana i ima odličan balans drveta. Oko 13,5% alkohola se ne oseća pri degustaciji. Ovo "žensko" vino se svidelo i muškom delu publike. Još jedna boca skorije flaširana koja nije u komercijalnoj prodaji, međutim primetilo se da je trebalo da se smiri par dana zbog samo prevoza. Najsigurnije je probati ga u samom podrumu. Sama sorta lipolist se bere u trećoj ili četvrtoj nedelji septembra.
  • Furmint ("Kanias") je "najviše muško" vino iz 2017. godine. Nije mirisav ali jako prijatan za konzumaciju uz laganiju hranu. Sama sorta je jako introvertna i osetljiva, tako da je neophodno veliko znanje i veština održati ceo proces u optimalnoj kondiciji. Fini sirevi koji su bili na stoli su bili idealni uz furmint. Flaširan je i može se kupiti u samom Organskom podrumu.
  • Kadarka ("Kanias") iz 2017. godine je jedno od vina u koje Erne ima puno poverenje. Sorta dobro podnosi UV zračenje i u planu je proširenje zasada i proizvodnje. Sa 13% alkohola fino klizi ali najlepšu lepezu ukusa mi je otvorio komad oraha koji sam pre toga konzumirao. Da li je jod otvorio novu aromu ili je nešto drugo nisam siguran. Potvrdili su mi drugi kada su ponovili akciju. Lepršavo fine rubin boje kadarka se dosta proizvodi u severnom delu Srbije. Sama teorija, da je zasad prenet sa Skadra i da je stari naziv skadarka samog vinara nije potpuno ubedila ali to ostavljamo istoričarima enologije. Ovoga puta je bilo bitno uživati u sunčanom popodnevu i lepom  društvu uz izuzetnog domaćina Rafaela i njegove uigrane vinske ekipe. U prodaji je Kadarka "Devas" 2017. koju je najviše vinoljubaca kupilo na poverenje i ako nije bilo na degustaciji.
  • Kaberne fran ("Breton") iz 2017. godine je jedno od francuskih sorti koje Sagmajster gaji. Snažnijeg tela sa vinskom kiselinom oko 7,13 i alkoholom 14,5% deluje kao ozbiljna artiljerija ali elegantne teksture. Jedino što je bilo malo hladnije u flaši pa je trebalo malo zgrejati da se otvorio bogatstvo koje poseduje. Sama sorta je meni od omiljenih za crvena vina tako da se ograđujem što se tiče subjektivnosti.
  • Na kraju je došao burgundac (šeri), kasna berba iz 2016. godine. Dezertno vino sa 15,5% alkohola. Nisam ljubitelj slatkih vina ali ovo nefiltirirano, urađeno kao španska Fino sherry metoda vina, prijalo bi uz crnu čokoladu ili neki drugi snažni dezert. Svakako ima potencijala za enoljupce sa slatko-snažnim pretenzijama.
 


Polako se završavalo divno druženje a najčudnije što je još uvek bio dan. Možda i nije loš ovaj silom prilika matine koncept jer niko kod kuće ne može da vam prebaci da ste ostali do kasno u noć u "kafani". Erne je sve zainteresovane pozvao kod sebe u vinariju a moguće je doći u grupama od deset posetilaca. 

Zavisno od vremena obilaze se i vinogradi a najizazovnija je degustacija na samom izvoru u podrumu. Većina u vinoteci kupuje po neko vino da ponovi gradivo sa društvom u nekoj drugoj prilici. Nasmejani i ljubazni domaćin Rafael ispraća nas kao sa slave. Pune bašte okolnih lokala ostaju na suncu dok ja polako krećem u okrepljujući vikend odmor.

 



уторак, 09. март 2021.

Španski enoponedeljak- vinarija Valduero

                             

Danas nam je zadatak da savladamo gradivo španske vinarije Valduero. Vinariju je osnovao otac Gregorio Garcia Álvarez 1984, prvo vino je svetlost dana dočekalo je 2000, a danas je vode naslednice, dve sestre: jedna enolog Zolanda Garcia Viadero, druga se stara za marketing. Beskompromisno, uvažavajući samo kvalitet sa posedima od 200 hektara. Jedno belo, sve ostale karte na crveno vino. Crveno, herc!

Tempranillo je crna sorta grožđa od koje nam iz Španije (regija Rioja i Ribera del Duero) i Portugalije ( Tinta Roriz, od koje se prave i fortifikovana vina) dolaze kvalitetna vina. Spada u autohtonu sortu Španije, nastale od sorti Albillo mayor i la Benedicto. Tempranillo ime duguje španskoj reči temprano što znači rano. U Francuskoj je zvanično priznat 1976. godine.


Čokot je bunast, gust i bujan, ime se brani od vremenskih promena tokom dana i noći, otporan na sušu. Grožđe rano sazreva. Grozdovi su veliki, razgranati, cilindričnog oblika. Ova sorta daje jaku boju vinu, srednjeg je tela, srednjih tanina, svoj potencijal najbolje pokazuje odležavanjem u hrastovim buradima. 

Crianza - koja odležava od 6-12 meseci u hrastovim buradima daje arome crvenog voća, herbalne i pomalo začinske note. 

Reserva - odležava od 12-24 meseca u hrastovim buradima. Dominantne arome crvenog i crnog voća, suvog cveća i začina

Gran reserva - koja odležava od 18-24 meseca u buradima i onda još do 4 godine u boci. Arome su: suvo crveno i crno voće, smokve, cimet, kedar drvo, sa mirisnim notama kože.

Vinarija Valduero povukla je i jedan mudar marketinški potez. Pojedine buriće prodaje , poznati kupci na njega stavljaju svoj potpis i mogu sa prijateljima da dodju i degustiraju „svoje“ vino.


Da, priznam malo sam okasnio na predavanje, pa pristupio resavskom metodu. 


Raspored časova je bio sledeći:





  • Garcia Viadero Albillo 2017,
    jedini beli predstavnik, sorta: Albillo, iz španskeoblasti Ribera del vino iz dvanestogodišnjih vinograda, sa prinosom grožđa od 4500 kg/Ha, gožđe se presuje i odlaže u barik manje od godinu dana, alkohola 12,5% svetložute boje sa lepim odsjajem, bistro, na nosu bogato aromama tropskog voća i cvetnim tonovima, na nepcu kompleksno i raskošno, dobro struktuirano, izražene svežine, sa intenzivnim i postojanim aromama citrusa u završnici,
  •  Finca Azaya 2015, prvi je od  crvenih vina proizvedenih od sorte tempraniljo, 14 meseci u bariku u bačvama od dve vrste hrasta (francuski, američki) i godinu dana u boci. Začuđujuće sveže za svoje godine, vočkasto, sa izraženim aramama višnje i crvenog bobičastog voća. Prošli put smo probali 2017. Standardno dobro prolazi na Dekanteru,
  • Crianza 2016, po meni najbolje vino degustacije, uzimajući u obzir odnos cena/kvalitet, što je potvrdilo i to što je ono bilo proglašeno za najbolje vino Španije od neospornih vinskih autoriteta (Masters of Wine and Master Sommelier), dolazimo iz regije Ribera del Duero. Vino s desetodnevnom maceracijom, od grožđa stasalog na zemljištu (glina, krečnjak,pesak) iz mladog vinograda, odležalo u bariku 15meseci i 12 u boci, 14 % alkohola, kiselost  5,4 iako mlađe deluje snažnije od prethodnog, sa džemastim notama, začinskim aromama,  intezivno crvene boje sa tamno ljubičastzim nijansama. Na prodhodnim  degustacijama probali smo berbu 2015,
  • Una Cepa 2016 jedna boca jedan čokot (prinos 3000kg/Ha), tamnocrveno vino  odležalo 18 meseci u bariku i godinu dana u boci,
  • Premium Reserva 2012 dolazi sa zemljišta koje čini glina i krečnjak i vinograda starih 40 godina sa prinosom od 2000 kg/Ha, što je vinu odležalom 36 meseci  u bariku i tri godine u boci sa 14,6 % alkohola. kiselosti 5,4 koje dolazi u limitiranoj seriji podarilo note karamela, tosta, drveta i dima, arome bosiljka, a u završnici crnog voća, suvog grožđai kakao.  Potrebno ga je dekantirati kako bi se pokazalo u svoj svojoj raskoši






понедељак, 01. март 2021.

MATINE U VINARIJI PLAVINCI



Danas mala tročlana operativna jedinica prevazilazeći sopstvena ograničenja ide preko Smederevskog druma nekadašnje carigradske džade do Grocke i VInarije Plavinci Branislava  Anđelića, na organski vinski matine. U lepom panoramskom okružеnju i prijatnom društvu uz prelepa vina i po prekrasnom kasnofebruarskom danu.

 


Tokom 2008. godine mala parcela u Plavincima je otudjena od korova, a 2011. godine jedna mala garaža pretvorena je u Vinariju Plavinci. Prvo vino je ugledalo sunce ovog neba 2014. godine. Plavinci su jedan od osnivača i član Udruženja proizvođača vina sa oznakom geografskog porekla „Beograd“. Sertifikat za organsku proizvodnju  dobijena je 2016. godine od sertifikacione kuće Ecocert,

 


Pristupamo razmatranju vinskog gradiva:

 




• belo vino „Ćilibar" 2019. od sorte Panonia koju gaje samo tri vinogradara, vino lepih kiselina i voćkaste aromatike. Panonia sortu vinove loze iz Sremskih Karlovaca.  Nastala je kao rezultat ukrštanja rajnskog rizlinga i domaćeg genotipa visoke otpornosti na gljivične bolesti i niske temperature stvorenog od divljih sorti -bjanka. Priznata je 2003. godine. Sorta je umerene bujnosti sa uspravnim rastom lastara i malim brojem slabih zaperaka. Formira redak, uredan špalir, lak za održavanje. Grozd je rastresit, bobice okrugle, žutozelene, sočne, prijatnog ukusa. Sazreva nekoliko dana pre rajnskog rizlinga. Dobre je rodnosti. Redovno nakuplja preko 20% šećera u širi uz visok sadržaj kiselina. Daje visokokvalitetna vina. Panonia se odlikuje otpornošću na plamenjaču i pepelnicu i visokom tolerancijom prema botritisu. U većini godina se može uspešno gajiti bez primene pesticida. Vrlo je pogodna za organsku proizvodnju grožđa. Bliski rođak joj je morava.  U razgovoru saznajemo da je baksuzne 2014. jedino panonia preživela sezou zelena, sa lišćеm. Bere se početkom avgusta,

• „Selena“ 2019. (oranž tamjanika,  noćna berba)  diskretno i prefinjeno izdanje tamjanike koje duguje maceraciji i divljim kvascima. Grožđе dolazi iz vinograda Mladena Vujića kod Stalaća, a bere se ručno.

roze vino 2020. nebistreno i nefiltrirano od marselana još u fazi formiranja ali već sa zanimljivim potencijalom, Marselan je sorta koja se pojavila u Francuskoj 1961. godine, ukrštanjem sorti Kaberne sovinjon (Cabernet Sauvignon) i Graneša (Grenache). Za ovaj čin zaslužan je ampelograf Pol Truel. Izveo ga je  u blizini francuskog grada Maselana, pa su tako sorta i vino dobili ime. Registrovan je   1990. godine.

• crveno vino „Indigo" 2018. je od sorte Regent, koju jedini ovde gaje na Balkanu, nemačka sorta koja tek u ovako toplijim krajevima pokazuje sve svoje draži (treba ga dekantirati) prelepo plavičasto-ljubičasto vino, pitko, mastiljavo. Regent je vrlo otporna vinska sorta, poreklom iz Nemačke.Stvorio ju je 1967. godine prof. Gerhard Alleweldt.  Roditelji Regenta su dve slabije poznate sorte Diana i Chamburcine. Diana je nastala ukrštanjem sorti Silvanac i Rizvanac (Müller-Thurgau), dok je  sorta Chambourcin nastala u Francuskoj početkomXX veka. Tek 1994. godine, nakon dugotrajne selekcije i evaluacije, Regent  je priznat kao nova sorta, a 1996. godine postaje preporučena sorta.Grоždje se bere krajem avgusta ili početkom septembra. Branislav je ovu sortu uveo u Srbiju, obavio administrativne poslove i postao njen "čuvar". 

 


U planu je, videsmo ga i penušavo vino od tamjanike metodom Pétillant naturel (Pét-Nat). Gaje i aroniju i čičокu i preradjuju ih.

 


 Zanimljiva priča ali da krenemo, domaćini  uvek imaju posla. Što se nas tiče, mogli bi do sutra.

 

Odosmo i do restorana Vinograda s prelepim pogledom na Dunav i prošetasmo gročanskom pešačkom ulicom.  Ovaj restoran se pojavljivao i u filmu "Lutalica", gde je glumio kafanu Ciganska noć. U međuvremenuje potpuno propao, tako da je ovo novizgled nekada vrlopopularnog mesta za druženje i ručavanje.

 

четвртак, 25. фебруар 2021.

VINARIJA „ĐURĐIĆ“ U VINOTECI „VINA MOSAICA“




Piše i fotografiše: Gordan Gorunović

 

Poslednje nedelje februara u vinoteci „Vina Mosaica“ u toku je degustacija i promocija vinarije „Đurđić“ za saradnike, kupce i ljubitelje dobrog vina. Besplatna proba sjajnog kaberne frana (Cabernet Franc 2017 ove vinarije već osvojio zlato u Bergamu), jednog od najboljih na domaćem tržištu i bermeta će trajati do subote u strogom centru Beograda u ulici Zmaja od Noćaja 9. 

Uz podsticajni period za kupovinu, akcije i popuste prava je prilika za sve ljubitelje grožđanog nektara. Vrlo bitno je da u vinoteci rade ljudi koji su poznavaoci a to je ovde pravi slučaj uz samu edukaciju koja ide jednom nedeljno u vidu emisije „Vino i vinogradarstvo“ Baneta Markovića, koja je logistička podrška sa bazom u ovoj lokalu. 

Lepa prilika za bezbedno druženje je pogotovo u kasnijih satima kada dame dođu da uživaju u slatkom bermetu „Crni vitez“ koji je desertno aromatizovano vino sa izraženom biljnom notom.

Toplo vreme omogućilo je da se na trotoaru istorijskog dela glavnog grada može da se uživa u vinima. Dražen Đurđić godinama zavređuje poštovanje i poverenje enoljubaca. Svoj sportski duh rukometaša zadržao je i u vinogradu, što je dovelo do odličnih proizvoda snažnog vinogorja. Nedaleko od samog centra Sremskih Karlovaca, među pažljivo negovanim vinogradima, podignuta je vinarija u kom se oseća toplina duha upotpunjena vinima vrhunskog kvaliteta. U sortimentu se ističu Traminac i Kaberne fran.



Ipak moj favorit je od prvog susreta pre dosta godina Kaberne fran sa svojom redizajniranom etiketom plave boje bez ikakvog natpisa. To sam na ovoj degustaciji i potvrdio. Karakteristični miris pečenih crvenih paprika, jagoda, malina i još nekih finih aroma okrivam u ovom uvek dobrodošlom vinu uz malo snažniju hranu. Uz umerene kiseline i tanine, oseti se ukus višanja, dimljenog paradajza i origana. Usna šupljina brzo reaguje na sve arome, jedino je malo kraća završinca što može imati svojih prednosti. Svakako najpozitivnije što godinama nivo kvaliteta konstantno stoji kao snažna rukometna odbrana. Uz nadu da će biti sve više ovakvih promocija uz poboljšanje epidemiološke situacije, radujem se druženju sa enološkom družinom i predanim proizvođačima među kojima u odabranom krugu stoji i vinarija „Đurđić“.

уторак, 26. јануар 2021.

Noviteti kod Tintora: Neka šarmantna vina, vermut i dva oldtajmer porta




Tekst i fotografije: Kruljac Ivan

Nedavno sam dobio razglednicu, čestitku nakon mnogo godina iz daleke Kanade.
Nisam ni slutio da ću se radovati i razglednici na boci vina, a ona je stigla iz Portugalije i nalazi se na etiketi Carlosa Campolarga. Vino je od sorte grožđa Alverilhão. Pijem ga po drugi put u životu, ali sada u miru, spoznavajući lakoću ispijanja kroz voćnu završnicu u kojoj dominira višnja. Prelepa crno bela etiketa vratila me je u davnu prošlost i lepa sećanja.



Drugo grožđe istog majstora pretočeno u bocu je Souzão, takođe nepoznata sorta u širem smislu, a ulazi u sastav porto vina. Ponovo je etiketa minimalistička, na kojoj je slovo Z postalo mačka sa krinkom u pokretu. Ova sorta u vinu daje puno voća na ukusu, u kom prednjači aronija. Na mirisu divne note kvasine, uz mali procenat alkohola, čini ovo vino predodredjenim za maštanje.



Od Alvara Castra stigla je i etiketa Tobias, jedna od najlepših koju sam video u stilu akvarela. Vinar nije odstupio od svog stila koji daje u boci vina dugog trajanja ukusa i neobične lakoće ispijanja.



Rita Ferreira čiji vinski koncept nosi i takvo ime na etiketama Conceito i Contraste u svom stvaralaštvu putujući po svetu stvara unikatna vina sa karakterom. Stigla je nova berba 2018. Etikete Legitimo nudi predivno vino odležalo samo u inoksu još elegantnije nego ono iz berbe 2016.



Imao sam sreću da probam i vermut, nastao u Portugaliji, zaista poseban, sa anisom na mirisu i drugim herbalnim notama, slasan u ustima. Ime mu je 7 mora, i zaista bi bilo lepo kada bi se ljudi više upoznali sa ovakvim stilom vina.



Na kraju i jedna prava poslastica. Po prvi put su pristigla i dva porta iz 1940 godine. Tako da imate jedinstvenu priliku da vina iz tako daleke berbe možete da nabavite i probate.



Ova vina samo su deo od blizu 30 novih etiketa i prava su svečanost za svako nepce. Možete ih probati u Zemunu, u vinoteci Tinto. Oni koji znaju ovo predstavlja logični sled rada Željka Tintora, ali i ozbiljan iskorak i priliku da kroz vina ljudi upoznaju kroz vinsko putovanje neke druge kulture. U vreme kada smo većinom i nevoljno usidreni. Jer vinski jezik je iskren i nepogrešiv. Samo treba otvoriti um i srce za takva vanredna iskustva.

четвртак, 14. јануар 2021.

Vinarija Madžić




Piše: i slika Ivan Kruljac



Na raskršću puteva za Smederevo, Mladenovac i Smederevsku Palanku nalazi se selo Selevac u kome se nalazi Vinarija Madžić. Vinogradi su raspoređeni na dva brda Plandište i Rt i imaju u osnovi tri ekspozicije. 




U zemljištu se nalazi gajnjača, smonica, žuta zemlja, krečnjačke lutke kao i crvena zemlja od koje su nekad pekli crepove. Na 210 metara nadmorske visine vlasnik se odlučio za merlo kao grožđe jer se pokazalo kao najbolje za vina i zemlju na kojoj se nalazi. Na oko hektar i po površine u proseku svake godine dobije se 5000 boca vina. Pristup vinogradu je takav da se ne koriste herbicidi i pesticidi na zemljištu su minimalne intervencije trava naraste čak do 80 cm kroz sezonu. 



U vinifikaciji su zastupljeni prirodni procesi uz minimalan So2 koji kao ukupan u boci iznosi svega do 40 mg. Merlo zri u hrastovim bačvama koje nisu nove. Rezultat dve godine odležavnja je nefiltrirano vino koje iz bačvi ide direktno u bocu. 




Trenutno je u prodaji i veoma mali broj boca prokupca iz 2017. godine. 





Prvo vino koje je zvanično i bilo sa etiketom je iz 2003. godine. Ime je dobilo po vinarovom dedi Radosavu i zvalo se Radosavlje, a prvo zvanično vino u prodaji je iz 2006 godine. Vinogradi su zasađeni 1969. godine kada je vinar i rođen. 







Merlo berbe 2016. dao je skladno vino prijatnog i jasnog sortnog mirisa umerenog tela, skladnih kiselina i  na ukusu zrelog voća do džemaste strukture. 


Prokupac berbe 2017. nudi novo iskustvo sa mirisom šumskih gljiva, lepršavo vino koje bih voleo da ponovo probam za koju godinu.