уторак, 19. новембар 2019.

Stigao je mladi portugizer! Stigla je Vinska nova godina!




U petak 22. novembra od 17 časova, u Vinskoj ulici u Irigu, počinje proslava posvećena mladom vinu, portugizeru, iz berbe 2019.

Jedina manifestacija ovog tipa u Srbiji, jedino mlado vino, napravljeno metodom karbonske maceracije, i svakako jedinstven koncept događaja, su dovoljni razlozi da nam se pridružite, posetite fruškogorsku prestonicu Irig, uživate u programu, mladom vinu i bogatoj gastronomskoj ponudi.

Novi Vitez mladog portugizera biće Aleksandar Dunić, naš pozorišni i televizijski glumac. On će položiti zakletvu i pridružiće se Vinskom viteškom redu u kojem su i Aljoša Vučković, Slobodan Trkulja, Jovan Maljoković itd.

Sigurno je mnogo lakše doći u Irig, ako neko drugi vozi! Na 12. Mačkov Dan mladog portugizera vas voze, i naravno - vraćaju kući nakon manifestacije:

- iz Beograda: i-Serbia 065/81-28-743
- iz Novog Sada: Serbian Adventures
- iz Sremske Mitrovice: Travelution 022/617-898

уторак, 05. новембар 2019.

Čarolija iz podruma mladog alhemičara: Vinarija Todorović



Piše: Ivan Kruljac 


Aleksandar Todorović mladi je vinar iz mesta Ražanj čiji su vinogradi u blizini grada Niša. Sa površinom od 3 ha ima više sorti u zasadu: italijanski rizling, merlo župljanku...

Jedan je od nekolicine vinara koji se u Srbiji bave prirodnim vinarstvom što znači da je uticaj tehnološih sredstava isključen držeći se maksime da se vino stvara u vinogradu, te vina započinju fermentaciju sa sopstvenim kulturama kvasca na grožđu čime je skup uticaja okoline ili teroar očuvan u boci i svaka godina ima poseban karakter.



Vina Todorović su gastronomska vina divnih kiselinskih struktura sa izrazitim voćnim karakterima svoj potencijal počinju da iskazuju tek posle dve godine, treba ih kao i sve prirodno dočekati ali se to višestruko isplati.

 

Vinarija Todorović imala je i zapažen nastup u zagrebačkoj Laubi pored rozea od prokupca kroz već pomalo zaboravljenu župljanku nastalu od dve crvene sorte grožđa, vinar je stvorio vino nastalo dugom maceracijom u oranž stilu.

Aleksandrovo stvaralaštvo je na samom početku i zaslužuje svu pažnju jer je svojim radom i talentom nagovestio svetlu budućnost.





понедељак, 05. август 2019.

BAČINSKA RAPSODIJA




Piše: Gordan Gorunović



Kada sam dobio predlog da krenemo na multidisciplinarnu turneju u mom zavičaju sa radošću sam prihvatio. Umetnost, vinarstvo i život sa inspirativnim ljudima svakako je izazov za urbanizacijom otuđenog čoveka.




Put preko Doma kulture i biblioteke u Varvarinu gde se dogovaralo o otvaranju izložbe karikatura i muzičkog uvoda putem trube i frule, prelio se u sjajno domaćinstvo koje se nalazi u Bačini. Nekada najveće selo u Srbiji uz velike prirodne resurse neguje i divne kreativne ljude. Tužnih dana Drugog svetskog rata ovde je utočište našao i Erih Šlomović sa svojom kapitalnom zbirkom slika. Na žalost priča se tragično završila a ovde su teme veselije. 



Bivši profesor u Školi za učenike oštećenog vida u Zemunu, koju je nekada i legendarna Vanga, početkom XX veka pohađala, vratio se u zavičaj sa suprugom i napravio raj. Čovek renesansne provinijencije, sa mnogim darovima prirode nas je oduševio za kratko vreme. Uz sjajni recitatorski šmek, sviranje frule i Sebastijana Baha na gitari, bavi se mnogim esencijalnim delatnostima. Zoran Maksimović je pokazao da ljubav uvek pobedi pa i teške momente i tragedije. O njemu više u nekom sledećem tekstu jer ovde je glavna tema vino, a kod njega smo probali domaće proizvode od sušenog voća za koje ima svoju napravu od limenki ofarbanih u crno, kikirikija koje gaje u ogromnim baštama gde ima svega, hladno ceđenog ulja i... Pa ne smem da otkrijem sve jer mogu da me više ne ugoste.



U blizini se nalazi jedna eminentna vinarija koja još uvek stidljivo širi svoje čokote i znatiželjni ljubitelji ovog nektara znaju za nju. Kreativni enolozi i komercijalisti su napravili sjajnu priču uz gospodina Acu koji je alfa i omega ovog projekta. Blago koje je vrlo blizu za vožnju autom iz svih delova Srbije. Gostoprimstvo i obilazak podruma sa svim propratnim prostorijama i uživanju pored bazena gde su se turisti iz Švedske i domaći iseljenici plivali je bio fantastičan. Naš problem je bio što nismo imali plažni asesoar.




U centru Temnićkog vinogorja, u selu Bačina koje zauzima najveći atar ovog vinogorja, nalazi se "BAČINA VINO". Vinarija počiva na tradiciji gajenja vinove loze i proizvodnje vina porodice Milutinović. Upravo ova tradicija navela je jednu grupu Šveđana da obiđe ovaj kraj i poseti svog prijatelja Aleksandra Milutinovića, inače potomka navedene porodice. Očaravajući pejzaži Bačinske doline i tradicionalno gostoprimstvo Bačinaca oduševili su Šveđane koji su potegli inicijativu da se obnovi tradicija gajenja vinograda i rad vinarije. 


U ovom trenutku vinarija pod vinogradima u svom vlasništvu ima oko 5 hektara, ali su planovi usmereni mnogo dalje, pa se već sada aktivno radi na ozbiljnom proširenju i podizanju novih zasada. Pored novih zasada, vinarija ozbiljno ulaže i u tehnologiju. Tako se proizvodnja odvija u savremenom podrumu opremljenom svim onim što čini moderan pristup vinarstvu. Sve ovo, uz dugogodišnje iskustvo i veliku i iskrenu ljubav ne može ostati bez rezultata. O tome svedoče vina koja dolaze iz ove vinarije.




Vino "Dolina" crveno. Sortni sastav: Cabernet Sauvignon 60%, Merlot 30%, Cabernet Franc 10%. Kupaža koja je po sastavu identična crvenim vinima iz Bordoa, ističe se svojom elegancijom, ali i svojom snagom i punoćom. Proizvedeno od izuzetno kvalitetnog i zrelog grožđa, ovo vino nosi sve odlike sorti od kojih je napravljeno. Zagasite tamno crvene boje, sa odsjajima purpura. Izražene arome bobičastog voća, sa vrlo finim notama nane, eukaliptusa i paprike. Mekanih i prijatnih tanina, punog i trajnog ukusa, sa moćnom završnicom. Jako dobro će se slagati sa jelima od mesa iz srpske kuhinje, pečenjem, roštiljem, gulašima, suvim mesom i kobasicama, jakim zrelim sirevima.


Belo vino "Dolina" je kupaža Sovinjon blana i tamjanike. Divno za letnje dane uz laganije zalogaje. Hedonisti koji uživaju u milozvučju letnjih nota sigurno hit.


Rose je kupaža Kaberne frana i merloa a bilo u prvom delu našeg gostovanja najugodnije vino za 31.7.2019. Ne računam tešku artiljeriju koju smo probali nebuteljiranu.  Domaćin nam je rekao da ima promlem sa provanalskom bojom jer gosti žele tamnije tonove. Lepršavi dan ovog kraja sažeo se u tinkturu i u naša nepca. Priča je sve duhovitija i ništa ne može da naruši sklad trenutka u kome smo. Naš vodič je i prosuo par kapi objašanjavajući kao Herbert fon Karajan svu estetiku mikrokosmosa ali nije bilo ni minimuma nervoze. Vina ove vinarije su doživljaj za sve senzore.


Kaberne sovinjon i kasnu berbu od prethodnih godina ne smem ni da pominjem zato što smo shvatili da ova priča ima vrlo ozbiljnu završnicu. U staklenim dekanterima je melem za srce čekao samo nas. Nije još u bocama ali nešto će ići u kupažu a nešto... Pa ko to zna?


Krećemo nevoljno ali pada mrak. Sve je jasno. Dragulji se čuvaju u ovakvim "amforama" a pravoverni Bahusi će pronaći. Vozač a iskusni eneolog nije pio i bezbedno stižemo u Kruševac. Najlepši dan mog radnog odmora se završio. Na kraju samo zahvalnost svim ljudima koje smo sreli i očekivanje da će se ponoviti ovakvo putešestvije. Svi znatiželjni će izguglati. Ovo nije marketing nego podela dragocenih informacija dragim ljudima koji će imati dovoljno vremena da pročitaju ovaj zbrkani tekst. 




Svi putevi koji se ovako završe su blago koje je vrednije od svih špilja sa zlatom. Zlato su ljudi koji nas oplemene a nama bude lepo i uživamo sa njima.



среда, 15. мај 2019.

ISTRIJANSKA VINOLOGIJA+VIPAVA




“Iz hrasta te izdeljao stolar,

u tebi počiva burgundac,

pije te samo gospodar...”


Kao što Isus nije oživeo čim su ga skinulu s krsta, tako sam ja tek posle par dana izležavanja krenuo prema Istri. Jer, kako reče Maljevič, ne možeš podići most ako nemaš obalu. A onda stvar postaje još komplikovanija, jer ti treba i voda. A ja, pretpostavljate, preferiram morsku. I tako sam se obreo u Puli. 


A tamo su me dočekali gradski bedemi Pule koji su nekad imali čak desetak vrata kroz koja se ulazilo u grad. Većina njih srušena je u XIX veku, ali neka su ostala sačuvana do današnjih dana.

DILEMA: Da li da krenem kroz Dvojna ili kroz Zlatna vrata ili ipak Herkulova?



A onda shvatih da ne tražim nikakvu vodu. Barem u ovo doba godine. Od svih staza izbegavajući bogaze biram onu vinsku. Odlazimo do Buja. Prvi maj u Buju. Dok veseli vatrogasci sviraju i marširaju, gaseći se pivom mi se uspinjemo strmim ulicama ovog grada, kojim dominiraju natpisi na italijanskom. Plodno područje Buja čini blago brežuljkasti kraj kojem pogoduje mediteranska klima. Još od davnina zasađen je vinogradima i maslinicima stvarajući tipičan istarski krajobraz. 

Baršunasti brežuljci naseljeni još u bronzano doba, poprište je gde se Histri kuće, Rimljani stvaraju kolonije. Na vrh grada, na strmoj uzvisini Momjana, kao spušten sa samih nebesa dominira impozantni srednjovekovni kaštel. Godine 1797. ovaj kraj dolazi pod vlast Austrije, a od 1805. do 1813. je bio pod Francuskom, da bi je Austrije povratila, kasnije Austro-Ugarsku sve dok ga po završetku Velikog rata nije zaposela Italija.



Najpoznatija ovdašnja firma je Digitron, koji je proizvodio elektronsku opremu, kalkulatore, poznatiji u to vreme kao digitroni. No, manimo kalkulacije-ovde se smestio sasvim naizgled slučajno, jedan od najčuvenijih vinskih hrvatskih puteva sa čak 23 poznata proizvođača vina, s kojima se u harmoničnoj simbiozi protežu i putevi maslinova ulja. A mi krećemo dalje, ka Grožnjanu.




LOVCI NA TARTUFE

 




Grožnjan se nalazi u unutrašnjosti, na zapadu Istre, nedaleko od Brtonigle i Novigrada, na svega 15 kilometara udaljenosti od mora. To je srednjovekovni gradić starih zidina, utvrda, crkvi i spomenika. Ključni trenutak u istorije Grožnjana beše početkom XX veka kada je dovde stigla pruga, nakon čega je usledio ubrzani razvoj proizvodnje domaćih ulja i ojačana je trgovina sa susednim zemljama.

Grožnjan je 1956. godine postao grad umetnika. Tada je bio praktično na izdisaju, ali su onda prazne kuće popunili umetnici.

Usred tamnih, gustih hrastovih šuma severne Istre, tik pod plodnom zemljom, skriva se nešto što lokalni stanovnici često nazivaju suvim zlatom. Ta podzemna gljiva po imenu tartuf, na čiju samu pomisao već rastu zazubice. Ovde rastu dve vrste tartufa: crni i beli tartufi.



Love ih izjutra, čak i noću uz podršku verne pseće svite koju čine labradori i mešanci. Na moje pitanje da li je istina da psi, za razliku od svinja, ne pojedu pronađeni tartuf, moja sagovornica se nasmeja, odmahnu rukom energično i reče:

“Jedu i oni”.




Kameno i hladovito tlo te mediteranska klima pružaju savršene uslove za rast tartufa. Iskusni lovci na tartufe od septembra do novembra češljaju šume prateći tragove svojih dobro izdresiranih pasa koji mogu da nanjuše prodoran miris ovih ukusnih plodova zemlje Tartufi se prodaju ali i izdašno koriste u lokalnim konobama uz fuže (ručno pravljena istarska testenina) ali završavaju i u sladoledu, čokoladi, kobasicama ili čak i u pivu!




Strast potrage za tartufima, čudesnim podstanarima istarskih šuma, nije samo kad zakročiš među stabla obrasla bršljanom i zarasla u mahovinu, dok grančice veselo pucketaju pod nogama kao na roštilju, a pogledom pratiš pse, nadajući se da će zastati, prisloniti njušku uz tlo, podići repić i šapama zagrebati po vlažnoj zemlji.

Lov na tartufe, kažu naši sagovornici‚ više liči na zavisnost koju je teško opisati jer se ne svodi samo na mogućnost dobre zarade, već i na adrenalinski izazov da ispod površine zemlje izvadiš primerak koji je nekom drugom promakao ili si do njega stigao pre drugih. Gastroarheologija. 



Grožnjan je stecište umetnika i hedonista. Plivam zato kao riba u vodi. Ili će biti vinu. Svaka degustacija je svojim protokom saborna, dakle kupažna po karakteru. 


 

Vinarija Zigante se smestila na desnoj strani reke Mirne, okrenuta prema jugu, uzdiže se zemljište sela Kastanja koje dominira dolinom između plodnih brežuljaka. Porodica Zigante od davnine živi  isprepletana sa čokotima. Pradeda je pravio vino, ali je i sam izrađivao bačve. Danas su vina kontrolisanog porekla i stekla je zavidna priznanja i prihvaćena su od najšire publike.



Probamo vina:


  • Penušavac Vero Blanc (šardone) primer je lepog penušavog vina koje ima sve karakteristike grožđa od kojeg je napravljeno;
  • Malvazija – (malvasi- zajedničko ime za velik broj (oko 50-npr. istarska, dubrovačka) sličnih sorti grožđa, koje se uzgajaju od davnina po Mediteranu  ali i za vina koja se dobijaju od njih). Smatra se da je poreklom iz antičke Grčke. Malvazije se dele po boji na bele i crne. Uzgaja se po Italiji (Lombardija, Sicilija, Lipari i Sardinija), u regionu se vezuje za celokupnu po Istru, a možete je pronaći i na Korzici, Iberijskom poluotoku, Kanarskim otocima, Madeiri i grčkim Kikladima. U novija vremena i po Kaliforniji, Australiji i Brazilu. Vino bledo žute boje, sveže, mineralno, note bagremovog cveta, okrepljujuće, lepo i izraženih kiselina;
  • Žuti muškat - ova muskata sorta dolazi još pod imenima moscato giallo, moscat, moscatel, moscato siro i drugima. Pripada velikoj porodici koja vuče poreklo s bliskoistočnih prostora odakle se proširila, najpre po Sredozemlju, a potom dospela i u druge krajeve sveta. Vino je slamnato žute boje, izraženog voćnog muskatnog do cvetnog ukusa. Sasvim drugačije od prvog a opet zanimljivo i meni pravo prijatno iznenađenje, sa izrazito dugom i trajanom završnicom;
  • Teran Rose Aurora je roze vino lepih kiselina napravljeno od stoprocentno autohtone istarske vinske sorta grožđa. Glavne karakteristike terana su umerena količina šećera i vrlo visoke kiseline, koje pojedinih godina prelaze i 10 grama po litri. Iako je istog imena kao vino na Krasu u Sloveniji (kraški teran), radi se o dva potpuno različita vina.
  • Sledi crveno vino Teran, karakteristične rubinsko crvenu boju (za sve lovce- boje zečje krvi) s ljubičastim nijansama.  Aroma je tipična, voćna,  dominira bobičasto voće, malina, a može se naslutiti i note bibera. Visoke kiseline i tanini (polifenola) daju mu “zaobljenost" i karakterističan ukus za koji se može reći da je jak, pun i robustan.
  • Degustaciju okončavamo Kaberne sovnjonom, tipičniom primerom svoje sorte. Dakle, odličan!


Zigante proizvodi i pet vrsta ekstradevičanskog maslinovog ulja među kojima su zastupljene i autohtone istarske sorte:–istarska bjelica i buža, koje daju prepoznatljivo ulje svežeg mirisa na zeleni plod masline, izražene gorčine i pikantnosti koja se izvrsno sljubljuju s jelima od povrća, mesa i uz razne testenine. Tu su i ulja leccino i frantoio koja se svojim skladnim ukusima zelene masline i aromatičnog bilja izvrsno slažu sa ribljim specijalitetima tako i s namirnicama intenzivnijeg okusa i mirisa (poput tartufa). Te specifični blend koji mešanjem sorti daje ulje odličnog kvaliteta. Masline se cede isključivo mehanički, a beru ručno. I za kraj, prava poslastica proizvodi sa dodacima tartufa: crnih i belih.


KAKO JE LEPA VIPAVSKA DOLINA

 

 



Onda lagano krećemo ka slovenačkom delu Istre, Portorožu i Piranu, pa skrećemo ka Vipavi. U Sloveniji je moj otac tamanio restovane jetrice na službenim putovanjima, a deda Franc Oblak iz Škofje Loke dok je slikao pio je roze. Rimski Mare Nostrum je definitvno iza nas. Zašli smo u kontinentalno zaleđe.  Dok neki planinare, trošeći užad i dereze, a neki po Trstu jure pice i kapućino, mi krećemo u Vipavu na  vinski uspon. Tamo je izvesni sveštenik Matija Vrtovac 1844. sačinio najstariju knjiga posvećenu uzgajanju vinove loze- “Vinoreja za Slovence."



Vipavska dolina mesto je na kojem se Mediteran spaja s kontinentom. Smestila se između planina na jednoj i grebena na drugoj strani. Kroz dolinu teče reka Vipava koju prema reci Soči prate bure i sunce. Predivni krajolik satkan je od brežuljaka na kojima se prostiru plodni terasasti vinogradi.  


Od našeg Mladinskog centra do Ajdovščine, dok kiša pada, vidimo pravilno raspoređene vatrogasce. Gde gori, pitamo se.  Kažu u toku je neka trka. Pa šta, plašite se da se neki od takmičara ne zapali. Dakle dok hrvatski vatrogasci u Bujama feštijaju slovenački patroliraju. U Ajdovščini shvatamo da su svi naši busevi otišli. Šibančanin, penzioner, naturalizovani Slovenac, oženjen ženom iz Slankamena (opet ta vinska veza) pritiče nam u pomoć i prevozi nas do Vipave. Žali se na posledice neoliberalnog kapitalizma i na to da je Ajdovščina od najbogatije opštine postala pravo selo. U Ajdovščini je formirana i prva slovenačka vlada  5. maja 1945. U Vipavi na kiosku zapažamo i obnovljeno izdanje Politikinog zabavnika-godina prva.



Od autohtonih sorti beležimo zelen i pinelu, te rebulu, a tu su i malvazija, laški rizling, refošk, barbera - čak 25 različitih vrsta vinove loze. Vinski gigant Vipava 1894 nažalost nije radio ove subote. 


 

Zato smo se zaputuli u modernističku vinoteku čija ulazna vrata krase fragmenti vinskih boca interpolirani u drvo. Pa da krenemo sa vinskim probama u Vinoteci Vipava


 

  • Vidus zelen- suvo vino kojem dominiraju citrusne i biljne note (povrće na slovenačkom= zelenjavo), lepo opredeljenih kiselina i tamo negde pri kraju nazire se cvet kamilice;
  • Petrić pinela na prvi njuh nudi kajsiju, belu breskvu, prolećno poljsko cveće; nađe su tu i tamo neki dašak tropa poput manga. U pitanju je autohtona sorta grožđa iz Vipavske doline koju datiramo u V vek n.e;
  • Vipava 1894 barbera posle sedamodnevne maceracije sa fermentacijom, vino je prošlo potpunu malolaktičku fermentaciju i sazrelo tri meseca na talogu. Dvanaest meseci je provelo u starim američkim i francuskim hrastovim bačvama i buradima od 2-5 hiljada litara. Flaširano je nefiltrirano. Reč je o vinu tamno rubin boja, izraženih sortnih aroma maline i jagode sa nagoveštajem crne čokolade i mastila. Aroma je postojana i kompleksna. Telo je punog tela sa bogatim i mekim-slatkim taninima. Akohola 13,0 %, šećera 2,8 g/l, pH: 3,5;
  • Merlo proizveden od sušenih bobica-adekvatna završnica, onog što će se ispostaviti tek kao prvo poluvreme degustacije. 


 
Nisam ni potpuno propratio dejstvo amaronskog meloa sa 18,5 % Al, s prve degustacije, a već me je drug žusto pozvao na probu vina kod Wipacha. 


“Već su počeli”, rekao je uspaničeno. A tamo su nas dočekali sledeći vipavski biseri:



  • Wipach rebula 2017 vino slamnasto zlatne boje, izrazito puno tela, lepo zaobljenog i skladnog. Ko bi rekao da gospođa Rebula dolazi iz 62-godišnjeg vinograda, jednog od najstarijih u okolini. Note limuna, kedrovina, grejpfrut, sa nežnom aromom vanile i svežom koricom hleba;
  • Wipach beli kuve 2017- vino kojim dominira pinela u kupažnom sastavu. Miris tropskih i voćnih aroma  grejpfrut, ananas, citrusne note. Puno, kremasto, egzotično. Pleni svežinom i zaokruženošću. Duga završnica koja vam ne dozoljava da ovo vino olako zaboravite;
  • Wipach roze 2017 prepun je izraženijh miris bobica, pre svega trešanja i šumskih plodova, u pozadini se javljuju citrusi i bilje. Sveža u ustima, s lepom zaobljenom kiselinom i dugim slatkastom završnicom;
  • Wipach oranž rebula 2017 – maceracija je ovde rebuli podarila nove, dopadljive note, nadogradile je, dala joj punoću i dodatnu kremastu strukturu, uz uspešno očuvanje lepih kiselina:
  • Wipach merlo 2015 – pravi je predstavnik svoje sorte i logičan i kraljvski završetak ovog razdraganog druženja uz razmenu utisaka. Eksplozivno bobičast, prepun borovnica i začinskih nota, a opet suptilno satenske strukture.
 



Pa da razimiramo. Vina iz Vipavske doline su elegantna, harmonična, sveža, pitka s bogatim ukusima i mirisima, relativno punog tela, a opet različitih stilova, te probasmo oranž rebulu, sjajan Wipachev  beli kuve  kao i merlo pripremljen od sušenih bobica. Barbera i merlo pokazali su da ovaj vinski potez stvara  i lepa i puna karaktera crvena vina. Od ostalih vina u Sloveniji spomenimo jakot, koji je italijansko-slovenački odgovor na tokaj, posle njegove zaštite.


Između predivnog Meditarana i impoznatnih Alpa, Vipavska dolina je oaza koja donosi nezaboravno iskustvo, aktivni odmor i uživanje u nezinim gastornomskim specijalitetima, kao što su čorba od pečuraka, testenine sa krompirom, a uz dodatak kobasica, tartufa, pečuraka. Završnica u Gostilni Krhne je bila carska; palačinke u šatou (ne u dvorcu, ali skoro). Tako uljuljkani, potpuno smo da zaboravili da potražimo egipatski sarkofag koji se krije u ovoj dolini.

I dok ptiček veselo žvrgoli u deželi vinogradov in vina, lagana ali dosadna kiša nas neprekidno osvešava. Neki od nas su zaboravilni mobilni na autobuskoj stanici, a ljubazni vozač uz salve sočnih psovki okrenuo je bus po njega natrag. 

A sutra?

Sutra je novi dan. Dan ljubezni.