четвртак, 14. јануар 2021.

Vinarija Madžić




Piše: i slika Ivan Kruljac



Na raskršću puteva za Smederevo, Mladenovac i Smederevsku Palanku nalazi se selo Selevac u kome se nalazi Vinarija Madžić. Vinogradi su raspoređeni na dva brda Plandište i Rt i imaju u osnovi tri ekspozicije. 




U zemljištu se nalazi gajnjača, smonica, žuta zemlja, krečnjačke lutke kao i crvena zemlja od koje su nekad pekli crepove. Na 210 metara nadmorske visine vlasnik se odlučio za merlo kao grožđe jer se pokazalo kao najbolje za vina i zemlju na kojoj se nalazi. Na oko hektar i po površine u proseku svake godine dobije se 5000 boca vina. Pristup vinogradu je takav da se ne koriste herbicidi i pesticidi na zemljištu su minimalne intervencije trava naraste čak do 80 cm kroz sezonu. 



U vinifikaciji su zastupljeni prirodni procesi uz minimalan So2 koji kao ukupan u boci iznosi svega do 40 mg. Merlo zri u hrastovim bačvama koje nisu nove. Rezultat dve godine odležavnja je nefiltrirano vino koje iz bačvi ide direktno u bocu. 




Trenutno je u prodaji i veoma mali broj boca prokupca iz 2017. godine. 





Prvo vino koje je zvanično i bilo sa etiketom je iz 2003. godine. Ime je dobilo po vinarovom dedi Radosavu i zvalo se Radosavlje, a prvo zvanično vino u prodaji je iz 2006 godine. Vinogradi su zasađeni 1969. godine kada je vinar i rođen. 







Merlo berbe 2016. dao je skladno vino prijatnog i jasnog sortnog mirisa umerenog tela, skladnih kiselina i  na ukusu zrelog voća do džemaste strukture. 


Prokupac berbe 2017. nudi novo iskustvo sa mirisom šumskih gljiva, lepršavo vino koje bih voleo da ponovo probam za koju godinu.


петак, 20. новембар 2020.

V Nedelja italijanske kuhinje u svetu

 


Nedelja italijanske kuhinje u svetu je inicijativa koju promovišu diplomatsko-konzularna mreža Italije i Italijanski instituti za kulturu kako bi se istakli značaj i izvrsnost italijanskog gastronomskog nasleđa. Ovogodišnje, peto izdanje pod nazivom „Znanja i ukusi italijanskih teritorija, 200 godina od rođenja Pelegrina Artuzija“, na programu od 23. do 29. novembra, ima za cilj da vrednuje bogatstvo i raznolikost kulinarskih tradicija italijanskih teritorija, kao i zdravlje i održivost čitavog lanca proizvodnje, predstavljajući principe i vrednosti mediteranske ishrane kao modela uravnoteženog načina života. To je ujedno i omaž Pelegrinu Artuziju, utemeljivaču domaće italijanske kuhinje, povodom dve stotine godina od njegovog rođenja.

 

Ovom prilikom Italijanski institut za kulturu u Beogradu, u saradnji sa firmom iFOODQ, predstavlja sedam video-snimaka na temu „Porodica i gastronomija“ šefa kuhinje i dobitnika Mišlenove zvezdice Erosa Pika koji govori o hrani u različitim porodičnim trenucima tokom jedne sedmice. Video-snimci sa titlovima na srpskom jeziku biće prikazani na Jutjub kanalu i društvenim mrežama Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu prema sledećem rasporedu:

 

  •         22. novembar: Nedelja – Nedeljni ručak, kad se cela porodica okupi
  •         23. novembar: Ponedeljak – Sećanja na nedelju: naredni dan su još ukusniji
  •         24. novembar: Utorak – Kupovina, izbor sezonskih proizvoda
  •         25. novembar: Sreda – Brzi recepti
  •         26. novembar: Četvrtak – Kad baka pravi tortu
  •         27. novembar: Petak – Riba
  •        28. novembar: Subota – Pica

 


Pored toga, u cilju obeležavanja dvestogodišnjice rođenja Pelegrina Artuzija, autora prvog kuvara ujedinjene Italije pod nazivom „Nauka kuvanja i umetnost dobre ishrane“, na društvenim mrežama Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu biće objavljen kratak video-snimak pod nazivom „Dobrodošao nazad Pelegrino Artuzi“ koji su ustupile opština Forlimpopoli i regija Emilija Romanja.

 

Italijanski institut za kulturu u Beogradu vas poziva da istaknete značaj italijanskog gastronomskog nasleđa tako što ćete tokom V Nedelje italijanske kuhinje u svetu (23-29. novembar) pripremati italijanske specijalitete i na društvenim mrežama (Fejsbuk, Instagram i Tviter) objaviti slike pripremljenih jela sa kratkim opisom recepta ili kratke video snimke pripreme jela koristeći haštag #ItalianTaste uz obeležavanje  zvanične stranice @iicbelgrado. Sve objave će biti podeljene na društvenim mrežama. U ponedeljak, 30. novembra, biće proglašena tri pobednika koji će dobiti na poklon kecelju sa logotipima ove manifestacije i našeg Instituta i gedžete Italijanskog instituta za kulturu.

 

Na društvenim mrežama Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu biće objavljeni i brojni onlajn sadržaji koje je Ministarstvo spoljnih poslova i međunarodne saradnje Italije ustupilo povodom Nedelje italijanske kuhinje u svetu.

 

понедељак, 26. октобар 2020.

XVIII Degustacija Malog podruma Gajić

Neke stvari ni nepogode u vidu pandemije i najave obilne kiše ne mogu da zaustave. Ni ne treba. U čast i slavu završetka 102 berbe grožđa i otvaranja sezone vina već tradicionalno od 2002 godine, po osamnaesti put zaredom, vinarija i destilerija Mali podrum Gajić minulog vikenda priredila je promociju i degustaciju svojih proizvoda, ovaj put  u Vili Petra u najlepšoj zemunskoj ulici.




Subotnje druženje započelo je u  rano popodne u atrijumu popločanom starom ciglom prošaranom delimično mahovinom i sa zidovima koje krasi zavesa od lišće u širokoj paleti jesenjih boja. Naš ljubazni domaćin, Saša, potomak stare porodice Gajić iz sela Zlegine u Župi, sa članovima svoje porodice ponosno nastavlja vinsku i rakijsku tradiciju na način kako se to radilo odvajkada. Okupljeni, zainteresovani, vinoljupci a i ljubitelji rakija imali su jedinstvenu priliku da probaju dva vina, dve rakije i dva likera.



Bili su ponuđeni  Crveni vitez, sortni prokupac iz 2016. godine, roze Svitanje, kupaža prokupca i merloa iz 2019, šljivovica iz 2018, lozovača iz 2019 kao i likeri višnjevaču iz 2017. i veoma retka drenovaču takođe iz 2017. godine.



Vinogradi prokupca porodice Gajić nalaze se, kao što već rekosmo, u Aleksandrovcu - Župskom. Zasađeni su davne 1915. godine, prva puna berba bila je 1918. i ova promocija imala je svečarski karakter, a sve u slavu okončane 102 berbe grožđa u vinogradu u kome sada složno rade tri generacije Gajića.




Na skupu uz akustičnu muziku, vinsku zdravicu, recitovani su stihovi o vinu, tom božanskom piću, čitane su pesme u čast prokupca,  a okupljenima se prigodnim rečima obratio i bloger Rakije uglavnom Ilija Malović.  Druženje je nastavljeno unutar restorana uz muziku i priču, uz vino, rakuju i prigodnu zakusku. 

четвртак, 22. октобар 2020.

Vinarija Novak, Rogljevo

 


Vinarija Novak gaju grožđe u selu Rogljevo kod Negotina, poznatom po svojoj fascinantnoj vinogradarskoj proizvodnji još od davnina. O bogatstvu ukusa vina iz Negotinske krajine svedoči podatak da se vino ovde pravilo još u III  veku za vreme Rimljana, a da je u XIX veku Austrougarska monarhija imala svoj konzulat u ovom kraju radi lakše trgovine.


Nadomak vinograda nalaze se jedinstvena naselja izgrađena od kamena - Rogljevske pivnice, u kojima, kako to vole da kažu "živi vino, a ne ljudi".  Vinogradi Vinarije Novak prostiru se na 5 hektara, a vina iz njuhovog asortimana su:   Bagrina, Crna tamjanika, Kaberne sovinjon, Prokupac.

 


Bagrina je autohtona sorta krajine i ne može se naći više nigde u svetu. Iako je grozd svetlo ružičaste nijanse, vino bagrina je prozračno žuto - zelene boje, specifičnog ukusa i mirisa. 


Upravo zbog svog mirisa i slatkastog ukusa koji podseća na bagremov cvet ova sorta je nazvana bagrina. Postoje podaci da se Bagrina nalazila na vinskoj karti Titanika.

 



Crna tamjanika je drevna sorta grožđa. Gotovo zaboravljena, na prostoru Srbije opstala je prvenstveno zahvaljujući vinogradarima iz Negotinske krajine. 


Vinarija Novak Crnu tamjaniku gaji sa dosta pažnje,  što je rezultiralo vinom vrhunskog kvaliteta.

 


Kaberne sovinjon je sorta koju često nazivaju i nekrunisanim kraljem vina. Skoro da nema vinograda na svetu u koji se Kaberne sovinjon nije naselio, a ponajviše zahvaljujući svojoj vrhunskoj klimatskoj prilagodljivosti. 



Ono što ga čini posebnim jeste njegova individualnost, ali i želja da se dodvori gospodaru. Samim tim, svaki Kaberne sovinjon u sebi nosi karakter svog tvorca.

 


Prokupac je čuvana tajna ove vinarije i planirana je da nađe svoj put do ljubitelja vina autohtonih sorti sledeće godine.

Mala španska vinska ekskurzija

 



Piše i slika:  Ivan Kruljac

 

 

Zahvaljujući Stefanu Vidiću imao sam prilike da probam retka i izuzetna vina španskog vinara Jose Rodriguez de Vera-Pepe.Ovaj vinski entuzijasta je unikatan posvećenik jer radi na očuvanju starih sorti Španije i poseduje veoma stare zasade vinograda. Stefan i njegov brat su svojim uvozom vina doneli značajno osveženje na tržištu. Četiri vina su ostavila poseban utisak na mene.




Sopla Poniente u 3 etikete  vina su iz regije Valensije. Nastala metodom kojom se pravi šeri

·         starosti preko 20 u stilu šeri fina,

·         preko 30 godina starosti u stilu amontiljada i

·         preko 70 godina staro kao slatko Pedro Himenez vino u seriji od samo 300 boca.

 



Sva vina nastaju od pomenute sorte Pedro Himenez ali nisu zvanično u toj kategoriji jer ne pripadaju geografski regiji gde on nastaje. Fino prvo vino ima zlatno žutu boju suvo aperitivno vino koje je najmanje oksidativno što karakteriše sva ova vina.

Drugo stil amontiljada je zagasite braon boje poput čaja, jakog oksidativnog mirisa urađeno sa prirodnim kvascima kao i većina vina koja pravi solera metodom.

Treće koje je slatko ima boju orahovače a arome su pune mediteranskog voća,smokve, rogača.



Moscatel etikete Atalaque jedan je od najlepših koje sam pio. Pomalo oksidativnog mirisa više aromatično i ekstraktivno nego slatko, ima dugu završnicu, Isto vino probao sam posle par dana i čini mi se bilo je još lepše. Divan miris meda i cveća ostaje dugo na zidovima čaše.



Takođe posebnost za mene je bio vermut koji sam po prvi put probao.Veoma sličan dobrom bermetu na mirisu, sa dosta karanfilića i drugih začina na gutljaju daje lakoću i 15% alkohola je potPuno uklopljeno u celinu.




Sva ova vina dobro se slažu sa cigarama. Stefan vinoteku vodi tek dve godine mislim da nas tek čekaju lepa vinska iznenađenja.

 


среда, 14. октобар 2020.

Hristova krv i odora-Saperavi 2016 Bio Marani



Na dan kada se u Gruziji proslavlja Svetichovloba (dan Hristove odore) otišao sam u Kancelariju njihove ambasade u srcu Beogradu da preuzmem bocu crvenog vina od najpoznatije autohtone sorte ove zemlje.  Zemlja moćnog Kavkaza ali i Crnog mora, gde se vinova loza i božansko piće proizvodilo pre više od 8 hiljada godina, njena kolevka.

Za berbu se u Gruziji bira suvo i sunčano vreme. Tamošnji vinari trudili su se odvajkada da se grožđe što duže zadrži u kontaktu sa suncem. Jer, što su grozdovi bivali zreliji, to se iz njih proizvodilo bolje vino. Zbog toga se i kaže da u dobrom vinu ima podosta sunca, da je zarobljeno u bobicama i potom pretočeno u vino. Berba traje nekoliko sati; tradicionalno se započinje rano izjutra, uz pesme vezane za grožđe i vino, a završava za bogatom trpezom. 



Godine 2019. u Gruziji je prerađeno 271.000 tona grožđa, od čega je 265.000 tona obrano samo u regionu Kaheti. Gruzija ima 525 autohtonih sorti vinove loze (saperavi, usakhelauri , mtsvani, ojaleshi…) i  1.100 registrovanih vinarija. Gruzijci vino tradicionalno piju iz roga za vino, koji je bogato dekorisan.



Poreklo sorte saperavi je u istočnoj Gruziji, u regionu Kahetiju, ali se raširila po celoj zemlji i regionu. Smatra se za jednu od najstarijih sorti grožđa, ali i jednom od najvažnijih u savremenom gruzijskom vinarstvu.

Saperavi, u prevodu se može reći „boja“ je gruzijska sorta crnog grožđa i crvenog vina spravljenog od njega. U pitanju  je sorta poznog zrenja, što se može videti i po karaktertu vina da je od teroara, zemlje i klime preuzela sve što je mogla i ugradila to u bobicu. Osim u Gruziji, gaji se i u Azerbejdžanu i Jermeniji (ako ne ratuju), Uzerbejdžanu, Uzbekistanu, na Krimu, Rusiji. Od ove sorte spravljaju se i predikatna vina.



Danas u Gruziji postoje dva načina proizvodnje vina - klasični evropski (sok od grožđa bez semenki i peteljki odležava u bačvama ili inoks sudovima) i tradicionalni kada sve što se obere, mošt grožđa se gnječi nogama, pa fermentiše u posebnim zemljanim posudama - kvevrima. 



To su ogromni glineni sudovi, kapaciteta  pet hiljada litara pokopani u zemlju i hermetički zaptiveni.



Saperavi 2016 Bio Marani je suvo vino gusto za maramicu, mrko-intezivno purpurne boje i prijatno oporo u ustima-sa elegantnom adstrigentnošću , lepo zaokruženih tanina, voćno-začinskog karaktera, s nježnom notom crnog ribizla, šipka i orahovog listau završnici nadopunjuju  crna čokolada i zeleni biber. Alkohol (12,5 %) se oseća samo u smislu čulnog nadražaja, ali nikako da imalo narušava opštu, harmoničnu enološku sliku.



Kao gastronomsku lokalnu ponudu izneo sam mu lokalne voćne specijalitete u testu iz Pekare Trpković; burek sa šljivama i kifilce sa malinama. Alternativa su crvena mesa servirana u bladi izdanju uz grilovano povrće. 

Zanimljiv je podatak da je u vreme nuklearne katastrofe 1986. u Černobilju (Ukrajina), kad se ovo vino davalo deci radi ublažavanja pogubnog efekta radijacije. No, ne bi bilo nikako dobro za holivudske glumce, koji na diktat bezubih staraca propagiraju neprirodnu belinu veštačkih viličnih kastanjeta. Naime, posle čaše, dve popijene ovog nektara, zubi poprimaju ljubičastu boju. Intezitet ove boje ne menja se ni ako ga razblažimo s vodom. Samo ne znam kome bi takva glupost uopšte pala na pamet.




Gruzija u mojim mislima, na nosu i nepcima i u stomaku. Intrigatno, pa da nastavimo s jednim drevnim predanjem. Prema legendi, Hristova odora je pripala Jevrejma Eliozu i Longinozu iz Mchete (Mcheta je bila prestonica gruzijske kraljevine Iverije od III do V veka), koji su bili prisutni prilikom raspeća Hrista. Elioz je svetinju doneo u Mchetu i predao svojoj sestri Sidonjij, koja ju je od sreće zagrlila,  a od dragosti joj je srce prepuklo. Elioz ju je sahranio zajedno sa odorom.



Na groblju Sidonije, iz devojačkog groba, izniklo je prekrasno drvo, koje je četiri veka kasnije, po nalogu kralja Miriana, bilo posečeno radi izgradnju crkve i od njega je napravljeno sedam stubova, od kojih jedan, prelep i čudotvoran, nikako nisu mogli da postave. Uspeli su, ali tek uz pomoć molitve Svete Nine i to tačno na mesto gde je bila sahranjena devojka sa Hristovom odorom. Tu je nakon toga sagrađena crkva Svetichoveli  (Katedrala živih stubova).

понедељак, 12. октобар 2020.

Zemunski vinski trg u bojama jeseni


Jesen ima neki sebi svojstveni šmek (hladno-toplo, mračno-svetlo/ ful jingjangovski). Te da ostanem u tom fazonskom narativu. Nekako je u mojoj familiji bila tradicija da se subotom ide na pijac. Ja sam je samo delimično prilagodio novim okolnostima. Kao što to svi sve više činimo.





Prvo smo obavili one obaveze koje truju uživanciju. I tako stigosmo oko podneva u Zemun na vinski trg, popoločan  granitnim pločama  sa fontanom i  pratećim pijačnim mobilijarima (tezge). A tamo zanimljiva vina. 



Kod Mačka smo probali rajnski rizling i merlo. Očekivano odlično. Kod Đorđevića i Živkovića tamjanike, kod Gajića, razume se, Crvenog viteza.


Debitant je bila Vinarija Novak iz Rogljeva, ali ne od onog koji igra na francuskoj šljaci protiv španske inkvizicije. 

Pored Mataljeve, ovde smo probali još jednu zanimljivu bagrinu i kupaža u kojoj je ima. Imaju i dobar kaberne, ali i crnu tamjaniku koja nije desertna.

Iz Rubina zanimljiva i nagrađena crvena kupaža Karmen, ali i ovaj sjajni sortni merlo na naslovnici posta.




Vina Pešić obradovala su nas sa širazom, marselanom i kaberne franom  samo za sladokusce.  Prepoznatljiva sortnost uvek je dobra karta na koju  se može igrati.



Iako nije iz oblasti vina, pomenimo i Destileriju Savka sa lepim rakijskim kompletom, a eto idu slave, pa ne budite kao svi ostali-razlikujte se! Našao se tu i neki roze bermet (beli i crveni smo preskočili, jer je to gradivo davno utvrđeno), šira je ekspresno prodata, a avaj, baš smo je namenili kolegi, tako da je ostalo samo da odemo kod Tintora da se pozdravimo. Naravno posle bureka sa sirom kod Petrovića. Baš kada je muzika zasvirala...