Sovinjon blan Krstašica

 

Irig je idilično vojvođansko mesto koji su odvajkada naseljavali dobroćudni i vredni ljudi. U njemu je jedan krušedolski arhimandrit 1842. godine osnovao prvu javnu srpsku biblioteku i čitaonicu.

No, nisu bili ni oni pošteđeni napasti poput  “crne smrti“ i najezdi Osmanlija.

U dramatičnoj bici koja se odigrala 1717. godina kod Krstašice, tokom Austrijsko-turskog rata, srpski oberkapetan Adam Monasterlija, sin pukovnika Jovana i njegovih trista rackih milicionera junački je triput potisnuo neprijatelja preko mosta, nanevši mu značajne gubitke u ljudstvu. Neki od predstravljenih napadača  spas su potražili u potoku. Rekli bismo, da su ih Adam i graničari preveli žedne preko vode. 

O tom događaju potanko saznajemo iz opširnog pismenog izveštaja iriškog kneza Nikola princu Evgeniju Savojskom. No, na kraju su branitelji, bili ipak savladani, i to do poslednjeg, položivši svoje živote protiv trideset puta nadmoćnije turske pešadije.  Beše to jedna od poslednjih bitaka protiv Turaka na panonskom prostoru.  O ovom boju piše i Borislav Mihajlović Mihiz:

„Dečaka sklonog da bojeve sa Turcima gleda očima naše narodne poezije sa svom epskom grandecom i svečanom ornamentikom, razočaravajuće delovao ovaj naturalistički opis, činio mi se odviše prizeman i nekako sirotinjski stvaran. Mladost voli patetiku, sjaj, uzvišenu jaku reč i krupnu emociju. Tek kad sam docnije, kao odrastao čovek, naišao na ovaj isti tekst u nekom starom broju Letopisa Matice srpske, mogao sam da osetim svu gorku i stvarnu lepotu lamenta iriških kmetova nad pogibijom Monasterlijinih graničara.“

Baš na ovom  istorijskom mestu, u iriškom šancu, po narodnom predanju nastao je izvor. Posmrtni ostaci Adam Monasterlija pokopani su u manastiru Novo Hopovo.

 

Habzburški car, Josif II obišao je to mesto 1786. godine. Okrepivši se vodom sa izvora Krstašica i zasladivši se plodovima iz obližnjeg voćnjaka i vinograda, car je rekao:

 

”Ovo je rajsko voće. Adam jeste iz raja izašao, ali sa svojih trista junaka u njega se i vratio!”

 

Tako je 2009-2010. sadnjom vinograda  na 9 hektara i voćnjaka na 6,nastala Vinarija i destilerija Krstašica, ponevši ime po čuvenom megdanu. Iz vinograda se u čašu prelije šardone, sovinjon, slankamenka i merlo i to u godišnjim limitiranim količinama od 30 hiljada litara. 

Sovinjon blan 2019 Krstašica, sortni Francuz naturalizovan na južnim obroncima Fruške gore  je iskričavo vino  – slamnožute žute boje sa zelenkastim prelivima, nastalo isključivo od sopstvenog grožđa, punog tela, kremasto harmonično  sa aromama zove, koprive i ogrozda, u skladu sa karakteristikama ovdašnjeg teroara.

Lepe kiseine, sveže i raskošnog voćnog karaktera, sa diskretnom orašastom završnicom, stila koji planiraju da i nadalje neguju pod budnom dirigentskom palicom enologa Tanje Grubešić. 

Ovo vino lepo će se slagati sa širokim dijapazonom hrane (naglasak stavljam na povrće), uzdižući je na lestvici kvaliteta.

Na kraju, spomenimo i geslo ove vinarije: 

„Budi junak, nazdravi  kao car!“

Degustacija u Vinariumu u vreme berbe

 Piše i slika:  Ivan Kruljac

 

Vreme je divno ovih dana kada trošimo leto a jesen nam kuca na vrata. Takav je bio i jučerašnji dan, kada smo prolazeći duž sela Ležimir došli do Fruške Gore i  kasnije do Banoštora na obali Dunava.

 

 

U kući staroj više od stoleća nalazi se Vinarium.Njihova vina sam pio više puta, ali mi je boravak u vinogradima u toku berbe dao priliku da ih kroz prošle berbe probam u miru.

 

Pejsaž u kome se nalazi blizu 30 hektara Vinariuma je pastoralno miran i stvara spokoj. Uz put grane sa plodovima zrelog šipurka i drenjina, oko njih obleću leptiri svih boja, što  zaista stvaraju poseban osećaj. 

Još u vinogradima nazdravili smo uz pino griđo veoma prijatno vino umerenih kiselina i lepe završnice.

 

 

Od iste sorte uz dužu maceraciju nastalo je i vino koje smo probali u dvorištu gde je i prerada i podrum. Ono je divne jantarske boje začinskog ukusa sa cimetom i drugim orijentalnim mirisima. 

Uz hranu iz Srema pino noar koji je nefiltriran bio je novo iskustvo te sorte za mene. Jedno puno vino snažnog tela i divne tamne boje odlično se uklopio uz zalogaj.

 

Drugo crveno vino bilo je kupaža kaberne sovinjona, merloa i crne tamjanike. Boje soka od brusnice od grožđa sa poteza Dedovac veoma je prijalo sa razvijenim notama crvenog bobičastog voća. 

Možda neobičnim redosledom uz rečnu ribu meni draga sorta župljanka se odlično složila. 

 

Traminac posle toga bio je moj omiljen gutljaj tog dana ,11.5% alkohola i predivan citrusni miris dao je na ukusu limetu i limun travu. Za kraj pili smo kasnu berbu crne tamjanike, po karakteru nenametljivo-umerena tražila je čašu više.

 

Vinarium će u narednih pet godina imati grožđe koje će u potpunosti biti organski tretirano. 

Za njih je kao i za vina koja je stvorila zadužena Jelena Burmudžija. Iskreno se divim  ljudima koji naporno rade i stvaraju, te u to ime želim Vinariumu još mnogo dobrih berbi.

 

 

 

BOTANIČKI VINSKI VIKEND

Piše i slika:  Gordan Gorunović

 

 

U epicentru Beograda na najzelenijoj površini spojili su se hortikultura, vino i gastro specijaliteti. Jedino je Japanski vrt ostao zaštićen kao deo van enološkog sveta. Mudri posetioci su došli u prvim satima manifestacije. Dovoljno prostora, zavodljivi zvuci raznovrsne muzike kao čast za jedno od čula i lavirint štandova na dovoljnoj udaljenosti da sve bude virusološki bezbedno. Za tanine ne garantujem, ali oni su zdravi.

Nasmejana lica vinara i ostalih izlagača upotpunili su svi osmesi publike koja je znalački krstarila između u slalomu sa kratkim predasima na klupama ili lejzi begovima. Mnogo dragih prijatelja, poznanika, porodica i sami proizvođača Bahusovog nektara promicali su pored a u pauzama su razmenjene tople reči i preporuke za probu nekog od proizvoda. Totalno netipična atmosfera i emocija lebdela je iznad Jevremovca. 

 

Faktografski nabrajati izlagače je nepotrebno jer to stoji u zvaničnim prezentacijama. Svako od nas je našao svoje omiljene, poludrage i drage proizvode grožđa. Ukusi su različiti ali na ovom arealu je bila dovoljno velika ponuda da je mogao svako da pronađe svoju čašu zadovoljstva. Dok smo slušali divne tonove uz prelepo vreme a opet zaštićeni od vreline u hladu plemenite prirode vreme je prošlo previše brzo. U suton već kreće veći priliv na kapiji ali mnogi ostaju vani pošto više nisu mogle ni da se kupe ulaznice zbog ograničenja broja prisutnih.  

 

Wine Garden održan je 19.9. (12 – 20h) i 20.9. (12 – 20h). Drugo izdanje manifestacije pratio je odličan muzički program. Epidemiološki uslovi ne dozvoljavaju održavanje velikih koncerata ali uživanje u zelenoj oazi nije bilo ništa manje uzbudljivo. 

 

Posetioce tokom dva dana dočekala degustacija pažljivo odabranih vina, sireva i delikatesa, a magična atmosfera Botaničke bašte će biti začinjena dobrom akustičnom muzikom na nekoliko punktova, kao i drugim zanimljivim sadržajima.

 

 

U glavnoj piknik zoni kod Staklene bašte nastupili su akustični bend Hot Club of Belgrade, koji svira džez obrade popularnih pesama i gipsy-swing muziku, kao i gudački kvartet Crystal Strings, koji će izvoditi evergreen hitove, stranu pop muziku u energičnim aranžmanima, kao i obrade filmske muzike. U drugoj zoni posetioci su mogli da uživaju u magičnom zvuku gudačkog trija A Corda, koji je izvodio najlepša dela klasične muzike. 

 

Na trgu kod fontane se igrarao swing i rockabilly, a svoje umeće su pokazati plesači plesne škole Swing n Roll, dok su na jednom od travnjaka nastupati i ulični svirači. Odlična prilika za uživanje cele porodice na vinskom pikniku u predivnoj prirodi tokom poslednjeg vikenda leta.

Ovogodišnja manifestacija je organizovana u sajamskom stilu, ali uz velike limite i mere opreza. Zelena oaza u centru Beograda se prostire na preko pet hektara i u skladu sa trenutnim uputstvima nadležnih organa, na ovom prostoru će istovremeno može da boravi ograničeni broj posetilaca. 

Odlazeći iz Botaničke bašte puno jelepih utisaka, opuštenost i osmesi na licima svih. Posle dugih izlovanih dana zadovoljština je biti deo ovakvog događanja. Sumiram sve doživljaje. Uz sve hedonističke benefite doživeo sam i mnogo toplih ljudskih emocija koje svakako nisu nikada na prodaju.

  

ZA VIKEND BOTANIČKA BAŠTA POSTAJE WINE GARDEN

 

 

Jedna od najlepših vinsko-muzičkih manifestacija Wine Garden će, po drugi put, biti održana u Botaničkoj bašti „Jevremovac“ 19. i 20. septembra od 12 do 20 h.

 Akustični bend Hot Club of Belgrade, koji svira džez obrade popularnih pesama i gipsy-swing muziku, kao i gudački kvartet Crystal Strings, koji će izvoditi evergreen hitove, stranu pop muziku u energičnim aranžmanima, kao i obrade filmske muzike će nastupati kod Staklene bašte. U drugoj zoni posetioci će moći da uživaju u magičnom zvuku gudačkog trija A Corda, koji će izvoditi najlepša dela klasične muzike. Na trgu kod fontane će se igrati swing i rockabilly, a svoje umeće će pokazati plesači plesne škole Swing n Roll, dok će na jednom od travnjaka nastupati i ulični svirači. Ovo će biti odlična prilika za uživanje cele porodice na vinskom pikniku u predivnoj prirodi tokom poslednjih dana leta.

Zbog nemogućnosti održavanja velikih koncerata, Botanička bašta, koja se prostire na preko pet hektara površine, će biti podeljena u četiri muzičke zone u kojima će od 13 do 19h biti održavani akustični koncerti koji će upotpuniti uživanje u prirodi i vinu.

Posetiocima će biti ponuđen i bogat izbor vina koja će predstaviti više od 30 vinarija iz Srbije i inostranstva. Osim domaćih i vina iz Makedonije, Hrvatske, Slovenije i Bosne i Hercegovine, posetioci će biti u prilici da degustiraju i vina iz Italije, Španije, Nemačke i Francuske. Kako bi užitak u degustacijama vina bio potpun na ulazu će moći da se iznajme staklene vinske čaše, a depozit se vraća po povratku neoštećene čaše.

Osim odlične ponude vina posetioci će moći da degustiraju i razne vrste sireva, proizvoda od mangulice i delikatesnih pašteta, a da bi piknik bio potpun moći će da se kupe i burgeri, peciva, sendviči, kao i ručno rađeni sladoledi i slatkiši.

Ovogodišnja manifestacija će biti organizovana u sajamskom stilu uz velike mere opreza. Vinski štandovi će biti postavljeni na razdaljini od po 10 m, a posetioci će biti usmeravani kako bi se održala i fizička distanca. Takođe, biće primenjene i druge neophodne epidemiološke mere, što će omogućiti maksimalnu bezbednost posetilaca.

Ulaznice se mogu kupiti u pretprodaji na biletarnici Botaničke bašte i preko ticket servisa Tickets.rs, DD Tickets i Gigs Tix, kao i na dan održavanja manifestacije na ulazu. S obzirom da je, zbog trenutne epidemiološke situacije, izmenjena koncepcija manifestacije, cena ulaznice je korigovana na simboličnih 600 dinara, a za decu do 12 godina ulaz je besplatan. 

Ulaznica podrazumeva jednokratno neograničeno vreme boravka u Botaničkoj bašti i besplatne degustacije vina i drugih proizvoda koji će se naći u ponudi.

Zbog maksimalnog ugođaja i epidemioloških mera broj karata je limitiran, a više informacija se može pronaći na sajtu www.winegarden.rs i fb stranici winegardenbelgrade.

Autor fotografija:  Ivana Čutura i promo.

Vinski noviteti iz podruma Ernea Sagmajstera

Piše i slika:  Ivan Kruljac

15. septembra osvanuo je interesantan vinski dan. Uz dobro društvo slobodnog uma bila je čast probati prvi put berbu 2017 i tri vina Ernea Sagmajstera životno vinskog slikara Srema i Fruške Gore.

Furmint 2017 sa poteza Kanias kod Iriga je već sada, iako je na početku životnog veka, plemeniti nektar dobro uklopljenih karakteristika. Ono je veoma čisto i na mirisu i na ukusu punog tela, izbalansiranih kiselina i blagog uticaja drveta. Ovo gastronomsko vino visokih dometa menjaće se u svojoj lepoti još dugo, dugo godina.

Kadarka 2017 sa poteza Devas već sada svojom bojom u dekanteru odaje posebnost. Reč je o crvenoj boji kakvu samo ta vrsta grožđa može dati. Na mirisu je, isprva, kao najlepši kolač, note crvenog bobičastog voća puteraste mekoće, zatim džemasto voće .Vino koje se brzo menja u čaši i daje mašti na volju kroz deset dana maceracije dobilo je predivnu boju i ukus. Osim što nagoveštava da će biti dugovečno, ne želim da nagađam kako će se razvijati, jer je za mene, već sada, najzanimljivija kadarka koju sam dosad popio.

Cabernet franc 2017 iz Iriga po prvi put je Erne uobličio kao sortu. Vrsta grožđa veoma zanimljiva zbog svoje boje koja podseća na tamnu boju latica ljubičica, a ona se može naći i u mirisu. Nisam pio puno vina od ove sorte, ali ovo otmeno vino, koje mi je na ukusu podarilo crnu ribizlu, koju su potom nasledili vegetativni tonovi u jednom momentu. Sasvim jasno i to ne samo meni, zamirisao sveži koren rena, celer, da bi se onda opet vratilo u svoju voćnu suštinu. Vina poput ovog pružila su nam najlepši doživljaj, tako što smo pobegli od stvarnosti mlečnim putem sazvežđa i shvatili da smo otvorili tek prvu stranicu jedne intrigantne knjige.

VINARIJA VINUM- SREMSKI KARLOVCI

 Oj, Karlovci mesto moje drago

 

pevao je Branko o svom voljenom mestu, ne zaboravljujući da spomene vinograde i ljubavi koje je vino iz njih pratilo. U doba Rimskog carstva na mestu današnjih Sremskih Karlovaca  nalazilo se malecko utvrđenje, koje je dimenzije grada dobilo po pouzdanim podacima 1308. godine i to kao tvrđava poznata pod imenom Karom. 

 

 

Skoro svako domaćinstvo u Karlovcima pravilo je vino i imalo lučni podrum zidan ciglom. S nostalgijom sećam se i svog u Mlatišuminoj u  Beogradu, koji nažalost nikad nije bio vinski. U Sremskim Karlovcima je 1734. godine održana prva pozorišna predstava u nas. 

Ove sunčane subote, posle obilaska dva fruškogorska manastira, a pre kupanja na Koh Čeng ostvcetu i alaske čorbe svratili smo u posetu Vinariji Vinum. Prošli put smo ih posetili u 31. maja 2015, na staroj adresi kada su već kovali planove za ovu novu. Beše to vreme predstavljanja vinskog pasoša i poseta nam je ostala u vrlo lepoj uspomeni. U međuvremenu, družili smo se se po festivalima i sličnim dešavanjima, a poslednji put na radionici na Beovajnu Vertikala grašca belog Vinarije Vinum, 21. februara pred nasrtaj virusa C19.  Kada smo im najavili da ćemo svakako posetiti. 

 

Vinum je osnovao 2001. godine dašnji vlasnik Dr. Milan Ubavić. U početku je grožđe dolazilo iz otkupa sve dok 2009. nisu stasali sopstveni vinogradi.

Vinarija Vinum se danas nalazi u preuređenom  lagumu iznad koga je nadograđen prostran degustacioni prostor sa zastakljenom terasom, kaminom i malim vinogradom u dnu dvorišta. Stara, adaptirana kuća s pročeljem ka ulici Karlovačkog mira preurađena je u kancelarijski  prostor, sačuvaši šmek tradicije. 

Dočekuje nas Jovica Urošević enolog vinarije i provodi kroz vinariju. Belo grožđe je već obrano. 

 

 

Potom sedamo i krećemo sa probom vina, počev od grašca belog,  sovinjona,  mustre  (polusuve bele kupaže traminca i žutog muskata), roze (od pino noara). Zadovoljan je rezultatima berbe 2019. (što mi sa zadovoljstvom možemo da potvrdimo uvidom u sadžaj vinske čaše), a kaže da i ova godina nagoveštava sjajna vina. 

 

Govori sa istitnskim entuzijazmom, ali odmereno. Nagoveštava i penušavo vino od grašca. Hvali i raduje se i uspesima drugih vinarija. A da ne spominjemo samo koliko relevantnih priznanja ima ova vinarija, potrajalo bi to. U tom trrenutku stiže Milan Radović, direktora prodaje. 

Sledi šardone barik i pino noar iz 2017. (koje ne iznedri svaka godina). Grožđe  stiže sa poteza Ešikovac i Čerat, ukupno oko sedam hektara, sađeni su od 2007. godine i to sorte grašac, sovinjon blan, šardone, frankovka, pino noar, traminac. 

Godišnja proizvodnja je oko 30 hiljada litara. Dok divanimo i pijuckamo, malo pomalo neko zakuca da priupita za probu, ali i da pazari, a dosta od njih su stranci, koji sve više prepoznaju kvalitet ovdašnjih vina. 

 

Ukoliko, posle ispijenih karlovačkih vina, poželite da osvojite Vidikovac sa kojeg se pruža pogled na Karlovce kao na dlanu, imate da savladate ukupno 214 stepenika. Ko se zabrojao, moraće ispočetka.

Tu je i Muzej šibica kojeg se ni Anderson ne bi odrekao. A sada je vreme za egzotičnu peščanu plažu. Ostajte mi dobro i zdravo.