Sovinjon blan Krstašica

 

Irig je idilično vojvođansko mesto koji su odvajkada naseljavali dobroćudni i vredni ljudi. U njemu je jedan krušedolski arhimandrit 1842. godine osnovao prvu javnu srpsku biblioteku i čitaonicu.

No, nisu bili ni oni pošteđeni napasti poput  “crne smrti“ i najezdi Osmanlija.

U dramatičnoj bici koja se odigrala 1717. godina kod Krstašice, tokom Austrijsko-turskog rata, srpski oberkapetan Adam Monasterlija, sin pukovnika Jovana i njegovih trista rackih milicionera junački je triput potisnuo neprijatelja preko mosta, nanevši mu značajne gubitke u ljudstvu. Neki od predstravljenih napadača  spas su potražili u potoku. Rekli bismo, da su ih Adam i graničari preveli žedne preko vode. 

O tom događaju potanko saznajemo iz opširnog pismenog izveštaja iriškog kneza Nikola princu Evgeniju Savojskom. No, na kraju su branitelji, bili ipak savladani, i to do poslednjeg, položivši svoje živote protiv trideset puta nadmoćnije turske pešadije.  Beše to jedna od poslednjih bitaka protiv Turaka na panonskom prostoru.  O ovom boju piše i Borislav Mihajlović Mihiz:

„Dečaka sklonog da bojeve sa Turcima gleda očima naše narodne poezije sa svom epskom grandecom i svečanom ornamentikom, razočaravajuće delovao ovaj naturalistički opis, činio mi se odviše prizeman i nekako sirotinjski stvaran. Mladost voli patetiku, sjaj, uzvišenu jaku reč i krupnu emociju. Tek kad sam docnije, kao odrastao čovek, naišao na ovaj isti tekst u nekom starom broju Letopisa Matice srpske, mogao sam da osetim svu gorku i stvarnu lepotu lamenta iriških kmetova nad pogibijom Monasterlijinih graničara.“

Baš na ovom  istorijskom mestu, u iriškom šancu, po narodnom predanju nastao je izvor. Posmrtni ostaci Adam Monasterlija pokopani su u manastiru Novo Hopovo.

 

Habzburški car, Josif II obišao je to mesto 1786. godine. Okrepivši se vodom sa izvora Krstašica i zasladivši se plodovima iz obližnjeg voćnjaka i vinograda, car je rekao:

 

”Ovo je rajsko voće. Adam jeste iz raja izašao, ali sa svojih trista junaka u njega se i vratio!”

 

Tako je 2009-2010. sadnjom vinograda  na 9 hektara i voćnjaka na 6,nastala Vinarija i destilerija Krstašica, ponevši ime po čuvenom megdanu. Iz vinograda se u čašu prelije šardone, sovinjon, slankamenka i merlo i to u godišnjim limitiranim količinama od 30 hiljada litara. 

Sovinjon blan 2019 Krstašica, sortni Francuz naturalizovan na južnim obroncima Fruške gore  je iskričavo vino  – slamnožute žute boje sa zelenkastim prelivima, nastalo isključivo od sopstvenog grožđa, punog tela, kremasto harmonično  sa aromama zove, koprive i ogrozda, u skladu sa karakteristikama ovdašnjeg teroara.

Lepe kiseine, sveže i raskošnog voćnog karaktera, sa diskretnom orašastom završnicom, stila koji planiraju da i nadalje neguju pod budnom dirigentskom palicom enologa Tanje Grubešić. 

Ovo vino lepo će se slagati sa širokim dijapazonom hrane (naglasak stavljam na povrće), uzdižući je na lestvici kvaliteta.

Na kraju, spomenimo i geslo ove vinarije: 

„Budi junak, nazdravi  kao car!“