Noviteti kod Tintora: Neka šarmantna vina, vermut i dva oldtajmer porta

Tekst i fotografije: Kruljac Ivan

Nedavno sam dobio razglednicu, čestitku nakon mnogo godina iz daleke Kanade.

Nisam ni slutio da ću se radovati i razglednici na boci vina, a ona je stigla iz Portugalije i nalazi se na etiketi Carlosa Campolarga. Vino je od sorte grožđa Alverilhão. Pijem ga po drugi put u životu, ali sada u miru, spoznavajući lakoću ispijanja kroz voćnu završnicu u kojoj dominira višnja. Prelepa crno bela etiketa vratila me je u davnu prošlost i lepa sećanja.

Drugo grožđe istog majstora pretočeno u bocu je Souzão, takođe nepoznata sorta u širem smislu, a ulazi u sastav porto vina. Ponovo je etiketa minimalistička, na kojoj je slovo Z postalo mačka sa krinkom u pokretu. Ova sorta u vinu daje puno voća na ukusu, u kom prednjači aronija. Na mirisu divne note kvasine, uz mali procenat alkohola, čini ovo vino predodredjenim za maštanje.

Od Alvara Castra stigla je i etiketa Tobias, jedna od najlepših koju sam video u stilu akvarela. Vinar nije odstupio od svog stila koji daje u boci vina dugog trajanja ukusa i neobične lakoće ispijanja.

Rita Ferreira čiji vinski koncept nosi i takvo ime na etiketama Conceito i Contraste u svom stvaralaštvu putujući po svetu stvara unikatna vina sa karakterom. Stigla je nova berba 2018. Etikete Legitimo nudi predivno vino odležalo samo u inoksu još elegantnije nego ono iz berbe 2016.

Imao sam sreću da probam i vermut, nastao u Portugaliji, zaista poseban, sa anisom na mirisu i drugim herbalnim notama, slasan u ustima. Ime mu je 7 mora, i zaista bi bilo lepo kada bi se ljudi više upoznali sa ovakvim stilom vina.

Na kraju i jedna prava poslastica. Po prvi put su pristigla i dva porta iz 1940 godine. Tako da imate jedinstvenu priliku da vina iz tako daleke berbe možete da nabavite i probate.

Ova vina samo su deo od blizu 30 novih etiketa i prava su svečanost za svako nepce. Možete ih probati u Zemunu, u vinoteci Tinto. Oni koji znaju ovo predstavlja logični sled rada Željka Tintora, ali i ozbiljan iskorak i priliku da kroz vina ljudi upoznaju kroz vinsko putovanje neke druge kulture. U vreme kada smo većinom i nevoljno usidreni. Jer vinski jezik je iskren i nepogrešiv. Samo treba otvoriti um i srce za takva vanredna iskustva.

Vinarija Madžić

Piše: i slika Ivan Kruljac

Na raskršću puteva za Smederevo, Mladenovac i Smederevsku Palanku nalazi se selo Selevac u kome se nalazi Vinarija Madžić. Vinogradi su raspoređeni na dva brda Plandište i Rt i imaju u osnovi tri ekspozicije. 

U zemljištu se nalazi gajnjača, smonica, žuta zemlja, krečnjačke lutke kao i crvena zemlja od koje su nekad pekli crepove. Na 210 metara nadmorske visine vlasnik se odlučio za merlo kao grožđe jer se pokazalo kao najbolje za vina i zemlju na kojoj se nalazi. Na oko hektar i po površine u proseku svake godine dobije se 5000 boca vina. Pristup vinogradu je takav da se ne koriste herbicidi i pesticidi na zemljištu su minimalne intervencije trava naraste čak do 80 cm kroz sezonu. 

U vinifikaciji su zastupljeni prirodni procesi uz minimalan So2 koji kao ukupan u boci iznosi svega do 40 mg. Merlo zri u hrastovim bačvama koje nisu nove. Rezultat dve godine odležavnja je nefiltrirano vino koje iz bačvi ide direktno u bocu. 

Trenutno je u prodaji i veoma mali broj boca prokupca iz 2017. godine. 

Prvo vino koje je zvanično i bilo sa etiketom je iz 2003. godine. Ime je dobilo po vinarovom dedi Radosavu i zvalo se Radosavlje, a prvo zvanično vino u prodaji je iz 2006 godine. Vinogradi su zasađeni 1969. godine kada je vinar i rođen. 

Merlo berbe 2016. dao je skladno vino prijatnog i jasnog sortnog mirisa umerenog tela, skladnih kiselina i  na ukusu zrelog voća do džemaste strukture. 

Prokupac berbe 2017. nudi novo iskustvo sa mirisom šumskih gljiva, lepršavo vino koje bih voleo da ponovo probam za koju godinu.