Vinarija Tasca d'Almerita, Regaleali, Sicilija

Šta je zajedničko Parsifalu, vitezu okruglug stola koji traga za Svetim gralom u istoimenoj Vagnerovoj operi i jednoj renomiranoj sicilijanskoj vinariji? 

Pa mesto gde se rodili!

Već četiri generacija grofova od Almerite prave vino, čuvajući drevne sicilijanske sorte, izmeštajući enološke prepreke i stvarajući jedinstvena, aristokratska vina. Vinarija je osnovana davne 1830. godine. 

U samom Palermu obnovili su nekadašnju vilu Kamastru i pretvorili je u luksuznu vilu Tasku. Smeštena je u istorijskom jezgru Palerma, a okružena predivnim parkom i prostranim bazenom. Upravo je ovde 1881. godine Rihard Vagner komponovao treći čin svoje poslednje opere "Parsifal".

Nukleus sadašnje vinarije nastao je baš ovde 1830. godine, kao i najstariji vinski podrum u regionu. Odavde su prva crvena vina krenula put probranih evropskih i svetskih restorana. No, sa početcima urbanizacije Palerma, početkom XX veka, vinogradi su izmešteni u oblast Regaleali, gde su se raskomotili na raskošnih 500 hektara. A vilu o kojoj vam divanim možete iznajmiti. Cena, prava sitnica!

 

Danas vinariju vode braća Alberto i Đuzepe Taska. Podela posla je bratska; Alberto vodi vinariju, a Đuzepe je enolog. Iz portfolija ove ugledne vinske kuće izdvajam par vina koje možete pronaći i na srpskom tržištu, a koja će vam na najbolji način dočarati ovu vinariju i sunčanu Siciliju:

•  Almerita Brut -penušavo ekstra suvo belo vino, šardone (100 %), 
• Nozze d’Oro – belo vino kupaža inzolje (74%), i sovinjon blana (26%),
• Leone d’Almerita –belo vino, kupaža katarata, pino blana, sovinjona i aromatičnog traminca,
• Regaleali Bianco- belo vino, kupaža nzolje, katarata, grekanika i šardonea,
• Diamante Passito-desertno belo vino, kupaža muskat, aromatični traminac,
• Lamuri -. nero d’avola ,
• Rosso Del Conte-crveno vino, kupaža nera d’avole i perikonea.

Kada kažete vino, odmah se nameće i pitanje: „Uz šta?“ Da to pitanje ne bi ostalo bez odgovora postarala se 1989. godine Ana Taska Lanca (Anna Tasca Lanza), jedan od najboljih kuvara na Siciliji i osnivač ugledne škole kuvanja. Žena, koja je kuvanju učila i Džemija Olivera. Nažalost, preminula je 12. jula 2010. godine. Njena naslednica, ćerka, Fabricija seća se reči svoje majke, a koje su joj i danas putokaz u radu:

„Praktikujem tradicionalnu sicilijansku kuhinju, koja je u našoj familiji uvek imalo centralno mesto. Posvećena sam traženju orginalnih, starinskih recepta, koji su, naizgled, izgubljeni, zatureni, to je prosto postala strast koja me zaokuplja. U principu, ti recepti su vrlo prosti i dočaravaju svu lepotu našeg predivnog ostrva, njegove ukuse i boje“

A sad se vraćam na ono pitanje: „Uz šta?“.

Odgovaram vam: „Na vama je!“

Fabricija Taska bi sigurno znala.

 a ako želite više da saznate o Siciliji pogledajte putopis na Putokazu