Vina jadranske obale: Istra, Kvarner i Dalmacija

Na masterklasu koji je vodio Saša Špiranec a pod temom Meet Croatia s posebnim osvrtom na vina sa jadranske obale prvo smo brzopotezno rekapitulirali znanja o vinskim regionima Hrvatske i njihovim karakteristikama.

Po podacima iz 2014 ova zemlja ima registrovanih 1624 proizvođača vina, 4 vinske regije i 19 podregije, 66 vinogorja, preko 60 autohtonih sorti. U  ukupnoj proizvodnji bele sorte čine 65 %, a od sorti se po zasadima izdvajaju: graševina (28 %),  istarska malvazija (12 %) i plavac mali (12 %).

Bregovita Hrvatska daje aromatična vina s malim postotkom alkohola, a tamošnji sovinjoni su iskričavi.A onda smo se otisnuli put jadranske obale.

Istra je najveće jadransko poluostrvo. Po tlu Istra se obično deli na:

• crvenu Istra (zapadna obala) – jer prevladava crveno-smeđa zemlja (crljenica)
• siva Istra (središnja Istra) - zbog sivog glinenastog tla
• bela Istra (padine Učke i istočni dio poluostrva) - zbog kamenitog tla.

Putovanje istarskim vinskim putevima je neponovljiva avantura kroz autohtonu Istru, njene predivne krajolike i pitoreskne brežuljke.Tragajući za podrumima i vinskim pričama, otkrivaćete i način života ovdašnjih meštana. Od ovdašnjih vina od belih najpoznatija je malvazija (uvek suva, sveža i živa ako je iz inoksa i zrela i puna kad dolazi iz drvenih bačvi),  slatkasti i aromatini muškat, a od crvenh teran.

Kvarner, tačnije Krk diči se sortom žlahtinom.  

Malvazija istarska– razlikujemo belu i crnu, mada je bela dosta poznatija. Vino od malvazije istarske je srednje do jako, puno, zaokruženo i harmanočno sa sadržajem alkohola između 11,5 - 13,5  %. To je zlatno, sveže i mirisno vino, voćnih aroma najčešće dominiraju jabuka, breskva, agrumi, bagrem, a u zrelom vinu može se pronaći i lagani gorkasti ukus badema. Proizvodnja malvazije u Istri čino oko 60% ukupne proizvodnje. Bere se u septebru da bi se sačuvala svežina. Ovo vino je bogato belančevinama te ga je potrebno bentonitirati. Godina 2010. presudna je pozicioniranje istarske malvazije na svetskom tržištu. Treba je razlikovati (po grozdu) od Malvazije dubrovačke (Malvasia di Lipari) navodno poreklom sa Sicilije, a rođaka ima i u Španiji (Malvasia di Sitges). Malvazija dubrovačka je idealna za sušenje.

Teran – stara istarska autohtona sorta koja se prvi put spominje još prije više od 600 godina. Do pre sto godina bila je glavna istarska sorta koja je bila zasađena na većini tamošnjih vinograda. Daje umereno do jako vino, 11-12,5 l% alkohola. Vino teran ima karakterističnu rubin-crvenu boju, koja je protkana ljubičastim tonovima. Aroma je fina, izražena i prepoznatljiva, tipičnog voćnog karaktera kod kojeg dominira ukus maline i višnje i laganom nijansom trave. Starenjem dobija intenzivniji voćni miris.

Na nas je poseban utisak ostavio istarski vinar, Luciano Visintin, Vinarija Veralda iz Brtonigle, čovek koji voli da krši ustaljena pravila. Vinograde je nasledio od oca, koji je imao nekih  4-5 hektara vinograda i nešto maslinjaka. Lucijano se u vinogradarstvo i vinarstvo ozbiljno upustio 1998. godine. Po struci je inženjer građevine. Kada je propao PIK Umag uzeli su dvadesetak hektara, koje već pet godina nisu bili obrađivani. U početku su grožđe prerađivali u podrumu u Bujama, pa u Brtonigli, a kad je taj podrum dat na licitaciju, rešili su da izgrade sopstveni. Tako je 2001. godine nikao podrum od 800 kvadrata u selu Kršin kod Bracanije i tada su registrovali vinariju Veralda. Širili su zasade te imaju ukupno 33 hektara vinograda (jedna od najvećih vinarija u Istri) i  pet hektara pod maslinama.

Kada su mu rekli da bi bilo dobro da ima neko respektabilno priznanje poslao je svojih četiri vina 2016. godine na Dekanter - Veraldino vino Istrian dobilo je 95 poena, platinastu medalju i titulu Best In Show u kategoriji jednosortnih vina iznad 15 funti. Veraldina malvazija, rose od terana i brut penušavac od terana, proizveden klasičnom metodom fermentacije u boci na Dekanterovom ocenjivanju dobili su po 88 bodova i bronzne medalje.

“Ova nagrada važna nam je prvenstveno zato što smo je dobili za teran, autohtonu istarsku sortu i za vino koje direktno povezuje regiju s vinom”, rekao je Visintin. Vino su nazvali Istrian pošto je Slovenija u Europskoj uniji zaštitila teran kao slovenačku sortu. Iz sličnih razloga na etiketi na poleđini boce stoji – refošk. 

Žlahtina je autohtona bela sorta grožđa. Ime je dobila od slovenskog prideva koji znači "plemenit".

Uglavnom se uzgaja u vrbničkom polju, na Krku.

Tamošnji vinari su formirali udruženje i nastupaju zajedno.


Vino žlahtine je bistro i zelenkasto- žute boje. Ukus je lagan i svež uz voćnu aromu.

Dalmacija je drevna zemlja. Prvi put se spominje osme godine pre nove ere. Za njenog osnivača uzima se rimski car August, koji je pod tim imenom podrazumevao područje između Promine i Cetine, a koje je nastanjivalo ilirsko pleme Dalmati. Letos sam imao zadovoljstvo da njome prokrstarim počev od Splita, preko Makarske, Hvara i Brača, do Mljeta, Dubrovnika i Cavtata. 

Od sortimenta Dalmaciju krase bele: maraština, debit, zlatarica, vugava, malvazija dubrovačka, grk, pošip, prč, kujundžuša, bratkovina, trebljan, bogdanuša, prč, od crnih: plavac mali crni, babić, tribidrag (crljenak), plavina, lasina, drenekuša, dobričić, trnjak. Radi se o svežim i laganim vinima (maraština, debit, kujundžuša), zrelim belim s voćnim karakterom (pošip), moćnim crvenim (tribidrag, babić, plavac mali) i slaktim vinma od prosušenog grožđa (prošek).

Dalmacijavino, tamošnjeg vinskog ginganta preuzeo je u aprilu ove godine novi vlasnik, Marinko Zadro, ali veći deo proizvodnje seli u Hercegovinu. No, njegovo mesto sasvim dobro zauzele su samo na rečima male vinarije.  

Meni lično, naintirgantija bela dalmatiska sorta je grk, jer je ima jedino na Korčuli. Doneli su je tamo stari Grci, kada su tamo u IV veku pre naše ere osnovali svoju kolonijuu predelu današnje Lumbarde. Proizvodnje vino od ove sorte ie ograničena i većina se proda u okolini, te ju je relativno teško pronaći i u drugim delovima Hrvatske. Količina diktira i njenu cenu koja se kreće od 150 kuna naviše (od 2500 dinara). O grčkom nasleđu svedoči i kamena ploča s grčkim tekstom "Psefizma" pronađen u Lumbardi na brežuljku Koludrt, a na na kojoj je upisan zaključak skupštine o osnivanju i raspodeli zemlje kolonistima. Gaji se na peskovitom tlu pomešanom sa crljenicom (Quaternary coastal palaeodunes). Najbolji grk dolazi iz sedam tamošnjih vinarija i sa površine od oko 40 hektara na visini do 20m iznad mora. Sadi se u kombinaciji sa plavcem malim radi oprašivanja. Vino grk prepoznatljivo je po svojoj zlatnoj boji s nijansom zelene, suvog je karaktera, s alkoholom uglavnom ispod 14 %.

Bogdanuša (od boga dana) kažu, pila se i na bečkom dvoru. Bela autohtona sorta koja se prevashodno gaji na Hvaru, gde je i nastala.

Vino je zlatno- žute boje, suvo, prijatne gorčine i svežine,  sa od  11,5 do 12,5 % alkohola, ukupnih kiselina od 4,5 do 8 g/l.

 

Svakako najčuvenija dalmatinska autohtona sorta je plavac mali. Bobica mu je tamno plave boje, debele pokožice, a vino tamno - rubinaste boje s modrom refleksijom. Genetski je rođak grožđa primitiva i zinfandela, a najbolji plavci dolaze sa položaja Dingač (1961.) i Postup (1967.) na poluostrvu Pelješcu, sa južne strane ostrva Hvara, kao i sa bračkog i viškog vinogorja. Među prvim vlasnicima vinograda na Dingaču koji se početkom devedesetih osamostalioje Ivo Skaramuča iz Pijavičinog. Njegovi vinogradi prostiru se na 22 hektara, što je 35 % ukupne površine ove prestižne pozicije. Ima 150 hiljada čokota, a vinarija puni 200 hiljada boca, od čega oko 90.000 otpada na sam Dingač. Meni lično drag je i plavac mali porodične vinarije Bura. 

Babić je sorta grožđa tamno plave boje bobica koja se uglavnom gaji u oblasti  Šibenika, Primoštena,  Korčule...

Vino je izrazito tamne boje i uljaste gustine, voćnih aroma (pretežno kupina) sa herbalnim notama.

A sada da rezimiramo šta smo probali:

1. Matošević Alba Malvazija istarska-berba 2015. Količina: 70.000 boca. Datum punjenja: 08. 06. 2016. Sortnost: 100 % malvazija istarska. Selo Krunčići. Starost vinograda: 15-20 godina. Tip tla: fliš, ilovača – bela zemlja. Nadmorska visina: oko 200 metara. Datum berbe: 08. - 25. 09. 2016. Period odležavanja: 6 meseci. Alkohol: 12,5 %.  Malvazija proizvedena u Inoksu, bez maceracije, brza prerada, kontrolisana fermentacija. Sveže i elegantno vino srednje strukture, pitko, suvo, atraktivnog voćnog mirisa, naglašene mineralnosti i laganog retro ukusa koji podseća na gorki badem. Starenjem u boci posebno do izražaja dolaze cvetne i herbalne note.
2. Veralda Malvazija istarska Prestige - berba: 2015. Količina: 30.000 boca. Datum punjenja: 15. 06. 2016. Sortnost: 10 0% malvazija istarska. Starost vinograda: 5 godina Tip tla: ilovača – bela zemlja. Nadmorska visina: oko 200 metara. Datum berbe: rani septembar. Selekcija bobica i pozicija. Kontrolisana fermentacija u inoksu i dugo na kvascima. Alkohol: 13,7 %.  Slamnasto-žute boje s blagim zelenkastim odsjajima, aromatično, zrelo voće, prolećno cveće, nezrela dunja, suvo vino, reskih kiselina, duge i efektne završnice.
3.  Skaramuča Pošip - berba: 2015. Količina: 15.000 boca. Datum punjenja: mart 2016. Sortnost: 100% malvazija istarska. Starost vinograda: 15 godina. Tip tla: peskovito. Nadmorska visina: oko 120 metara. Datum berbe: 28. 08. 2015. Alkohol: 13,5 %. Suvo vino, svežih voćnih aroma i elegantnih kiselina, sa notama citrusa i mediteranskog bilja, punog tela.
4. Matošević Grimalda bela - berba: 2013. Količina: 9.000 boca. Sortnost: šardone, malvazija, sovinjon ( 50/25/25). Starost vinograda: 10 godina. Tip tla: fliš – bela zemlja. Nadmorska visina: oko 300 metara. Datum berbe: kraj avgiusta i početak septembra. Alkohol: 13,0 %. Vrhunsko suvo belo vino koje dolazi iz  vinograda Grimalda. Ovo vino delom odležava i u barik buradima, a delom u inoksu, što rezultira izvrstnim balansom između punoće i svežine. Zelenkasto- žute boje, herbalnih i citrusnih aroma. Na ukusu mineralno sa primesom bagremovog cveta.
5. Veralda Istrian  - berba: 2015. Količina: 15.000 boca. Datum punjenja: 15. 05. 2016. Sortnost: teran. Starost vinograda: 4 godine. Tip tla: ilovača, fliš – bela zemlja. Nadmorska visina: oko 150 metar. Datum berbe: kasni oktobar. Alkohol: 14 %. Suvo vino. Istrian poteče iz mladog, četvorogodišnjeg vinograda ispod Bracanije, položaj između Brtonigle i Buja. Proizvodi se oko 20 hiljada boca godišnje.
6. Zlatan Babić, Šibenik, Dalmacija - Berba: 2012. Količina: 25.000 boca. Datum punjenja: 16. 03. 2015. Sortnost: babić 100%. Starost vinograda: 8 godina. Tip tla: krš, kamenito, kalcijum- karbonatno. Nadmorska visina: 50-70 metara. Datum berbe: od sredine septembra do početka oktobra. Alkohol: 13, 5%. Kvalitetno suho crveno vino istoimene autohtone sorte iz vinograda sestrinske firme Vinoline s lokaliteta Šibenik. Odležava u velikim drvenim bačvama od slavonskog hrasta. Vino je rubin crvene boje, aroma trešnje i bobičastog voća. 
7.  Skaramuča Dingač Reserva - Berba: 2010. Količina: 15.000 boca. Sortnost: plavac mali 100 %. Starost vinograda: 35 godina. Tip tla: krš, keletno, kalcijum-karbonatno, 75 % šljunak. Nadmorska visina: 250 metara. Datum berbe: 13. 09. 2010. Alkohol: 15 %. Suvo vino. Dingač od probranih bobica, koji je odležao u hrastovim bačvama.  Aromate voćno-začinske, crveno, zrelo bobičasto voće, džem od višanja, šljive i vanila.
8. Zlatan otok Plavac mali Grand cru - Berba: 2011. Količina: 30.000 boca. Datum punjenja: 09. 05. 2016. Sortnost: plavac mali 100 %. Starost vinograda: više od 30 godina. Tip tla: krš, kamenito, kalcijum-karbonatno. Nadmorska visina: 0-400 metara. Datum berbe: od kraja septembra do sredine oktobra. Alkohol: 15 %. Suvo vino tamno rubinske boje sa bogatim i kompleksnim aromama koje na nosu ostavljaju miris suvih šljiva, kože i vanile. Bogate i snažne taninske strukture  

A kada se završio i ovaj drugi masterklas sišli smo u salu sprat niže i nastavili druženje uz  mediteransku hranu i vina koje smo upoznali.