Vinski vikend u Zagrebu-XI VinoCom

Nisam još znao  za sebe, a mrak je bio gust kao džem kada smo krenuli ka Zagrebu. Kombijem „od vrata do vrata“ koji planiraju da ukinu. Jer, je fenomenalan i savršeno funkcioniše. Vozač, poput onog iz Transportunga, hirurški precizan i brz poput svetlosti. Na izlasku iz grada, na jednoj benzinskoj pumpi, pravimo pauzu i pijemo prvu jutarnju kafu.  Sunce naranžasto „kao naranžda, kao narandžasta svetiljka nad zelenom i modrom vodom Zagreba“.

Prelazimo granicu, a onda prolazimo i pored Novske, gde je mojima pao kofer s kola. I to baš moj. Kakva slučajnost, kako su samo neobuzdani bili! Pa smo se zato vraćali tek izgrađenim autoputem, zaustavnom trakom u rikverc. 

I tako posle oko četiri sati vožnje evo nas ispred našeg apartmana, simpatičnog salonca ispunjenog IKEA stvarčicama u Draškovićevoj ulici. 

„Pokisla ulica od prozora dalje i šum predvečernjih tramvaja“. 

Ništa od toga, beše jutro i to lepo, samo se jedna pudlica protezala ispred vrata dućana.  

Godinu dana kasnije na istom smo mestu i istim povodom.

 

Draškovićeva ulica je jedna od mlađih zagrebačkih ulica. Proteže se od  raskršća Vlaške do Branimirove ulice, odnosno železničke pruge i nekadašnje industrijske zone. Tramvajska pruga Vlaška/Draškovićeva - Ribnjak - Medveščak - Gupčeva zvijezda puštena je u saobraćaj 1931. godine. 

 

 

Ulica je ime dobila po grofu Janku Draškoviću članu pariske masonske lože Philanthropes reunis (L'union philantropique).  Istočno od Draškovićeve ulice, na početku Martićeve ulice, izgrađen je "Drveni soliter", a nedaleko od njega održana je 1922. godine međunarodna privredna izložba - Četvrti Zagrebački zbor i ovde će ostati sve do 1936. godine. 

 

 

U Draškovićevoj ulici se nalazi i zgrada Berze iz 1907. godine, kao i nekadanja zgrada škole, danas Traumatološka klinika. Tačno tu pored zgrada klinike i hitne pomoći smestili smo se i mi. Što je sigurno sigurno je. 

 

Odlazimo do hotela „Esplanade“ da pokupimo akreditaciju. Usput prolazimo pored spomenika Benediktu Kotruljeviću (1416 - 1469.), poreklom iz Dubrovnika, koji se nalazi ispred hotela Šeraton. Pomenuti gospodin poznat je po svom radu  "O umijeću trgovine" (Della mercatura et del mercante perfetto).

No, vratimo se mi prevashodnom razlogu našeg dolaska ovde. U petak i subotu, 25 i 26. novembra ovde je održan jedanaesti po redu Vinocom, Festival vina i kulinarstva. Vinocom je produkt prilično neverovatnog entuzijazma profesora Ivana Dropuljića, matematičara i vinskog fanatika. On svake godine uoči Adventa u Esplanadu dovede stotine izlagača i hiljade posetioca.  O tome kaže:

„Zagreb VinoCom je postao, kroz proteklo vreme, zaista jedinstvena pozornica koja vam na dlanu, uz određene zvučna međunarodna imena iz segmenta vinske produkcije kao začin, nudi na uvid celu relevantnu vinsku scenu Hrvatske, bogatu sortama i vinima od tih sorti.“

 

Na festivalu su predstavljena i probana vina, mečovana sa hranom, održane su  savremeno koncipirane eno-gastro obuke za poslovne ljude, trgovce, someliere, ugostitelje, ljude iz javnog života, novinare i druge ljubitelje vina i hrane. Vino se proširilo i u šatoru koji je tradicionalno namenjen hrani. 

 

Ovogodišnja je priredba održana na površini od oko 2500 metara kvadratnih, okupila je više od 300 izlagača, proizvođača i trgovaca: vina, pršuta, sira, ulja, kulena, slatkiša i drugih proizvoda iz Europske unije i zemalja okruženja, a ostali delovi sveta bili su zastupljeni posredstvom uvoznika.

 

Festival je, kao i svake godine, imao humanitarnu ulogu u saradnji s udruženjem Renato, a to je prikupljanje donacija za UZV preglede srca uz kuvare bez granica.

Petak je u Zagrebu kao i većem delu sveta obeležio Crni petak, početak velikih sniženja po prodavnicama. One u Ilici baš deluju fensi. No meni je petak bio predviđen za bela vina, a subota za crvena. 

 

Tako smo u subotu u 13 časova u sali Cuba-Zinfandel probali velike boce, velikih vinara, koji su delovali poput vinskih revolveraša (Bibić, Baković, Boškinac, Duboković, Menegeti, Saint Hils)) pod imenom „Think big-Drink big“: šest hrvatskih vina iz boca velikih formata.

Uspevam da pronađem i vino od sorte grožđa grk, koje sam kao tinejdžer pio u Dubrovniku, na rivi. Za to sam potegao na Korčulu, tačnije Lumbardu, gde sam probao grk vino iz Vinarije Bire i Cebalo. 

 

Prelazim u Hercegovinu, kod Nuića na žilavku i trnjak uz sjajan Puđa sir sa istog teroara. Omaž mladosti odajemo u Vinariji Čitluk uz njihovu žilavku i blatinu, te kameno vino. Tu si i žlahtine s Krka, Plavci, naš prijatelj Matuško... 

 

 

 

Iz Slavonije smo upotpunili portfolio s ledenom berbom graševine Vinarije Perak i Vinarije iz Erduta, osvrnuli se na sabrana dela Krauthakera. U Smaragdnoj dvorani popričali smo sa Milanom Ivicom i probali njegv pošip. Sledi Ivan Kovač iz Vinarije Marela iz Kaštela Sućiurac i njegovi biseri Crljenak, Plavac, Bobicu i Prošek. 

 

 

U šatoru smo naleteli i na Juricu Škarića iz Kaštela i probali njegova sjajana vina; plavac, pošip, ali i prošek. Vinarija Jagunić počastila nas je rajskim rizlingom i rizvancem. Obišli smo i Zagorje zeleno, s Bolfanskim vinskim vrhom. Probali smo i Slavinac zeleni PP Orahovica i bezbroj penušavaca, dobrim delom i od autohtonih sorti. 

 

 

I ko će se svega već setiti. Osim izlagačkog dela Vinocom organizuje i stručne radionice te je tako predstavljanje prestižne burgundijske vinarije Romane Konti. Proba njihovih vina La Tachea, Richebourga i Grands Eschezauxa iz 2000. i 2001. održana je u petak 25. novembra, dok je subota bila rezervisana za radionicu Chateau Margauxa iz Bordoa, s vertikalom od 2008. do 2012. koja, dakle, uključuje i dve izvrsne berbe 2009. i 2010. Od ostalih događaja na ovogodinjem Vinocomu, posebno valja istaknuti Nova vina s juga, uglednog somlie(r)a Siniše Lasana. Predstavljena su i najnovija viina iz Moldavije. Treba izdvojiti i radionicu kutjevačkog vinara Ive Enjingija - vertikala Venja. Enjingijeva kupaža Venje iz 1998. godine osvojila je početkom dvehiljadite najviše Dekanterovo priznanje.  

 

 

Dodeljene su i nagrade Beli groz u organizaciji GET riporta. A ono što je, po meni, najvažnije našli smo se sa prijateljima, razmenili utiske i lepo se družili. Stiglo se i u Kraš na Bajdera tortu i da se razgleda grad i popije-zašto da ne? i čuveno crno Tomislav pivo Zagrebačke pivare. 

Vinocom je svakako jedan od najzabavnijih ali istovremeno i najznačajnijih hedonističkih dešavanja u pretprazničnom Zagrebu. 

Festival u celosti posvećen  vinu i hrani, kao nezaobilaznom delu turističke ponude. Ulaznica košta 150 kuna (oko 2500 dinara), no i ponuda i vina i hrane je više nego impresivna.

Kad smo već kod hrane treba pomenuti sjajna maslinva ulja Ipša i Grbić, Natura tartufe, kupinovo vino Kupilek,  dimljenog šarana PP Orahovice, pršute i kulene, crni rizota s lignjama, roštilj iz ćoška šator terase. 

Festival se završavao u 18 časova, čime je održan nivo ove manifestacije i sprečena egzaltirana publika da da sebi više oduška nego što je primereno. Tako da bilo vremena da se obiđe gradsko jezgro, a u subotu i poseti  Advent. U pitanju je  početak  odbrojavaja dana do “dolaska” Isusa na svet, tj. njegovog rodjenja (Božić). Ime duguje latinskoj reči  adventus, koja i znači doslovno dolazak. Završen je XI VinoCom, a publika se preselila u grad, među montažne kućice sa kobasicama, poslasticama, pivom i kuvanim vinom. Zagreb je svake godine sve lepši, bogatiji i evropskiji, a nas, kao njihove komšije, to može samo da raduje. I da se svake godine iznova okupimo ovako lepim povodom. Do iduće godine! Živeli!