Dok je zima, prerušena u ostarelu staricu jesen, nemilosrdno pružala
svoje studene manikirane kandže hitao sam put zgrade u Makedonskoj 21.
Zgrade sećanja, zgrade u koju je ugrađena istorija. Zgrade drame, koja
uspešno spaja elemente sakralnosti i scenske poetike. Dvorana
bazilične forme, na dva nivoa, dvema kolonadama podeljena je u
tri broda, te zaokružena poluobličastim svodom.
A te subote, zavučeni u njenoj udobnoj unutrašnjosti subverzivna grupa mladih, okupljena
oko „Vinske ilegale“ (VI) izvodila je „Vinski udar“. U tom predivnom
svečarskom ambijentu. Na svu sreću, nije došlo do značajnijeg
uznemirenja javnosti usled vinskih detonacija. Bar ne onog neprijatnog!
Zgradu u kojoj je održana ova
vinska manifestavija, podigao je Savez nabavljačkih zadruga državnih službenika
Jugoslavije 1929. godine po projektu arhitekte i profesora Dimitrija M. Leka.
Radio Beograd je ovaj prostor zakupio 1937. godine i u njega smestio muzički
studio, koji se koristio za probe simfonijskog orkestra kraljeve garde. Od
1951. godine ovde su snimane radio drame i bio poznat kao Studio 10. Imao je i
svog čuvara, čika Ješu, koji je tokom snimanja deljao dirigentske palice, koje
su prodavane u čitavom svetu. Čika Ješa je bio omiljen i zbog toga što je
glumcima uručivao plave koverte sa honorarima. Redovno je od njih dobijao
bakšiš. A Vinska ilegala je, po navici, najsrećnijim posetiocima delila boce
vina.
Radio drame pisali su poznati
dramski pisci Radomir Konstantinović, Aleksandar Obrenović, Zvonimir Kostić,
Momo Kapor, Jovan Hristić, Miodrag Pavlović. Tim delima život su udahnuli
glumci Marija Crnobori, Milivoje Živanović, Viktor Starčić, Petar Kralj, Zoran
Radmilović, Mija Aleksić... Režirali su ih ili bili urednici Boda Marković,
Darko Tatić, Arsenije Jovanović, Ivana Stefanović, Milan Jelić, Olga
Brajović... Ali od toga ne bi bilo ništa da nije postojala ni ekipa vrsnih ton
majstora, poput Zorana Jerkovića, Dušana Paunovića, Tomislava Perića, Slobodana
Stankovića i Milana Filipovića. Prva radio drama u Studiju 10 snimljena je po
pripovetki Dostojevskog "Tuđa žena". Režirao ju je Mića Tomić. Studio
10 bio je opremljen po najvišim svetskim standardima. Imao je takozvanu gluvu
sobu, sobu bez odjeka.
A onda prenamena prostora, novo
ispisivanje istorije. Beograd se od decembra 2014. priključuje globalnoj mreži
Impact Hub. Nastao u Londonu 2005.
godine, pod imenom The HUB, raširio se diljem sveta, od San Franciska do
Johanesburga. Impact Hub je sistem globalne mreže sa preko 9 hiljada članova (startapi,
konsultanti/kinje, dizajneri/ke, preduzetnici/ce, filantropi/kinje i investitori/ke,
te sve one koji teže pozitivnim društvenim promenama) u više od 70 gradova
sveta.
Adaptacija i preuređenje prostora Velike dvorane u nekadašnjem Domu
Saveza nabavljačkih zadruga državnih službenika poverena je mladim arhitektima okupljunim
oko Studija Ured.
A da se sada vratimo na vino. Mogli
smo da probamo dosad najveći broj vina mladih vinarija, „Vinskih nada“, kako im
Ilegalci tepaju. Time se VI najviše približila samoj svojoj suštini, razlogu
zašto je i osnovana. Svoja vina izložili su: Cilić gazdinstvo, Vinarija
Ivanović, Vinarija Virtus, Vinarija 45 paralela, Vinarija Komuna, Vinarija PIK
Oplenac, Vinarija Izba Jovanović, Vinarija Mikić, Vinska kuća Rakićević, Vinarija
Piano, Organska vinarija Plavinci, Vinarija Filipovski, Vinarija Zorča,
Vinarija Lalić, Vinarija Vojinović, Vinarija
Molovin, Vinarija Tiska perla, Pelješki vrhovi PZ Janjina, Vinska kuća Sava, Podrum Vitić, Vinarija Nećak,
Vinomond, Kupinovo vino Romansa.
Ono što, takođe, raduje je veliki
udeo tzv. „nove vinske publike“. Znate, to su oni ljudi koje ne znate i, za
sada, se sa njima se ne pozdravljate. Do sledeće vinske manifestacije. A onda
postaju difolt persone. U opštoj vinskoj populaciji dominirale su žene. Lepe
žene, žene koje piju vino. Celu ovu predstavu iz svog ugla je radoznalo
posmatrao jedan mali beli pas. Posmatrao sam ga sa neskrivenom zavišću.
Zašto??
Pa mi imamo samo tričavih šest miliona olfatornih receptora, a ovaj ukovrdžani četvoronogi maneken čak 300 miliona! I dok
meni da udahnem miris iz čaše treba 1,5 sekunde, ovaj dlakavi procesor u jednoj
sekundi njušnje od pet do deset puta! Ne, ulazeći, naravno, u načine kako koriste tu svoju senzibilnost!
Нема коментара:
Постави коментар