Bergamo, povod da se srpski vinari pojave na terasi Starog dvora

 

I bi Bergamo. To je jedno simpatično mesto u Italiji, gde se svake godine tradicionalno (ove od 18.-20. oktobra) okupi jedna ekipica i ocenjuje merloe i kabernee koji dolaze s svih strana ove naše planete (XIV Emozioni dal Mondo Merlot e Cabernet Insieme). Zasad, pošto nismo utvrdili da vanzemaljci postoje, nismo stupili s njima u kontakt, pa ni saznali da li oni prave, a i piju vino. 

 

 

Takmičilo se 251 vina, a dodeljene su 74 medalja. Vina je ocenjivao žiri od 85 svrstanih u 7 odbora sudija iz 23 države, među kojima su bili i Mirko Rnjak i Vesna Milićević iz Srbije. Direktor takmičenja Serđo Kantoni rekao je da se "neće dodeljivati srebrne niti bronzane medalje kako bi se očuvao visoki nivo ovog takmičenja." Priznao je da je na ukupni poredak uticala i treća decimala.

 

Od 25 zemalja učesnica, 19 je dobilo bar jednu medalju, a devet zemalja je dobilo više od jedne. Najviše je ponela zemlja domaćin i to 30. Radosna vest za našu momčad je da je su srpski vinari pokupili čak 9+1 zlatnih medalja! 

 

 

 

 

Po broju medalja, tako smo postali vicešampioni ovog prestižnog takmičenja. Veliko zlato nije ni ove godine dodeljeno (poslednje je 2012. uzeo Kaberne sovinjon rezerva Podruma Radovanović.)

Dakle zlato su maznili:

• Vinarija Deurić - tri zlata (Talas Crveni 2017 (87,5), Merlot 2016 (86,5) i Merlot Princeps 2016 (86),
• Vinarija Jeremić  - dva (Merlot Terroire 2015 (88) i Kanon 2017 (87,2)) i po jedno:
• Vinarija Matalj- Kremen 2016 (87,667),
• Vinarija Magaza Magaza Merlot 2015 (85,833),
• Vinarija Belo Brdo, Cabernet Sauvignon Black Label 2012 (87),
• Carpe Diem- Cabernet Sauvignon 2015 (87,2),
• Priznaje novinarskog žirija ponelo je vino Pik Oplenac za Monarh Merlot 2015.

A kako su prošle komšije iz regiona? Hrvatska je dobila zlato za Agrolagunin Festigia Castello 2016 (87,5) i Festigia LV 2015 (86), Jakobov Cuvee 2013 (87,5), Cabernet Sauvignon 2015 Franka Radovana (87,5), Krathakerov Merlot 2017 (87,167), a Slovenija za Cabernet  Sauvignon 2012 Vina Štoka (86,833).

Novinarski  žiri izvojio je Agrolagunin Festigia Merlot 2015 i slovenačka vina Oljevina Rdeče 2013 vinarije Molipachi, i Cabernet Sauvignon 2012 Vina Štoka.

Proba nagrađenih vina održala se u Palati Terzi u Bergamo Alti. To je najlepša bergamska barokna palata iz XVII. Ime duguje istoimenoj porodici. Razlog za izgradnju ovako velelepne palate je sklapanje dva braka (1631, 1731). Eto, pa kažite posle da brak ne valja! 

  

U podrumu ovog zdanja pronaći ćete ostatke srednjevekovne zgrade koja joj je prethodila. Palata je bogato freskoslikana, a u sobu Soprarika je 1862. godine italijanska zastava Nacionalne garde Bergamo Alta bila skrivena od Austrijanca.

 

 

Pojedinačno najviše zlata je osvojila vinarija Pillitteri iz Kanade u kojoj je glavni etnolog naše gore list Aleksandar Kolundžić, inače beogradski đak kada je u pitanju fakultet.

I šta sad? Kada će srpski vinari da se popnu na slavljeničku terasu?

 

VIII FESTIVAL HRANE I VINA—BEOGOUMET

 
Izveštava: Gordanom Gorunovićem

Ovogodišnje izdanje Beogourmeta donelo je zanimljive izlagače. Prvog dana poseta je uobičajno manja od one koja se očekuje u subotu. Ipak je radni dan.

Zato evo nas opet i u subotu.

Austrijski Uberacker se pojavio s odličnim Grunerom i Cvagerom i jednim neobičnim vinom iz ove godine. Uz njih na velikom stolu veliki broj australijskih i slovenačkih vina.

Prekoputa je šibenčki Vinoplod. Ređa se niz rakija i delikatesa koje krunišu francuski sirevi i tanke kobasice.

Domaće boje brani vinarija i destilerija s Fruške gore "Krstašica" sa sovinjon blanom i merloom i više različitih i odličnih rakija. Dosta ima i travarice poput onih Vinoploda iz Šibenika. Mi smo se, ipak, orjentisali na osnovnu i premijum liniju Babića i Plavinu.

Mc vinarija takođe s Fruške gore imala je premijeru pino noara (Solidan) i dobrog traminca. Rajnski rizling pak mora još da odleži.

 

Najveća gužva je bila kod alzaskog štanda. Svi su hteli da probaju njihov rizling, ostala bela vina i pino noar.

Pažnju su privukla i odlična autohtona crvena portugalska vina, džemaste stukture. Pored njih su se ulogorili Italijani sa više vinarskih legija.

 

 

Uobičajno, dobro su bili zastupljeni penušavci. Španci su nas dočekali s vertikalom tempranjila i njegovih kupaža (Gloria i Flores).

 

 

 

Među delikatesima odabrali smo sušeni kačkavalj u kesici, toping od aronije, tri simpatna džema u setu i kesicu slatkiša Kex Box.

Vinarija Tonković- Dionis i Bitef

 

Jedan od poslednjih lepih miholjskih dana iskoristili smo za druženje sa Bitefovcima. Kao i uvek izabrali su lepu pozornicu za to; Palić i jezera, a potom posetu Vinraiji Tonković u Bačkom Vinogradu nadomak Palića. 

Ova vinarija okićena brojnim prestižnim nagradama i posvećena samo jednoj vinskoj sorti – bila je  vinski sponzor 52. Bitefa  Prva stanka Palić i plovidba katamaronom po jezeru. 

Na konferenciji planiranoj da se odigra u samom vinogradu predviđeno je da govore: direktor Bitef teatra i Bitef festivala  Miloš Latinović, umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica, programski urednik i dramaturg Bitef teatra Jelena Bogavac i programski koordinator Bitef teatra i dramaturg festivala Filip Vujošević. A sve ovo je uvod, doduše koji ne podiže napetost i ne provocira kao obično, već naprotiv, opušta. Miloš i Jelena uživaju i ne želimo da ih maltretiramo. Progovoriće kad bude vreme. 

Sledi radna poseta Vinariji Tonković.  Skrećemo s asfaltnog na peščani put, prelazimo preko ukrštanja s prugom i tu je ulici kraj. U vinariji smo osnovanoj 2006. godine koja je oživela kadarku, istorijski značajnu vojvođansku sortu grožđa na ovom, peščanom teroaru. 

Redovni su dobitnici nagrada na Dekanteru, njihovo vino pije se u Vatikanu, a prvo je srpsko vino (jun 2016.) koje je uvršteno u najveći i najpoznatiji vinski muzej u Bordou (La Cité du Vin). 

Zapoćeli su s desetak hektara zemlje i zasadima loze iz Mađarske. Kadarka se može smatrati (DNK analize to potvrđuju) unukom prokupca čiji smo rođendan proslavili pre neki dan. Osnivač vinarije je Igancija Tonkovića, nekadašnji diplomata, javni radnik i upravnik palićkog ZOO- vrta. 

Od gospodina Tonkovića, brigu o vinariji preuzima bračni par dr Gordana Tonković i dr Miro Reljanović. Doktori po struci, ovaj bračni par zna najbolji lek protiv svih bolesti uz to dostupan bez recepta-vino. Godišnja proizvodnja leka je 30 hiljada boca. 

A pored vinograda, koji se presijava u jesenim boljama, tu je i poneki preostali grozd, koji čvorci kljucaju. Vinski podrum je ukopan, ima tu i već boca spremnih za slanje, ali i drvenih bačvi od 300 litara od litara i sudova od inoksa. Kao što rekoh, ovo je jedna od retkih vinarija, koja se posvetila samo jednoj vinskoj sorti i još autohtnonoj. 

Proizvode roze vino, dva crvena (Fatazija i Rapsodija nazvanih po delima Ferenca (Franca) Lista, preteče rok-starova, penušavo i desertno, samo još fali belo da se priča zaokruži. Enolog dolazi iz Riohe.

List je volio kadarku.  Kada je bio u Rimu nije se ponašao posve kao Rimljanin. Nije mogao da batali niti zaboravi bačko vino, koje je redovno nosio svom prijatelju i pokrovitelju Papi Piju IX.  Tradicija je obnovljena  2009. gada su kadarku osveštanu u Segedinu  od stran biskupa segedinskog, subotičkog, zrenjaninskog i temišvarskog,  odaslali u drvenom sanduku Papi Benediktu XVI. Od tada se vino svake druge godine tradicionalno šalje rimskome Papi. A on ga uz još jedno mađarsko i jedno rumunsko otvara na Dan zaštitnika vinara i vinogradara Sv. Urbana (28. maj).

Isped seoske, tradicionalne kuće na vatri se krčka, u par kazana, riblji paprikaš (fiš-paprikaš). Pravi ga majstor za to, Josip Nađ Ćumpa. Tatjana Pujin, koja je već s njim divanila kaže mi: „Piši spremao je 52 kotlića za 350 zvanica“. Pišem. 

 

Poreklo kadarke nije pouzdano utvrđeno. Prema jednoj teoriji, kadarka potiče sa Skadarskog jezera (nekad su je zvali skadarka), a prema drugoj, reč je o autohtonoj mađarskoj sorti. 

Preveliki prinosi, gusti grozdovi i tanka pokožica kadarku čine izuzetno podložnom bolestima, pa su je gotovo svugde osim u delovima Mađarske, Rumunije i Bugarske, zamenile otpornije međunarodne sorte. Do pojave Vinarije Tonković, ovom sortom suvereno su vladali vinari iz Vilanija.

Ova sorta vinima daje punu, rubinsku boju i srednje telo. Zbog kombinacije jako bogate aromatike, svežine i umerenih alkohola, uz značajan potencijal dozrevanja, kadarka se savršeno uklapa u model savremenih crvenih vina. A kadarka iz Vinarije Tonković je tako dobra, da je ponosni vlasnici drsko i uspešno prodaju u samom vinskom srcu Francuske, u Bordou. Čestitam!

Nije da ne verujem, ali ja bih da probam. Započinjemo s poletim Rozeom, prepunom svežine i prijatnih kiselina, s mirisom prvih šumskih jagoda.

Logično, posle roze nastupa crvena boja. Fantazija dolazi iz osnovne linije kadarke Vinarije Tonković, te je  elegantno, mekano i voćno-sveže vino srednjega tela, umerenih alkohola, rubin crvene boje, prepoznatljivih aroma crvenog i crnog voća, prvenstveno višnje.

Rapsodija ide stepenik više i za nju se izdvajaju najbolji grozdovi. To je vino moćnog tela, puno, elegantno i pitko. Odležalo u hrastovim buradima od slavonskog hrasta zapremine 300 litara, nešto većim od standardnih (barik), kao bi se sprečio prevelik uticaj drveta na ovo osetljivo vino (njegovu prevlast u aromama)

Ali nije sve u hedoniji. Stoga je predviđena i pres konferencija u ovom idiličnom ambijentu vinograda.  Medenica kaže da mesto za konferenciju ne treba da čudi - ako su pratili njegova predavanja. Poziva se na boga Dionisa koji ovde stoluje, a nije imun ni na teatar. 

Fotografije: Marina Ilić-Bitef, Wine Jour