уторак, 11. април 2017.

Isus i vino



U početku bi reč. A onda se pojavi vino. I reč na reč se logično nadoveže. I posta tako rečenica. Prosta, proširena i složena, sastavna, rastavna, suprotna, isključna i zaključna. I nasta opštenarodno veselje.   

Isus Hrist. Neki tvrde da je bog, drugi da je samo čovek. Neki da je revolucionar, drugi da je vidar, psihoterapeut. Vino je smatrano simbolom besmrtnosti, napitkom života. Grožđe kao i evharistijsko vino predstavljaju Hristovu krv.  
Jedno je izvesno Isus je pio vino. Pokušaću to ovde i da dokažem, a daću priliku na presumciju i večito nezadovoljnoj vinskoj opoziciji. Hrist je rekao: 

“Ja sam istinski čokot, i otac moj je vinogradar” (Jovan 15, 1-10).


Pođimo za početak od istorijskih okolnosti. Grožđe se bere u jesen, a Pasha (kada pada Tajna večera) je u proleće. „Vino je krv grozda“ (Post. 49, 11; Pnz. 32, 14). Bez frižidera grožđe ili grožđani sok počinje da fermentiše ili trune. Jedina metoda da se očuva je da grožđe fermentiša u donekle kontrolisanim uslovima, da se prevede (transformiše) u vino. Ili, pak, da se osuši. U ta biblijska vremena, uz divlje kvasce i tadašnju  tehnologiju maksimalni procenat alkohola u vino bio je deset. 


Vino koje je Isus pio sa apostolima, dolazilo je iz Galileje i današnjeg Jordana, bilo je, najverovatnije, crveno, pomešano s aditivima, poput smirne (smole), meda, nane, šafrana, lovora i bibera... . Jer vino je ono „što razvedruje srce čovječje“.  U njemu je istina! Ako bi, dok se čuvalo, došlo u kontakt sa vazduhom, postalo bi sirće. Dobro za salatu, a ne i za ljude!

Vino iz Isusovog vremena Asaf Jasur Landau, šef Katedre za morske civilizacije Univerziteta u Haifi opisuje rečima:

 “Imalo bi ukus kao vino sa smolom kada biste mu dodali sirup za kašalj.”

Neki stručnjaci pak tvrde da su ondašnji ljudi ovladali tehnologijom očuvanja grožđanog soka (prezervacija) i da su bili u stanju da spreče vrenje (fermentaciju). Sok od grožđa kuvali bi dok se ne zgusne. Dobijenu masu bi sipali u keramički sud, dok se ne istisne sav vazduh. Potom bi nalili  tanki sloj maslinovog ulja, koji bi imao ulogu da ne dozvoli kontakt soka sa vazduhom. Tako konzervisan sok bi se mogao čuvati  više meseci ili čak godina. U nekom kasnijem periodu sačuvani gusti sok bi se  mogao smućkatii s vodom radi upotrebe ili posluženja. Smeliji čak tvrde da su koristili i sumpor kako bi neutralisali kvasac ili gluten. Krajnji proizvod bio bi neprevreo sok. Po njima  Isus je pio gožđani sokić!  Širu! Smatraju da je vrenje (fermentacija) đavolja rabota. Kategorično proteruju vino kao alkoholno piće iz Bibilije! 


Pitanje kako vino deluje na čovečiji organizam aktuelno je od prvog vinograda koji je zasadio Noje (onaj s broda, Post. 9, 20 - 21). Iako pravedan, za njega se vezuje i prvi pomen pijanstva. Deluje da ili nije bio dobar enolog, ili je (biće) prekardašio sa količinom. 


U vreme kada je Isus Hrist koračao zemljom, Rimljani su preferirali uglavnom belo vino (vinum), ali u Svetoj zemlji bolje je uspevalo crno grožđe. Antički narodi su pili razređeno vino. Ovo je istorijska pozadina zašto sveštenik tokom evharistijske liturgije (pričešća) dodaje kap vode u pehar. Vino se u ta drevna vremena pilo iz metalnih, staklenih i keramičkih čaša različitih oblika. 

Reč „vino“ pomenuto je preko 500 puta u Bibliji. Od Postanja do Otkrivenja. U Starom zavetu (pisanom na hrebejskom) postoje tri reči za vino: 


  •     YAYIN:  opojno, prevrelo vina (Postanje 9:21),
  •     TIROSH:  sok od grožđe (Priče 3:10),
  •     SHAKAR:  žesoko alkoholno piće (Brojevi  28:7).

 

Novi zavet, preveden sa grčkog, koristi reč "vino" za oba fermentisano i neprevrelo piće. Za vino se u Novom zavetu upotrebljavaju dve grčke reči:


  •     OINOS: vino (opšte, Mateja 9:17)
   - neprevrelo,   
   - prevrelo.   
  •     GLEUKOS: slatko vino, svež sok, širu (Dela 2:13)



Osvrnimo se sada na jednu od, po vino, ključnih priča iz Biblije, preciznije Novog zaveta. Idemo na svadbu u Kani galilejskoj, na kojoj je Isus pretvorio vodu u vino. Bejaše to prvo njegovo čudo:

"A trećega dana beše svadba u Kani galilejskoj, i majka Isusova beše onde. Pozvaše na svadbu i Isusa i njegove učenike. 

I kad je nestalo vina, reče Isusova majka njemu: nemaju vina. Isus joj pak reče: šta ja imam s tobom, ženo? još nije došao moj čas. Majka njegova reče slugama: što god vam kaže, učinite. 

A onde beše šest kamenih sudova po propisu judejskog čišćenja, koji su zahvatali po dva ili tri metrita. Reče im Isus: napunite sudove vodom. I napuniše ih do vrha. 

Tada im reče: zahvatite sad i nosite trpezaru. I odneše. 

A kad trpezar okusi vodu koja je postala vino - i nije znao otkuda je, a sluge koje su zahvatile znale su - pozva trpezar mladoženju i reče mu: svaki čovek iznosi prvo dobro vino, a kad se opiju - onda slabije; ti si čuvao dobro vino do sada. 

Ovo učini Isus u Kani galilejskoj kao početak čuda i objavi svoju slavu, te učenici njegovi poverovaše u njega." (Jovan. 2:1-11).

Kana Galilejska nalazi se šest kilometara od Nazareta prema Galilejskom jezeru. Zove se Kana Galilejska, jer postoji i Kana u Siriji.


Kada su sluge napunile sudove (sa zapreminom od 90 do 130 litara) vodom, Isusove reči donele su promenu. Voda se volšebno pretvorila u prvoklasno vino. Trpezar (drevni somejer) bio je zapanjen i mogao je samo da konstatuje da bolje vino do tada nije okusio.


Priča o pretvaranju vode u vino slična je nekim drugim transformacijama u Starom zavetu. Mojsije je tako pretvorio vodu u krv  (2. Mojsijeva 7,14-24).

Dolazimo sada do kuma na svadbi (a kum nije dugme) koji je novo vino nazvao „dobrim vinom“, misleći na visokokvalitetno alkoholno vino. Koji je izrekao u 2:1:

„a kad se opiju“, čime nedvosmisleno poručuje da su se gosti napili, normalno, jer su pili fermentisano, prevrelo, alkoholno vino. Prema tome, vino koje je Isus načinio moralo je biti alkoholno.


Tome se kategorično suprostavlja starogrčki istoričar, Merstrije Plutarh koji drži da je vino mnogo prijatnije piti kada se iz njega ukloni učestalim filtriranjem ono što nanosi sramotu pameti ili što uznemirava um i uzbuđuje strasti. Imajući u vidu ove i još neke antičke autore, možemo zaključiti da je za njih izraz „dobro vino“ bilo vino koje je zapravo bezopasno i bezazleno. Idući i korak dalje u dezavuisanju vina kvazimoralni čistunci konstatuju da bi Isus itekako bio moralno odgovoran za opijanje svatova, koji bi po količii popijanjog vina bili dobrano potrovani, povraćali bi na sve strane ili bi morali na ispiranje želuca. A opet da su ispili svu tu širu proteralo bi ih!

„Ne sipa se novo vino u stare mehove“  Isusova je izreka koja se nalazi u kanonskim jevanđeljima po Mateju, Marku i Luki, kao i u nekanonskom jevanđelju po Tomi.


Što se tiče glagola „metusko“ odnosno „opiti“ u 2:10, neki smatraju da ovaj grčki glagol jednostavno znači „napiti se“, u pasivu „biti pijan“.  Prema tome, to je još jedan neosporan dokaz da je vino koje je Isus stvorio u Kani zapravo – alkoholno vino, jer glagol metuskose nikada ne koristi za „opijanje“ bilo kog drugog pića osim alkoholnog.



Dolazimo, tako, i do Tajne večere prilikom koje je Isus svoje zvanice ugostio sa beskvasnim hlebom (macot) i crvenim vinom, blagoslovivši ih:

Uze hleb i zahvalivši prelomi i reče: Uzmite, jedite, ovo je telo moje koje se za vas lomi; ovo činite meni za spomen.

Tako i čašu, po večeri, govoreći: Ova je čaša novi zavet u mojoj krvi; ovo činite, kad god pijete, meni za spomen.

Jer kad god jedete ovaj hleb i čašu ovu pijete, smrt Gospodnju obznanjujete, dokle ne dođe.“

(Jovan 21:23, Dela 1:11, 1 Kor. 4:5, Jev. 9:28)

„Hleb koji nam vraća snagu i vino koje razvedruje srce čovječje" (Ps 104,15)


Kako Tajna večera pada na jevrejski praznik Pashu (kojim se proslavlja izbavljenje iz egipatskog ropstva), malo je verovatno da bi oni konzumirali sok od grožđa (šira) koji je prepun prirodnih (divljih) kvasaca. Fermentacijom (vrenjem) sok se čisti od kvasca, čije se čestice talože na dnu posude, te tako nastaje vino, čisto i bistro. Jevreji nikada, ali baš nikada, nisu pili  grožđani sok pri slavljenju Pashe! Za vreme ovog praznika čak  i deca piju vino! Izrode ne računaju!

Hleb je opet morao biti beskvasni u znak uspomene na progonstvo iz Egipta, prilikom kojeg  da nisu imali vremena da sačekaju da im hleb uskisne, te je to ujedno i razlog zašto su za vreme ovog praznika izričito zabranjena jela sa kvascem i zašto se Pesah drugačije naziva "praznik beskvasnih hlebova".

Vino su pili iz jednog pehara u koji je sledećeg dana bila Isusova krv. Taj pehar (putir) se prema Bibliji naziva Sveti Gral. Oni neverni tvrde čak da je Sveti Jovan neretko kudio Isusa zbog njegove sklonosti ka čašici vina metanišući:

„Gle, izjelice i vinopije, prijatelja carinika i grešnika!“


Današnji naučnici vrše DNK analizu semenki grožđa kakvo bi moglo da bude ono iz Hristovog vremena. Tako bi konačno mogla da se stavi tačka na priču šta se to pilo na Tajnoj večeri. Lično smatam da je bilo crveno, košer vino, nije se radilo ni o kakvoj kupaži, sorti sastav me baš kopka (120 mogućih kandidata: marawi i jandali, doduše bele sorte pominju se u Talmudu). Duša nam ište vina levantinskoga!

 „Koji jede moje telo i pije moju krv ima život večni a ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan“ (Jovan 6, 53 – 56).


*Izraelska vinarija Recanati u prodaju je pustila belo vino Marawi, proizvedenog na način kako se to radilo u biblijska vremena, a od drevne sorte sitnog, slatkog grožđa čije su semenke pronašli arheolozi.

Нема коментара: