Feravino u Wine&Pleasure

Vinariju Feravino upoznali smo na I Novembar vino festu u hotelu Zira 5. novembra 2016. godine. Simpatični predstavnici ove vinarije, vole da kažu da su najmanja od najvećih i najveća od najmanjih vinarija u Hrvatskoj. Njihovi vinogradi nalaze se podno planine Krndije (260 m.n.v.). Između ostalog uzgajaju graševinu, a frankovku meću u drvo i konzumentima doturaju u roze i crvenoj varijanti, pod etiketama Dika i Miraz. Sada ćete da pitate šta je Dika a šta Miraz? 

Dika u Slavoniji i u nas znači isto, nekog dragog, šarmantnog, lepog k’o slika, Dika je startovao s graševinom berbe 2009. koja je osvojila šampionsko odličje na kutjevačkom Festivalu Graševine, a na Londonskom vinskom sajmu 2010. na Masterkalsuu u konkurenciji svih vina iz Hrvatske, ocenjena je kao najbolje belo vino. I dan danas to se urezalo u pamćenje tamošnjih vinoljubaca. Dika spada u liniju kvalitetnih do vrhunskih vina. Za Diku prinosi grožđja su oko 12 tona po hektaru. 

Linija Miraz ime duguje Turcima, a označavala je devojačku spremu i roditeljske darove koja je mlada unosila u bračnu zajednicu.  Miraz je premijum linija Vinarije Feravino. Miraz redukuju prinose upola u odnosu na Diku (1200 gr/čokotu) i to se sasvim logično odražava i na kvalitet, ali i na cenu. 

 Ako vam i dalje nije ništa jasno postupite ovako: Dika za ručak, a Miraz kad se smrči!

Stari vinski podrum Vinarije Feravino izgrađen je 1804. godine i ima kapacitet hiljadu hektolitra. Danas je u Starom podrumu smeštena novouređena sala za degustacije, prezentacije i vinske škole.  Prvi zasadi frankovke niču krajem XVIII veka. Podrum Feravina sagrađen je 1962. godine. Vinarija poseduje oko 170 hektara vinograda (50% bele i 50% crne vinske sorte grožđa). Ukupno gaje dvanaest vinskih sorti i pored već pobrojanih tu su šardone, beli i crni pino, kaberne sovinjon, merlo, širaz. Godišnja proizvodnja Feravina kreće se oko milion litara. Feravino prva je hrvatska vinarija čija je frankovka ponela oznaku vrhunsko vino. S obzirom na bogu ugodan teroar ne čudi što je i čuveni kompozitor Franc List koji je, biće, ovde, pronalazio svoju inspiraciju. 

 

Proizvode (kada se za to ukažu pogodni uslovi) i predikatna vina, u vidu probranih, sasušenih bobica (šardone i frankovka), kasnih i ledenih berbi. Baš je godina za nama darivala ledenu berbu sa pozicije Srednjak. Klimatski uslovi su bili zadovoljavajući, jutro vedro i suvo, temperatura  -7 °C, šećeri nadprosečni.

Penušavac Virtuo brut 2015 je suvo belo penušavo stono vino proizvedeno od 100 % rajnskog rizlinga, poslednji ples s mehurićima rizlinga ove vinarije, proizvedeno tradicionalnom metodom vrenja u boci. U najavi je i penušavac od graševina ali o tome više nekom drugom prilikom. 

Dika Rose 2015 nastao je muljanjem frankovke kako se to radi za crvena vina i kratkom hladnom maceracijom u redukovanim uslovima. Odlikuje se voćnošću (maline, šumske jagode) i svežinom, losos bojom, elegancijom i pitkošću. Mali ostatak šećera i lepo izbalansirane kiseline s diskretno-šarmantnom gorkom završnicom nude se salatama, hladnim predjelima, belim mesima i plodovima mora. Ni prasence ga ne bi odbilo! Može se služiti i kao aperitiv.

Dika Graševina 2015.– tipična sorta Slavonije, mirisna i sortna, skladnog tela, svetlo žućkaste boje koja starenjem tamni i dobija boju meda. Skaladnog ukusa, kojim dominira bagrem, lepih kiselina.  Alkohola je 12, 5 %.  Grožđe za Diku bere se sa tri različita položaja i u tri termina, s ciljem da svako od njih vinu podari ono šta se želi. Nekima od prisutnih urezao se u pamćenje čuka  Goveđa glava, bog će ga znati zašto. Jedno grožđe unosi svežinu zelenih jabuka, drugo šmek vinogradarskih breskava, a treće bilduje telo ove graševine. Vinifikacije su odvojene, u zasebnim inoks sudovima. A onda se sjedinjuju, kao u nekoj pitoresknoj baletskoj predstavi. U tom umetničkom činu može je pratiti belo meso i plemenita slatkovodna riba. 

Miraz Graševina 2015. nastala je redukcijom prinosa i prebiranjem grožđa, fermentacija vina je nadzirana, a temperatura pažljivo kontrolisana. Deo (oko 20 %) odležao je u bačvama. A ono što zatičemo u čaši je vino zlatno-žute boje, kristalne bistrine, sveže i sočno s elegantnim sorrtnim karakteristikama bademaste gorčine u završnici.  

Dika Frankovka 2015. austrijska sorta koja je drugu domovinu pronašla u Slavoniji, puno ekstraktno vino, rubinske crvene boje, aroma bobičastog voća. Lepi tanini posledica su toga što 20 % odležava u korišćenim buradima 24 meseci. Ovo vino prosto plače za snažnijim mesima, a ne libi se ni divljači, koja se, pored vina, lepo zapatila u Slavoniji. Ovo vino je dobilo dobre ocene i u Francuskoj, u Bordou. Na pitanje koja im je godina ostala u sećanju kao najbolja pominju 2012. 

Miraz Frankovka 2012. je vino rubinsko-purpurnim boje, ekstraktno,sortno, iz pozadine napada vanila, biber i crna čokolada. Alkohola 14.5 %. Drvo nije narušilo struikturu vina, već ga je samo uobličilo, zaokružilo, kao što dobro skrojeno odelo skocka čoveka i može da naglasi njegov karakter. U Miraz Frankovki 2009. uživao je i princ Čarls (polo turnir u Vindzoru), ali kad pomislim da je mogao da se skrasi pored one Kamile Šand, mislim da je to vino moglo da pronađe i zahvalnije korisnike (znam bar par-imena poznata redakciji). 

Miraz Širaz 2012. vino koje nije tipično za Slavoniju, ali je to dodatni plus da mu se obradujemo. Ovo grožđe dolazi iz osam godina starih vinograda sa ograničenog lokaliteta Mataruge (3,5 Ha) u  vinogorju Feričanci. To je puno vino, neprozirne rubin boje, nepotkupljivo, na nos donosi sveže bobičasto voće, ali i sveže mleven biber. Ovo vino zakitilo se bronzom, a ja bih ga nagradio nekim dobrim sočnim odreskom, pa šta košta da košta.  

Miraz Merlo 2012. je crveno suvo vino kontrolisanog porekla, sa položaja  Mataruge, zasađenog 2010. godine, na nadmorskoj visini od 216 metara. Tlo je pseudoglej. Vegetativni ciklus vinove loze 2012. godine dao je grožđe veoma izraženog kvaliteta s odličnom obojenošću grožda i sa izraženim sortnim karakteristikama. Berba je bila ručna, vršena je selekcija najboljeg grožđa, fermentacija uz maceraciju u inoks vinifikatorima u trajanju od 14 dana, pa nastavak malolaktične fermentacije u barik bačvama od slavonskog hrasta (225 l). Za bačve se uglavnom koristi slavnoski hrast, srednje paljen (medium toasted).

Vino je puno, sočno, strukturno, mekih i zrelih tanina, voćkasto (kuvano voće i marmelada), a treba ga sljubljivati sa crvenim mesima, i onima od nepripitomljenih životinja, uz pečenu teletinu, kao i zrele sireve malteškog tipa (zrenje u ulju) a što da ne i sa tipičnom slavonskim kulenom. Alkohol: 13,5%. Redukovani šećer: 2,2 gr/l, pH 3,36, ukupna kiselost: 6,5 gr/l.