Sicilija proizvodi u prosjeku oko 500.000 hl vina, što je 39 % cjelokupne talijanske proizvodnje.
Nekada je Sicilija bila prepoznatljiva,pre svega, po desertnom vinu (slatkom i jakom) Marsala, iz istoimene oblasti. Ono je i dan danas zaštitni znak ostrva, ali se ozbiljno poradilo na podizanju njegovog kvaliteta. O ovom vinu, koje mami turiste, kao što svetiljka priziva noćne leptire, opširnije uskoro u zasebnom postu. Prateći svetske trendove, sicilijanski vinari okrenuli su se autohtonim sortama, shvatajući da one najbolje predstavljaju sicilijansko tlo i sicilijanski duh. No, prisutne su i najpoznatije međunarodne sorte, koje su na ovom tlu, dale vrlo zanimljive rezultate. Iako je većina vina monosortna (in purezza) od domaćih sorti, meni su se, a pre svega kod crvenih sorti, više dopale kupaže. Traženje rozea (rosato) je poput potrage za iglom u plastu sena.
Vinu u amforama se priklonila prestižna vinarija COS. Amfora (amforeus) su se koristile od antičkih vremena, kod starih Grka za skladištenje i lak transport vina, maslonovog ulja, ali i žitarica. A vinogradarstvo i vinarstvo na Siciliji datira još od tih, antičkih vremena. Amfore su trbušaste posude, od pečene gline sa dve ručice. Materijal od kojeg se izrađuju (glina) ne utiče na ukus vina, a mikropore dozvoljavaju prolaz vrlo malih količina kiseonika. Stoga su vina iz amfora tamnija od onih koja se čuvaju u inoks sudovima ili hrastovim buradima. Posuda po obliku podseća na podbočenu ženu (sa obe ruke na kukovima), koja samo što ne zavapi:
Od crvenih soti zastupljene su:
Naravno, najpoznatija autohtona sorta je svakako nero d’Avola, čija je kolevka jugoistočna Sicilija, seoce Avola. Omiljeno vino sicilijanskih seljaka. Uslov da vino nosi ovaj naziv je da u svom sastavu sadrži najmanje 80 °% grožđa ove sorte. Čistokrvna vina od ove sorte vina su tamnocrvene, rubin boje, voćne, džemaste strukture, na nosu preovlađuje malina, mineralna, sa nešto višim procentom alkohola i notama začina, pre svega bibera. Mnogo bolje rezultate daju kada stupe u intimne odnose sa nekim predstavnikom internacionale (merlom, npr.) ili se pobratime sa sirom (širaz). Vinarije koje proizvode ova vina, a možete ih pronaći na srpskom tržištu su Ducadi Salaparuta i Tasca d'Almerita
a ako želite više da saznate o Siciliji pogledajte putopis na Putokazu
O tome koliko je vino omiljeno naSiciliji govori i podatak da je u ruralnim sredinama vodovod uveden tek
pedesetih godina XX veka, a i sada je za piće uglavnom daju kućnom ljubimcima i
stoci. Sicilija je intrigantna zemlja i za vinoljupce. Pravi izazov za
radoznale, za prave istraživače. Vino je neraskidivo povezano sa svakodnevnim
životom na Siciliji, koji nije uvek bio lak, naprotiv!. A Sicilija je najstariji
vinski region u Italiji. Kako to već tvrdi sicilijanska poslovica:
"cu' avi 'nna bona vigna avi
pani, vinu e ligne" (ko poseduje dobar vinograd ima siguran hleb).
Mediteranska klima sa sa mnogo sunčanih sati i vrelim i suvim letima, darivala
je ovdašnjim vinima izražen voćni karakter sa notama zrelog voća Sicilijanske
idilične doline i brda, i pre svega ono po čemu je ona posebna, vulkani daju
prepoznatljiv pečat sicilijanskim vinima, u vidu mineralnosti i kompleksnosti.
Neki bi to nazvali „vino na steroidima“. Stoga ne čudi, što su mnogi vinari
svoje vinograde zasadili u samoj senci vulkana, ne obazirujući se na
potencijalnu opasnost. Ni država nije bila slepa na njihovu odvažnost, pa je
pomogla koliko je mogla i smatrala da treba.
Tokom XX veka mnoga imanja, na kojima je bila posađena pšenica, pretvorena su u vinograde. Danas Sicilija ima više vinograda od bilo koja druga regija u Italiji, a po proizvodnji vina, rve se za primat sa Puljom (Puglia). Proizvodi u proseku oko 500 hiljada hektolitara, što čini 39 % ukupne italijanske proizvodnje vina.
sicilijanski vinski regioni
Tokom XX veka mnoga imanja, na kojima je bila posađena pšenica, pretvorena su u vinograde. Danas Sicilija ima više vinograda od bilo koja druga regija u Italiji, a po proizvodnji vina, rve se za primat sa Puljom (Puglia). Proizvodi u proseku oko 500 hiljada hektolitara, što čini 39 % ukupne italijanske proizvodnje vina.
Nekada je Sicilija bila prepoznatljiva,pre svega, po desertnom vinu (slatkom i jakom) Marsala, iz istoimene oblasti. Ono je i dan danas zaštitni znak ostrva, ali se ozbiljno poradilo na podizanju njegovog kvaliteta. O ovom vinu, koje mami turiste, kao što svetiljka priziva noćne leptire, opširnije uskoro u zasebnom postu. Prateći svetske trendove, sicilijanski vinari okrenuli su se autohtonim sortama, shvatajući da one najbolje predstavljaju sicilijansko tlo i sicilijanski duh. No, prisutne su i najpoznatije međunarodne sorte, koje su na ovom tlu, dale vrlo zanimljive rezultate. Iako je većina vina monosortna (in purezza) od domaćih sorti, meni su se, a pre svega kod crvenih sorti, više dopale kupaže. Traženje rozea (rosato) je poput potrage za iglom u plastu sena.
Vinu u amforama se priklonila prestižna vinarija COS. Amfora (amforeus) su se koristile od antičkih vremena, kod starih Grka za skladištenje i lak transport vina, maslonovog ulja, ali i žitarica. A vinogradarstvo i vinarstvo na Siciliji datira još od tih, antičkih vremena. Amfore su trbušaste posude, od pečene gline sa dve ručice. Materijal od kojeg se izrađuju (glina) ne utiče na ukus vina, a mikropore dozvoljavaju prolaz vrlo malih količina kiseonika. Stoga su vina iz amfora tamnija od onih koja se čuvaju u inoks sudovima ili hrastovim buradima. Posuda po obliku podseća na podbočenu ženu (sa obe ruke na kukovima), koja samo što ne zavapi:
„Gde si ti, barabo, opet si se
družio sa onim tvojim filozofima i vinom iz amfora!“
Nedaleko od Palerma nalazi se imanje,
koje krasi tabla sa natpisom: "imovina zaplenjena od mafije". Tu se smestila
vinarija "I Cento Passi", koja ime duguje filmu iz 2002.
godine. Ceo ovaj projekat plod je rada udruženja "Libera". U pitanju
je antimafijaška organizacija koju je osnovao katolički sveštenik Don Ćioti.
Ovaj posao nije bio bez rizika, jer mafija je osetljiva na plenidbu njene
imovine. O tome govore i reči Frančeska Galantea iz ovog udruženja:
„Novi vinogradi dokazuju da se
može početi od nule i proizvesti nešto izuzetno, odnosno vino u svim svojim
različitim oblicima. Istina, imali smo par ozbiljnih pokušaja zastrašivanja,
paljevina i pljački, a sve s ciljem da nas obeshrabre."
Bele sorte koje se gaje na
Siciliji su:
- grilo (grillo),
- inzolja (inzolia, ansonica),
- zibibo (zibibbo),
- grekaniko (grecanico),
- damaćino (damaschino),
- katarato (cataratto),
- karikante (carricante),
- osonika (ausonica),
- moskato bjanko (moscato bianco),
- damaćino (damaschino),
- trebijano (trebbiano);
A od internacionalinih dominira
šardone.
Ovdašnja bele vina su izrazito
mineralna, sa prefinjenim kiselinama, sa dominantnim notama citrusa, tropskog
voća i začina. Naš izbor, za vrele avgustovske dane, bila je pitka inzolja (inzolia), sa mineralnošću i šarmom
kojem prosto ne možete odoleti. A kad vam to kaže, ljubitelj pretežno crvenih
vina, onda to nešto znači! Još jedno belo vino koje treba izvojiti je od sorte
grožđa koja se nekada, skoro isključivo, koristila za masalu, grilo (grillo). A ljubiteljima malvazije (taj
sam!) neće promaći malvasia delle lipari,
nastala kupažiranjem grožđa od sorti malvazija i korinto nero. Ovo vino plane svojim
aromama badema i kandiranog voća, poput onog u čuvenoj sicilijanskoj kasato torti,
pa eto predloga za sljubljivanje. Ako već želite da zasladite uzmite, već
pomenitu masalu ili još bolje belo vino od sorte grožđa zibibo. Reč je o grožđu
koje se suši na suncu, pa znalci već pretpostavljaju šta mogu da očekuju.
Od crvenih soti zastupljene su:
- nero di avola (nero D’Avola),
- nerelo mantelato (nerello mantellato),
- nerelo maskaleze (nerello mascalese)-dalji rođak sanđovezea po DNK analizama,
- frapato (frappato),
- perikone (perricone);
Naravno, najpoznatija autohtona sorta je svakako nero d’Avola, čija je kolevka jugoistočna Sicilija, seoce Avola. Omiljeno vino sicilijanskih seljaka. Uslov da vino nosi ovaj naziv je da u svom sastavu sadrži najmanje 80 °% grožđa ove sorte. Čistokrvna vina od ove sorte vina su tamnocrvene, rubin boje, voćne, džemaste strukture, na nosu preovlađuje malina, mineralna, sa nešto višim procentom alkohola i notama začina, pre svega bibera. Mnogo bolje rezultate daju kada stupe u intimne odnose sa nekim predstavnikom internacionale (merlom, npr.) ili se pobratime sa sirom (širaz). Vinarije koje proizvode ova vina, a možete ih pronaći na srpskom tržištu su Ducadi Salaparuta i Tasca d'Almerita
Spisak vinarija na Siciliji nalaze se na Internet stranici: http://www.tripadvisor.rs/Attractions-g187886-Activities-c36-t132-Sicily.html
a ako želite više da saznate o Siciliji pogledajte putopis na Putokazu
Нема коментара:
Постави коментар