VII VINSKI FESTIVAL U OBRENOVCU

 

When I was younger, so much younger than today,

I needed the wine in any way.

Lep, sunčan dan i vinski festival u Sokolskom domu u Obrenovcu. Nema dana da bog ne pokažе svoju veličinu. Pratim ovaj festival od osnivanja 2017, sa nekim opravdanim izostancima. Svoja vina predstavljaju 30 izlagača vina, suvomesnih proizvoda, sira i štrudle.

Pozivu organizatora su se odazvali: Mačkov podrum, Vinarija Mitrović, Vinarija Trišić,Vinarija Mikić,  Vino Kalem, Organska vinarija Plavinci, Vinarija Duša, Vinarija Jović, Podrum Vina Milojević,  Vinarija Varina, Vinarija Trivanović,  Vinarija Molovin, Destilerija Nešić, Mons Product, Radionica Sira UB, Mlečni proizvodi Tadić. Na ulazu, posetioci mogu da skeniraju QR kod koji će ih uputiti na detaljne informacije o svim učesnicima festivala i njihovim vinima. Kod Baneta probamo Indigo, Ćilibar i Selenu, kod Mikića odličаn merlo i pino, kod Trišićа crvenu kupažu. Molovin se odrekao Principa a Inat poslao na Poligraf. Odlična frankovka i merlo iz barika. Milojevićеv Vidik i Putnik, ali i vinjak od dve vrste grožđа, Trivanjovićev širaz i kaberne sovinjon rezerva, a pre svega grašac, Маckov Kamerlot pun i ekstraktan. Od mezetluka prednost dajemo dimljenom kajmaku i kačkavalju sa vasabijem.

U okviru kulturnog dela programa nastupilo je Kulturno-umetničko društvo TENT Obrenovac. Oni su dobitnici nagrade na takmičenju BelgradeAward, kao i specijalne nagrade žirija na XXIV međunarodnom festivalu kulture i umetnosti u Turskoj.

Sokolski dom sagrađen je 1929. godine, prema projektu arhitekte Momira Korunovića, kao spomen dom palim ratnicima u ratovima 1912-1918. godine. Osmišljen je i realizovan kao višenamenski objekat u kome su bili smešteni zanatsko-trgovinska škola, sokolsko društvo i obrenovačka prosvetna udruženja. Sastoji se od dve zasebne građevine, povezane kratkim hodnikom.

Pred nama je Grand Tasting Beograd 2024

 

Grand Tasting se održava u mnogim evropskim gradovima,  te već tradicionalno i u nas, u Beogradu, u hotelu Metropol 24. februara 2024. godine od 15-21 časova. Biće to prilika da se okupe najprestiznije regionalne vinarije i izlože radoznaloj publici ono najbolje iz svoje ponude. Svoja vina ove godine predstaviće 50 odabranih vinarija,  od Slovenije do Severne Makedonije.

Iz regiona nam dolaze vinarije koje uvek bivaju toplo i srdačno primljene od publike poput Marijana Simčiča, Ščureka, Movie, Jakončiča, Edi Simčiča i jos poneko iznenađenje, iz Istre Coronica, De Grassi, Benvenuti i Meneghetti, iz kontinentalne Hrvatske Vlado Krauthaker i Ivo Enjingi sa svojim bogatim portfoliom. 

Biće tu svakakvih poslastica kao što su izborne berbe, predikatna vina iz kasnih i ledenih berbi. Svoje predstavnike šalju i sa Pelješca i Hercegvine, kao i Severne Makedonije i Crne Gore.

I srpske vinarije biće adekvatno predstavljene od veterana, do onih već renomiranih do nekih koji će vas iznenaditi kvalitetom svojih vina i koje ćete ubuduće redovno pratiti. Tako ćete moći da probate vina vinarija  Aleksandrović, Radovanović, Kovačević, Temet, Vino Budimir, Milijan Jelić, Matalj, Cilić, Deurić, Erdevik…

Grand Tasting po prvi put ima prošireni program Grand Tasting PLUS koji će se odvijati u predvorjima glavne sale a gde će se predstaviti zanimljiv sadržaj na temu vina, hrane, arhiva vrhunskih destilata, a sve uz pratnju odabranog muzičkog programa.

Zaseban program su već prepoznatljive i dobro posećene njih ukupno 4, koje podrazumevaju degustaciju prestižnih regionalnih vina, zajedno sa njihovim autorima, kao i diskusiju o utiscima o probanim vinima. Radionice se održavaju u dve sale, traju oko 90 minuta, i delom se preklapaju. Imajte to u vidu, kao i da je za učestvovanje na njima potrebno imati ulaznicu za Grand Tasting 2024.

Broj mesta je ograničen tako pozurite sa prijavama-na email info@grandtasting.rs

SERVISNE INFORMACIJE: 

Ulaznice za ovaj događaj (važe ii za GT Plus) mogu se nabaviti preko mreže tickets.rs. Požurite, jer onih po ceni od 3500 din polako ponestaje. Na sam dan događaja cena ulaznice biće 5000 din. 

Ulaznica vam omogućava da probate sva vina od selekcije TOP 50 regionalnih vinarija koje ovom prilikom donose ono najbolje što imaju uz popriličan broj arhivskih vina, kao i pristup izložbenom salonu GT Plus.

XXVI Vince-Međunarodni januarski festival vina u Temerinu

 

Ako život shvatimo kao knjigu ispisanu između njegovih korica, svaki dan bi imao bar poneku stranicu. Glupo bi bilo ostavljati ih prazne.

Stoga smo se ove snežne jovanjdanske subote zaputili na XXVI Međunarodni januarski festival vina u Temerinu. Prošli put smo krenuli sa stare želeničke stanice (2017), koja nažalost nije više u funkciji.

Ovu vinsku manifestaciju organizuje Udruženje Društvo prijatelja bašte u Sportskoj hali u Temerinu. Posle ugodne vožnje vozom kroz predele prekrivene snegom prelazimo u minibus i krećemo za Temerin.  Zaputili smo se u mesto gde je 1777. rođen saradnik Vuka Stefanovića Karadžića, Lukijan Mušicki, koji mu je (na volej) doturio ćirilično slovo đ (ђ).

Temerin se nalazi u jugoistočnom delu Bačke i naseljava ga oko 19 hiljada stanovnika. Ima najdužu ulicu u Srbiji, Novosadsku ulicu dugu 12,5 kilometara. Ona je bila i stanica poštanskih kočija, koje su pristizale iz Beča i išle dalje za Temišvar i Brašovan. Temerin se prvi put spominje 1332. godine u papskoj priznanici o plaćenom porezu izdatoj Laurentiju de Temeriju, župnom svešteniku. Bio je sastavni deo kraljevine Ugarske do Mohačke bitke 1526. godine, kada podpada pod Otomansko carstvo. Stare kuće u Temerina su iz doba Habsburške monarhije u stilu baroka i secesije na pročeeljima. Međutim i ovde sve više mesto ustupaju višeespratnim zgradama. Mesto ima i mini zoo-vrt.

Dolazeći na vinski sajam prolazimo pored klizališta i dvorca porodice Sečen. Podigao ga je 1796. godine grof Šаndor Sečen. Zidine stare preko dva veka pamte korake mnogih značajnih posetilaca, otmene prijeme i dogodovštine njegovih stanovnika. Ovaj spratni objekat je jasnih stilskih karakteristika, elegantnog i jednostavnog baroknog klasicizma. Rezidencijalni plemićki objekat jedan je od retkih koji je sačuvan u skoro izvornom obliku.

Kaštel je prodat kao i ceo Temerin trgovcu žitom Antalu Fernbahu iz Apatina. Naslednici, Ana i Petar Fernbah držali su kompletan Temerin sve do agrarne reforme Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca iz 1920. godine.

Vrsni baštovani formirali su prekrasni park još za vreme Sečena, koji su Fernbahovi kasnije proširili na deset jutara. Zid od cigala i šanac zaklanjali su park od radoznalih pogleda prolaznika. U bašte je posađemo raznobojno i raznovrsno cveće, ukrasno rastinje, i napravljen vodoskok. Početkom XX veka zasađeno je probrano drveće, izgrađena fontana i razne skulpture. Temerinski dvorac je kao značajno kulturno dobro stavljen pod zaštitu držаve 1949. godine, dok je park pridodat 1977. godine. Danas se u dvorcu smestila srednja škola "Lukijan Mušicki".

Vratimo se sada u halu i na vino. Na ocenjivanje је pristiglo 593 uzoraka, što nije rekord, jer je bilo godina kada ih je bilo i oko 800 (761-2010). Na ocenjivanju je po vrstama bilo 274 uzorka belih vina, 186 crvenih, 81 roze, 14 šiler vina, 15 desert vina i 23 voćnih vina. Sajam okuplja vinare iz Mađarske, Rumunije, Moldavije, Slovačke, Bugarske, Hrvatske i Slovenije i naravno Srbije. 

Veliku zlatnu medalju zaslužilo je 19 vina, zlatnu medalju 145 vina, srebrnu medalju 197 vina i bronzanu 177 vina.

O kvalitetu je svoj sud izreklo 85 sudija, konstatujući stalni napredak kvaliteta predatih uzoraka.

Na ovdašnje prostore za šiler vina zaslužni su autohtone Švabe. Oni su u malim vinogradima imali svakojekih sorti grožđa, stonih i vinskih, pa i muskatnih, belih i crnih. Oni bi sve to obrali i džumle (cuzamen)  izmuljali i preveli u vino. Takvo vino naziva se šiler vino. Nemam pojma da li ovo vino pijuckao njegov imenjak, Fridrih Šiler (1759-1805) koji je besedio: „Duh je taj koji sebi gradi telo“, ali deluje da jeste.

Veliku zlatnu medalju za belo vina poneli su:

• F112 Chardonnay Prémium 2023 Három Halom Pincészet Jánoshalma HU 14 97,20
• F108 Chardonnay 2023 Podrum Aĉanski Banoštor 10 96,33
• F116 Sauvignon Blanc 2023 Dimalis Pincészet Bácskossuthfalva 4 95,83
• F038 Carski Rizling 2023 Darko Koruga Baĉki Jarak 10 95,33
• F239 Sauvignon Blanc félszáraz 2022 Palik Pincészet Zselíz SK 1 94,80
• F193 Pinot Grigio 2023 Frenc Draško Muţla 11 94,67

Veliku zlatnu medalju za crveno vina dobili su:

• V037 Melem Crveni 2023 Vinarija GvoţĊan Melenci 9 97,67
• V167 Cabernet Franc 2020 Csáter Apó Bogács HU 13 97,60
• V024 Barique Krtolina Merlot 2021 Podrum Krtolina Novi Sad 10 96,83
• V123 Cabernet Sauvignon 2021 Veres László Nagykároly RO 11 96,67
• V122 Merlot 2021 Veres László Nagykároly RO 107 96,33
• V062 Cabernet Sauvignon 2023 Koĉmaroš Zoltan Taraš 6 95,67
• V170 Egri Cabernet Franc 2021 Erőss János Eger HU 2 95,33
• V179 Vörösmarti Cuvée 2023 Varga Ferenc Vörösmart CRO 11 95,17
• V163 Tiszakürti Cabernet Sauvignon 2022 Tálas László Tiszakürt HU 9 94,83
• V083 Cabernet Sauvignon 2021 Petro István Temerin 13 94,20
• V048 Merlot 2021 Tanasković Krušedolski Prnjavor 6 94,00

U kategoriji rose vina najbolje ocenjeno vino je:

• R066 Cabernet Sauvignon 2023 Pusztai Csaba Csongrád HU 10 91,33.

U kategoriji šiler vina najbolje ocenjeno vino je:

• S011 Siller 2023 Beke Zoltán Nagymányok HU 6 92,33.

U kategoriji desert vina  zlatne medalje pripale su:

• G003 Meggybor 2023 Tót Kása István Becse 11 95,33
• G021 Feketeribizli 2018 Palik Pincészet Zselíz SK 9 94,50.

U kategoriji voćnih vina najbolje ocenjeno vino je:

• D013 Bermet 2023 Bohócki Zoltán Temerin 5 89,40.

Vredne domaćice iznele su svoje slike, sireve, pogačice sa čvarcima. Prodavao se svinjski paprikaš. Domaćini otkrivaju da je za njegov neodoljiv šarm zaslužna paprika iz Martonoša. "Gasili“ smo ga salatom od kiselog kupusa i fruškim temerinskim hlebom. Sa vinom i sodom vodom. Uz ručak sumiramo utiske o ovoj impresivnoj izložbi vina sa možda najvećim brojem izloženih uzoraka, šetamo parkom oko jezera kojim caruju patke i nadleta pokoja kreda,  uzimamo poneko vino za kasniju degustaciju  onda je i vreme za povratak.

XVI VINOcom : Berza pozitivne energije

 

Danas posećujem grad izrastao  iz dva srednjovekovna naselja na susednim brdima, građanskog Gradeca i biskupskog Kaptola i ujedinjen carskim patentom 7. septembra 1850. Nalazi se na jugozapadnom rubu Panonske nizije na prosečnoj nadmorskoj visini od 122 metara, podno južnih padina Medvednice, na levoj i desnoj obali reke Save. Zagreb ima taj srednoevropski šmek i kompaktno gradsko jezgo, podatno za razgledanje i usputni, letimični gablec.

Grad je po legendi dobio ime tako što je vojskovođа naredio izvesnoj gospodični Majdi da sa zdenca zagrbi vode i napoji njegove klonule trupe. Početkom IX veka u Zagrebu je živelo svega 7.706 stanovnika. Godine 1880, Zagreb je zadesio snažan zemljotres u kojem su oštećene mnoge zgrade, ali bez većih ljudskih žrtava. Silan potres ponovio se nedavno, u martu 2020. godine.

Astronomi, braća Aleksandar i Stefan Cikota, otkrili su 2008. jedan astroid i dali mu ime Zagreb. A tamo, u zemaljskom Zagrebu, pored vinara, enologa i ostalih vinskih posvećenika živi i profesor Baltazar i Smogovci. Tamo su boemovali i Tin, Krklec, Ranko Marinković s svojim čuvenim Kiklopom, Krleža iz Radićeve s Glembajevima, Arsen koji bodrio Ines da izdrži. Gde je Šerbeđžija 1/2pijan uveseljavao publikum, a Ljuba Tadić pokušao da dosegne nebeske visine.

S trga ispred železničke stanice s osmehom nas gleda i namiguje nam kralj Tomislav. A prekoputa me nestrpljivo iščekuje Esplenada i zagrebačka ekipa.

Godine kada sam rođen Zagreb je pogodila najveća prirodna katastrofa u njegovoj istoriji. Potkraj oktobra nabujale vode Save izlile su se iz rečnog korita i poplavile približno 60 km² uže teritorije grada. Nekako uvek i te kiše jesenje ovlaže moje tabane.

A eto danas svratio sam na Vinocom. A tamo plima vrhunskih vina. Novi koncept koji je usledio posle kovid napasti udvostručio je broj dana a izlagače prepolovio i podelio u dve grupe po danima. Nema više balona koji je imao sjajnu gastronomsku ponudu i poslastice. No, i ovakav raspored pruža mnogo toga na uvid posetiocu i za oko i za grlo. Pa da krenemo sa štih probom probranih izloženih vina. Ove godine vinski festival poklopio se s početkom Adventa.

Šesnaesti po redu VINOcom ugostio je više od 230 izlagača, iz Hrvatske, Francuske, Slovenije, Italije, Nemačke, Severne Makedonije, Srbije, Španije BiH i Crne Gore u 4 izložbena dana. Istovremeno održane su i brojne vinske radionice na kojima su se mogla probati vrhunska lokalna, ali i retka i ekskluzivna vina iz inostranstva, sve pod vodstvom vrhunskih hrvatskih somelijera i ostalih vinskih stručnjaka. Zanimljivo je i da ste kupovinom ulaznica za četvrtak (30. novembar) ili petak (1. decembar) dobijali i besplatnu za zadnji dan Festivala - nedelju (3. decembar).

Stotine izlagača izložilo je svoja najbolja vina – neke novitete, ali i perjanice kojima se diče neko duže vreme. Ja sam se skocentrisao na neke autohotne sorte poput boganuše, graševine, žilavke, malvazije, blatine i na rajnski rizling i pino noar, ali nisam odbijao ni oranž vina. Svakako ono to je obeležilo i ovo izdanje Vinocoma je lepo druženje i veselje, pa je bilo teško napustiti ovaj tulum.

Vinskоm feštom VINOcom već drugu deceniju virtuozno diriguje profesor matematike Ivan Dropulić u patinirano otmenom bel epok hotelu Espalnada. Ovo  mesto raspaljuje maštu, pa ne čudi što je baš ovde na ispraćaju jednog italijanskog grofa izveden prvi striptiz u gradu! Da li ste možda znali da su u ovdašnjim hotelskim sobama prespavale fatalne Žozefina Bejker i  Anita Ekberg. 

Sporadična kiša nije uspela da umanji opše veselje ovog prestižnog vinskog tuluma. Ali jeste neumitnost vremena. 

I  dok mrak (a i kiša) pada na grad pod Sljemenom, koji nije hladan, kako je to Jure tvrdio osamdesetih, al je poprilično mokar, ja ga nevoljno napuštamo uz zdrvice, zagrljaje i poljupce, ali samo do nekog drugog puta i odlazim u noć to bi rekao Džoni.

„…tamo trgnem vino, rakiju

a onda žurim da ne zakasnim..“

 

Nouveau Beaujolais 2023 est arrivé!

 

Francuska nedelja otvorena je sinoć svečanim dočekom Božolea powered by Belgrade Airport na kojem je učestvovalo preko 400 zvanica, diplomata, direktora francuskih i srpskih preduzeća, poznatih privrednika i javnih ličnosti. Zvanicama se obratio i predsednik Francusko-srpske privredne komore Dragan Stokić najavivši program Francuske nedelje. On se zahvalio partnerima i pozvao sve da uživaju u večeri, i posete sajt francuskanedelja.rs. Ispred Ambasade Francuske, goste je pozdravio NJ.E. gospodin Pjer Košar, ambasador Francuske u Srbiji pohvalivši rad Francusko-srpske privredne komore. Dobrodošlicu i lep provod zvanicama je poželeo i generalni direktor Belgrade Airport, g.Fransoa Berizo.

Novi Božole (Beaujolais nouveau) je mlado francusko vino koje se konzumira odmah nakon fermentisanja. Širom Francuske se trećeg četvrtka u novembru dočekuje Novi Božole u restoranima, kafićima, uz muziku i festivalsku atmosferu. Francusko-srpska privredna komora je unazad već deset godina taj običaj prenela u Srbiju, proslavljajući ga sa partnerima i zvanicama Komore. Organizaciju Francuske nedelje ove godine su podržale najveće francuske kompanije koje već godinama posluju u Srbiji: Belgrade Airport, Keos, Veolia, Eviden i Vizim.

 

Pored dočeka mladog francuskog vina, za zvanice Komore je istom prilikom organizovana i degustacija francuskih sireva i delikatesa, na kome su razna preduzeća na posebnim štandovima izložile svoje proizvode i organizovale promocije, aktivnosti i gostima uručile poklone. Na ovom mini vašaru su se predstavili Casachok, Des petits gâteaux, La Maison Française, Hyatt Regency, L’Oréal and Lancôme, Mlekoprodukt, Petit Pate, Président i Voda Voda.

Za trpezom sa italijanskom kuhinjom: blagostanje sa ukusom

 

 

U sklopu manifestacije Nedelja italijanske kuhinje u svetu, 2 velike vinske manifestacije Vinitaly i Wine Vision ujediniće italijanske i regionalne vinare, uvoznike i distributere ove nedelje na Beogradskom sajmu u hali 2C. 

 

Od 13. do 19. novembra ambasade i predstavnici italijanskih ekonomskih institucija, agencija, privrednici, kompanije predstaviće italijansku gastronomiju u okviru manifestacije Wine vision by Open Balkan. 

Degustiraće se vina iz pokrajna Veneta, Pijemonta i Lombardije, kao i iz Furlanije-Julijske krajine, centralne i južne Italije. Na Sajmu će se takođe degustirati i vina proizvedena od autohtonih sorti grožđa, kao što su Turbbiano, Nebbiolo, Pecorino, Verdicchio, Primitivo, Amarone, Susumaniello i Glera. U pitanju su autohtone italijankse vinske sorte koje svedoče o teroaru sa kojeg dolaze.

 

16.11.2023 četvrtak* za sve koji žele da posete masteklasove 16.11.2023. moramo da naglasimo da nas je Sajam obavestio da će tog dana ulaz biti omogućen samo uz prethodnu registraciju na sledećem linku  https://www.akreditacija.gov.rs/ 

14:00 – 15.:30 – Vina iz regije Veneto

17.00 – 18.30 – Vina Pijemonta i Lombardije

17.11.2023. petak 

14:00 – 15:30 – Vina iz regije Veneto i Furlanija-Julijska krajina

17:00 – 18:30 – Vina Centralne i Južne Italije

Prijave na OVOM LINKU.

Džon Malkovič u vinogradu

 

Poznati glumac Džon Malkovič u južnoj Roni proizvodi vino pod etiketom „Les Kuelles de la Coste“, kupažu pino noar i kaberne souvinjon po nagovoru svog enologa. O tome kako je počeo kaže:

 „Imamo farmu ovde u Francuskoj više od četvrt veka, a po ideji moje žene Nikol posadili smo vinovu lozu. Prva berba bila je 2011. godine.

Žali se da od  2015. on i supruga nisu bili na odmoru. Dosta radi a kao straanc, ograničen je na maksimalno 6 meseci godišnje u Francuskoj, što je ionako za njega pored obaveza nedostižni ideal. No kada je tamo nije mu problem da počupa korov.

Vino prodaje u Francuskoj, Velikoj Britaniji, SAD i Kanadi. O poslu sa vinima kaže da ne zna previše, ali predpostavlja „da postoji pristojan, ili čak veoma izražen nivo korupcije, kao u većini stvari.“

A o tome šta pije kaže da pije manje, uglavnom svoja vina, ali i supertoskance, kaberne ili pino u Americi, a veliki je fan juzžoafrčkih vina.